Slovila je za najobrazovaniju ženu svog vremena, te postala prva Srpkinja akademik u istoriji.

Kada je Isidoru Sekulić neprikosnoveni Bogdan Popović predložio za Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, u tom panteonu umnih glava, tom elitnom rezervatu (do nje isključivo rezervisanom za muškarce) zavladala je neverica i muk, pa i jed i otpor pojedinih akademika koji su verovali da nije ženino da misli, već da rađa i o kući brine.

Biti žena u Srbiji u vreme kada je živela i protiv filozofije palanke i malograđanskog morala borila se Isidora Sekulić, nije bilo nimalo lako.

Zašto je udaju za poljskog lekara Emila Stremnickog, kog niko nije video i koji je po njenoj priči umro četiri meseca posle njihovog venčanja Isidora Sekulić zapravo izmislila? Zašto je ljubomorno čuvala svoju intimu od javnosti? Zašto je spaljivala sva pisma? Da li je zaista doktorirala u Berlinu, jer ne postoje dokazi za to? Da li je ikada napisala drugu knjigu o Njegošu koju je navodno spalila? Zašto je bila na na udaru tračeva beogradske čaršije?

Mnogo je detalja u vezi života Isidore Sekulić ostalo nerazjašnjeno.

Apostolka samoće, kako su je zvali, monahinja srpske književnosti koja je živela isposničkim životom u koji je prognana kritikom, nerazumevanjem, zluradim komentarima, spletkama.

Neprikosnoveni Bog Otac srpske književnosti Jovan Skerlić je u negativnoj kritici “Saputnika” napisao da je to „jedna nova pojava eksplozije ženske iskrenosti u književnosti“. Kritika danas kaže da je ona srpska Virdžinija Vulf, i da je pre engleske književnice koristila formu toka svesti.

Koliko su kritike bolele književnicu i trajno je obeležile, možda najbolje govore njene poslednje reči koje je na samrti izgovorila svom prijatelju, pesniku, akademiku Miodragu Pavloviću, koji ju je poslednji posetio u bolnici “Dragiša Mišović”:

„Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture“.

Kritikovana je i osporavana i zbog svog kosmopolitizma. Putovala je po Evropi zbog usavršavanja, pa čak i u doba Balkanskih ratova. 

Posvetila je život pisanju, samu sebe izdržavala, mnogo putovala i ostala “usedelica” i “baba devojka” kako ju je zlurado čaršija krstila. Bio je to težak balast, pa i kazna koju je Sekulićeva čitavog života ispaštala i iskijavala, na udaru tračeva. Više od svega čitavog je života želela da pripada, da bude voljena i ima porodicu. A nije joj se dalo.

O tajnom i javnom životu najumnije Srpkinje svih vremena, slušajte na novoj tribini “Beograd za početnike” 1. jula u 19h u Galeriji 73 (Požeška 83a, Banovo Brdo).

Gošća: Laura Barna, književnica

Moderatorka: Smiljana Popov, novinarka

Foto: Arhiva


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
1
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
8
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
7
Zanimljivo
korisno korisno
10
korisno
okej okej
5
okej
divno divno
4
divno
Predivno Predivno
3
Predivno
Super Super
8
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.