da me budiš poljupcima u vrat i leđa zajedno sa sunčevim zracima.
da se okrenem ka tebi, nasmejem se a ti mi poljubiš tu jednu pegicu baš u uglu usana.
da pijemo kafu na terasi dok na radiju puštaju Džibonija,
a ja ti čitam Miku.
jer ljubav zaista, nije ništa drugo do „nečiji miris sav izatkan po nama,
tetoviranje maštom“.
da udišemo proleće i te lale u vazi koje sam kupila juče na pijaci.
da igramo zimi – zami – zum ko će otići po cigare dok delimo poslednju iz paklice.
da pobedim,
a ti sa cigarama doneseš i knjigu
koju si mi kupio kod uličnog prodavca pored trafike,
prvo izdanje, „koncert za 1001 bubanj“.
tako zamišljam ljubav.
Piše: Sandra Bogdanović Pegica
Foto: Sandra Bogdanović Pegica
