‘Kako ste?’ pitaju nas u istoimenoj predstavi glumci iz teatra koji već dve godine uspešno zasmejava i osvešćuje publiku gde god da nastupa. Njihove teme su ozbiljne, ali ih, kako sami kažu, govore na jedan drugačiji način – kroz komediju. A od početnih deset, stigli su do 47. Svi oni čine Teatar “Ulica”.
Na sceni ćemo ih gledati već 26. septembra u predstavi “Rogovi u vreći”. A danas, u intervjuu za Kulturni kišobran koji je nastao na proslavi njihovog drugog rođendana na krovu Beograđanke, čućemo priču o teatru iz ugla četiri njegove članice.
Katarina Jovanović, pored toga što je za sada jedina diplomirana glumica, ujedno je i mentor u teatru, režiser i producent. Ona za svoje kolege na sceni ima samo reči hvale.
“Reč amater nastaje iz reči amore, tj. ljubavi. Amateri su tako ljudi koji se ovim bave iz najveće ljubavi. Mislim da smo dogurali dovde gde jesmo sada baš zbog te ljubavi i angažovanosti ljudi”, ističe ona.
Da se glumom bave iz ljubavi, potvrđuje i Marija Mijajlović, koja je i PR teatra, ali smatra da ove glumačka ekipa ipak prevazilazi amaterizam.
U tome im pomaže i porodični duh koji gaje. Na osnovu prijateljstva, kako kažu, grade integritet a sve nesuglasice lako reše. To je, smatraju, ključ njihovog uspeha.
Ulica – gde umetnost nastaje
U pauzi između fotografisanja, Katarina Kaplanec objašnjava zašto se teatar zove baš – ulica. “Umetnost je, pa, od antike nastajala na ulici. I to je ta neka sloboda. Tu je umetnost nekako najčistija”, kaže Katarina.
Šta je uticalo na to da naprave teatar saznajemo od Sandre Milenković, još jedne članice teatra.
“Nastanak teatra je slučajan splet okolnosti. Njih desetoro je počelo da radi predstavu “Da ti kažem”. Počeli su sa probama, videli su da im to mnogo dobro ide i predstavu spremili za manje od mesec dana. Kada su uvideli koliko je publika bila zadovoljna i zahtevala još, odlučili su da se registruju kao teatar”, priča nam ona.
Predstava kojom su otpočeli avanturu je autorski tekst njihovog predsednika Novaka Puletića. On je ujedno i razlog što je Katarina Jovanović otkrila da je pored glume i režija njen poziv.
“Mene je Novak pozvao da režiram prvu predstavu ’Da ti kažem’. Studirala sam tada i bila sam začuđena što zove mene kad sam glumica. Međutim, shvatila sam da on i ja zapravo imamo sličnu viziju njegovih tekstova i da ja samo prenesem tu njegovu sliku na scenu”, objašnjava nam Katarina.
Komedije koje osvešćuju
Njihove predstave jesu komedije, ali teme – nisu. Svaka njihova predstava je pokušaj da prenesu jaku i snažnu poruku publici.
“Predstava ‘Kako ste’ se bavi depresijom i anksioznošću. Tu su i druge bolesti društva, kao što je trgovina robljem, zatupljenost telefonima i uopšte otuđenost ljudi”, ističe Marija.
Katarina Jovanović dodaje da je u pripremi i predstava koja će se baviti nasiljem nad ženama, kako bi se podigla svest i o tom problemu društva koji je gotovo svakodnevica.
Na Sandru, koja je prvo gledala predstavu “Kako ste”, pa se tek kasnije priključila teatru, ova predstava je u neku ruku – posebna.
“Kada sam gledala predstavu, ja sam toliko plakala na kraju. Poruka je toliko jaka i nešto je potpuno drugačije. Nepto što nisam do tada videla. I dan-danas kad igram tu predstavu, teško mi je da ne zaplačem na kraju. Ta predstava retko koga ostavi bez suza”, objašnjava ona.
Karantin – Ulica van Ulice
Period karantina uticao je na kulturu – događaji su ili otkazani ili preneti u onlajn sferu. Iako nisu igrali predstave, kako nam govore naše sagovornice, njihov sadržaj nije trpeo. Na svom Jutjub kanalu napravili su serijal “Ulica van Ulice”, a kako kažu, ako nas sve ovo ponovo snađe – oni su spremni.
A ako sve bude bilo po planu, Sandra nas uverava da su ove dve svećice na torti samo prve u nizu brojnih, jer je još mnogo novih predstava u planu.
Dok privodimo razgovor kraju, a sa video-bima kreće uvodna špica sitkoma “Kako ste” koji su priredili povodom svog rođendana, Katarina Jovanović o teatru ima da kaže samo jedno: ‘Meni teatar dozvoljava da budem sve što ja želim da budem’.
Foto: K. Kaplanec
