Bogdan Milanović rođen je 1998. godine u Kruševcu. Studira na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, gde pokušava da piše. Do sada nije objavljivao, osim u fanzinu Librarion i na svom blogu Grof od Kamilije.
O Đepeu sve najbolje
Ležim
često
dopuštam sebi da plovim
Vidim more iznad
i onda budem miran
kosa poraste do ramena
i ja sam u belom
s cigarom među usnama
Tako zaspim
bez potrebe da se budim
živim u kamenoj kući
s tobom i narandžama
u toplim grčkim noćima
Najbolje stvari koje sam doživeo
nikada nisam video
pariske noći
mirna jutra na Kubi
žurke u Rimu
čaj na Tibetu
ali mi je dovoljno
da znam kako sanjiva spremaš kafu
uz tebe i kamel
nema potrebe praviti
problem od života
ljubav je kao protest poljskih majki
prva cigareta na terasi
stvar je ukusa, znaš i sama
kako je lako podvaliti
mediteransku lakoću
kao vrstu egzotike
ratove koje smo vodili
nismo ni primetili
neprijatna tišina rano ujutru
bila je odličan aperitiv
za predstojeću zabavu
imam par briga
muški prokuvana kafa
za tebe i mene i nokti
namenski zaoštreni za
radoznale starce
nije loše živeti ovako samo
čuo sam da u poljskoj
plaču majke za sinovima
koji godinama ne dolaze kući i
rasuti po fliper svetovima
gaje pod očima
amfetaminske bombe i
semenke baobaba
generacija spasa koja pravi
sintetičke rajeve
kao mehuriće od sapunice
samo kako bi zaboravili
sine oprosti mi
što se nikad nisam smejala
i vrati se kući, svi te čekamo
par briga imam
da li sam nam dobro
zakuvao kafu
i tihi protest poljskih majki
reci mi kakva je kafa
skini se i lezi
sad ću ja.
Divni gubitnik
Napustiću ovaj grad
Poput Gogena
nastaću opet iz cimeta i zemlje
Neće me biti godinama
sve dok ulice ne promene imena
Telo ću očvrsnuti
pod narandžinim drvetom
a jezik popločati mudrošću Agarte
Neće me biti godinama
a onda ću se vratiti mlad
gibak i jednostavan
Zapalliću cigaretu za starim stolom
u nadi da ćeš za mene reći:
Divan je to čovek, zar ne?
Foto: PPM Enklava
