Jelena Beloica, pesnikinja koju smo ove subote ugostili u našoj rubrici “Tri pesme iz zbirke” za sebe kaže da je uvek je na klackalici između devojčice i odrasle osobe.
Bavi se finansijama velikih subjekata, pa zato nema vremena za svoje. Nosi u sebi ljubav, pa smatra da nema mesta za brigu.
Voli da trenira, a glavna sprava za trbušnjake joj je osmeh.
Tamo negde
Ne trebaš ti meni tamo negde,
tamo gde samo moja silueta prisutna je,
gde se gubi pa je ponovno prizoveš,
kada čuješ glas,
vidiš sliku,
privoliš sva sećanja da ne izblede.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
tamo gde te moje telo kroz kojekakve znake sretne,
gde ga sanjaš, oživljavaš i iznova prizivaš.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
da me dozivaš u noćima dugim,
da se od jeze streseš
zbog slika koje kao bljesak te trgnu da delim postelju sa nekim drugim.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
tamo gde si sa mnom u mislima,
gde neopipljivo prisustvo moje doživljavaš kao nešto svoje.
Ne trebaš ti meni tamo negde,
gde nozdrvama svojim mirise moje tražiš,
gde nostalgiju pesmom koja te za mene veže
rasteruješ taktovima poznatog nam zvuka.
Sve u svemu kad se sve sabere i slegne,
ne trebaš ti meni tamo negde.
Postojiš
Ne traži da drugi razumeju tebe,
razumi sebe.
Ne traži da ostvaruju želje tvoje,
uzmi ih sam pod svoje.
Ne traži da drugi budu onakvi kakvim ih gledaš,
moraš sebi prvenstveno da se predaš.
Ne traži da znaju šta se u tebi zbiva,
važno je da ti znaš šta se u tvojoj duši skriva.
Ne traži da budeš nekome nešto pa makar i malo,
poseduj u sebi sve i budi prva osoba do koje ti je stalo.
Ne traži da te drugi razumeju bez reči,
budi u stanju da prodreš u sebe i razumeš sam šta je to što te uzdiže i leči.
Ne traži da budeš nekom sve što želi,
budi sebi ono što jesi, nije važno sa kim si, nije važno gde si.
Ne traži da objašnjenje nekom sebe daješ,
uživaj dok živiš, živi da traješ.
Ne traži od nekog da sa tobom budan sanja,
očisti sebe od trnja i granja i čist koračaj,
sebe ne gubi iz vida, a ako ti se i desi samo se sebi uvek iznova vraćaj.
Ne traži da stvari budu po nekom pravilu, uvek poređane,
a ti uvek samo karika u nečijem nizu,
budi sebi najvažnija karika,
jer ti i tvoj život nemate reprizu.
Dete sna
Želja je sama ako nije smela,
ako da se izgovori nije htela.
Ako je misliš i sanjaš,
zašto se nečijoj, a ne njenoj volji klanjaš.
Zašto je ne pustiš onda da izađe na površinu sama,
čemu klackalica između biti dama i u svojoj želji sama,
ili uhvatiti dah koji te steže i izgovoriti
ili se bojiš da će onda biti teže.
Možda se kriješ i time štitiš svoje dete sna,
svojih potreba i želja,
ali onda plavetnim morem neće sigurno ploviti,
jer će se i dalje bojati i neće znati
dal je bolje da se izgovori
ili da se izgovoreno kao bumerang vrati.
Stežeš time svoje dete, gušiš se sama
ili ipak biraš da na površini budeš dama.
Al dama znači imati stav i stanovište svoje,
ne okretati se od sebe ako ti se sa nekim ne slože boje,
ali i razumem te i dame se nekad pomalo boje.
Bojažljivost skrivanju vodi,
pa još većem potiskivanju potreba i težnji,
nismo dame ako smo samo odmereni i nežni.
Važno je znati prodreti duboko u svoje unutrašnje dete,
podržati ga, motivisati i sa obe noge na tlo zemlje stati.
Ako ti se i kao bumerang izgovoreno vrati,
kreći se dalje, još mirnije jer je tvoja savest mirna,
i još lepše jer se tvoje dete u tebi tada veseli.
Ali shvati da poštovanjem sebe i svojih potreba
samo tako možemo biti celi.
Dva puta postoje.
Izgovoreno u tom slučaju znači
ili se zbog potvrde koju priželjkuješ smeješ
ili prosto zbog odbijanja plači.
To su dva krajnja osećaja koja postoje,
ali biraj da kažeš, biraj da se krećeš,
biraj da se ne gušiš, biraj da putem svojim ideš,
biraj da staneš kad želiš, ali biraj da svoje želje izgovaraš
i o svojim potrebama razgovaraš i da ih sa nekim deliš.
Jer tako je duša mirna i tako se život stvara,
a i o prihvatanju treba učiti, jer nije to deo nekakvog dara.
Foto: Privatna arhiva
