U Ripnju podno Avale već gotovo dva meseca teku opsežni scenografski radovi i pripreme za snimanje ambicioznog filmsko-serijskog projekta zasnovanog na književnom opusu Bore Stankovića, po scenariju kultnog srpskog sineaste Voje Nanovića i u režiji Milutina Petrovića i Gorana Stankovića. Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije, posetio je prvog dana jula ovaj set u izgradnji.

U produkciji beogradske produkcijske kuće This and That Productions, na čijem čelu je Snežana van Hauvelingen, poznati scenograf Milenko Mile Jeremić i njegov tim već sedam nedelja rade na filmskoj replici devetnaestovekovnog Vranja.

Radovi su poodmakli i otprilike su negde na polovini, a ova velika
scenografija obuhvata čitav jedan grad i niz pratećih objekata, uključujući Hadži Trifunovu kuću, gradski han, trg sa pijacom, sahat kulu, magazu, džamije, putujuće lutkarsko pozorište… U pitanju je jedan od najvećih i najambicioznijih filmskih setova nastalih u XXI veku za potrebe snimanje jednog srpskog ostvarenja.

Foto: Đorđe Bajić/ Goran Stanković, Gordan Matić i Milenko Mile Jeremić

Podsećamo… Renomirani scenograf Milenko Mile Jeremić je tokom svoje duge i uspešene karijere radio na kultnim filmovima „Valter brani Sarajevo“, „Banović Strahinja“, „Maratonci trče počasni krug“,
„Seobe“, „Lepa sela lepo gore“, „Život je čudo“, „Crna mačka, beli mačor“ i mnogim drugim, a značajan je i njegov rad na televiziji (serije „Povratak otpisanih“, „Koreni“, „Žmurke“…
). Jeremić je nedavno sa produkcijskom kućom This and That Productions sarađivao i na nastanku filma „Mrak“ u režiji Dušana Milića koji je trenutno u fazi postprodukcije.

Filmski centar Srbije je podržao razvoj i produkciju filma „Hadžijino zvono“, a MEDIA je podržala projekat u celini, prepoznavši njegov značaj, kvalitet i potencijal. Scenario za desetodelnu seriju „Nečista krv“ napisao je Vojislav Voja Nanović još tokom prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od 40 godina. Pored nezaobilaznog romana „Nečista krv“ u čijem je središtu tragična sudbina lepe Sofke, građa za scenario serije obuhvata drame „Tašana“, „Koštana“ i „Jovča“, zbirku pripovedaka „Božji ljudi“…

Nečista krv

Serija „Nečista krv“ imaće deset epizoda. Prvih pet epizoda režira Milutin Petrović, poznat po hvaljenim ostvarenjima „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ i „Agi i Ema“, a prve tri epizode biće izmontirane i u igrani film radnog naziva „Hadžijino zvono“.

Tri početne epizode fokusiraju se na život Hadži Trifuna, dede čuvene Sofke iz „Nečiste krvi“. Priča filma prati Trifuna, bogatog predvodnika hrišćanske manjine u devetnaestovekovnom Vranju, koji, pokušavajući da očuva svoje bogatstvo i moć, pokreće niz događaja koji će izazvati užasne posledice po njegovu porodicu. Ključni Petrovićevi saradnici na filmu i prvih pet epizoda biće direktor fotografije Erol Zubčević i montažer Petar Jakonić.

Drugih pet epizoda serije režira mladi Goran Stanković (serija „Jutro će promeniti sve”), a sa njim će najtešnje raditi direktor fotografije Aleksandar Karaulić i montažer Uroš Maksimović. Kostimografkinja kompletnog projekta je Marina Medenica, za masku je zadužena Dušica Vuksanović, dok muziku komponuje Aleksa Ranđelović. Direktor filma i serije je Ivan Krstović, SašaRadojević je urednik serije, a projekat nastaje u produkciji produkcijske kuće This and That Productions (film i serija) i RTS-a (serija),
kao i uz podršku FCS-a i MEDIA programa.

Prvu verziju scenarija je pre četiri decenije napisao veliki Vojislav Nanović (1922–1983). Istaknuta scenaristkinja Milena Marković („Sutra ujutru“, „Beli, beli svet“, „Otadžbina“, „Živ čovek“) adaptirala je tri prve epizode i scenario za film, dok su na preostalim epizodama radili mladi scenaristi Dejan Prćić (od 4 do 10 epizode) i Katarina Mitrović (4 i 5 epizoda). Nanovićev scenario za seriju je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe „poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.

Foto: Đorđe Bajić/ Hadži Trifunova kuća u izgradnji

Hadžijino zvono

Film „Hadžijino zvono“ je zasnovano na delu besmrtnog Bore Stankovića i govori o propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine…. Godina je 1850. Na granici nove srpske kneževine, Hadži Trifun, prvi gazda vranjanskog kraja, nakon uvrede muselima namesnika Džafer-Bega, reši da naruči njegovo ubistvo od vođe arnautskog fisa Kolja, kako bi sprečio šire sukobe. Kolj mu za tu uslugu traži Tašanu, snaju njegovog pokojnog najstarijeg sina. Hadži-Trifun pokuša to da izbegne, ali poklekne pred pritiskom i pretnjama, pa intrigom namami Tašanu kod Kolja. Serija „Nečista krv“ obuhvata priču o Hadži Trifunu, ali se bavi i njegovim naslednicima – Trifunovim sinom efendi Mitom i unukom Sofkom.

Scenario za film „Hadžijino zvono“ spada u najkvalitetnije napisane scenarije na ovom konkursu, stoji u obrazloženju Komisije Filmskog centra Srbije. U obrazloženju, između ostalog, stoji: „Pored izuzetne pismenosti, ovom scenariju ne manjka ni jedan element koji nam može ukazati da smo na pragu, ili na tragu, istinskog umetničkog dela. Od samog starta ova višeslojna priča se uvlači u sve čitalačke pore, a kreirana napetost nas ne napušta do samog kraja… U veoma ubedljivoj eksplikaciji, reditelj nas uverava da će ovaj scenario realizovati na najbolji mogući način. S tim u vezi, Кomisija smatra da ovakav film ima sjajan potencijal, kako za bioskopsko prikazivanje, tako i za međunarodne festivale.

Prva klapa filma „Hadžijino zvono“ i serije „Nečista krv“ pašće 12. avgusta 2020. godine u Ripnju, a planirano je da snimanje traje 84 dana. Agencija Pajper je pet meseci radila opsežan kasting i glumačka podela će biti uskoro obelodenjenja (o čemu će biti blagovremeno obaveštenje). Najavljeno da će se, pored renomiranih srpskih glumaca, ispred kamera naći i njihove kolege iz Albanije, Grčke, Turske, kao i sasvim nova lica srpskog i regionalnog glumišta… Očekuje se da će film „Hadžijino zvono“ i serija „Nečista krv“ pred publiku stići tokom 2021. godine.

Tekst: Đorđe Bajić

Foto: Đorđe Bajić

U produkciji beogradske produkcijske kuće This and That Productions, na čijem čelu je Snežana van Hauvelingen, poznati scenograf Milenko Mile Jeremić i njegov tim već sedam nedelja rade na filmskoj replici devetnaestovekovnog Vranja.

Radovi su poodmakli i otprilike su negde na polovini, a ova velika
scenografija obuhvata čitav jedan grad i niz pratećih objekata, uključujući Hadži Trifunovu kuću, gradski han, trg sa pijacom, sahat kulu, magazu, džamije, putujuće lutkarsko pozorište… U pitanju je jedan od najvećih i najambicioznijih filmskih setova nastalih u XXI veku za potrebe snimanje jednog srpskog ostvarenja.

Foto: Đorđe Bajić/ Goran Stanković, Gordan Matić i Milenko Mile Jeremić

Podsećamo… Renomirani scenograf Milenko Mile Jeremić je tokom svoje duge i uspešene karijere radio na kultnim filmovima „Valter brani Sarajevo“, „Banović Strahinja“, „Maratonci trče počasni krug“,
„Seobe“, „Lepa sela lepo gore“, „Život je čudo“, „Crna mačka, beli mačor“ i mnogim drugim, a značajan je i njegov rad na televiziji (serije „Povratak otpisanih“, „Koreni“, „Žmurke“…). Jeremić je nedavno sa produkcijskom kućom This and That Productions sarađivao i na nastanku filma „Mrak“ u režiji Dušana Milića koji je trenutno u fazi postprodukcije.

Filmski centar Srbije je podržao razvoj i produkciju filma „Hadžijino zvono“, a MEDIA je podržala projekat u celini, prepoznavši njegov značaj, kvalitet i potencijal. Scenario za desetodelnu seriju „Nečista krv“ napisao je Vojislav Voja Nanović još tokom prve polovine sedamdesetih godina prošlog veka. Nanović je pripovetke, drame i romane čuvenog srpskog pisca Borisava Bore Stankovića povezao u razgranatu porodičnu sagu koja obuhvata period od 40 godina. Pored nezaobilaznog romana „Nečista krv“ u čijem je središtu tragična sudbina lepe Sofke, građa za scenario serije obuhvata drame „Tašana“, „Koštana“ i „Jovča“, zbirku pripovedaka „Božji ljudi“

Serija „Nečista krv“ imaće deset epizoda. Prvih pet epizoda režira Milutin Petrović, poznat po hvaljenim ostvarenjima „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ i „Agi i Ema“, a prve tri epizode biće izmontirane i u igrani film radnog naziva „Hadžijino zvono“.

Tri početne epizode fokusiraju se na život Hadži Trifuna, dede čuvene Sofke iz „Nečiste krvi“. Priča filma prati Trifuna, bogatog predvodnika hrišćanske manjine u devetnaestovekovnom Vranju, koji, pokušavajući da očuva svoje bogatstvo i moć, pokreće niz događaja koji će izazvati užasne posledice po njegovu porodicu. Ključni Petrovićevi saradnici na filmu i prvih pet epizoda biće direktor fotografije Erol Zubčević i montažer Petar Jakonić.

Drugih pet epizoda serije režira mladi Goran Stanković (serija „Jutro će promeniti sve”), a sa njim će najtešnje raditi direktor fotografije Aleksandar Karaulić i montažer Uroš Maksimović. Kostimografkinja kompletnog projekta je Marina Medenica, za masku je zadužena Dušica Vuksanović, dok muziku komponuje Aleksa Ranđelović. Direktor filma i serije je Ivan Krstović, SašaRadojević je urednik serije, a projekat nastaje u produkciji produkcijske kuće This and That Productions (film i serija) i RTS-a (serija),
kao i uz podršku FCS-a i MEDIA programa.

Prvu verziju scenarija je pre četiri decenije napisao veliki Vojislav Nanović (1922–1983). Istaknuta scenaristkinja Milena Marković („Sutra ujutru“, „Beli, beli svet“, „Otadžbina“, „Živ čovek“) adaptirala je tri prve epizode i scenario za film, dok su na preostalim epizodama radili mladi scenaristi Dejan Prćić (od 4 do 10 epizode) i Katarina Mitrović (4 i 5 epizoda). Nanovićev scenario za seriju je jedno vreme bio izgubljen, ali je upravo reditelj Milutin Petrović uspeo da pronađe „poslednji primerak iz osamdesetih“ i tako ga spase od zaborava i nestanka.

Foto: Đorđe Bajić/ Hadži Trifunova kuća u izgradnji

Film „Hadžijino zvono“ je zasnovano na delu besmrtnog Bore Stankovića i govori o propasti stare srpske gazdinske porodice kroz koju paralelno pratimo slabljenje Osmanske imperije i stvaranje mlade srpske kneževine…. Godina je 1850. Na granici nove srpske kneževine, Hadži Trifun, prvi gazda vranjanskog kraja, nakon uvrede muselima namesnika Džafer-Bega, reši da naruči njegovo ubistvo od vođe arnautskog fisa Kolja, kako bi sprečio šire sukobe. Kolj mu za tu uslugu traži Tašanu, snaju njegovog pokojnog najstarijeg sina. Hadži-Trifun pokuša to da izbegne, ali poklekne pred pritiskom i pretnjama, pa intrigom namami Tašanu kod Kolja. Serija „Nečista krv“ obuhvata priču o Hadži Trifunu, ali se bavi i njegovim naslednicima – Trifunovim sinom efendi Mitom i unukom Sofkom.

Scenario za film „Hadžijino zvono“ spada u najkvalitetnije napisane scenarije na ovom konkursu, stoji u obrazloženju Komisije Filmskog centra Srbije. U obrazloženju, između ostalog, stoji: „Pored izuzetne pismenosti, ovom scenariju ne manjka ni jedan element koji nam može ukazati da smo na pragu, ili na tragu, istinskog umetničkog dela. Od samog starta ova višeslojna priča se uvlači u sve čitalačke pore, a kreirana napetost nas ne napušta do samog kraja… U veoma ubedljivoj eksplikaciji, reditelj nas uverava da će ovaj scenario realizovati na najbolji mogući način. S tim u vezi, Кomisija smatra da ovakav film ima sjajan potencijal, kako za bioskopsko prikazivanje, tako i za međunarodne festivale.“

Prva klapa filma „Hadžijino zvono“ i serije „Nečista krv“ pašće 12. avgusta 2020. godine u Ripnju, a planirano je da snimanje traje 84 dana. Agencija Pajper je pet meseci radila opsežan kasting i glumačka podela će biti uskoro obelodenjenja (o čemu će biti blagovremeno obaveštenje). Najavljeno da će se, pored renomiranih srpskih glumaca, ispred kamera naći i njihove kolege iz Albanije, Grčke, Turske, kao i sasvim nova lica srpskog i regionalnog glumišta… Očekuje se da će film „Hadžijino zvono“ i serija „Nečista krv“ pred publiku stići tokom 2021. godine.

Tekst: Đorđe Bajić

Foto: Đorđe Bajić


Kako ti se svideo tekst?

Ne razumem Ne razumem
0
Ne razumem
Ne sviđa mi se Ne sviđa mi se
0
Ne sviđa mi se
Zanimljivo Zanimljivo
0
Zanimljivo
korisno korisno
0
korisno
okej okej
0
okej
divno divno
0
divno
Predivno Predivno
0
Predivno
Super Super
1
Super
Kulturni kišobran
Kulturni kišobran je nastao u želji da se promovišu kultura i kulturni događaji u Srbiji i regionu. Vremenom, shvatili smo da takođe želimo da budemo i platforma za mlade i neafirmisane, ali i ostvarene umetnike, pesnike, muzičare, glumce, slikare i sve one koji na neki način doprinose očuvanju kulture.