Vasil Hadžimanov, pijanista i kompozitor, nezaobilazna je povezujuća karika srpskog džeza, sa kraja dvadesetog veka i početka novog milenijuma. Osim muzike koju komponuje i izvodi sa svojim bendom, piše muziku za filmove i TV serije. Prema njegovim rečima ne bi mogao da zamisli ni jedan dan bez muzike. Koje numere se u svakom momentu nalaze na listi Vasila Hadžimanova, gde pronalazi humor i na koji način period izolacije utiče na njegovu kreativnost saznajte u intervjuu za Kulturni kišobran. Intervjuisala Dragana Ilić.
KK: Prepoznatljivi ste po tome što uvek obogaćujete svoj mužički izraz, podižete standarde i iznova uspevate da osvojite poštovaoce ove vrste muzike, kao i one koji su otvoreni da upoznaju nešto novo. Šta Vama donosi muzika koju stvarate i u kojoj meri uspevate taj osećaj da prenesete na druge?
VH: Vrlo je teško rečima opisati šta sve dobijam od toga što se pod brojem jedan, bavim profesijom koju volim, a pod dva što je ta profesija baš muzika i to kreativna muzika koja ima jako uporište u džez muzici, tj. muzici koja podrazumeva improvizaciju. Trideset godina je muzika neodvojivi deo mene i mog života i ne bih mogao dan da provedem a da nije sa mnom. Možda tako lakše objasnim šta mi donosi. Što se komunikacije sa publikom tiče sami ste rekli, oni koji su otvoreni i radoznali uvek prime poruke koje šaljem kroz muziku i naša neverbalna komunikacija je odlična.
KK: Humor je neizostavan deo Vaše ličnosti. Na koji način ga obnavljate i gde ga pronalazite?
VH: Humor je svuda oko nas i moramo biti spremni i otvoreni da se šalimo na bilo koju temu. Humor leči. Demistifikovati i našaliti se čak i sa najgroznijim situacijama i temama je način da se sa tim temama i problemima lakše izborimo.
KK: Koliko period izolacije može uticati na Vašu kreativnost u muzičkom smislu i rezultirati nečim novim što do sada nismo imali priliku da čujemo?
VH: Ja sam zaista vredan i tokom ovog perioda i to mi svakako pomaže da ne budem opsednut celom situacijom i olakšava ovaj period neizvesnosti koji nikome ne prija. Radim na najrazličitijim muzičkim zadacima kao i celog mog života. Nešto su kolaboracije a nešto je moj rad koji se možda pretoči i u jedan solo album.
KK: Kojih pet numera se trenutno nalazi na Vašoj plejlisti?
VH: Kad se aktivno bavim komponovanjem onda manje slušam tuđu muziku. Jednostavno mi treba odmor od iste. Pošto sam poprilično aktivan u komponovanju poslednjih nedelja pokušavam da svoj fokus usmerim ka tome i ne slušam previše tuđe muzike. No, naravno da se na mojoj plejlisti u svakom momentu nalaze komadi od Baha, Rahmanjinova, ili nekog majstora balkanske muzike poput Kirila Mancevskog, preko Henkoka, Džereta, Majlsa i mnogih drugih džezera, pa sve do Rage Against the Machine, Hendriksa ili nečeg petog.
KK: U kojoj umetničkoj formi podjednako uživate ako izuzmemo muziku?
VH: Volim film. Oduvek. Svaki aspekt kreiranja filma mi je fascinantan, naravno kad pričamo o vrhunskim predstavnicima ove forme. Zato volim i filmsku muziku i mene u ulozi filmskog kompozitora.
KK: Šta ćete pokušati da zadržite, a šta da promenite u periodu koji predstoji?
VH: Bojim se da nije previše do nas, već do same postavke. Ono što znam je da predstoji jedan težak period za sve muzičare iz razumljivih razloga. Ne znamo ni kada i u kakvom obliku ćemo uopšte moći da prezentujemo naš rad. Ta neizvesnost je poprilično stresna. Svakako, čim se steknu uslovi, nastavljam sa koncertima i javnim nastupima kao i do sad. Nemam razloga da u tom smislu nešto menjam osim same ideje da se sama muzika menja i raste i evolvira u nešto novo i drugačije.
Foto: Milan Josipović / vhband.com
