Postoje neka skrivena mesta, daleko od očiju javnosti. Mesta koja imaju svoju tradiciju i kulturu, a koje ne možete videti i obići baš uvek. Svoju posebnost ovog vikenda priča beogradska Botanička bašta “Jevremovac”, koja otvara svoja vrata za večernji obilazak i uživanje u retkim i egzotičnim biljkama, uz pratnju stručnih vodiča.
Istorija Botaničke bašte
Verovali ili ne, osnovana je davne 1874. godine na predlog srpskog lekara i botaničara Josifa Pančića.
Pre osnivanja ove institucije, Pančić je gajio malu kolekciju biljaka u dvorištu beogradskog Liceja za potrebe nastave u Velikoj školi, u kojoj je predavao botaniku.
Botanička bašta prvobitno je bila smeštena na Dorćolu, uz samu obalu Dunava, međutim, ovaj prostor se vrlo brzo pokazao kao neadekvatan zbog blizine reke i poplava (dve velike poplave su tada gotovo potpuno uništile biljni fond bašte).
Josif Pančić umro je 1888. godine, ne dočekavši da vidi baštu na nekoj boljoj lokaciji. Godine 1889. kralj Milan Obrenović je poklonio svoje imanje, nasleđeno od dede Jevrema Obrenovića, za potrebe podizanja Botaničke bašte na lokaciji na kojoj se ona nalazi i dan-danas. Kraljeva jedina želja bila je da se bašta nazove po njegovom dedi – “Jevremovac”.
Bašta danas ima status spomenika prirode II kategorije i zaštićena je kao spomenik kulture. Zajedno sa Institutom za botaniku nastavna je jedinica Biološkog fakulteta u Beogradu.
Najlepša bašta na Balkanu
Staklena bašta površine 500 metara kvadratnih podignuta je 1892. godine i sastoji se od dva krila koja su spojena centralnom kupolom. Za izgradnju staklene bašte upotrebljena je građa doneta iz Drezdena. Po svom završetku, u to vreme glasila je za najlepšu staklenu baštu na Balkanu.
Botanička bašta danas, na svom prostoru od oko pet hektara, poseduje biljni fond od skoro hiljadu vrsta drveća, žbunja i zeljastih biljaka.
U okviru botaničke bašte nalaze se Institut za botaniku, biblioteka, herbarijum, Staklena bašta, kao i upravna zgrada, slušaonice i laboratorije. Njena biblioteka je jedna od najstarijih na ovim prostorima i sadrži oko 200 naučnih i stručnih časopisa i više od šest hiljada knjiga.
Od 2004. godine u okviru ove bašte nalazi se i Japanski vrt. Osnovni elementi u japanskim vrtovima su kamen, voda i biljke. Kamen predstavlja sveti objekat u Japanu u kome, prema narodnom verovanju, prebivaju duhovi, dok tri kamena u grupi simbolizuju trijadu neba, zemlje i čoveka. Biljke koje se gaje u japanskim vrtovima uvek nose određenu simboliku. Ovde možete videti prelepo jezero sa lokvanjima kao i neka stabla sa dalekog Istoka stara više od pola veka.
O našoj bašti je prošle godine pisala i “Nacionalna geografija”, nazivajući je “oazom mira i tišine među 2500 biljaka”.
O ovim i mnogim drugim zanimljivostima Botaniške bašte posetioci mogu saznati više u subotu, 31.10. od 18h, za kada je zakazana vođena tura kroz baštu, uz predavanje stručnih vodiča. Cena ulaznice iznosi simboličnih 300 dinara.
Foto: Instagram
