Nakon što se pojavila u filmu reditelja Viktora Fleminga koji je osvojio ukupno osam Oskara, ceo svet je znao za glumicu koja je dala život Skarlet O’Hari. Međutim, Vivijen Li sebe nije doživljavala kao zvezdu. Pre nego što je zaigrala u filmu „Prohujalo sa vihoromˮ, Vivijen Meri Hartli je bila očarana istoimenim romanom Margaret Mičel. „Lorens Olivije neće glumiti Reta Batlera, ali ću ja glumiti Skarlet O’Haru. Čekajte i videćete.ˮ
Pojavljivanje u filmu „Jenki u Oksforduˮ iz 1938. godine otvara joj velika vrata Holivuda. Kada ju je američki producent Dejvid Selznik video u filmu „Vatra iznad Engleskeˮ, znao je da će je uzeti u obzir za ulogu O’Hare. Iako je žarko želela ovu ulogu, rad na filmu nije bio bajkovit. U pismu Liju Holmanu, napisala je „Prezirem Holivud… nikad se neću navići na ovo – kako mrzim filmsku glumu.ˮ
„Ja nisam filmska zvezda – ja sam samo glumica. Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako lažan život koji se provodi s lažnim vrednostima i publicitetom. Glumice dugo traju i uvek se nađe divnih uloga.ˮ
– Vivijen Li
Čuvena Skarlet O’Hara donela joj je prvog Oskara, a više od 10 godina kasnije dobija i drugo odličje za film „Tramvaj zvani Željaˮ (1951) rađen po romanu Tenesi Vilijamsa u kojem je glumila lik Blanš Diboa. Pred sam kraj Drugog svetskog rata Lijeva oboljeva od tuberkuloze, ali je to nije sprečilo da nastavi da se bavi glumom. Lik Blanš Diboa odigrala je 326 puta na pozorišnim daskama, pre nego što je delo ekranizovano. Film je označavan i kao kontroverzan zbog scene silovanja.
Reditelj filma, Elija Kazan nije u početku imao visoko mišljenje o Vivijen, ali vremenom je pokazala „najveću odlučnost za isticanje od bilo koje glumice za koju znam. Puzala bi po slomljenom staklu ako bi smatrala da će to pomoći njenom nastupu.ˮ Vivijen je smatrala da ju je igranje ovog lika „odvelo u ludiloˮ, kako je lik Blanš bila žena obolele od šizofrenije.
Vivijen je rođena 5. novembra 1913. godine u tadašnjoj Britanskoj Indiji. Otac joj je bio britanski oficir u indijskoj konjici. Majka, zaljubljenica u umetnost, vodila ju je kao trogodišnju devojčicu u pozorište gde je prvi put recitovala na sceni. Želja da se bavi glumom pojavila se kada se u manastiru u Engleskoj u koji su je roditelji poslali na školovanje sprijateljila sa Morin O’Salivan. Roditelji pomažu Vivijen da se upiše na Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu. Udajom za advokata Herberta Lija Holmana s kojim dobija ćerku Suzan napušta studije.
Želja za glumom, međutim, ne jenjava, te mala uloga u filmu „Stvari izgledaju boljeˮ biva njen filmski debi. Menadžer kojeg unajmljuje dodelio joj je umetničko ime – Vivijen Li. „Dejli ekspres’’ je nakon izvedbe Vivijen u predstavi „Maskaˮ objavio da je nova zvezda rođena. „Vatra iznad Engleskeˮ u kojem je igrala ljubavnicu Lorensa Olivijea zbližila ju je ovim glumcem. „Radije bih kratko proživela s Larijem (Lorens Olivije), nego što bih izabrala karijeru i dugovečnost. Moj život je besmislen bez te ljubavi, lakše bih prihvatila smrt, nego da živim bez nje.ˮ
Provela je dvadeset godina u burnom braku sa glumcem Lorensom Olivijeom. Sa njim je glumila u brojnim predstavama i u nekoliko filmova poput „Ledi Hamiltonˮ i „Cezar i Kleopatraˮ. Međutim, želje da radi sa svojim mužem joj uglavnom nisu ostvarivane. Iako u filmu „Most Vaterloˮ nije glumila sa Olivijeom, to je postao njen omiljeni film. Kada je njen suprug počeo da dobija uloge, a ona biva odbijena, Olivije odlučuje da oraspoloži Vivijen tako što će investirati u novu predstavu u kojoj će igrati zajedno. Publika na Brodveju, međutim, nije dobro prihvatila „Romea i Julijuˮ što supružnike dovodi do finansijskog kraha. Nezadovoljstvo je uslovilo depresiju kroz koju je prolazila Vivijen.
Kada je njen suprug prograšen vitezom 1947. godine, ona je postala Ledi Olivije. Pisma koja su razmenjivali objavljena su i izložena u Viktorija i Albert muzeju u Londonu. Olivije je pisao eksplicitnim jezikom, a neke od njegovih reči su bile: „Ako bismo se voleli samo telima, pretpostavljam da bi to bilo sasvim u redu, ali ja tebe volim mnogo više od toga. Volim te celim sobom, sa posebnom vrstom dušeˮ. Njihov brak je okončan nakon godina svađa koje su bile prouzrokovane i njenom borbom sa bipolarnim poremećajem i depresijom. Po razvodu, Vivijen ulazi u treći brak – sa glumcem Džekom Merivalom.
Sa bipolarnim poremećajem se borila od početka svoje karijere, a oboljenje od tuberkuloze koštalo ju je života. Poslednji film „Brod budalaˮ snimila je dve godine pred smrt. Preminula je u 54. godini, a Američki filmski institut ju je posthumno proglasio šesnaestom najvećom ženskom filmskom zvezdom Holivuda. Pored nagrade BAFTA za najbolju britansku glumicu, Volpi pehara, nominacije za Zlatni globus, osvojila je i Tonija – najprestižniju nagradu koju može dobiti glumac koji igra na Brodveju. Glumila je Juliju, Ofeliju i druge junakinje Šekspirovih dela. Ostaće poznata njena replika iz filma „Prohujalo s vihoromˮ: „Sutra je novi dan, sutra ću misliti o tomeˮ.
Piše: Miljana Miletić
Foto: Wikimedia Commons
