Kada su me nakon predstave, dok sam još uvek “varila” ono što sam videla u Đorđa Vajferta 5 na Vračaru pitali za utiske, rekla sam da su “Igra uma” baš onakve kakvim ih je opisala jedna od glumica, Katarina Orlandić. “Očekujte neočekivano”, rekla je ona u intervjuu za Kulturni kišobran.
Sada, nekoliko dana od premijere interaktivne predstave “Igra uma”, i nakon brojnih pitanja prijatelja da im ispričam kakva je predstava, utisci ne jenjavaju.
Mislim da se priča o Džeku nekako “nastanila” u mojim mislima. A svaka objava koju na društvenim mrežama vidim o predstavi vrati me u momente dok sam prolazila hodnicima i ni u jednom trenutku nisam mogla znati šta će se sledeće dogoditi.
Ući u um Džeka Trboseka
U Džekov um, čini se, ulazite još na kapiji, gde i piše – in his mind. A ulazna vrata vode u taj novi univerzum. U viktorijansku eru. Mislim da su na mene najjači utisak na početku ostavile ruže koje su u mom oku izgledale nekako bajkovito na plafonu prve sobe. Mesta gde sve počinje. Tu istinski ulazimo u um Džeka Trboseka. I avantura počinje. Atmosfera je mistična, a glumci više nisu glumci. Oni su naši saputnici u interaktivnoj priči. Vode nas kroz um jednog serijskog ubice na način koji gledalac ne očekuje.
Unikatno iskustvo
I Sonja Ilić, producentkinja, bila je u pravu kada je predstavu opisala kao svojevrsno iskustvo.
Osim toga što je sve što se dešavalo bilo neočekivano, predstava je u meni probudila i neke čudne emocije. Malo sam se i nasmejala, moram da priznam. Možda se, eto, samo tako moj mozak branio od potencijalnih strašnih scena nalik escape room-u.
Kako je do kraja izgledalo to moje iskustvo – neću otkriti. Jer – verujem da je ono unikatno za svakog ko kroči u Džekov um. Baš kao i predstava “Igra uma”. Zato, šta čekate?
Foto: Srđan Bosnić
