Prvi jul. Imam osećaj da se nisam ni okrenula, a već smo jedan dan u drugoj polovini godine. Konačno sam ostvarila nešto što sam dugo želela. Sedim napolju, za laptopom, pored mene čaša piva, iznad mene sunce, sa strane – život.
Ne treba mi klima, ne treba mi niko – samo sam ja tu i moj mir. I naravno – tu je život. Obojila sam sebe u pastelne boje, miriše lavanda, čuje se muzika. Tako izgleda moj mir.
Prvi put mi se desilo da je neko drugi trebalo da preseče, da bih ja presekla. I rekla sebi – e sada ćemo zaista sve drugačije!
Zašto onda ne iskoristiti to što je baš danas prvi dan druge polovine godine?
Imam novu praznu belu knjigu, imam nove pastelno zelene pantalone, kupujem nove cipele i u ruke uzimam novu olovku.
Danas je taj dan. Specijalan.
Baš pored murala posvećenog Branku.
Baš na Dorćolu.
I baš prvog jula.
Lilo*
