Film “Između dana i noći” premijerno se prikazuje u okviru 47. FEST-a 28. februara u Domu omladine, a kako je uopšte nastao film govorili su reditelj Andro Martinović i glumci Lazar Ristovski i Tihomir Stanić.
Reditelj Andro Martinović to što se film premijerno prikazuje baš na FEST-u vidi kao privilegiju. Za ovo ostvarenje, Martinović kaže da je “film putovanja, potrage”.
“Bili smo prinuđeni da promenimo prvobitnu zamisao, tačnije celokupnu strukturu filma. Krenuli smo zapravo da pravimo jedan triptih, u snimanje smo išli po fazama. Treća priča bila je inicijalna priča, o ocu koji traži nestalog sina, koji nakon što ga ne pronađe sahrani nekoga drugog kao da je njegov sin. Bili smo na prekretnici da li da od filma odustanemo ili da nešto na njemu promenimo. Ja sam praktično od prvobitne priče zadržao poslednji čin i dodao neke druge priče koje su u osnovi imale odnos između oca i sina”, rekao je Martinović.
Glumac Lazar Ristovski, koji je ujedno i koproducent ovog filma osvrnuo se na tu svoju ulogu u ovom projektu.
“Ja verovatno ne bih ni glumio u filmovima da nisam koproducent (smeh) , pa onda imaju moralnu obavezu da mi daju ulogu. Da je drugačije, retko bih ja dobijao uloge u ovom vremenu. Obezbedio sam neke male pare, da bih pomogao ovaj projekat. Manjinske koprodukcije u našem okruženju pokazuju se kao model, bez koga se ne bi mogao snimiti film. I za crnogorsku produkciju, koja je mala, bilo je dobro da Srbija učestvuje u jednom ovakvom filmu. Originalne kinematografije više nema, sve je već viđeno, ali ovaj film je uistinu redak. Ovo je usitinu tritih, on govori o tri kategorije ljudi, tri kategorije vremena u kome se priče događaju. Srećan sam što sam bio u ovom projektu. Ovo je jedna od uloga koju glumac često ne dobija”, objasnio je Ristovski.
Uporedio je komediju sa dramom, te dao mišljenje o svojoj ulozi u ovom filmu.
“Ovu vrstu uloga je i lako i teško igrati. Mislim da je komediju mnogo teže igrati. Ranije sam se u pozorištu šalio u vezi sa dramskim ulogama, govoreći da ljudi kada dođu da gledaju dramsku predstavu ne očekuju mnogo, očekuju da budu ozbiljni dva sata i nakon toga pohvale predsatvu. Igrati dramsku ulogu u suštini znači da se malo namrštite, malo pričate dubokim glasom i to je već nešto. Ova moja uloga bi se mogla svrstati u te lake uloge. Ćutao sam manje više sve vreme, malo se mrštio. Može na to naravno da se gleda i komplesksnije, ali meni posle svih uloga, iskreno, teško je da u sebi budim neki veliki zanos i emociju”, rekao je on.
Tri priče o ocu i sinu u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. U svakoj od priča, otac i sin će se naći u osobenim, graničnim situacijama, u kojima dolazi do preispitivanja vlastite egzistencije. Odluke koje će morati da donesu, promijeniće njihove živote zauvek.
Ovaj film za Tihomira Stanića, kako je rekao, ne predstavlja samo običnu ulogu, jer je u film ubačena i jedna ne tako mala sitnica iz njegovog života.
“Ovaj film smo snimali nekoliko noći na aerodromu. Noć na aerodromu je dosta hladna, uzbudljiva i mistična. U film je uvršćeno nešto do čega je meni intimno i lično stalo, a to je azbuka na način na koji je moj otac, koji je bio seoski učitelj, učio đake. Zbog toga mi ovaj film znači mnogo više nego što se na prvi pogled može zaključiti”, otkrio je Stanić.
Piše: Ksenija Stojiljković
Foto: Youtube/Printscreen/Artikulacija Film
