Ovo je priča o jednom gigantskom jugoslovenskom preduzeću i mladim ljudima koji se ne predaju u borbi protiv nametnutih vrednosti i odluka. Priča o tome kako je velelepno zdanje u Bulevaru vojvode Mišića od najveće državne štamparije postalo “žila kucavica” alternativne umetničke scene Beograda.
Ambiciozni projekat državne štamparije
Zgrada BIGZ-a se nalazi u neposrednoj blizini Beogradskog sajma i predstavlja jedan od najznačajnijih objekata srpske moderne arhitekture. Izgrađena je 1940. godine po nacrtima arhitekte Dragiše Brašovana. Zgrada ima 25.000 kvadratnih metara, a u doba “zlatnog socijalizma” BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi!
Nakon što je vreme Velikog rata na Balkanu prošlo, u Jugoslaviji se javila potreba za većim angažovanjem po pitanju obrazovanja. Za potrebe velelepne državne štamparije u periodu između 1934. i 1941. projektovana je zgrada BIGZ-a. Zanimljivo je da je sagrađena u obliku čiriličnog slova P, simbolično predstavljajući štamparsku mašinu.
Od tog vremena do danas, zgrada BIGZ-a pretrpela je ogromne transformacije. Iako je proglašena za kulturno dobro i nalazi se pod zaštitom gradskog Zavoda za zaštitu spomenika, zgrada BIGZ-a nije odolela vremenu i ljudskom nemaru. Devedesetih godina, kada je propala Državna štamparija, počela je da propada i sama zgrada.
Nova stvaralačka energija
Vremenom je, spontano, napuštena zgrada postala stecište mladih, slobodnih umetnika. Naime, zgrada BIGZ-a je danas nešto najbliže skvotu (privremeno zauzimanje praznih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti). Ovde se danas, uz nekoliko skladišta i poslovnih prostora, nalaze brojni muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice i sl.
Samo neki od bendova koji imaju probe u ovoj zgradi su: Repetitor, Vox Populi, Bas i Stega, Metak Zlikovca, Autopark i dr. Članovi popularne grupe S.A.R.S takođe su često viđeni na ovom mestu, a svoj studio su svojevremeno ovde imali i Bajaga i Vasil Hadžimanov.
BIGZ kulturni centar, osnovan 2011. godine, nastao je sa ciljem da poveže mlade umetnike i promoviše njihov rad. Njegova posebna misija je da integriše diskriminisane društvene i kulturološke gupe u šire društvo i proba da ublaži podozrenje ka nečemu što je drugačije.
Danas se na ovom mestu umesto knjiga, lektira i čuvenih BIGZ-ovih mini izdanja stvara umetnost u raznim oblicima, bojama i notama, a energija mladih ljudi udahnula je sasvim novi život praznim hodnicima BIGZ-a.
Murali u dugim, sivim hodnicima
Predrag Pejčić, producent i vlasnik muzičkog studija ‘Bumerang’ u intervjuu za portal Nova S osvrnuo se na jednu posebnu vrstu umetnosti koja se godinama rađala u mračnim i mnogima zastrašujućim hodnicima zgrade BIGZ-a.
“Ova zgrada prepuna je grafita i murala. Nekoliko najboljih uradili su Michel&Epoxy, likovni umetnici koji idu po Evropi i četkicom oslikavaju prostore poput ovog. Neki od murala koje su ovde naslikali nalaze se i u poznatoj knjizi ‘Beogradski grafiti’ i predstavljaju prava mala remek-dela. Iz jednog obližnjeg hotela vrlo često dolaze turisti iz Holandije, Nemačke i cele Evrope da vide nešto što je drugačije, autentično i što ima dušu.”
Pejčić ističe da su ovde svoj pečat ostavili i mnogi mladi, talentovani ljudi sa Likovne akademije u Beogradu.
Ideja o rušenju i bunt
Gradska vlast je početkom juna ove godine potvrdila da postoji namera da se zatvori “oronula zgrada BIGZ-a na Senjaku, zbog očajnog stanja u kojem se nalazi”. Na ovu vest veoma burno su reagovali mnogi umetnici, za koje ova zgrada znači mnogo više od običnog smetlišta.
Frontmen grupe Repetitor, Boris Vlastelica, u jednom od svojih intervjua istakao je da se slika koja se stvara u javnosti svesno preuveličava do krajnosti.
“Zgrada jeste zapuštena, ali daleko je od stecišta beskućnika. Šest od sedam spratova su firme i poslovni prostori, studiji za kasting, fotografi, klubovi borilačkih veština a na ulazu postoji i obezbeđenje. O značaju ove nezvanične ustanove alternativne kulture ne vredi pričati, koliko je to očigledno…”
Sa njm je bio saglasan i Predrag Pejčić, vlasnik studija “Bumerang”.
“Ono što je Dom omladine bio nekada, to je sada BIGZ…”
Na krovu zgrade nekada je radio i čuveni džez klub “Čekaonica”, sa prelepim panoramskim pogledom. Taj klub bio je obavezna stanica svih turista koji su obilazili Beograd. Iako je zatvoren pre nekoliko godina, vodiči i danas gostima preporučuju da posete zgradu i upoznaju se sa onim što mahom mlađi Beograđani odavno znaju: u njoj je srce alternativne kulturne scene.
Foto: Instagram
