Početkom godine sam planirala da sa drugaricama otputujem u – Italiju. Srećom, taj se plan izjalovio. Nekako, nijedna od nas nije imala ili vremena ili para, pa smo odlučile da to nekako odložimo. I – nismo otišle.
Kažem, srećom se izjalovio, jer ko je mogao da pretpostavi da će Milano, u koji sam tako želela da odem ove godine, postati jedna od meta novog virusa koji se već proširio na ceo svet.
Nekad nas nešto u životu, čini se, čuva. Volim da verujem da je tako. Mene je neka sila (ili moj horoskopski znak jer stalno vagam) sprečila da kupim tu jeftinu kartu do Milana iz Niša, koja bi me sada vala mnogo skupo koštala.
Elem, kao što rekoh – nešto nas u životu nekad čuva. Tako, kraj februara ni ja ni moje prijateljice nismo provele strahujući. Ali, sada, priznajem, strahujemo.
Sada, kada je i Srbija u situaciji koja je meni toliko nadrealna, da verujem da sam u nekom lošem snu danima, ne treba stvari prepustiti slučaju.
Jeste, nas je nešto sačuvalo od Milana. Ali, to ne znači da će nam se i ovih dana posrećiti samo tako. Zato, apelujem na čitaoce Kulturnog kišobrana da ne shvataju olako situaciju.
Ostanite kod kuće, ako ne morate napolje. Izolacija se kao mera pokazala dobro u drugim zemljama koje se takođe suočavaju sa korona virusom. Ovo nije trenutak da kažete “Neće mene”. Jer – niko ne zna.
Zato, informišite se na pravim mestima, i ne ignorišite apel na izolaciju. Neće nestati hrane. Preživeli smo inflaciju kada ni jaje nije moglo da se kupi za milijarde. Ne uzimajte više nego što vam treba, jer za ostale neće ostati. A važno je da budemo ujedinjeni.
Verujte da vas neko čuva, ali isto tako – čuvajte se!
I perite ruke.
Foto: Pixabay
