*
Neću te
nositi na duši
ni kao žrtvu
ni kao pobednika
niti ću
podići spomenik
napisati odu
još manje te
pljuvati
po kuloarima
olajavati
tvoje
emotivne hendikepe
duševne nedostatke
dok tvoje
rane privijam
i ližem
a moje se
rascepe
ni ožiljak
ne postanu
neću te nazvati
da te pitam
je li ti
nedelja
teško pala
a sutra je ponedeljak
kada će te
smrviti
brojke
stavke
dušebrižnici
i pijavice
lažne gospođice
tananih izjava
plitkih pogleda
neću te žaliti
jer se i to
zaslužuje
imaćeš
prostor u sećanju
nalik umrlici
bez ožalošćenih
ja ti nisam
majka
da te
u kolevci uspavljujem
i sačuvam
od zla
niti si me
rodio
pa da
na tvoju reč
trepćem
poput nemog
ko te krvlju platio
sutradan je
izdahnuo
ko te rečju
čuvao
bez reči je ostao
koga si ti vodio
u ćorsokaku
se izgubio
ti si bio
bolest
bolešću izlečena
smrt
smrću pregažena
rat
ratom dobijen
metak
metkom rešen
vrag
vragom odnesen
pa će se
o tebi
pričati lepo
na samom kraju
i na našem kraju
došlo je
sve na svoje
ali je
ipak
kraj.

*
Koga bi spasio
da sve gori
urušava se
i spaljuje do temelja
koga bi
i zašto izbavio
a zbog koga bi
pobegao
pitala sam te
i ništa nisi rekao
koliko hrabrosti
treba
za ćutanje
ako mi
gori pod tabanima
ti si sazdan
za lične požare
i neka lična spasenja
ti spališ
sam sebe na lomači
da bi se proslavio
i ostao zapamćen
a voleće te
istorija
i slaviće te potomci
jer takvi kao ti
menjaju
veru
kožu
krv
da bi sačuvali sebe
i tada je gorelo
i peklo
i bolelo
kada sam te pitala
a šta
ako
ostane pepeo
od svega
i samo si
ćutao
ćutao
ćutao
i tako je
gorelo
gorelo
gorelo
i sakrio si se
u utrobu
a tražila sam te
na jeziku
i ostao si u jednjaku
a mislila sam
da sam te svarila
i stenjao si
i zapomagao
i ćutao
i najednom
nestao
kako se
sada
posle svega
osećaš
kao žrtva
sopstvenog požara?

*
Spasile su me
majčine molitve
i luda sreća
opomene
i tuđi oprez
hrabrost predaka
i nasumične
dobre okolnosti
sa ovom pameću bih
slepa ostala
jer pameti
nije ni bilo
sravnili su se dugovi
sami od sebe
izravnalo se krivo
nekom ludom okolnošću
čikala sam smrt
okrenula leđa sudbini
oglušila se zbog ljubavi
i sve je to u redu
zato što
ti ne planiraš
zato što
ćutiš i posmatraš
zato što smo nepomirljivi
kada se radi o ljubavi
ti jezik za zube
ja na sva usta
ja da dokažem
i kažem
ti da oćutiš
i vidiš
slomili su me
gresi predaha
i grešna namera
da ti pokažem
da ljubav
može da trijumfuje
da se peva
i posle smrti
a da se umire
i za života
klimala se
ova glava
na ramenima
spasila me je
životna opomena
da nije verovanje
isto što
i ispunjenje
da isklizne
iz ruku
da padne
u ruke
da se grade
svetovi
prozori
svemiri
nikako
među nama
već sa nama
i šta ćeš
ako me
nikada ne zaboraviš
ili zaboraviš
a ne preboliš
čija će molitva
biti tvoje spasenje
jer sam ja
još tada
prestala
da verujem.

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Nađa Lazarević appeared first on Kulturni kišobran.

Nemanja nam otkriva šta nas sve očekuje na filmskom platnu u periodu koji predstoji, koje filmove favorizuje sa aktuelnog repertoara i zašto treba da posetite ovaj kulturni svetionik Beograda. Uživajte.

KK: Nemanja, koliko godina si na poziciji producenta programa u Art Bioskopu „Kolarac“ i koliko se filmska industrija izmenila od početka tvog rada do danas?

NB: Možda i nisam baš u potpunosti svestan da je prošlo toliko vremena… Ali, ovo je već puna četvrta godina kako radim na razvoju aktivnosti Art bioskopa, što kroz direktan razgovor sa posetiocima, što kroz pokušaj da pratimo moderne trendove bioskopske kulture i filmske industrije uopšte. Ono što je siguran odgovor, kada govorimo o promenama u filmskoj industriji, je da se gotovo svaka godina može posmatrati kao zasebna celina. Tematika evropske kinematografije sve je popularnija, a tehničke mogućnosti napredaju iz dana u dan.

KK: Kako ljudi reaguju na bioskop pod otvorenim nebom i da li će to biti praksa u budućnosti?

NB: Posetioci zaista reaguje pozitivno. Stoji da su nezgodne prilike u kojima trenutno poslujemo, ali sa druge strane smo u nekoj vrsti moralne obaveze da se prilagodimo situaciji i da i dalje radimo na osećaju zadovoljstva naše publike. Tako je i nastala ideja o novom projektu Bioskop na terasi Kolarca sa čijim ćemo radom nastaviti sve dok vremenske prike (nadamo se da je to druga polovina septembra) i druge okolnosti budu dozvoljavale. Najlepši komentar koji sam za sada čuo je da je Art bioskop je u ovoj teškoj situaciji kulturni svetionik Beograda.

KK: Po čemu se bioskop „Kolarac“ izdvaja od ostalih?

NB: Art bioskop Kolarac, prema ocenama publike, na prvom mestu posebnim čini kvalitet programa i njegova raznovrsnost. Tu svakako treba imati na umu da smo redak primer Art house bioskopa na prostoru naše države i da to sa sobom povlači određene karakteristike. Osim toga verujem da naš bioskop odiše prijateljskom atmosferom i otvorenošću kako prema onima koji filmove prikazuju tako i prema onima koji iste gledaju.

KK: Na koji način se vrši selekcija filmova i kreira repertoar na mesečnom nivou?

NB: Selekcija filmova vrši se na mesečnom nivou, ali se precizniji raspored pravi na period od nedelju dana. Na taj način dajemo sebi „drugu šansu“ ukoliko je procena interesovanja za određeni film bila loša

Filmovi koji se prikazuju uglavnom su proizvod savremenog evropskog stvaralaštva i aktuelne distrubuterske ponude, ali se trudimo da i pored toga priredimo posebne programe, poput gostovanja autora i tematski određenih celina.

Ono što je važno je da u toku sedmice uspemo da nasmejemo, da „zasmislimo“, pa ako je nažalost to nužno i da rasplačemo publiku (što je ređe slučaj). Zastupljenost ražličitih filmskih žanrova i kvalitet filmova su prioriteti i oni će biti na snazi i u buduće.

KK: Koliko je publika otvorena da putem društvenih mreža udeli komentar, savet, sugestiju?

NB: Što se tiče društvenih društvenih mreža, u poslednje tri godine smo, zbog sve manje mogućnosti ulaganja u drugi vid marketinga, intezivirali aktivnosti na društvenim mrežama. To za sad donosi rezultate, a mladi su sve prisutniji i u bioskopskim foteljama i u komentarima ispod objava.

KK: Koji film sa aktuelnog repertoara favorizuješ i zbog čega?

NB: Iz dosadašnjeg iskustva, naša publika je pokazala izuzetno interesovanje za filmove francuske produkcije, posebno za one u kojima naslovne uloge tumače Vinsent Kasel (Vincent Cassel) ili Žulijet Binoš (Juliette Binoche).

Iz te perspektive, sa trenutnog repertoara za preporuku je sigurno film GOGEN: PUTOVANJE NA TAHITI, koji je na programu bio 31. jula i 1. avgusta. Ono što bih još najavio i što je apsolutno moj favorit je film KAPERNAUM koji će biti na programu 7. i 8. avgusta.

Foto: Nedeljko Boškov

The post Nemanja Boškov: Za Art bioskop „Kolarac“ kažu da je kulturni svetionik Beograda u ovoj teškoj situaciji appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Kada ste počele da razmišljate o kreiranju platforme za audio knjige i koliko vremena je proteklo od ideje do realizacije?

B&Z: U projekt kreiranja platforme za audio knjige upustile smo se kad smo shvatile da bez nje nema smisla proizvoditi audio knjige. Na velikim svjetskim servisima za slušanje knjiga nema mjesta knjigama iz naših, malih jezika. A praksa slušanja toliko se raširila da nam se učinilo kako je sazreo trenutak za našu davnu ideju. Nas dvije na radiju tijesno surađujemo zadnjih dvadesetak godina i o audio knjigama smo maštale već dugo.

Pametna tehnologija učinila je audio knjigu lako dostupnom, danas u mobilnim uređajima putem aplikacije kao što je naša možete pohraniti sate različitih knjiga, osloniti se na tu aplikaciju da za vas pamti do kud ste stigli sa slušanjem, možete voditi svoje bilješke, slušati u bilo kojoj prilici, na putu, uz hobi, rekreaciju ili u dugim čekanjima – dakle, s pojavom pametnih uređaja audio knjige postaju silno popularne i pokazuju se kao dobar pratilac užurbanoj ili usamljenoj svakodnevici.

Htjele smo raditi audio knjige pa smo izgradile svojevrsni ‘dućan za njih, a u njega može ući svatko tko ima mobitel ili tablet. Tako je nastao book&zvook. Znale smo da na hrvatskom jeziku postoji nekolicina audio naslova snimljenih po komercijalnim kriterijima, dakle, izvan produkcije biblioteke za slijepe i slabovidne, pa smo, producirajući svoje knjige, prikupljale postojeće naslove dok je tvrtka ‘Undabot’ iz Zagreba razvijala kod za aplikaciju book&zvook.

Za nas je posebno otkriće bila činjenica da smo u Beogradu, u depou produkcije Reflektor Vladimira Arsenijevića i Aleksandra Sukibana otkrile nekoliko vrijednih audio naslova od kojih valja posebno istaknuti ‘Grobnicu za Borisa Davidoviča’ Danila Kiša u interpretaciji Mikija Manojlovića i roman ‘Komo’ Srđana Valjarevića u čudesnom čitanju pokojnog glumca Nebojše Glogovca. Od knjiga iz te edicije, po popularnosti na našoj ljestvici izdvaja se i Arsenijevićev roman ‘U potpalublju’ kojeg je suvereno pročitao Nikola Đuričko.

Aplikacija je aktivna od prosinca (decembar) prošle godine, ovog trenutka imamo svega dvadesetak knjiga i nekoliko tisuća korisnika, a taj broj stalno raste. Fokus nam je na produkciji novih naslova, na pokretanju produkcije i izvan našeg studija, a onda i izvan Zagreba. Naš će projekt imati punog smisla tek kad se biblioteka bude redovito obnavljala novim naslovima iz Sarajeva i Beograda.

KK: Prema vašem mišljenju kakvo mesto zauzima knjiga u današnjem svetu?

B&Z: Nezavidno. Mlađe generacije odrastaju u uvjetima koji ih zakidaju za jednu važnu sposobnost, za moć usmjeravanja pažnje, a bez nje nema čitanja. Za što smo sve zakinuti bez čitanja, znaju samo oni koji čitaju. Naš je projekt u tom smislu i gesta prema tim novim generacijama, jer je audio knjiga jedan alternativni put do teksta, knjiga mlađim generacijama dostupna kroz medij koji im je blizak; kažemo novi, a ustvari prilično star način čitanja. U mnogim našim medijskim nastupima ističemo čovjekovu evolucijsku adaptiranost na slušanje i učenje slušanjem.

KK: Kakva je disciplina čitanja, a kakva slušanja knjiga? Smatrate li da će audio knjige biti sve popularnije u budućnosti?

B&Z: Vjerujemo da će audio knjige biti sve popularnije u budućnosti, ali ne mislimo i da bi ikada mogle ili trebale istisnuti klasičnu knjigu. Riječ je o različitim doživljajima. Zvuk na naš mozak ima specifične učinke, pa je tako i učinak primanja narativa kroz zvuk drugačiji od onog kroz pisani znak. Recimo da je osjetilniji. Događa se nešto sasvim jedinstveno u tom bliskom, intimnom dodiru s ljudskim glasom. Slušanje je, osim toga, i dobra vježba koncentracije, i nama odraslima, a pogotovo djeci.

KK: Koliko Book&Zvook aplikacija koristi deci i da li imate uvid kog uzrasta su najčešće vaši korisnici?

B&Z: Nažalost, nemamo statističke podatke o dobi djece koja slušaju kroz aplikaciju, ali je naša ‘Ježeva kućica’, poema Branka Ćopića kojom je za mnoge od nas započinjala književnost na našem jeziku, a koju smo u bogatom zvučnom aranžmanu snimile u suradnji sa sedmero istaknutih hrvatskih glumaca, naslov koji je uvjerljivo najviše puta preuzet. Svaki peti posjetitelj aplikacije spustio je Kućicu u svoj telefon. Ta je statistika potaknuta time što Kućicu nudimo besplatno, svjesne da mnogima naše knjige ostaju nedostupne, ali je i pokazatelj da za slušanjem ima potrebe, da je Ćopić i dalje popularan, da će mnogi roditelji posegnuti za takvim sadržajem i ponuditi ga svom djetetu u zamjenu za vizualni sadržaj, jer im ovaj potiče maštu i obuzima ih na način koji oslobađa, a ne sputava. Za djecu je dobrobit od slušanja knjiga još daleko veća nego za njihove roditelje.

KK: Kako birate sadržaj koji će se naći na platformi i koje knjige biste svima preporučile?

B&Z: Na svojevrsnoj čistini, s otvorenim prostorom u svim smjerovima, mi se osjećamo i nadahnuto i prestravljeno. Treba pročitati sve što vrijedi čitanja, a toga je mnogo. Za sad s ponosom izdvajamo roman ‘Proljeća Ivana Galeba’ Vladana Desnice, jer je monumentalan na razini jezika i audio produkcije. Naš najnoviji naslov je ‘Crni molitvenik’, poezija Marka Tomaša u njegovoj interpretaciji. Snimamo najnoviji prijevod zbirke priča Rumene Bužarovske, a najavljujemo i publicističku ediciju, još novih čitanja klasika, lektire i naslove za djecu.

Foto: Vedran Peteh

The post Book&Zvook: Zaronite u svet zvuka appeared first on Kulturni kišobran.

Objavio je zbirke poezije „Kuvar je naš čovek” (BIKZ, 2008) i „Doručak se služi čitavog dana“ (PPM Enklava, 2020).

Živi u Beogradu.

Poslednji kroasan na svetu

odnela si
male kvrgave ulice
bočne guke na koži
obolelog bulevara

kažu da je predgrađe gorelo
a punjene ptičurine iz centra
nisu želele da te priznaju
kao nezavisno antitelo
svake nesreće i smrti

nije trebalo mnogo
razglas je saopštio
kako si se rodila u
peći na drva, bože
koliko je bilo toplo

niko te nije video
gradski oci lego Vavilona
ne daju na tebe

siktava gamad je penila
o tome kako će pre biti
da si umrla

od tad im sa gađenjem
zavrćem uši da porastu
ne bi li ih ubio
sve do jednog

slep kod semafora
izloga i bilborda
uporno stižem
u ćutljivu pekaru
na pupku bulevara

vrelo testo
ožutelo u trenu
poslednji kroasan na svetu
oseti tvoj dah na vratu

i zna da nisi tu

Profesionalci

dobro došli u
naš mali kabare

molim vas
ne zamerite

što prozori nemaju stakla
što su zavese iskrzane
što ne znamo da pevamo
a još manje da plešemo

nismo mi krivi

nisu nas učili ovome
u čemu smo sada

ne znamo da bodemo kristalnim štiklama
u ubijanju Zvezda jako smo loši
topovi u nađim rukama trunu

dok vi čekate
na tragediju

mi ni za masku od hleba
nemamo

znam da je večnost previsoka cena
a da sedišta i nisu baš najudobnija

oprostite

mi nismo oni što ostavljaju

ali jesmo

profesionalci

Možda

odbacio sam optužbe
da prodaješ nokte, kosu
jamice na dnu leđa
i sačekao te u brdima
seckajući mladi luk i kruške
mešajući vodu i vino

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Nemanja Stanišić appeared first on Kulturni kišobran.

Učestvovala je na raznim pesničkim okupljanjima kao što su Poezin, Mladi i zeleni, a od nedavno zajedno sa nekoliko mladih pesnika organizuje Pesničke susrete u Beogradu.

Poezija joj je objavljivana u fanzinu Librarion, na portalu Blacksheep.rs kao i na njenoj instagram stranici Vozovi koji tumaraju. 

Kad voliš pesnikinju 

Kad voliš pesnikinju

Prihavataš sve njene prtljage

Što vekovima za sobom vuče

Sve njene maštarije

Neobuzdane detinjarije

Oktobre što je muče 

I tišine

Kad voliš pesnikinju

Dišeš punim plućima

Iako se nekad nagutaš prašine

Što leži pod njenim prstima

Nekad pritajenim

Nekad slepljenim uz tvoju kožu

Kad voliš pesnikinju

Pobrkaš dan i noć

Jer se dete u njoj noću budi

Ko pokuša da je shvati

Brže će da poludi

No ti pravila igre polako učiš

A  pravilo je da pravila nema

Kad voliš pesnikinju

Znaš da ti se propast sprema

No ti je pustiš

Pustiš da trči

Neuhvatljivu kao senku

Po tvojim trepavicama

Jagodicama

I snovima

Kad voliš pesnikinju

Ne ogradiš je zidovima

Već joj obećaš večnu slobodu

I dom koji je uvek čeka

Tvoja pesnikinja je reka

Teče brzo kao noć

I pre nego shvatiš

Ruke ti ostanu prazne

O ćutanju

Kad se sunce probije u naš mali stan

Ti mi prstima pređeš preko čela

I pojedeš malo meda iz očiju

Pa mi ćutiš o svemu

I o onom što je bilo juče

I o onom što će biti sutra

I o galaksijama

I o haosu u svetu

Otćutiš mi sve teme za dva minuta

A ja se nasmejem i kažem da nisam dobro čula

More 

Reci mi more

Da li si dovoljno jako

Dovoljno duboko

Da nemire moje u sebe primiš

Nemoj more da se ljutiš

Nemoj da me kriviš

Ja ovako više ne umem

I ćuti more

Ako te ko upita

Je l’ znaš nešto

Zaseni ih svojom lepotom

Onako vešto

A kad ne gledaju

Ti se talasaj

Talasaj

Da ti bude lakše

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Marija Cvetinović appeared first on Kulturni kišobran.

O Đepeu sve najbolje

Ležim

često

dopuštam sebi da plovim

Vidim more iznad

i onda budem miran

kosa poraste do ramena

i ja sam u belom

s cigarom među usnama

Tako zaspim

bez potrebe da se budim

živim u kamenoj kući

s tobom i narandžama

u toplim grčkim noćima

Najbolje stvari koje sam doživeo

nikada nisam video

pariske noći

mirna jutra na Kubi

žurke u Rimu

čaj na Tibetu

ali mi je dovoljno

da znam kako sanjiva spremaš kafu

uz tebe i kamel

nema potrebe praviti

problem od života

ljubav je kao protest poljskih majki

prva cigareta na terasi

stvar je ukusa, znaš i sama

kako je lako podvaliti

mediteransku lakoću

kao vrstu egzotike

ratove koje smo vodili

nismo ni primetili

neprijatna tišina rano ujutru

bila je odličan aperitiv

za predstojeću zabavu

imam par briga

muški prokuvana kafa

za tebe i mene i nokti

namenski zaoštreni za

radoznale starce

nije loše živeti ovako samo

čuo sam da u poljskoj

plaču majke za sinovima

koji godinama ne dolaze kući i

rasuti po fliper svetovima

gaje pod očima

amfetaminske bombe i

semenke baobaba

generacija spasa koja pravi

sintetičke rajeve

kao mehuriće od sapunice

samo kako bi zaboravili

sine oprosti mi

što se nikad nisam smejala

i vrati se kući, svi te čekamo

par briga imam

da li sam nam dobro

zakuvao kafu

i tihi protest poljskih majki

reci mi kakva je kafa

skini se i lezi

sad ću ja.

Divni gubitnik

Napustiću ovaj grad

Poput Gogena

nastaću opet iz cimeta i zemlje

Neće me biti godinama

sve dok ulice ne promene imena

Telo ću očvrsnuti

pod narandžinim drvetom

a jezik popločati mudrošću Agarte

Neće me biti godinama

a onda ću se vratiti mlad

gibak i jednostavan

Zapalliću cigaretu za starim stolom

u nadi da ćeš za mene reći:

Divan je to čovek, zar ne?

Foto: PPM Enklava

The post Tri pesme iz zbirke: Bogdan Milanović appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Majo, kako miriše Bašta i koji mirisi te uvek podsete na letnji period kada se festival održava?

MŠ: Na borove, reku i maline. Na hladni blagi vetar dok pada veče (da smiri izgorelost).

KK: Kada bismo govorili o ukusima, u kojoj meri se publika nakon prvog zalogaja vraćala na festival i koji tajni sastojak ih mami da iz godine u godinu budu tu?

MŠ: Najlepši marketing Bašta Festa je od usta do usta. Publika koja se vraća dovodi još širu ekipu. Verujem da je sastojaka mnogo – neverovatna priroda, šuma, reka, jezera, dobri filmovi, đuskajuće žurke, ali onaj posebni sastojak koji je teško prepričati je taj čarobni osećaj slobode, entuzijazma, koji se širi na svakog čoveka, kao i zajedništva koje ipak može nešto da stvori i promeni.

Pročitajte još i: Sedmi Bašta Fest – ove godine u izmenjenom formatu

KK: Kojim filmskim žanrom bi opisala program ovogodišnjeg festivala i šta je presudilo da se oni nađu na listi?

MŠ: Presudilo je nekoliko spoljnih faktora. Odlučili smo da se fokusiramo na domaće autore i autore iz regiona, kako bi oni mogli da dođu u Bajinu Baštu i budu u kontaktu sa publikom, što je jedna od najvažnijih stvari za naš festival. Do sada smo svako festivalsko izdanje zatvorili jednim dugometražnim debitanskim filmom, a ove godine se ispostavilo da je izbor samo jednog filma veoma težak, jer je protekla godina bila veoma plodna radovima mladih reditelja. Svi su veoma kvalitetni i specifični autori, tako da ne bih mogla da ih svrstam u jedan žanr, ali filmove povezuje iskrenost, autentičnost i priča koju osećamo koliko im je bilo stalo da je ispričaju.

KK: Kažu da je Bašta Fest događaj gde se osim kulture dolazi po prijateljstvo, ljubav, poznanstva, ideje i pozitivnu energiju. Šta je za tebe, na kraju cele priče najdragocenije?

MŠ: Za mene je najdragoceniji osećaj da se velikim radom, željom i odricanjem postižu čuda. Svake godine Bašta Fest je moj vetar u leđa za pristup životu i svim drugim projektima.

KK: Koja tri filma bi preporučila svima da odgledaju i kako bi glasila poruka dobrodošlice za 7. Bašta Fest?

MŠ: Festival otvaramo kratkim filmom „Ujed pčele u Velikim Pčelicama“ i debitantskim ostvarenjem „Moj jutarnji smeh“ reditelja Marka Đorđevića. Ovakvi filmovi su retkost i ono što Marko radi za domaći autorski film je ogroman korak posebnosti, pameti i talenta. Takođe, film koji ja lično mnogo volim i smatram da je sjajan i veoma važan je „Teret“ Ognjena Glavonića. Naša redovna festivalska poruka, koju ne mogu da izbegnem i ovog puta je – Baš ste dobrodošli!

Intervjuisala: Dragana Ilić

Foto: Aleksandra Poguberov

The post Maja Šuša: Bašta Fest je moj vetar u leđa appeared first on Kulturni kišobran.

Povod za izložbu je želja i potreba Muzeja Narodnog pozorišta da oda počast karijeri Jovanke Bjegojević koja je bila jedna od najznačajnijih baletskih umetnica u istoriji Baleta ovog pozorišta.

Rođena 28. septembra 1931. godine u Prnjavoru u Bosni, gde je i stekla prva znanja o igri, Jovanka je školovanje nastavila u Beogradu kod Radmile Cajić i u državnoj baletskoj školi u klasi pedagoga Mileta Jovanovića.

Profesionalnu igračku karijeru započela je 1950. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je ubrzo debitovala igrajući glavnu ulogu (Kneginja) u baletu “Balada o jednoj srednjovekovnoj lјubavi”. Nakon čega su usledili uspesi u baletima “Labudovo jezero”, “Simfonija”, “Orfej”, “Jolanda”, “Kralјica ostrva”, “Kineska priča”, “Romeo i Julija”…

Osim na matičnoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, s velikom uspehom igrala je krajem 50-ih i u Parizu – u baletskoj trupi renomiranog igrača i koreografa Žana Babilea, kao vodeća balerina klasičnog i modernog baletskog repertoara. Pojedine uloge bile su kreirane specijalno za nju (Pesak, Kopča, Baletino). Krajem 50-ih potpisala je i ugovor sa trupom Eduarda Borovanskog u Australiji, gde je angažovana kako u klasičnom, tako i u modernom baletskom repertoaru.

U Beograd se vratila na poziv uprave Narodnog pozorišta i od 1961. do 1972. godine sa nesmanjenim žarom plenila i samouvereno vladala scenom igrajući vodeće uloge u redovnom repertoaru i premijernim predstavama. Bila je jedinstvena umetnička pojava i raskošan baletski umetnik. Osluškivala je sebe, s puno poverenja u svoj stvaralački instikt, a njene uloge su, tokom godina, dobijale na interpretativnoj raskoši, sazdanoj od finesa i rafiniranih detalja.

Preminula je 30. avgusta 2015. godine u  Beogradu.

Izložba prati njen umetnički put u njegovoj celosti – u svim njegovim fazama. Ulaz je besplatan.

Foto: Narodno pozorište u Beogradu

The post Jedinstveni sjaj baletske zvezde appeared first on Kulturni kišobran.

Njegove pesme obogatile su i stranicu insp.rs, pa kome su malo ove tri neka bude slobodan da se upusti u pretragu. Uživajte.

1

Leći sa tobom

To nema veze sa telesnim

Niti sa požudom i nagonima

To je pojava nadčovečnog

To je sumiranje beskonačnosti

To je sklapanje ruku i očiju

Mirenje različitih koža

Razgovor između dva kolena

I pogled kroz vreme

Dar arhangela

Leći sa tobom 

Nije obična pojava

To je sudar dve nežnosti

Ukrštanje svodova

Garancija večnosti

Lebdi šapat tvog imena

S tobom je život onomatopeja

A ljubav mir tvog stomaka

U kome se zvezde roje

Leći sa tobom – to je poezija

2

Volim te prvi put

Već nekoliko večnosti

A o tome svedoči

Način na koji posmatram

I dokučujem

Sve tvoje ćutnje

I osmeh

Кroz koji govoriš

– Sve mi više značiš

Na svim jezicima 

Кoje razumem

Tražim te hiljadu puta

(Кroz svetle oči)

Tokom jednog dana 

I jednog trena 

A srce treperi

Кao da trči u zagrljaj

I prelazi sve prepreke

Bez ikakvog napora

Bez promene ritma 

Jer već kuca u saglasju

Sa tvojim srcem 

Oči sam tvoje već viđao

I gotovo da sam predvideo

Da ćeš postojati živa

U granicama dopadanja 

U iskrenoj molitvi

U bajkovitoj priči 

Кo bi rekao da postoje

Nebu slične oči

Zvezdi sličan sjaj

Moru dostojan rival

Lepoti lepota 

Otvori te bezgranične oči 

Produbi osećanja

I ljubav će u meni 

Neprekidno tinjati

I stizaće svuda 

Кao sunce i kiseonik

Osećam da je ljubav

Na tim usnama

I u tim očima 

I da na tvojoj koži

Duša skrovište stvara

3

Za sve što jesi,

i sve što ćeš biti…

Za dane širokih

osmeha,

jakih zagrljaja,

mirisnih jutara,

romantičnih večeri,

setnih popodneva…

Za svaki sat dočekane

zore.

Za svako odlaganje

spavanja.

Za kratak san i vruće

poljupce.

Za strastveni

razorni pogled.

Za nogavice.

I stopala.

I stomak.

I pupak.

I vrat privlačni.

I kosu koja me nagoni

na maštanje…

Trudim se da

ispratim naš razvoj.

Naš jurišni start.

I spokojan sam.

I srećan.

I šta ću više?

Ćutim.

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Milan Gajić appeared first on Kulturni kišobran.

Ko je Željana? Za sebe kaže da je „kreativni haos“.

„To je najprecizniji opis ovog blizanca koji 27 godina luta novosadskim ulicama sa rukama u džepovima, glavom u oblacima i nemirnim očima koje zanima sve što drugi ne bi primetili i sve ono od čega stidljivo sakrivaju pogled ili pred čim bespomoćno žmure“, kaže ona.

Prepoznaćeš me po sreći

Znam, prepoznaćeš me po sreći.
Onoj koju čovek sam iz sebe stvori.
I nikada me nećeš prekorno pitati
zašto se smejem
i kako mogu da se smejem
i ko se još danas smeje…
Srećni ne postavljaju takva pitanja.
Nikome i nikada.

Ti znaš da osmeh nije žmurenje na jedno oko
i slepo teturanje kroz život.
Ti nećeš pitati:
-Zar ne vidiš da nam državu upropaštavaju,
a gladna usta
na svakom ćošku mole da im udeliš nešto –
za hleb,
za lečenje
za krov nad glavom.
Vidim.
I razumećeš zašto preskačem crne hronike
i zašto mi je televizor odavno postao samo obična neupotrebljiva kutija
i zašto dva kofera tri godine čekaju da ih spakujem.
Ti znaš
da je za osmeh potrebno mnogo hrabrosti.
Hajde,
umesto da seješ gorčinu,
(zašto su ti usta puna toga?)
izađi međ’ svet i reci da ti je dobro,
jer želiš da tako bude,
jer veruješ da tako mora,
reci,
iako svakog dana vodiš svoje anonimne bitke
o kojima ćutiš
i svakog jutra iznova spajaš i prekrajaš
neke svoje komadiće srušenog sveta.
I zato me nemoj pitati
koji je razlog mog osmeha.
Nije da neću umeti da opišem,
nego postoji verovatnoća da nećeš shvatiti.
Ako ti kažem –
znaš onog čiku sa tamburom kod Bazara
i one bakice koje prodaju livadsko cveće?
Kupiš taj buketić,
i poslušaš čika-Nikolu koji ti odsvira nešto po tvojoj želji.
I, eto.
Ako me razumeš.

I zato znam,
kada te sretnem,
prepoznaću te po sreći.
Tvojoj sreći.
Onoj koju čovek sam iz sebe stvori.
I nikada te neću prekorno pitati
zašto se smeješ
i kako možeš da se smeješ
i ko se još danas smeje…
Ja znam, i ti znaš, da srećni nikada ne postavljaju takva pitanja.

Autobiografska

Nemoj da te nisam upozorila.

Emocije vođene prvim impulsom
retka su istina.
Zato ih ne sputavam.
I tako sam naučila da živim.

Iznenada mogu da
zaplačem pred svima,
bez stida.
Prva ustanem i aplaudiram u pozorištu,
sa malim rizikom da li ću zadobiti podršku,
ili ispasti smešna.
Ali to baš nije važno.
Ne umem ništa radi reda,
jer je neko rekao da tako treba.
I možda odaberem pogrešno vreme
za neke vrlo bitne teme,
možda na seoskom vašaru
uz šećernu vunu
presečem taj ružičasti svet
pričom o politici,
zbog balansa, znaš.
Važno je šta ostaje kad se ugase svetleće reklame i cirkus napusti grad.

Šta je suština?
Pitaću te često.

Jednom, kada se sretnemo,
možda baš na nekom vašaru,
nemoj mi tražiti da pričam o sebi.
Šta ti znače moji biografski podaci?
Odavno sam odbacila sve identitete.
Pričaću ti o nekim putovanjima
na kojima još uvek nisam bila,
ali precizne skice čuvam u glavi.
Govoriću ti o energiji,
savršenom tajmingu
i jeziku zvezda,
iako se ama baš ne razumem u sazvežđa,
ali znam da ima nečega u tom uređenom haosu.
Recitovaću stihove omiljenih pesnika
i otkrivaću ti pravu istinu –
onu koja se čita kao moje ime i prezime
u prvom izdanju izbledelih knjiga,
traženih godinama.
Jer ništa nije kao:
radost iščekivanja,
radost maštanja,
i radost vere.
Naučiću te tome.

Podsetiću te šta znači
udahnuti život
polovnim stvarima i
potrošenim ljudima
i kako je to živeti
u ovom međuprostoru
između juče i onog što će sutra doći.

Shvatićeš da ne umem precizne planove,
računice,
ozbiljan jezik
i ozbiljne misli
uštogljenog sveta.
Ali opet,
nigde toliko strogog i blesavog
kao u ovoj glavi.
U šali ću okriviti horoskop,
nedužnog duplog Blizanca,
jer ne umem drugačije da objasnim sebe
i ove krajnosti,
ipak predivne krajnosti,
koje ovde počivaju.

Nemoj da te nisam upozorila.

Ja sam ti ona što pravi prvi korak na pešačkom,
i ona što nestrpljivo cupka dok čeka da je neko prvi uhvati za ruku.
Ovog puta zbog balansa između muške i ženske energije,
podmuklo testiram tvoju hrabrost i strah od odbijanja –
jer kad čovek preleži tu bolest,
malo šta mu može stati na put.

Čitaću sve što mi nisi rekao,
a zapisano je u trzaju tvog desnog kapka, brazdama na čelu,
ožiljku ispod ključne kosti
i nepogrešivo ću znati
pod kojim su ti uglom skupljene usne
kada sve u tebi vrišti.

I zato, jednom kad se sretnemo,
znaš li šta će se dogoditi?
Shvatićeš da biografski podaci neće otkriti mnogo o čoveku,
a da su emocije vođene prvim impulsom retka istina.
Zato ih ne sputavaj.
Možda pre nego što upoznaš mene,
prvi put zaista upoznaš sebe.

Eto, upozorila sam te.

Nedorečenosti

Nisam ti rekao koliko mi je bilo stalo, luda ženska glavo.
Računao sam na tvoju pronicljivost.
Ne moram baš sve da ti crtam – mislio sam.
A možda bolje da jesam – sad shvatam,
jer
previše toga si sama docrtala.
Nemam prava da ti sudim za to.

Bar da sam ti dao neku skicu,
Ili šemu;
šablon po kom već godinama živim…
Da se lakše snađeš.
Da me shvatiš.
Uputstvo, smernice, znakove.
Bar nešto…
Lišio sam te svih putokaza.

Glupo muško ćutanje.

Ja sam sav na svoj način – mislio sam shvatićeš.
Moje izgovorene reči i neizgovorene misli
sklapala si noćima u jednu celinu,
kao rubikovu kocku,
tražila dobitnu kombinaciju…
Niko toliko dugo nije bio moj čitač misli, priznajem.
A ja ništa nisam uradio da ti olakšam.
Zašto se sada čudim što nas nema(m)? Nedorečenosti su nas upropastile.

Nisam ja baš toliko loš, luda ženska glavo.
Mada nemam drugačije dokaze da istresem iz rukava.
Samo, voleo sam te umorno.
Na neki sebi svojstven istrošeni način,
onako kako se voli kada predugo živiš loše procene,
a tvoje godine nisu za moje polovičnosti.
Ja odavno ne znam kako se udiše mir,
mada si sve moje nemire uspešno krotila
i ovu zaleđenu nežnost krhkošću topila,
ali ja nisam znao kako da rukujem sa tobom.
Moja greška.
Ili tvoja što si se upustila u spasavanje mene.
Pogrešno si birala vreme.

Samo, da sam ti rekao koliko mi je bilo stalo,
ti ne bi otišla.
Tražila si jasan znak sigurnosti,
a ove ruke više ne znaju kako to da pruže.
Da sam konačno izgovorio te reči,
zaključao bih začarani krug pakla u tvojoj glavi,
u kome se predugo kovitlaš
i ne bi otišla.
Znam da ne bi odustala od mene.

Nisam ja baš toliko loš, luda ženska glavo.
Mada sam ispao duplo gori u tvojim razočaranim zenicama.
I ne mogu da te krivim za to.
U praznom prostoru za lična tumačenja
nikada ne ispadneš heroj.
Ja sam ga dao i previše.

Da, nisam ti rekao koliko mi je bilo stalo
i zažalio sam nebrojano puta.
Ko zna koliko ću još…
Ćutanjem sam svesno pristao da te nemam,
luda ženska glavo,
i sada prihvatam da te neko drugi neistrošeno voli.
Zaslužuješ to.

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Željana Ostojić appeared first on Kulturni kišobran.