Teme možda jesu bile dečije, ali su me uvodile u razne svetove prepune mašte, pomogle mi pri izražavanju jer sam bila izuzetno stidljivo dete i uticale na moj razvoj. I danas biram takve knjige, jer sam naučila da je čitanje jedan od najvažnijih alata za lični razvoj i samospoznaju (to vam kaže neko ko nije ljubitelj popularne psihologije), ideje, obogaćivanje rečnika i razvijanja kritičkog razmišljanja.

O Svetskom danu knjiga

Ti momenti među policama u biblioteci znali su da potraju, neretko su me baka i deka i požurivali, ali bez knjiga nisam smela da izađem iz biblioteke.

Volim da verujem da je današnji dan, Svetski dan knjige, posvećen ljudima poput mene. Ovaj praznik pisane reči obeležava se od 1995. godine, a 23. april se povezuje sa smrću Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa. Predstavlja omaž knjigama i njihovoj ulozi u društvu, stoga se širom sveta organizuju književne večeri, radionice i tradicionalno poklanjanje knjiga. Moja lista čitanja za proleće počinje upravo rođendanskim poklonom koji je sačekao sunčane dane za čitanje.

Mini prolećni vodič za čitanje

Ples lala – Ibon Martin

Autor ove knjige se pre romana bavio putopisima, tako da ćete uživati u opisima baskijskog grada Gernike. Zamršeni triler o tri različita ubistva kojima je zajedničko što se pored tela nalazi jedna crvena lala uvodi vas u svet prepun misterije, napetosti i zamršenosti, a Ana Sestero, zadužena za istraživanje ovih neobičnih ubistava će usput morati da se suoči i sa sopstvenom prošlošću.

Neizvesno je sve što cveta – Ivana Gojković

Ono što je izvesno – zimi obavezno moraju da se odgledaju svi filmovi o Hariju Poteru, a na proleće mora da se čita poezija. Zbirka ‘Neizvesno je sve što cveta’ je knjiga kojoj se uvek vraćam jer Ivana piše o ženskoj snazi i ranjivosti na izuzetno intiman način, istovremeno postižući da vas njene reči probodu, a zatim zagrle i ušuškaju. Pesme su ispunjene temama o kojima mora da se priča, a u ovoj zbirci je to postignuto sa takvom lakoćom, dok vam pesme istovremeno izazivaju bes i inspiraciju.

Baštovan i smrt – Georgi Gospodinov

Za ovu knjigu sam saznala na Instagramu i za manje od pola sata kasnije sam se našla u knjižari. Pročitala sam je iste noći i neću lagati – knjiga me je bukvalno sažvakala i ispljunula. Opisuju je kao ‘jednu od najlepših ikada objavljenih knjiga o smrti voljene osobe’. Georgi nam sa lakoćom i karakterističnim humorom govori o jednoj od najtežih tema – smrti. Opisuje poslednje godine svog oca, a duboka tuga pomešana sa vedrinom svakodnevnice, uz autobiografski ton, pomalo sliči poeziji.

The post Svetski dan knjige: mini prolećni vodič za čitanje appeared first on Kulturni kišobran.

U moru kratkih video snimaka koji svakodnevno preplavljuju društvene mreže, ovaj film spaja poeziju i džez muziku kao veoma slične a ustvari potpuno različite umetnosti koje se na jedinstven način upotpunjuju, dok ih prate kadrovi brutalnog i užurbanog grada.

Film prati priču o ljubavi, ali i gubitku, a zatim i samospoznaji. Poezija koju izgovara Angela Yausheva puna je besa i gneva, tuge i suočavanja, što je umnogome univerzalno iskustvo za veliki broj ljudi.

Smatramo da format kratkog video snimka nije baš najplodnije tlo za prenos toliko jakih emocija ali je autorka u tome uspela. Priču upotpunjuju besciljno lutanje gradom koji nikad ne spava, kao i kadrovi prolaznosti i hladnoće koji su u potpunosti u skladu sa Angelinim emocijama. Za manje od pet minuta saznajemo istinu o burnoj vezi i onome šta se dešava nakon nje.

Posebnu dimenziju filmu donosi zvuk trube – u kompoziciji se pojavljuje sempl poslednjeg sačuvanog snimka pradede autorke, violiniste Mohammeda Yausheva, što ne gledamo iz ugla gubitka već nastavka života. I sam kraj filma zapravo nije tužan, već nam pokazuje autorku kako se oslobađa bola plešući ispod mosta. Autorka pronalazi „muziku u sebi“, što dovodi do samospoznaje i oslobađanja.

Iza filma

Ovaj projekat potpisuje međunarodni tim ljudi: autorka i izvođačica Angela Yausheva je spoken word umetnica. Za muziku je zadužen australijski producent i kompozitor Alex Nicholls, poznat po radu u indie elektronskom triju Mansionair i solo projektu Nothing To See Here. Solo na trubi komponovao je i izveo australijski muzičar Will Endicott, aktivan na džez i savremenoj muzičkoj sceni, dok je za kameru i vizuelni identitet filma zaslužan beogradski fotograf i videograf Zoran Rašić.

Angelin rad funkcioniše između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva, a njena poezija objavljivana je u više međunarodnih publikacija. Nastupala je na brojnim poetskim događajima širom Evrope. Objavljivanje njene prve zbirke poezije „A Small Part of a Long Story Told In a Foreign Language“ planirano je za oktobar 2026. godine. Film nas je naveo da istražimo i ostatak njenog rada, što možete pogledati na linku, a ostavljamo vam i link filma u nastavku.

.

.

.

.

Film će biti predstavljen i na Bring Your Own Beamer Serbia – seriji jednodnevnih izložbi.

The post Kako izgleda muzika koja živi u Angeli Yaushevoj appeared first on Kulturni kišobran.

Već u početnim scenama jasno je da unapred smišljeni pokušaji humora ovde nisu cilj, već beg od realnosti, samospoznaja i novo samopouzdanje. Film ne govori o smehu, već o onome što ostaje kada se smeh utiša – nesigurnost i usamljenost. Stand up bina za Aleksa Novaka (fantastični Vil Arnet), glavnog lika je mesto ogoljavanja i suočavanja sa istinom. Spojler: ironičnon njegov najbolji prijatelj Bols kog glumi Bredli Kuper je mnogo humorističnija osoba od njega.

Bredli Kuper je već godinama jedan od glavnih likova na holivudskoj sceni, ali je njegova uloga u filmu „Is This Thing On?“ sem u glumačkoj postavi mnogo značajnija iza kamere. Njegovo ime se spominje u scenariju, režiji i produkciji filma.

Ovo je treći takav film za Kupera, i utisak je da pažljivo bira filmove koji nose dubinu. U scenariju mu se takođe pridružuje i Vil Arnet i Mark Čapel.

Radnja filma je spora, opisuje haotične i neuredne momente razvoda između Aleksa i njegove žene Tes (koju je fantastično odglumila Laura Dern. Verovatno je prepoznajete iz filmova Jurrasic Park, Rambling Rose i Little Women).

Scene ispunjene tišinom su zapravo prepune emocija i preispitivanja. Glavni junak je sredovečni porodični čovek čiji se život naglo menja kada njegov brak počne da se raspada. Suočen je sa usamljenošću, nesigurnošću i osećajem gubitka identiteta. Pokušava da pronađe način da razume sopstvenu situaciju i ponovo uspostavi kontrolu nad sopstvenim životom da njihova deca ne bi ispaštala. Istovremeno se Tes vraća svojoj prvoj ljubavi – odbojci.

Prekretnica za Aleksa dolazi gotovo slučajno, kada se nađe u lokalnom komičarskom klubu. U početku samo traži beg od realnosti i način da bar na kratko zaboravi na razvod. Međutim, atmosfera iskrenosti, ranjivosti i humora koju zatiče na sceni ostavlja snažan utisak na njega i postaje neizostavni deo njegovog života donoseći mu osećaj olakšanja. Polako počinje i da razume probleme sa kojima se nosi.

Kako film napreduje, stand up komedija osim hobija za njega postaje i pomoć pri ličnoj transformaciji jer iz sasvim drugačije perspektive može da sagleda kako razvod utiče na njega kao osobu, oca i muža.

.

.

.

The post ‘Is This Thing On?’ ili kako upoznati sebe kroz neočekivan hobi appeared first on Kulturni kišobran.

„Privatan život“ je mračni i dramatični, ali i povremeno duhoviti triler koji prati psihoterapeutkinju Lilijan Štajner (Džodi Foster), Amerikanku koja već duži niz godina živi i radi u Parizu.

Kada sazna za smrt jedne od svojih pacijentkinja, Lilijan postaje ubeđena da nije reč o samoubistvu, već ubistvu. Kreće u sopstvenu istragu, u početku prepostavlja i greši, ali ne staje na putu koji je vodi dublje u nova saznanja, ne samo u složene odnose sa preminulom Paulom (Virdžini Efira), već i u izuzetno zagonetne predele sopstvene prošlosti i psihe.

Granice između racionalnog i emotivnog za Lilijan počinju da se brišu uz pomoć hipnoze, što dovodi do sumnje u sebe i svoju percepciju stvarnosti.

Ono što nas je takođe oduševilo je što Džodi Foster u ovom filmu govori isključivo na francuskom jeziku. Ako poznajete ljude koji misle glavom a ne srcem, biće vam jasno da je Džodina uloga odglumljena neverovatno. Njen lik je istovremeno autentičan, suzdržan i inteligentan, ali i emotivan i zbunjen, a sve to dok pokušava da zadrži profesionalnost, ugled i kontrolu dok se njen unutrašnji svet raspada zbog činjenica koje je potiskivala duboko u sebi.

Kroz sve to ima pomoć bivšeg muža Gabrijela (Danijel Otej). Za razliku od glavnih likova, gluma sporednih nije toliko upečatljiva.

Iako film počinje kao klasična kriminalistička priča, konstantno preskače tanku liniju između psihološke drame i trilera.

Ni nekoliko dana nakon BFF-a nemamo odgovore na sva pitanja koja nam film postavlja. Osećaj krivice, ljudska psiha, potraga za istinom, odgovornost… mnogo ih je, ali ono što ne preispitujemo- Džodi Foster je idealna glumica za ovaj film.

.

.

.

.

The post Koliko je privatan život zapravo privatan? appeared first on Kulturni kišobran.

Program je obuhvatio filmove različitih renomiranih savremenih autora, uključujući i naslove nagrađivane i nominovane na najznačajnijim evropskim i svetskim festivalima, a neke od njih smo spominjali u prethodnim tekstovima.

Pročitajte i ovo: Belgrade Film Festival: „Kasna slava“, ali po koju cenu?

Program festivala bio je podeljen u više selekcija: Novi talasi, Velike vizije, Zima u bioskopu i Pogled iza ogledala. 

Selekcija Novi talasi bila je posvećena autorima i autorkama nove generacije koji hrabro otvaraju teme vezane za identitet, intimnost i društvo, dok je selekcija Velike vizije predstavila najnovija ostvarenja afirmisanih savremenih autora.

Program Zima u bioskopu stavio je publiku u fokus, sa glavnim ciljem festivala – a to je ponovno oživljavanje bioskopa kao prostora susreta i zajedničkog filmskog doživljaja, što je potvrđeno velikim interesovanjem i posećenošću projekcija tokom celog festivala.

Uoči zatvaranja prvog izdanja Beograd Film Festivala organizatori su najavili i novo izdanje za 2027. godinu koje će biti održano od 29. januara do 5. februara i predstavili zvaničnu nagradu- „Beogradska lasta“, koja će od naredne godine biti dodeljivana u okviru takmičarskog programa.

Iako smo neke filmske predloge već spomenuli, postoji još naslova koje vredi pogledati, a to su: Moda (Couture), Franc (Franz), Da imam noge šutnula bih te (If I Had Legs I’d Kick You), La Cache (Sklonište) kao i Oprosti, ljubavi (Sorry, baby).

Pročitajte i ovo: Počinje Beograd Film Festival, koje filmove gledati?

Moda (Couture)

Ovo ostvarenje bavi se svetom visoke mode, ali ispod spoljašnjeg sjaja istražuje mnogo dublje teme – identitet, ambiciju, lične žrtve i potragu za pripadanjem.

Radnja prati glavnu junakinju Maksin (Anđelina Džoli) koja pokušava da pronađe svoje mesto u zahtevnom i često surovom svetu modne industrije. Njen zadatak je da napravi kratki film koji će pratiti modnu reviju. Kroz njen razvoj, film prikazuje kontrast između glamura koji je vidljiv spolja i unutrašnjih dilema koje oblikuju njen karakter. Sem profesionalnih izazova ona se suoči i sa mnogobrojnim privatnim problemima.

U kadrovima kamera se zadržava na detaljima tkanine, pokreta i prostora, stvarajući gotovo opipljiv osećaj modnog sveta koji se prikazuje. Ovakav pristup ne služi samo estetici, već dodatno naglašava emotivno stanje likova i njihovu upečatljivost.

Franc (Franz)

Film „Franz“ je biografska drama o životu slavnog češkog pisca Franca Kafke. Predstavlja duboku i vizuelno upečatljivu priču o portretu umetnika koji je, uprkos ličnim sumnjama i društvenim pritiscima, ostavio neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

Reč je o ostvarenju poznate poljske rediteljke Agnješke Holand, koje prati život jednog od najuticajnijih pisaca 20. veka – od njegovih mladalačkih dana u Pragu do prerane smrti 1924. godine. Film prikazuje Kafkine unutrašnje borbe, odnos sa autoritarnim ocem, svakodnevni rad u osiguravajućem društvu, kao i njegovu strast prema pisanju koja ga je učinila jednim od najznačajnijih autora moderne književnosti.

Glavnu ulogu tumači mladi glumac Idan Idan Vajs, čija interpretacija donosi intiman i složen portret čoveka rastrzanog između ličnih očekivanja i kreativnog naboja. Film posebno naglašava Kafkine odnose sa ženama i njegovim bliskim prijateljem i izdavačem Maksom Brodom, kao i stalni osećaj otuđenosti koji je obeležio njegov život i stvaralaštvo.

Da imam noge šutnula bih te (If I Had Legs I’d Kick You)

Jedna recenzija na IMDB-u vezana za ovaj film glasi „A brilliant work. I’ll never watch it again“, i to je bez ikakvog spojlovanja najbolji opis ovog filma sa elementima horora.

Film nam prikazuje intenzivnu priču o Lindi koju tumači Rouz Birn, dok pokušava da organizuje sopstveni život i karijeru. Na samoj ivici nervnog sloma mora da se nosi sa bolešću svoje ćerke, odsutnim mužem, nestalom osobom koja je njen pacijent i blago rečeno neobičnim odnosom sa svojim psihoterapeutom.

Mračno putovanje na kom se Linda nalazi je prepuno problema koji naizgled nemaju rešenje, pasivnom agresijom i disfunkcionalnim odnosima. Najobičnije stvari u takvim uslovima su preplavljujuće, a shvatanje da život nije bajka dolazi u valovima. Linda, kao psihijatar, nema dovoljno empatije i razumevanja, jer ni za nju niko nema iste osećaje, a traume koje potiskuje će u jednom momentu postati neizdržive.

Zanimljiva informacija – lice njene ćerke se ne prikazuje u filmu sve do poslednje scene.

La Cache (Sklonište)

Ovaj film nas je osvojio sveprisutnim humorom u teškim situacijama.

Radnja filma smeštena je u Pariz 1968. godine, u stan jedne neobične porodice čiji svakodnevni život nosi tragove političkih uverenja, ratnih trauma i ličnih tajni.

Sve posmatramo očima devetogodišnjeg dečaka koji, pokušavajući da razume svet odraslih, otkriva skrivene pukotine iza prividno stabilne porodične svakodnevice. Upravo taj dečji pogled omogućava filmu da balansira između nežnosti, ironije i tihe melanholije. On je oduševljen što može da provede nekoliko dana kod svojih bake i deke u društvu dvojice živahnih ujaka – vizuelnog umetnika i ambicioznog intelektualca, kao i svoje šarmantne prabake iz Odese, dok se njegovi roditelji pridružuju istorijskim protestima. Svaki lik ima poseban pečat, a odnosi između članova porodice su prikazani kao puni razumevanja i zaštite.

Dok se zemlja okreće naglavačke, čitava porodica je primorana da se suoči s prošlošću kada jedan ugledni politički gost potraži sklonište u njihovom domu. Fokus tih scena je na tome šta njegovo skrivanje znači za porodicu. Prisutna je napetost ali i bunt, solidarnost i hrabrost, stvari koje nam umnogome govore o turbulentnim vremenima sedamdesetih.

Oprosti, ljubavi (Sorry, Baby)

Sorry, Baby je autorski debi američke rediteljke i glumice Eve Viktor. Ovaj intimni i hrabri film, koji je privukao veliku pažnju festivalske publike emotivno ogoljava i prikazuje intimni portret mlade žene koja pokušava da pronađe svoje mesto u svetu nakon traumatičnog iskustva.

Radnja prati Agnes, mladu profesorku književnosti koja živi pokušava da uspostavi kontrolu nad svojim životom nakon seksualnog napada. Film počinje u svakodnevnom ritmu njenog života – predavanja, sastanci s prijateljima, kratki susreti s kolegama, ali ispod standardnih životnih obaveza prisutna je prava emotivna borba koju junakinja vodi.

Agnes se suočava s osećajem krivice, stida i izolacije, dok pokušava da normalizuje svoj život i održi odnose s ljudima oko sebe. Kroz fragmente sećanja, unutrašnje monologe i tihe trenutke introspektivnog razmišljanja postepeno dobijamo uvid u njenu unutrašnju borbu. Ovi fragmenti pokazuju kako trauma utiče na njene svakodnevne odluke, interakcije i način na koji percipira svet.

Važan deo filma su takođe i odnosi koje Agnes gradi s ljudima iz svog okruženja. Prijatelji i kolege pružaju različite nivoe podrške, a pojedini susreti otkrivaju neosetljivu ili nesvesnu reakciju društva na traumatična iskustva, što dodatno produbljuje njenu izolaciju. Istovremeno, u malim, svakodnevnim trenucima Agnes pokazuje sposobnost da se polako oporavlja i pronalazi snagu.

Kroz sve ovo, „Sorry, Baby“ istražuje kako trauma oblikuje identitet, odnose i samopouzdanje. Film se završava na otvoreni način – Agnes nije potpuno izlečena, ali publika svedoči njenom napretku, sposobnosti da postavi granice i traži podršku. Ova završna nota naglašava da oporavak nije trenutni događaj, već proces, i čini film realnim i emotivno rezonantnim.

The post Preporuke filmova sa Beograd Film Festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Mada, sumnjičavost u kvalitet ovih ostvarenja i te kako postoji. Posebno kada govorimo o radnjama smeštanim u prošlost – da li ćemo gledati Instagram lica, ili će pojave glumaca odgovarati vremenu u kom se njihovi likovi nalaze? Da li će priče biti previše moderne, izmenjene, istorijski netačne, sa govorom koji više odgovara generaciji Z, ili čak ovoj nakon nje?

Među ovim filmovima ima i nastavaka. Da li ćemo prevrtati očima, ili će nastavak stati rame uz rame po kvalitetu uz original?

Hajde da počnemo od tog željno iščekivanog nastavka. Pogodili se – Đavo nosi Pradu 2.

Đavo nosi Pradu 2 (Devil Wears Prada 2)

Florals for spring? Groundbreaking! Verujemo da se svi (koji smo gledali film) sećamo ove čuvene replike ledene glavne urednice magazina Runway Mirande Pristli iz filma iz 2006. I scene sa kaiševima. Kada se Endi podsmeva teškom izboru, njoj naizgled dva ista kaiša.

Endi je inače novinarka koja želi ozbiljnu karijeru, ali je njen početak skroman – postaje asistentkinja u časopisu koji ne smatra ozbiljnim. Međutim, ona mora de se uklopi u svet koji joj je potpuno stran, jer ona, za razliku od druge asistenkinje Emili, o modi ne zna ništa. Ipak, njen život se polako menja, menja se njen stil, menja se njen odnos sa prijateljima, momkom…

Film je s razlogom postao klasik, a nastao je po knjizi Loren Vajsberger.  A sada, posle dve decenije stiže nastavak (isto po romanu Vajsbergerove) u kom Mirandu ponovo igra Meril Strip, a Endi (sada takođe uspešna urednica) En Hatavej. Uloge, između ostalog, repriziraju i Emili Blant (Emili) i Stenli Tuči (Najdžel).

Ko je Đavo u ovom nastavku, saznaćemo 1. maja, jer tada izlazi film. Do tada, pogledajte trejler.

PS Kad smo kod naziva filma, imamo samo jedan komentar: Devil Wears Prada 2? Groundbreaking!

Orkanski visovi (Wuthering Heights)

E ovo je taj film koji nas plaši. Ne jer je radnja mračna, već zato što za one koji su čitali knjigu, nije baš najjasniji izbor glumaca.

U kuću porodice Ernšo stiže dečak Hitklif. Otac Ketrin i Hindli dovodi ovo siroče u Orkanske visove. Dok kod Hindlija izaziva ljubomoru, Ketrin prihvata Hitklifa i oni postaju bliski. Godine prolaze, a ljubav koja se razvija između Ketrin i Hitklifa nailazi na peripetije. Ako ste čitali knjigu, znate kako se ova priča završava, a ako ne… Pa, nećemo mi biti ti koji će „spojlovati“, zar ne?

Uglavnom, Hitklifa glumi Džejkob Elordi (Nejt iz Euforije), a dok je uloga Ketrin dodeljena „originalnoj Barbi“ Margo Robi.

Ne kažemo da su glumci loši sami po sebi, već da estetika i atmosfera kojom odiše ovo delo ukazuje da će film možda biti previše modernizovan. Posebno ako znamo da je ekranizacija rediteljke Emerald Fenel rađena po romanu Emili Bronte iz 1847. godine.

To, pak, ne mora da znači, i bićemo srećni da nas film demantuje.

Ako nas ne demantuje, uvek ćemo imati verziju iz 1992. godine sa Rejfom Fajnsom (Voldemor iz Harija Potera, i vlasnik srpskog pasoša ako neko nije znao), i Žilijet Binoš (ko je se seća iz filma Čokolada?).  I nastavićemo da pevušimo pesmu Kejt Buš: Heathcliff, it’s me, I’m Cathy / I’ve come home, I’m so cold / Let me in your window…

P.S. Zanimljivo je da je i ova verzija dobila negativne recenzije. Videćemo kako će biti nagrađena nova verzija, koja izlazi 13. februara.

P.P.S. Ljubiteljima Charlie XCX dopašće se muzika iz ovog filma. Ova britanska muzičarka, čija brat era, ukombinovana sa drečavom zelenom bojom je postala trend leta 2024, objavljuje album u februaru pod nazivom „Wuthering Heights“. Prvi singl „House“ je već objavljen, pa možemo naslutiti kakav će biti album.

Ljubavne čarolije 2 (Practical Magic 2)

Posle nešto manje od 30 godina, Sandra Bulok i Nikol Kidman ponovo igraju sestre na velikom ekranu. Seli i Džilijan su veštice koje pokušavaju da se izbore da ih okolina prihvati. One kao male ostaju bez roditelja, a o njima brinu ekscentrične tetke. Njihovu porodicu prati kletva da nikada neće pronaći svoju pravu ljubav.

Seli, koja se ipak uda i dobije dve devojčice, ostaje bez supruga, kada ga udari kamion. Džilijen je slobodnijeg duha, ali i ona ima svoje probleme sa partnerima. Do zapleta u radnji filma dolazi kada se Džilijen vrati kući… Na kraju se sve rešava, ali očigledno da je bilo prostora za nastavak.

Sa kojim će se sada problemima boriti, pitanje je na koje odgovor dobijamo 18. septembra.

Do tada, uvek možemo pogledati prvi deo filma, kao i trailer za isti, jer trailer za novi još nije izašao.

Birmingemska banda: Besmrtni čovek (Peaky Blinders: The Immortal Man)

Četiri godine nakon završetka šeste sezone jedne od najgledanijih serija „Peaky Blinders“, birmingemska banda se vraća u naše živote. Fanovi ovog serijala dobijaju nastavak u vidu filma naziva The Immortal Men, čija je premijera najavljena za 6. mart. Na Netflix platformi naći će se već 20. marta.

Glavnu ulogu reprizira Kilijan Marfi, a radnja filma je smeštena u Birmingemu 1940. godine tokom Drugog svetskog rata.

Zaplet je opisan kao najteži obračun Tomija Šelbija (Kilijan Marfi) dok se bori sa unutrašnjim demonima, a prisutna je i informacija da ćemo ovim filmom dobiti odgovore na sva nerešena pitanja iz serije. (Kojih je mnogo!)

Sem Marfija, od poznatih lica najavljeni su Ijan Pek, Stiven Grejem, Sofi Randl, Ned Denihi i Paki Li, a od novih glumaca tu su Beri Kiogan, Tim Rot i Rebeka Ferguson.

Režiju filma potpisuje Tom Harper, koji je bio saradnik i u nekoliko početnih epizoda serije, a za scenario filma je zaslužan Stiven Najt, tvorac i autor originalnog serijala.

Ako se ovaj januar ikada završi nećemo morati još dugo da čekamo Tomijevo rešavanje problema uz cigaretu i plan koji niko sem njega ne razume.

Drama (The Drama)

Robert Patinson i Zendaja su prethodnih meseci imali pune ruke posla, s obzirom na činjenicu da ove godine izlaze čak tri filma na kojima su radili zajedno: „Drama“, „Odiseja“ i „Dina: treći deo“.

Onaj koji je nama najviše pažnje privukao je film „Drama“, zbog domišljate promocije i marketinga.

Promocija filma je počela neuobičajeno i odmah izazvala veliku medijsku pažnju i reakcije publike.

Naime, studio A24 odlučio se za lažnu objavu o veridbi glavnih glumaca objavljenu u američkom listu The Boston Globe, i to uz fotografiju Roberta Patinsona i Zendaje koja nosi verenički prsten.

Međutim, iz naziva teksta „Ema Harvud i Čarli Tompson su vereni“, što su imena njihovih filmskih likova, i uz navođenje 3. aprila kao datuma venčanja, koji se poklapa sa datumom izlaska filma, jasno je šta je bila ideja.

Društvene mreže su poludele za ovakvom vrstom marketinga, ali postavlja se pitanje kakvu hemiju očekivati među ovim glumcima.

Radnja filma istražuje granice veze pred venčanje, prošlost likova i iskušenja. Iako se već sada film povezuje sa rečima romantična komedija, drama i psihološka napetost, trejler nam na žalost ne otkriva mnogo.

Režiju i scenario potpisuje Kristofer Borgli, autor poznat po nekonvencionalnom pristupu savremenim temama i odnosima.

Igre gladi: Osvit dana žetve (The Hunger Games: Sunrise on the Reaping)

Još jedan film povratnik na bioskopska platna je i „The Hunger Games“. Kao datum premijere ovog nastavka navodi se 20. novembar, a film je zasnovan na istoimenom romanu autorke Suzan Kolins.

Radnja je smeštena u period 24 godine pre originalne trilogije i prati 50. po redu Igre gladi, poznate kao drugi Quarter Quell (Četvrtvekovno zatomljenje). Ove Igre pratimo iz ugla mladog Hejmiča Abernatija (kog će glumiti Džozef Zada), za mnoge omiljenog lika iz serijala.

Trejler filma nas vraća u mračne i brutalne kadrove Panema, i po opisu filma trebalo bi da razumemo mnoga pitanja i odgovore iz originalne trilogije o događajima koje nikad nismo videli, ali se spominju.

Oni koji su odrastali uz ove filmove saznaće kako funkcionišu manipulacije i kontrole koje generacijama utiču na stanovnike i koje su dovele do same revolucije.

Glumci koje ćemo takođe moći da vidimo su El Faning, Glen Klouz, Kiran Kalkin, Rejf Fajns i Džesi Plemons. Takođe se navodi da možemo očekivati i originalnu postavu: Dženifer Lorens, Džoša Hačersona, Lijama Hemsvorta i Vudija Harelsona. Za scenario filma je zaslužan Bili Rej, a za režiju Frensis Lorens.

Dobro poznata rečenica „Neka vam sreća uvek bude naklonjena“, koju Kapitol izgovara uz lažni osmeh bi trebalo da nas nauči da sama sreća nekad nije dovoljna. Iz prethodnih filmova smo svesni da svaka pobeda ima svoju cenu, ali ostaje nam da dočekamo kraj godine i vidimo to iz ugla Hejmiča.

Još filmova koje treba spomenuti

Ove filmove nismo uvrstili na našu listu, ali spomenućemo ih.

Već smo spomenuli Charlie XCX, pa je red da dodamo ovde da 30. januara izlazi mokumentarac „The Moment“ u kom ona glumi fikcionalizovanu verziju sebe. Ljubitelji serijala filmova Vrisak moći će da pogledaju sedmi nastavak ovog slešer filma od 6. februara. Biografski film o kralju popa – Majklu Džeksonu stiže od 26. aprila.

Krajem maja stiže „Mandalorac i Grogu“, u kom glavnu ulogu igra Pedro Paskal. Film je nastao iz serije „Mandalorac“, a deo je franšize Ratovi zvezda.

Ljubitelji „Priča o igračkama“ moći će da gledaju peti nastavak od 19. juna. Nova adaptacija već spomenute Homerove „Odiseje“ s Met Dejmonom u glavnoj ulozi stiže sredinom jula. Ove godine stiže još jedan nastavak Spajdermena, isto u julu, a u septembru (koji po redu) nastavak serijala Resident Evil.

Još jedna verzija „Razuma i osećajnosti“ po romanu Džejn Ostin stiže u bioskope, i to krajem septembra.

Greta Gervig nakon uspeha filma Male žene (Little Women) i Barbi režirala je i pisala novi film o Narniji. Netfliksova epska fantazija „Narnia: The Magician’s Nephew“ stiže 26. novembra. U decembru izlazi novi nastavak filma „Osvetnici“ (Avengers: Doomsday), kao i treći deo gorepomenutog filma „Dina“.

I još jedan nastavak nas očekuje ove godine – ponovo ćemo gledati Bred Pita u ulozi kaskadera iz Tarantinovog filma „Bilo jednom u Holivudu“ (Once Upon a Time in Hollywood). Avanture Klifa Buta (The Adventures of Cliff Booth) stižu u 2026, ali još nije objavljen tačan datum.

***

Iako filmovi treba da predstavljaju kratkotrajni beg od realnosti, mnoge situacije i teme možemo uporediti sa životom. Možda ovi filmovi i ne opravdaju veliko interesovanje koje im prethodi, ali sa sigurnošću svako od nas može izvući neku poentu i zaključak iz navedenih naslova.

The post Šest filmova (i nastavaka) koje iščekujemo u 2026. godini appeared first on Kulturni kišobran.

Naš izbor za kraj ove godine je bio Advent u Ljubljani uz kratkotrajnu posetu Klagenfurtu koji takođe odiše prazničnim sjajem, a ovo mini putovanje smo začinili i boravkom na jezeru Bled.

Ljubljana, Slovenija

Za obilazak slovenačke prestonice bio je dovoljan jedan vikend. Centar Ljubljane, odnosno sam Prešernov trg, mostovi na reci Ljubljanici, kao i obale reke ispunjene adventskim kućicama su neprekidno mamili posetioce.

Brojne lampice, šoljice kuvanog vina ili džina i miris cimeta činili su hladnoću neprimetnom, a svaku ulicu maksimalno ispunjenom. Nasmejani ljudi crvenih noseva su na svakom ćošku dok istražuju najuže uličice centra. Kuvana vina nismo brojale, ali smo imale ‘wow’ count – bilo ih je čak 24!

Klagenfurt, Austrija

Sutrašnji dan je bio rezervisan za Klagenfurt, grad u južnom delu Austrije. Njihov Božićni market se održava na glavnom trgu i dosta je manji u odnosu na Ljubljanu, ali ništa manje poseban. Čitav trg mirisao je na tradicionalno austrijsko pecivo po nazivu krapfen (slično našim krofnama) i male jelke koje se mogu kupiti za kićenje u domovima.

Bled, Ljubljana

Ostatak dana proveli smo na Bledu gde nas je dočekalo sunce. Bled je prelep u svako doba godine, ali sada je bio izuzetno poseban. Šetalište oko Bledskog jezera je prošarano adventskim kućicama i nasmejanim ljudima, a što se tiče pojedinih štandova – sem kuvanog vina greje vas i vatra koja pucketa dok gledate u Bledski zamak koji se nalazi iznad samog jezera. Labudovi će vam ukrasiti svaku sliku, a nezaobilazna poslastica kad dođete na Bled je bledska krempita.

Za kraj, povratak u Ljubljanu je značio još šetnje i kuvanog vina, kao i odluku o ponovnom skorijem dolasku.

Adventi obično traju i tokom početka januara, a gradovi koji su se istakli što se tiče božićnog marketa su Beč, Prag, Budimpešta, Zagreb, ili neki još bliži poput Segedina i Temišvara.

Povratak u Beograd

Ako putovanje u vreme praznika nije opcija za vas, Beograd ima sjajne praznične sadržaje. Već godinama se u Savskom parku održava Zimska bajka, prepuna sadržaja poput koncerata, božićnih filmova, klizališta i prelepih dekoracija, a sada i Zemun može da se pohvali sličnim dešavanjem – Zemunskom bajkom. Veliki trg će nešto više od mesec dana biti ispunjen bogatim novogodišnjim programom kako za decu tako i za odrasle.

Sve informacije možete pronaći na njihovim instagram profilima, a mi vam u daljem tekstu donosimo još neke zanimljive praznične događaje.

Šta posetiti?

Do 30. decembra u hali 1 Beogradskog sajma se održava Novogodišnji vašar gde je ulaz besplatan.

Za vikend 27. i 28. decembra možete svratiti u Vikend Krčedin na vikend advent – novogodišnji bazar domaćih brendova i izlagača. Ne smete propustiti njihove cimet rolnice i bajkovitu dekoraciju.

Istog vikenda će Čuburski park biti domaćin ‘Parka otvorenog srca’, uz muzički matine, novogodišnji bazar i brojne sadržaje za decu i porodice.

Od 26. decembra u parku kod Vukovog spomenika možete prisustvovati zimskom street food festivalu.

Smokvica Holiday market na Vračaru se svakog decembarskog vikenda pretvara u božićni market sa raznim igraonicama i radionicama za decu ali i velikim izborom poklona lokalnih brendova.

Hangar food market na Novom Beogradu ćete moći da posetite do 15. januara, a ova opština krije još jedno iznenađenje ispred Beogradske arene – Čarobnu zimu. Panorama, klizalište, bioskop i koncerti vas čekaju na platou ispred ovog dobro poznatog mesta do 25. januara.

Vukov božićni kutak – božićna prodavnica i kafe od sada rade svakodnevno tako da u bilo kom trenutku možete uživati u šarenolikim ukrasima i toploj čokoladi.

Mnoštvo prazničnog sadržaja nas očekuje tokom ove zime, a mi se radujemo da i od vas čujemo predloge, čak i za ostale gradove u Srbiji.

Fotografije: Katarina Stevanović

The post Praznični događaji u Beogradu koje možete posetiti ove zime (a i šire) appeared first on Kulturni kišobran.

Prepun Hangar luke Beograd 16. novembra je mogao videti uvodne revije savremenih domaćih dizajnera.

Na reviji su se predstavili brend COZY2WEAR kolekcijom B A Z A koja predstavlja srž filozofije brenda uz prepoznatljive pažljivo krojene majice, košulje, pantalone, trenerke, jakne i svestrane komplete od prirodnih materijala. Ali, po prvi put donosi i nove bazične proizvode kao što su džins i trikotaža.

Zatim, Marija Aidooklin atelier kolekcijom “The Darkness and the Light” koja je prikazana na internacionalnoj modnoj reviji u Kanu ove godine i u kojoj je izražen izbor boja, luksuzni materijali i ručno izrađeni detalji koji naglašavaju sofisticiranost.

Sans Voix se predstavio kolekcijom Elegancija u tišini koja u fokusu ima crno-bela paletu boja, a svaka haljina je pažljivo oblikovana da istakne žensku siluetu, pokret i eleganciju.

Na kraju, Vibrazioni design se predstavio kolekcijom „CUP” koju čine kaputi, haljine, sako modeli i shirt dress siluete izrađene od pažljivo biranih materijala, a komadi se odlikuju nosivošću i vanvremenskim karakterom. 

Armanijeva modna zaostavština

Zatim je usledio spektakl večeri, Giorgio Armani  – Tribute Fashion Show, okupivši najprestižnije domaće dizajnere koji su prikazali na koji način ih je Armanijeva modna zaostavština inspirisala.

Belgrade Fashion Week, u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, organizovao je ovu reviju sa ciljem da se na poseban način zahvali nedavno preminulom italijanskom kreatoru na ogromnom uticaju u svetu mode i sjajnoj inspiraciji za sve ostale kreatore.

Direktor i osnivač Beogradske nedelje mode, Nenad Radujević, zahvalio se pre početka programa ambasadi Italije u Beogradu i istakao da je ono što će publika videti više od modne prezentacije, to je iskustvo elegancije i vrednosti koje traju.

Publici se zatim obratio ambasador Italije u Beogradu, Luka Gori, koji se zahvalio na ideji da se organizuje omaž legendarnom kreatoru i rekao da je on simbol Italije, italijanske mode, grada Milana i elegancije za koju je govorio da ona nije nešto zbog čega treba da budete prepoznati, nego zapamćeni.

Posetioci su imali priliku da vide različite segmente revije: Žena u muškom odelu, Greige Minimalizam i Armani Prive, dok su adekvatne italijanske pesme pratile modele.

Dizajneri koji su bili deo ove spektakularne revije su: Aleksandar Zabunović, Aleksandra Lalić,  Boško Jakovljević, Budislava, Dragana Nikolajević DNK, Igor Todorović, Irena Grahovac, GET UP Jasmina Vujović, Lana Prosenica LAGAMI, Lily Tailor, Marija Barišić, NINAMILÁN studio, Nina Rajak, People like us, Predrag Đuknić,  Sonja Jocić, Svetlana Jaćović, Tijana Žunić, Vesna Matijević.

Foto: Katarina Stevanović

The post Omaž Armaniju na Beogradskoj nedelji mode appeared first on Kulturni kišobran.

Kroz 23 portreta savremenih žena autorka je prikazala srednjovekovne značajne vladarke, umetnice, plemkinje…

Na fotografijama se nalaze naizgled obične žene, ali svaka od njih podseća na dodeljenu vladarku kako likom, tako i načinom života.

„Svaka od ovih žena je povezana zaista sa vladarkom koju predstavlja“, objasnila je autorka izložbe Sofija Miščević na otvaranju.

Novinarka Duška Jovanić u ulozi Jevdokije, književnica Aleksandra Mihajlović poput prve srpske pesnikinje Jefimije, Ljubica Karađorđević kao Ana Nemanjić ili humanitarka Tamara Misirlić koja se ogleda u Simonidinom liku samo su neka od imena koja su se našla u ovoj zbirci.

„Imamo sjajne žene današnjice koje zaista jesu pandan svim vekovnim vladarkama koje su biser naše istorije, jer je naš srednji vek, iako ga svi zovu tamni, bio vrlo svetao“, rekla je Sofija.

Izložba se sastoji iz četiri perioda – pre i tokom vladavine Nemanjića, zatim tokom vladavine Lazarevića
kao i za vreme vladavine Brankovića.

Portreti odišu smirenošću, dostojanstvom i snagom, a sam fokus je na detaljima poput nakita i boja koji pričaju posebnu priču ističući karaktere vladarki.

Srednjovekovne vladarke su značajne za srpsku istoriju, baš poput (ne)običnih žena u današnjem svetu. Iako predstavljene kao slabiji pol- sve žene svojom borbom čine ovaj svet boljim mestom.

Izložba nije samo retrospektiva ženskih likova iz navedena četiri perioda, već osvrt i poređenje ženske snage koja kroz vekove ne prestaje.

Ova informacija je posebno značajna jer se izložba dešava u mesecu novembru u kom se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kada počinje i 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama. ‘Odraz’ je tu da shvatimo snagu i vrednost žena.

Simbolično, Grand kafa, kao brend koji neguje tradiciju i jednostavne, tople momente je podrška u ovom projektu.

Ovo su žene koje su svojevremeno gradile mostove rečima, a o kojima i dan danas nakon toliko vekova i dalje razgovaramo.

“U tom spoju prošlog i sadašnjeg, Grand kafa postaje simbol tog večnog razgovora, susreta vremena, ukusa i ženske energije koja ne prestaje da inspiriše”, navode iz Grand kafe.

Izložba traje do 8. novembra, a na njoj možete pronaći i kataloge sa kratkim biografijama i opisima modela ali i vladarki koji će vam pomoći da bolje razumete svaki od portreta.

Fotografije: Katarina Stevanović

The post Odraz – sudar prošlosti i sadašnjosti kroz ženske srednjovekovne likove appeared first on Kulturni kišobran.