Darja Bajić Božović, suosnivačica festivala i direktorka, na otvaranju je rekla: „Ova manifestacija nas ispunjava velikom radošću i srećom, jer možemo da je pravimo onako kako smo je zamišljali i kako smatramo da bi trebalo da izgleda. Ali istovremeno je teško: zbog odgovornosti, jer je kultura ipak nešto što čini društvo, što ga u potpunosti kreira. Takođe je izuzetno teško stvarati festival u nimalo laganim uslovima. Ali, na tom našem putu smo našli ljude koji su verovali u našu ideju. Verovali su u našu odluku da ne odustanemo i da nastavimo sa našom manifestacijom koju smo osnovali prošle godine. Tu su naši partneri i prijatelji; naše kolege, producenti i reditelji, koji su sa punim entuzijazmom želeli da učestvuju na našem festivalu. Njima se ovom prilikom zahvaljujem.”

Darko Bajić, jedan od osnivača festivala i umetnički direktor manifestacije, prisutnima se obratio rečima: „Kad vam kažu da nema bioskopa, to je netačno. Kad kažu da nema filma, to je nemoguće. Film će u našoj kinematografiji uvek živeti: zato što postoje ljudi koji vole i koji će praviti film do poslednjeg daha. Svi kažu za Balkan da je bure baruta, a toliko ratova je bilo u čitavoj Evropi i svetu. I danas ih ima. Ovaj festival želi da pokaže da je ta različitost, koja postoji na Balkanu, u stvari naše najveće blago. Želi da pokaže da je to bure puno emocija, strasti, različitih priča i iskustava, koje je i te kako obogatilo kulturu Evrope“.

Nakon uvodnih obraćanja, proslavljenom sineasti Lordanu Zafranoviću dodeljena je počasna nagrada „Živojin Žika Pavlović“, za promociju kinematografije Balkana u svetu, uz prisustvo porodice Pavlović: supruge Snežane, ćerke Milene i sina Nenada.

Ovogodišnjem laureatu nagradu je uručio Nenad Pavlović, koji je tom prilikom istakao: „Od svojih ranih radova, preko međunarodno priznatog filma ’Okupacija u 26 slika’, prikazanog u zvaničnoj konkurenciji festivala u Kanu, do filmova ’Pad Italije’ i ’Večernja zvona’, Zafranovićev autorski rukopis ostao je prepoznatljiv, snažan, provokativan i duboko humanistički. Njegovi filmovi, danas smatrani klasicima evropske kinematografije, ostavili su neizbrisiv trag i značajno doprineli međunarodnoj vidljivosti i razumevanju balkanskog filmskog prostora. Ova nagrada dodeljuje se umetniku koji je ne samo oblikovao filmski jezik našeg regiona, već ga i snažno predstavio širem svetu. Autoru čiji rad potvrđuje da film može biti i umetnost i svedočanstvo, i opomena i trajanje.”

Lordan Zafranović je u svom govoru naveo: „Posebno bih pozdravio svoje prijatelje koji su me podržavali, glumce koji su mi pomagali, teoretičare koji su pisali o mojim filmovima i o filmu inače. I naravno, vama, publici. Bez vas, naš bi posao bio potpuno apsurdan i uzaludan. Zahvaljujem se i ljudima koji vode festival; već godinama poznajem porodicu Bajić, a naročito Darka, koji je vrhunski autor. Zahvaljujem se i porodici Žike Pavlovića, njegovoj supruzi i sinu, na ovako značajnoj nagradi koja nosi njegovo ime“.

Legendarni sineasta osvrnuo se i na izazove koje je imao snimajući svoj novi film: „Uvek sam govorio da u teškim vremenima, ako film ne izazove skandal – zapravo je nepotreban. U zemljama gde još postoji mogućnost da se čovek buni i da pokaže tu svoju pobunu preko jednog od najmoćnijih medija – a to je film – još uvek postoji mogućnost da se napravi skandalozan film. Da se napravi film koji će biti zabranjen. Sada sam napravio film o Jasenovcu, i vidim da su evropska vrata za taj film zatvorena. Jednostavno ne prolazi ta slika zla koje je Evropa stvorila”.

Lordan Zafranović prisetio se i svog prvog susreta sa Živojinom Žikom Pavlovićem, na Festivalu amaterskog filma u Sarajevu 1962. godine, kada su se upoznali i ostali prijatelji do njegove smrti. „Zato mi je ova nagrada posebno draga”, zaključio je Zafranović.

Festival je svečano otvorio turski glumac Tim Sejfi, koji je ujedno član žirija Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“.

Tim Sejfi je na otvaranju rekao: „Velika mi je čast da budem deo žirija zajedno sa Danilom Šerbedžijom i Sinišom Draginom. Sjajno je vratiti se u Beograd, jer kada sam ovde, tokom nekoliko meseci, radio sa mojim dragim prijateljem Darkom Bajićem na filmu ’Na lepom plavom Dunavu’, odmah sam se osećao kao kod kuće. Ja sam iz Turske, koja je takođe deo Balkana, i prihvatam kulturu, ljude, toplinu i ljubav koju ste mi pružali sve vreme.”

Selfi se prisetio i nekoliko replika iz pomenutog filma Darka Bajića, na oduševljenje prisutne publike.

Filmski program festivala otvoren je projekcijom ostvarenja „Izlet“ angažovanog reditelja Nenada Pavlovića, u atraktivnoj atmosferi novog prestoničkog bioskopa Open Air Cinema Rajićeva.

Na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koji se održava do 14. juna u bioskopima Open Air Cinema Rajićeva i Tuckwood, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija na programu su ukupno 23 ostvarenja.

U okviru Glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“ biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ predstaviće ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska), „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija) i „Kiše nad Vavilonom“ Gale Del Sol (Kolumbija).

U Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ biće prikazani filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija), „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija) i „Majka“ Teone Strugar Mitevske (Severna Makedonija).

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

Naslovna fotografija: Lordan Zafranović, foto: Andrija Popović

The post Dodelom nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Lordanu Zafranoviću svečano otvoren 2. Balkanski festival filmske režije appeared first on Kulturni kišobran.

Zbog toga tradicionalne ideje za tim bilding više nisu dovoljne da inspirišu i ojačaju odnose među zaposlenima. Kompanije sve češće traže zanimljive, avanturističke i efikasnije aktivnosti koje mogu da izgrade poverenje, podstaknu jedinstvo i unaprede sposobnosti rešavanja problema među članovima tima.

Rafting, avanturistički sport koji kombinuje adrenalin i timski rad, postaje jedno od najefikasnijih sredstava za zbližavanje kolega.

Ako i vas interesuje zbog čega je to slučaj, evo nekoliko stvari koje bi trebalo da imate na umu.

Izgradnja poverenja i komunikacije

Jedna od najvećih prednosti raftinga kao aktivnosti za tim bilding jeste njegova sposobnost da ojača poverenje i unapredi komunikaciju među članovima.

Nepredvidiva priroda reke tera učesnike da se međusobno oslanjaju na snagu, procenu i brzinu reakcije drugih, te je poverenje ovde od suštinske važnosti.

Tim mora da sarađuje i da se oslanja na zajednički napor kako bi čamac ostao stabilan i sigurno stigao do cilja.

Rafting takođe zahteva jasnu i stalnu komunikaciju, često u trenucima kada su odluke hitne i presudne.

Ovakva iskustva ruše barijere koje često postoje u kancelarijskom okruženju, omogućavajući otvoreniji i iskreniji dijalog među zaposlenima.

Nakon povratka sa reke, mnogi učesnici primećuju da se novostečena otvorenost i poverenje lako prenose u radno okruženje, čineći timove efikasnijima i povezanijima nego ikada.

Suština timskog rada u raftingu

Rafting u svojoj osnovi predstavlja timski rad.

Svaki učesnik u čamcu ima važnu ulogu, a uspeh zavisi od toga koliko dobro vaša grupa funkcioniše kao jedinstvena celina.

Učesnici moraju da veslaju u ritmu, pažljivo slušaju uputstva vodiča i brzo reaguju na promene toka reke.

Kao i u radnom okruženju, rafting zahteva koordinaciju, efikasnu komunikaciju i zajednički cilj. A kada samo jedan član tima ne prati ritam ili ne izvršava zadatke pravilno, čamac može da izgubi ravnotežu ili skrene sa kursa.

Ova fizički i mentalno zahtevna aktivnost omogućava zaposlenima da iz prve ruke iskuse koliko je važan doprinos svakog pojedinca za zajednički uspeh.

Ako i vi tražite ideje za uzbudljivi rafting, Drina i Tara su prostori koji vam to omogućavaju na najbolji način. Izazovi koje donosi reka – a to su neočekivane prepreke, oštri zaokreti i nagle promene – savršeno odražavaju situacije sa kojima se timovi suočavaju u profesionalnom svetu.

Razvijanje liderstva i sposobnosti donošenja odluka

Rafting je odlična prilika za razvoj liderstva i sposobnosti donošenja odluka.

Svaki čamac obično ima vodiča ili vođu tima koji daje instrukcije, održava moral i upravlja grupom kroz brze vode.

Međutim, u toku same avanture, liderstvo se često menja – ponekad tiši član preuzima inicijativu, motiviše druge ili donosi brzu odluku kada situacija to zahteva.

Ova dinamika uči učesnike da liderstvo ne znači imati autoritet, već odgovornost, odlučnost i poverenje drugih. Potreba za brzim odlukama tokom raftinga – da li pojačati veslanje, promeniti položaj ili se pripremiti za udar talasa – poboljšava sposobnost učesnika da donose mudre i brze odluke pod pritiskom.

Ove veštine su dragocene i u poslovnom svetu, gde pravovremene i promišljene odluke često određuju uspeh projekata i postizanje ciljeva.

Dolazak do otpornosti i rešenja problema

Nijedna rafting tura ne prolazi bez izazova – nepredvidivi talasi, iznenadni padovi i trenuci nesigurnosti sastavni su deo avanture.

Upravo ti momenti pružaju izuzetnu priliku za razvoj otpornosti i sposobnosti rešavanja problema. Kada se suoče sa teškim brzacima, članovi tima moraju da ostanu pribrani, da razmišljaju jasno i pronađu rešenje zajedno.

Takvi trenuci testiraju njihovo strpljenje, kreativnost i emocionalnu kontrolu, a za zaposlene, ovo iskustvo stvara veću sposobnost da se nose sa stresom i preprekama u svakodnevnom radu.

Rafting nas uči da prepreke nisu porazi, već prilike za učenje i rast, te savladavanjem fizičkih i mentalnih izazova na vodi, učesnici razvijaju upornost, prilagodljivost i kolektivnu snagu. Upravo to su osobine koje su ključne za uspeh i u poslovnom okruženju.

Stvaranje trajnih veza i podizanje morala

Osim što jača veštine, rafting stvara i nezaboravne uspomene koje povezuju ljude na dubljem nivou.

Zajednička iskustva u prirodi ostavljaju snažan emocionalni utisak, jačajući osećaj pripadnosti i međusobnog poštovanja kod zaposlenih, bilo da dugo rade zajedno ili da su se tek nedavno priključili vašoj kompaniji.

Smeh, uzbuđenje, pa čak i trenuci straha koji se dele tokom spusta po reci i tokom kojih moramo da budemo bezbedni, povezuju učesnike na način koji nije moguć unutar kancelarijskih zidova. Nakon takvog iskustva, zaposleni se vraćaju na posao puni energije, entuzijazma i radosti koju osećaju prema svojim kolegama.

Ova pozitivna atmosfera direktno utiče na povećanje produktivnosti i zadovoljstva na poslu jer kada se ljudi osećaju povezano i cenjeno, motivisani su da daju svoj maksimum i zajednički doprinose uspehu kompanije.

Rafting kao aktivnost za tim bilding predstavlja mnogo više od obične avanture na vodi – to je putovanje ka jačanju poverenja, komunikacije i zajedništva.

Ova iskustva podučavaju nas važnim poslovnim veštinama poput timskog rada, liderstva i otpornosti, dok istovremeno nude uzbudljiv beg od svakodnevne rutine, i stoga istražite ove ideje što pre!

Naslovna fotografija: Unsplash

The post Rafting kao savršena aktivnost za tim bilding appeared first on Kulturni kišobran.

Turističke šetnje Beogradom organizuju se, četvrtkom, petkom, subotom i nedeljom.

Šetnje su temastke, te se možete prijaviti za neku od sledećih:

Ljubavna šetnja Beogradom
Ulica kralja Petra, istorija grada u 1000 koraka
Kuda ćemo večeras? Istorija zabave u Beogradu do II svetskog rata
Iz policijskih beležnica. Ubistva i zavere u Beogradu
Dame, od mnogih hrabrosti stvorene
Zadužbinari, plemeniti ljudi velikog srca

Svaka šetnja traje oko dva sata i košta 800 dinara. Za sve ture je neophodna prethodna najava telefonom na broj 063 77 41 181.

Minimum osoba za realizaciju programa je pet.

Za sve informacije o šetnjama i zanimljivostimo o Beogradu, pratite Facebook i Instagram stranicu Ljubavna šetnja Beogradom.

Foto: Pixabay

The post Kako najbolje provesti dugo i toplo leto u Beogradu? appeared first on Kulturni kišobran.

Explosive bina će u dubokim rovovima Tvrđave i ovog leta dočekati sve ljubitelje hardkora, metala i panka, uz skoro 30 muzičkih imena.

Na čelu programa kultne ekstremne bine nalaze se isto tako kultni škotski pankeri The Exploited. Od njihovog prvenca „Punk’s Not Dead“ i drugog albuma „Troops of Tomorrow“, koji se danas smatraju klasicima panka, prošlo je tačno 40 godina, a žestoki veterani su spremni da još jednom zagrme sa Tvrđave! Ove legende, koje i dalje nepokolebljivo vladaju scenom, prethodnih decenija su muzički uticale na veliki broj bendova, među kojima su Metallica, Slayer, Anthrax, Nirvana, Queens of the Stone Age, ali i Discharge, koji će ove godine takođe nastupiti na Explosiveu! Stvaralaštvo The Exploiteda pokriva različite podžanrove od punk rocka i thrash metala do hardcore i street punka i smatraju se jednim od najvažnijih bendova u protekle četiri decenije.

Jednako glasni biće još devet novih imena sa ekstremne Exitove bine: Crown Court, Lamori, Bohemyst, Smrt Razuma, Šank, Vox Populi, Chain Cult, Hexis i War Engine. Tako program ove bine stiže do skoro 30 imena, uz ranije objavljene Bury Tomorrow, Discharge, Incantation, Moscow Death Brigade, Nervosa, Tankard, Architect of Pain, Black Tooth, Chains, Heresy, Madvro, Misconduct, Noctiferia, Oathbringer, Progon, Shining, Stranger, Terminal Prospect i The Undertones.

Gitarski zvuk na Glavnoj bini vodiće jedan jedini Nick Cave sa svojim bendom TheBad Seeds, a za nešto zešće frekvencije zadužena su imena koja su obeležila istoriju metala i današnju hardcore, new wave i post-punk scenu – kultna brazilska Sepultura, legendarna četvroka iz Birmingema Napalm Death i beloruski sastav Molchat Doma.

Novo ime VisaFusiona su Deca loših muzičara, skraćeno DLM, beogradska grupa nastala 1988, donoseći fank-rok spoj. Njihov prvi album „Dobardan!“ je iznedrio sve same hitove koji i dan-danas žive, a usledila su izdanja „Prolećni dan“ (1995), „Virus“ (1998) i „…Gde cveta Samsung žut“ (2005). Na programu VisaFusion bine nalaze se u odličnom društvu na čijem je čelu dobitnik Gremi nagrade za životno delo i živa ikona panka Marky Ramone, uz finski Blind Channel, vodeći post-punk dark-wave bend She Past Away, jedan od koncertno najaktivnijih i najatraktivnijih bendova regiona – pank-folk bend Brkovi, kultni riječki i ponovo okupljeni pankeri Paraf, zatim Prti Bee Gee, Vizelj, Coach Party i Sana Garić.

EXIT festival će biti održan ovog jula uz potvrđena velika muzička imena, kao što su Calvin Harris, Nick Cave & The Bad Seeds, Iggy Azalea, Afrojack, James Arthur, Masked Wolf, Joel Corry, Jax Jones, Alok, ATB, Boris Brejcha, Honey Dijon, Maceo Plex, Reinier Zonneveld, Monolink, Denis Sulta, Mathame, ZHU, ACRAZE, Sama’ Abdulhadi, ANNA, Sepultura, Napalm Death, Marky Ramone, Molchat Doma, She Past Away, Konstrakta, Brkovi, Paraf, Coach Party, Noisia, Deca loših muzičara, Sana Garić, Vizelj, Prti Bee Gee i mnogi drugi, a stižu i objave novih izvođača!

The post Gitarski program EXIT-a: Dolaze pank legende The Exploited appeared first on Kulturni kišobran.

Rad “Tamo-ovamo / Ecstasy” Lane Vasiljević predstavlja tri crteža olovkom. “Ovim crtežima, koristeći elemente kompozicije i principe komponovanja, u kojoj se nalaze poruke (govor), elementi i simboli identiteta zemlje, htela sam da predstavim formu sličnosti u svojoj različitosti, nova prepoznavanja na drugi pogled. Kako zaobići opštu samozaljubljenost naroda, čije ih ogledalo usporava da vide međusobne sličnosti u načinu kako se ophode i kakve predrasude imaju prema Drugom”, pojasnila je autorka u opisu svog rada. “Hedi Lamar (Hedy Lamarr) – na prvi pogled ona je movie star – najlepša žena planete, a na drugi pogled – ozbiljna naučnica. Na prvi pogled, ona je Austrijanka i Amerikanka, na drugi pogled ona je stateless”, dodaje Lana Vasiljević.

Ovaj rad je moguće pogledati na online platformi „Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/lana-vasiljevic/353

Rad “Lost Authenticity / Izgubljena autentičnost” Eve Marije Šartmiler je  foto-print na na 3mm aluminijumskom kompozitnom panelu, na kome su prikazane obrijane glave – simboli desnice, huligana, agitatora. Ali obrijane glave su takođe simbol zatvorenika, potlačenih ljudi u logorima. Glava bez kose takođe može biti indikacija bolesti. Samim tim, one mogu da izazovu sažaljenje, mržnju ili strah. Rad Eve Marije Šartmiler „Izgubljena autentičnost“ deluje kroz različite pristupe i ostavlja nas sa svedenim, sumornim crno-belim fotografijama ćelavih ženskih glava slikanih od pozadi. “Sve je počelo na jednom foto snimanju pre par godina. Jedna žena koja je obolela od raka pristala je da bude model nakon hemoterapije. Centralna ideja bila je tematizacija gubitka, represije i de-individualizacije. Ta tema me je već neko duže vreme okupirala”, rekla je autorka o motivaciji za ovo delo.

Ovaj rad je moguće pogledati na online platformi „Na drugi pogled”: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/eva-maria-schartmuller/120

Dela ove dve umetnice prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Online platforma „Na drugi pogled // Auf den zweiten Blick // At Second Glance” okrenuta je u godini obeležavanja 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

Lana Vasiljević (1973) je diplomirala i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (vajarski odsek). Izlaže skulpture i objekte od 1997. i aktivno se bavi grafičkim dizajnom od 2002. Bila je stipendista KulturKontakt Austria programa i ArtsLink Residency, ISCP, New York. Izlagala je na deset samostalnih i preko 50 grupnih izložbi (Beograd, New York, Pariz, Beč, Hag, Varšava). Dobitnica je više nagrada. Radila je kao kreativni direktor za DDB Worldwide Communications Group i bila je profesor u Školi za dizajn u Beogradu, na predmetu modelovanje/vajanje. Radovi joj se nalaze se u Muzeju savremene umetnosti, Beograd, Muzeju grada Beograda, Telenor kolekciji, kao i u privatnim kolekcijama. Živi i radi u Beogradu.

Eva Marija Šartmiler (Eva Maria Schartmüller) rođena je 1961. Trenutno živi u Beču (Austrija) i Pernitzu (Donja Austrija) gde joj se nalazi studio. Radi u polju konceptualnih instalacija, uključujući elektronske i digitalne tehnologije, kao i u polju performansa eksperimentišući na sebi. Fokus njenog umetničkog angažmana je sociopolitički i sociokulturološki.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi po 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

Foto: Promo

The post Lana Vasiljević i Eva Maria Šartmiler u januarskom fokusu online platforme „Na drugi pogled” appeared first on Kulturni kišobran.

Festival u Trstu ove godine traje od 21. do 30 januara, a projekcija „Mraka“ je zakazana za 23. januar 2022. godine. „Mrak“ je nastao u srpsko-dansko-bugarsko-italijansko-grčkoj koprodukciji i traje 108 minuta.

Radnja psihološkog trilera „Mrak“ se dešava u vreme Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, nakon Uskrsa 2004. godine. Film obrađuje temu života u stalnom strahu srpske devojčice Milice koja, nakon što su joj otac i ujak nestali, ostaje sama sa majkom i dedom u sablasnoj kući. Porodicu čuvaju prijateljski nastrojeni pripadnici italijanskog KFOR-a čija prekomanda, ipak, menja sve…

Autorsku ekipu filma čine scenarista i reditelj Dušan Milić, direktor fotografije Kiril Prodanov, scenograf Milenko Jeremić, kostimografkinja Lidija Jovanović, montažer Janis Halkijadakis i kompozitor Kristijan Ejdnes Andersen (čest saradnik Larsa fon Trira i Nikolasa Vindinga Refna)…  U „Mraku“ glume Danica Ćurčić, Slavko Štimac, Miona Ilov, kao i Flavio Parenti, Ivan Zerbinati, Nikola Kent, Daren Peti, Nikola Rakočević, Slaviša Čurović, Slađana Bukejlović…  Producentkinja filma je Snežana van Houvelingen, a na „Mraku“ su sarađivale filmske kuće Film Deluxe International, This and That Productions, Firefly productions, Space Rocket Nation, A_Lab, RFF International i GRAAL Films. Nastanak filma podržali su Filmski centar Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Eurimaž i drugi.

Najavljeno je da će „Mrak“ Dušana Milića biti prikazan pred srpskom publikom u okviru takmičarskog programa predstojećeg 50. FEST-a (koji se održava od 25. februara do 6. marta 2022. godine pod sloganom „Novi hrabri svet“).

Foto: Kiril Prodanov

The post „Mrak“ Dušana Milića na 33. Filmskom festivalu u Trstu appeared first on Kulturni kišobran.

Video rad “Emigrirane/Imigrirane reči” u trajanju od 30 minuta, predstavlja ličnu refleksiju na dugo istraživanje o kontaktu dva jezika, nemačkog i srpskog. U pitanju je animacija reči/rečnika germanizama, slavizama i srbizama. Polazište za ovaj video rad bila je knjiga iz 1937. godine „Nemački uticaji u našem jeziku”, uglednog evropskog germaniste Miloša Trivunca (1876-1944), doktora filologije i jednog od osnivača katedre za nemački jezik i književnost Beogradskog univerziteta.

Ovaj rad je moguće pogledati na online platformi na linku: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/mirart-mirjana-djordjevic-thaler/303

Video rad „BGTX“ daje pogled na realnost transformisanu digitalizacijom. Radna okruženja se menjaju velikom brzinom upotrebom tehnologija kao što su big data ili mašinsko učenje. Nakon protesta taksista u Beogradu protiv uticaja „prevoznika na dugme” i njihove perspektive grada, generisani fiktivni lik nas sprovodi kroz grad imaginarnim putevima, komentarišući glavnu temu. “Impresionirala me je blokada taksista na Slaviji i prekid saobraćaja, tako da su ulice transormisane u prazne prostore kojima se može hodati slobodno. Potom sam pratio par taksista koji su mi govorili svoja mišljenja o gradu i o tome na koji način su njihovi poslovi ugroženi digitalnom ekonomijom”, pojasnio je genezu svog rada Ulrih Rajterer.

Ovaj rad moguće je pogledati na: https://www.secondglance.rs/sr/gledista/ulrich-reiterer/360

Dela ovo dvoje umetnika prethodno su izabrana na konkursu za radove koji ukazuju na načine na koje evropska društva posmatraju sebe i „druge”, kao i one koji referišu i prevazilaze klišee i predrasude koje Austrijanci i Srbi imaju jedni o drugima uprkos – ili upravo usled – bliskih istorijskih odnosa i isprepletenih istorija migracija. Pokretanjem onlajn platforme obeležava se 20 godina od osnivanja Austrijskog kulturnog foruma Beograd i 185 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Austrije i Srbije. 

MIRArt — Mirjana Đorđević-Taler rođena je u Beogradu 1967. godine. Njene instalacije odlikuje sublimirana minimalna estetika, koja je rezultat posvećenog konceptualnog pristupa, kroz kontekstualni, prostorni, materijalni i medijski artikulisani tretman teme. Od 1989. godine izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu i primala nagrade. Devedesetih je imala brojne izložbe u galeriji SKC u Beogradu, po kojima je poznata. Od 2005. godine živi u Beču, gde je izlagala u brojnim institucijama.

Umetnik, filmski autor i dokumentarista Ulrih A. Rajterer živi u Gracu i Beču. U svojim poludokumentarnim filmovima bavi se aspektima transformativnih procesa u gradovima. Sa fokusom na arhitekturu i njene aspekte, deluje u sferama interesovanja kao što su ekonomija deljenja i njeni uticaji na društvo.

Nova onlajn platforma Austrijskog kulturnog foruma nastala je imajući u vidu trenutne neizvesne okolnosti, ali i mogućnosti koje se otvaraju sa novim vidovima umetničkog stvaranja i komunikacije. Zamišljena je kao izlagački prostor za tematski i kurirani umetnički sadržaj koji u inicijalnoj fazi čine radovi po 10 vizuelnih umetnika/umetnica iz Srbije i iz Austrije, pristiglih na konkurs koji je ovom prilikom raspisan i realizovan.

Foto: Promo

The post Mirjana Đorđević Taler (Thaler) i Ulrih Rajterer (Ulrich Reiterer) u decembarskom fokusu online platforme „Na drugi pogled” appeared first on Kulturni kišobran.

Evolucija i progres jedinke je audio-vizuelna bajka Amplituda. Interakcija kinetičkim instrumentima sa publikom i EKG talasima performera (Katarina Ranković, Katarina Orlandić i Aleksander Zain) će u ovom slučaju biti inicijalni impuls audio-vizuelne predstave.

Ova dva predstavnika sintetičkog zvuka su auditivna boja sveta oko nas, otuđenosti i informacija koje naše telo apsorbuje svakodnevno. Dizajn zvuka vodi Sergej Sokolov, dok je za rasvetu zadužen Ivan Milenković. Treći impuls jeste zvuk duše. Akustični zvuk je protagonista koji svoj solo dobija nakon katarzičnog praska i susreta sintetičkog i akustičnog impulsa. Svojim svetlom, belinom i spokojem, kako kostima, koji dizajnira kostimograf Marija Tavčar i akustična amplituda unutrašnjosti u ovoj predstavi jeste vodič ka spokoju i kraju, odnosno novom početku.

Zbir tri impulsa se pretvara u mernu jedinicu jednog ciklusa od najnižih do najviših oscilacija, vraćajući se onoj inicijalnoj, usamljenoj jedinki medju impulsima, nazivajući je – amplituda.

Katarina Ranković je pijanistkinja i interdisciplinarna umetnica, koja stvara iz oblasti muzike, teatra, filma i performansa. Završila je master studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, nakon čega je bila stipendistkinja Performance HUB programa, dok sa performativnom predstavom “Amplituda” završava doktorske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom Gorana Markovića.

U svom autorskom radu na polju muzike, komponovala je za mnogobrojne predstave u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Aktivna je i kao kompozitor i izvođač performansa i eksperimentalnih izvođenja u oblasti drame i muzike. Inspiraciju nalazi u putovanjima, interakciji sa prijateljima i porodicom i  zagrljaju.

The post AMPLITUDA – doktorski rad Katarine Ranković koji spaja medicinu i umetnost appeared first on Kulturni kišobran.

Predstavu diriguje Ana Zorana Brajović, režiju potpisuje gost iz Italije Alberto Triola, igraju: Vladimir Andrić (Don Đovani), Dragoljub Bajić (Leporelo), Aleksandra Stamenković (Dona Elvira), Sofija Pižurica (Cerlina), Gavrilo Rabrenović (Mazeto), Stevan Karanac (Don Otavio), Mihailo Šljivić (Komendatore) i prvi put na našoj sceni debituje Biljana Jovanović kao Dona Ana.

Sopran Biljana Jovanović rođena je 1993. godine u Čačku. Osnovne akademske i master studije završava u klasi prof. Katarine Jovanović na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Za vreme studija, nastupa na mnogim koncertima u Zadužbini „Ilije M. Kolarca“, SKC-u, Beogradskoj filharmoniji i Sava centru. U januaru 2015. godine je kao uspešnog studenta nagradjuju CLU Guarnerius i FMU. Aprila 2016. je ispred Ambasade Republike Češke i izdavačke kuće „Clio“ izvodila pesme koje je sakupio Jovan Frajt. Završnim solističkim koncertom pod pokroviteljstvom FMU i SKC-a zvanično diplomira na Osnovnim akademskim studijama 2017. godine.

U oktobru 2017. godine ispred Instituta za umetničku igru, na poziv reditelja Aleksandra Nikolića, učestvuje kao solista u predstavi Metamorfoze II i ŽanPol Mara – stradanje i ubistvo. Novembra 2017. godine, postaje član operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu, pod mentorstvom Prvakinje beogradske Opere dr. Sofije Pižurice, a ubrzo nakon toga u martu 2018. dobija ulogu soliste u baletu Kraljca Margo gde saradjuje sa maestrom Vesnom Šouc. U međuvremenu, postaje dobitnik Prve nagrade na Međunarodnom takmičenju pevača „Lazar Jovanović“ u organizaciji Kulturnog elementa.

Master studije završava ulogom Dona Ane iz opere Don Đovani. Decembra 2018. godine, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta debituje u opereti Slepi miš J. Štrausa II, uulozi Rozalinde, kao i u manjim ulogama tekućeg repertoara (Suor Angelica, Rigoletto..).

U junu 2019. godine, nakon 60 godina od poslednjeg izvođenja, u premijernoj podeli Konjovićeve opere Koštana, pod dirigentskom palicom Ane Zorane Brajović i režiji Juga Radivojevića, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta debitovala je u ulozi Stane, i dobila kritiku da je kao mladi solista važan oslonac ove opere. (Zorica Kojić, Danas).
Usavršavala se na raznim majstorskim kursevima i radionicama. Trenutno je član MOTO-a (Muzičko opersko teatarske organizacije), u kojoj juna 2021. godine, u premijernom izvođenju prve srpske opere Na uranku, Stanislava Biničkog, debituje u ulozi Stanke.

Radnja ove opere u dva čina puna je dvosmislenosti – ne samo tekstualnih, nego i muzičkih. Ona se odvija oko Don Đovanijevog odnosa sa tri žene – Dona Anom, Dona Elvirom i Cerlinom. Uz pomoć sluge Leporela, on ide iz jednog u drugo osvajanje. Međutim, kada pokuša da napastvuje Dona Anu, verenicu Don Otavija, sve kreće po zlu i razvratnik u dvoboju ubija njenog oca, Komendatorea. U međuvremenu, u grad stiže misteriozna Dona Elvira, nekadašnja Don Đovanijeva žrtva, koja želi da mu se osveti. U potrazi za novim izazovima, zavodnik uvek pokušava da šarmira i lepu seljančicu Cerlinu koja treba da se uda za Mazeta. Ana, Otavio, Mazeto, Elvira i Cerlina  odluče da se udruže kako bi kaznili prestupnika, ali on svaki put, uz Leporelovu pomoć, uspeva da im pobegne. Svojim lukavstvima neko vreme uspevao je da izbegne osvetu svih onih kojima je naneo štetu, ali na kraju ipak plaća za svoje grehe.

Vreme trajanja predstave: 2 sata i 50 minuta sa jednom pauzom.

Foto: Željko Jovanovići (na fotografiji Biljana Jovanović)

The post Don Đovani posle godinu i po ponovo na Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

“Kuća cveća’’, Julian Turner

Rad Juliana Turnera “Kuća cveća’’ je instalacija koja prikazuje izbor stilističkih vrhunaca iz bivše rezidencije, a sada mauzoleja Josipa Broza Tita. U njoj se sreću citat, autocitat i materijalni citat. U začudnom, senzitivnom maniru, namćorasta estetika se nastavlja i oslobađa, što samo otkriva prikriveni šarm njihove reinterpretacije, stoji u opisu ovog rada.

Julian Turner je o motivaciji za nastanak instalacije i samoj Kući cveća rekao: “Stigao sam u Beograd vozom sa crnogorske obale, što je trebalo da bude kratak jednodnevni predah na mom putu ka Beču. Kuća cveća mi je delovala poput opuštajućeg odmora od vrućine i buke u gradu. Nalik zgradi Kanzlerbungalow u Bonu, ova zgrada je pažljivo dizajnirana kako bi služila šizofreničnoj funkciji: tome da bude moderna, reprezentativna rezidencija za šefa vlade, istovremeno emitujući auru normalnih, svakodnevnih ljudi. Ovo je savršen primer onoga što čini jednu kolekciju, kao i onoga što bivanje u kolekciji čini njenim pojedinačnim delovima”.

Njegov rad “Kuća cveća” moguće je pogledati online na platformi “Na drugi pogled”.

„Kao kuća“, Mariela Cvetić

Rad Mariele Cvetić na platformi “Na drugi pogled” predstavlja animaciju dela crteža „Kao kuća“. Sam crtež je bio predstavljen u galeriji Salona Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na izložbi Conquistador, a rađen je prema crtežu Richarda Neutre, austrijskog arhitekte koji je za vreme Prvog svetskog rata 1915. godine boravio u Trebinju.

“Crtež je rađen prema dokumentima o Frojdovom putovanju u Trebinje 1898. godine. Frojd je septembra 1898. godine u sklopu putovanja po Jadranskom moru boravio u Dubrovniku odakle je, po nagovoru svog rođaka lekara u vojnom garnizonu u Trebinju, napravio jednodnevni izlet u Trebinje ne bi li video ostatke Begove kuće, i eventualno harema kojima je bio fasciniran, kao i života u njima. Važni Frojdovi tekstovi nastaju nakon ove posete, kojoj on sam ne daje preveliki značaj u svojim pismima i tekstovima, ali je sama poseta fabulizirana i antedatirana”, pojasnila je Mariela Cvetić. 

Njen rad je moguće pogledati na online platformi “Na drugi pogled”.

Foto: Promo

The post Art Talks: Razgovor sa Marielom Cvetić i Julianom Turnerom appeared first on Kulturni kišobran.