Trem je najviši vrh Suve planine (1810 m) i ujedno jedan od najviših vrhova Srbije. Definitivno je jedan od najtežih za „osvajanje“. 

Nalazi se na 17 km od Niša a počinje na 3 km od Niške Banje. Da bi se stiglo do „cilja“, ide se preko Jelašnice, Donje i Gornje Studene, sve do Bojaninih voda.

Da ste na pravom putu znaćete kada vidite parking i planinarski dom Studenac. Staza je dobro obeležena i nema šanse da se izgubite.

Nakon dvadesetak minuta pešačenja naići ćete na putokaz na kome piše Devojački grob (1305 m nv) / Trem (1810 m nv). Pored tog putokaza se nalaze improvizovane stepenice i koje vas vode do vrha Suve planine.

Ovde, zapravo, počinje avantura.

Osnovne informacije

Šta bi trebalo da znate o ovom usponu? Normalnim hodom, treba vam oko četiri sata da dođete do Trema. Do vrha se prelazi oko 1000m visinske razlike.

Reč je o ozbiljom podvigu, ali ne i neizdrživom. Svakako, potrebna vam je kondicija jer put traje dugo i na određenim mestima je fizičko veoma zahtevan. Iskren savet: hodajte svojim tempom, ne trkate se ni sa kim.

Put nazat traje oko tri sata. U oba pravca prelazi se više od 16 km.

Devojački grob – optička varka

Zaravan poznata kao Devojački grob je nešto poput optičke varke jer ljudi neretko pomisle da će do Trema lako. Ne samo što Trem nije na dohvat ruke, nego odatle kreće najizazovniji deo. Tako da, odmorite dobro tu pre nego što krenete u pravo osvajanje.

• Šta morate znati pre nego što posetite Uvac

Šta morate poneti ako idete na Trem

Za ovu avanturu se preporučuje osnovna planinarska oprema. Ako ništa drugo, morate imati barem adekvatnu obuću. Bez toga nije baš bezbedno kretati na ovo planinarenje.

Obavezna je i rezervna odeća. Do vrha ćete se oznojiti, bez obzira na godišnje doba, pa bi bilo poželjno presvući se. Ovaj savet naročito važi za zimski period. Tada, ponesite, dakle, topliju odeću, kapu, rukavice…

Ponesite hranu i vodu! Naravno, više vode vam je potrebno ako se penjete leti. Svakako, imaćete samo jednu priliku da natočite vodu i to na samom početku puta. Postoji samo jedna česma i to na prvom usponu. Ne bi se planina zvala Suva da nije.

Bez obzira na godišnje doba, imajte sa sobom neki konkretan obrok i slatkiše. Zatrebaće.

Imajte na umu da ćete do Devojačkog groba ići kroz gustu šumu, što može biti problematično u povratku ako u međuvremenu padne mrak.

Signala ima na celoj deonici tako da ste po tom pitanju osigurani.

Kada se vratite u podnožje, preporučujem da posetite neku od lokalnih kafanica i njihove specijalitete kao što su sukane pite, trljanice, čorbice…

Foto: Jovana Đorđević

The post Osvajanje Trema: Šta morate da znate pre uspona na najviši vrh Suve planine appeared first on Kulturni kišobran.

Moto grada je „Tako evropski – a tako blizu“.

Sam centar Kvebeka UNESCO je proglasio Svetskom baštinom. Tu se nalaze uske i strme ulice popločane kaldrmom, a zgrade su kao u francuskoj provinciji, od fasadne cigle, sa drvenim prozorima i crvenim krovovima. U staroj luci se nalaze brojne galerije, restorani, pabovi, butici i antikvarnice, i zaista sve neodoljivo podseća na neki evropski kvart.

Pored uživanja u pogledu na crvene krovove u januaru 2021. malobrojni turisti našli su se usred crvenog COVID-19 alarma. Skoro sve što vam padne na pamet bilo je zatvoreno, osim par atrakcija, među kojima je bio i „Ledeni Hotel“ koji ove godine slavi 20. rođendan.

Prvi put ovo zdanje je otvoreno u januaru 2001. Promenili su mu nekoliko lokacija, a ove godine se nalazi 30 km severno od grada Kvebeka, samo 35 minuta vožnje kolima. Ovo je bio i prvi „Ledeni Hotel“ u Severnoj Americi.

Gradi se svakog decembra, otvara se početkom januara, a polako počinje da se „topi i nestaje“ već u aprilu.

Potrebno je oko mesec i po dana da se „Ledeni Hotel“ izgradi, a 50 radnika na tome vredno radi i utroši oko 30.000 tona snega i 500 tona leda kako bi napravili ovo pravo arhitektonsko čudo.

Najeftiniji smeštaj za jednu noć, na krevetu od leda, košta oko 450 dolara, a turistički obilazak hotela 25 dolara.

Iako su se arhitekte i umetnici i ove zime svojski potrudili da „Ledeni Hotel“ dobije potpuno nov i svež izgled, crveni COVID-19 alarm u provinciji Kvebek, ostavio je ovo zdanje skoro bez posetilaca.

Ovaj veličanstveni objekat ima preko 40 soba kroz koje umesto glasova radoznalih turista, fijuče vetar i nestvarna tišina, pa je utisak da ovaj (pomalo) tužan 20-i rođendan hotela, na neki čudan način deli sudbinu ljudi.

Prošetali smo se prelepom Velikom dvoranom, kapelom u kojoj nije bilo ni mladenaca, ni svatova; obišli smo sobe i apartmane, a među najlepšim bili su Salvador Dalí, Egipatska i Božićna soba, kao i nekoliko komada nameštaja isklesanih od leda.

Na kraju smo otišli u čuveni Ice bar u kojem nismo mogli da naručimo i popijemo koktel u čaši od leda jer je bio zatvoren.

Slični „Ledeni Hoteli“ postoje u Kanadi (Montrealu), Finskoj, Japanu, Norveškoj, Švedskoj i u našem komšiluku – Rumuniji.

Venčanje iz bajke u prelepom dekoru!

Bilo da se radi o venčanju ili „obnavljanju zaveta“, kapela u ovom hotelu obećava lepe fotografije. Ukoliko volite zimu i niske temperature, pa izaberete ovo romantično i belo odredište za svoje venčanje, imaćete nezaboravne uspomene.

Do sada je preko 300 parova iz celog sveta odlučilo da ujedini svoje živote baš ovde. Cena za venčanje u ovom hotelu kreće se od 2.795 $ pa sve do 8.195 $.

Zanimljive činjenice

– Temperatura unutar hotela je uvek oko – 5C.

– Hotel je prepun specijalnih rezbarija po zidovima, kao i skulptura i lustera od leda.

– Omiljena je lokacija filmskih ekipa iz celog sveta.

– Bio je inspiracija za Diznijev film „Frozen“.

– Head & Shoulders je snimio reklamu u ovom hotelu, kao i mnogi drugi brendovi.

– Posle 13. sezone, zvanična statistika prijavila je preko milion posetilaca i 43.000 gostiju koji su ovde prenoćili.

Piše: Marina Bulatović

Foto: Ulaz u Ledeni hotel (Kvebek) / Lazar Petrović student fotografije na Seneca College u Torontu

Izvor: Bazar

The post Priča iz Kvebeka: 20. rođendan „Ledenog Hotela“ appeared first on Kulturni kišobran.

Grupa šerpasa (termin pozajmljen od etničke grupe čiji pripadnici vode ekspedicije na vrh Himalaja) imala je izazov života jer niko do sada nije uspešno završio uspon okrutnog planinskog vrha K2 tokom zime. Šerpasi su u završnici uspona pauzirali na 70 metara ispod vrha visokog 8.611 metara, sačekavši sve ostale učesnike ekspedicije pre nego što su se svi zajedno popeli na vrh koji se nalazi na granici između Kine i Pakistana, a radi se o jedinom vrhu iznad 8.000 metara koji nikada nije osvojen tokom zime.

Nepristupačnost vrhu je bila najveća prepreka – u zimskim mesecima, površina je potpuno zaleđena, uz strme obronke i litice, ali i veoma jak vetar. Sve to uspeo je da savlada tim predvođen Nirmalom Purdžom, planinarom i bivšim Gurka vojnikom.

Purdža, bivši Gurka specijalac i vojnik Velike Britanije, predvodio je tim koji je ostvario svetski rekord tamo gde su svi mislili da je misija nemoguća. Do sada je ovo smatrano poslednjim svetskim planinarskim izazovom, koji je konačno savladan 16. januara u 17 časova po lokalnom vremenu.

„Kakva avantura. Ponosan sam što mogu da kažem da smo kao tim uspeli da pokorimo neverovatni K2 u ekstremnim zimskim uslovima. Učinili smo nemoguće mogućim, počastvovani smo što možemo ovo da podelimo sa svetom, a ne samo sa nepalskom alpinističkom zajednicom, ovo je posveta za sve alpinističke timove sveta“, rekao je po završetku ekspedicije Purdža, a svi su podvig obeležili tako što su zajedno otpevali zvaničnu himnu Nepala.

„Majka Priroda uvek ima da nam kaže neke važne stvari, i sada smo bili svedoci njene snage i njenih ekstremnosti, ponosni smo što smo deo istorije ljudske vrste, pokazali smo da timski rad, saradnja i pozitivan mentalni pristup mogu da pomere granice mogućeg i izdržljivosti. Hvala svima na pomoći, hvala ljudima na podršci koju su nam slali sa svih strana sveta. To nam je dalo dodatni nalet samopouzdanja da cilj postane i realnost“, dodao je Purdža.

Do sada se samo tokom jula ili avgusta išlo u ekspedicije na K2, jer su to najtopliji periodi u godini na ovom vrhu. Samo 280 ljudi je do sada došlo do K2 u tom periodu. Poređenja radi, na vrh Everesta je 3.681 planinar došao. Veliki broj ekspedicija je do 2018. godine pokušavao da osvoji vrh, a često je i pakistanska vojska morala da pritekne u pomoć helikopterima, u potrazi za nestalim planinarima, a pre skoro dve decenije, Denis Urubko i Marčin Kačkan su stigli najdalje, do 7.750 metara visine na usponu do K2.

Uvek su lavine, led i tehnički problemi bili prepreka do vrha – vetar ume da duva i do 200 kilometara na sat, uz temperature do 60 stepeni ispod nule. Ovaj put, sve probleme od niske temperature do litica uspeli su da pobede Purdža i još devet članova ekipe – pobeđena je “Okrutna planina”, kako su vrh planinskog venca Karakorum još 1953. nazvali Čarls Hjuston i Robert Bejts u svojoj knjizi o ekspediciji.

Foto: Sandro Gromen-Hayesnimsdai

The post Prvi put u istoriji osvojen je najokrutniji planinski vrh K2 u zimskim uslovima appeared first on Kulturni kišobran.

Da biste i uživo, istinski, uživali u pogledu na meandre sa vidikovca “Molitva”, morate se i dobro pripremiti.

Zato ću u daljem tekstu podeliti sa vama malu “to do” listu ako krenete put Uvca.

Autobus ili sopstveno vozilo?

Najpre, ukoliko odlučite da putujete autobusom – spremite se na duplu dozu pešačenja. Autobus će vas ostaviti na parkingu, jer zbog makadama dalje ne može.

Do kampa rendžera kod Sjeničkog jezera odakle i kreće pustolovina do “Molitve” hoda se oko 40 minuta. Ako vam vodiči kažu da vas čeka desetak minuta hoda, znajte da nikako nije moguće! Može se desiti da vam ova pešačka deonica ne bude spomenuta, zato, spremite se.

Ako, pak, krećete sopstvenim prevozom – u boljoj ste poziciji. Možete svojim vozilom do kampa koji je udaljen oko četiri kilometara od mesta gde bi vas ostavio autobus. Možete, čak, i do vidikovca – ako baš ne volite da pešačite.

Krstarenje ili ne?

Pretpostavimo sada da ipak želite da pešačite do vrha. Jedan od načina, ali ne baš isplativ jeste uz prvobitnu vožnju brodićem, odnosno krstarenje.

Vozićete se oko 40 minuta do sat vremena za 1.500 dinara. U cenu ove vožnje je uračunata i poseta Ledenoj pećini. Međutim, kako je ona zatvorena za posetioce zbog koronavirusa, ne mogu vam preneti utiske, jer je nisam posetila.

Kako vam ne bi bilo naplaćeno nešto što nećete ni videti, preporučujem da – ili kupite svoju kartu direktno od lokalaca kada dođete do kampa jer je jeftinija (a ne preko agencije), ili da ovu vožnju, jednostavno preskočite.

Dobro se spremite ako ćete pešačiti do vrha

Put do vidikovca vam, svakako, neće biti nimalo kraći ako krenete da se penjete od glavne kapije do koje vas odbaci brodić. Ukoliko ipak želite da “krstarite”, od kapije do vrha vas čeka nimalo jednostavan put. Staza je stenovita i, može se reći, vertikalna.

Kad se uspenjete do ravnog dela, treba vam još oko četiri kilometara do “Molitve”. Mnogi čak i odustanu od odlaska na vidikovac nakon ove “avanture”.

Druga opcija je da odmah krenete od kampa do vrha. Ni ovaj put nije jednostavan – hodaćete oko sedam kilometara stazom koja je “bogata” usponima i padovima. Čak su postavljene oznake da staza nije nimalo naivna. Ipak, od agencije (kao što je bio slučaj sa BravoTours agencijom) možda nećete ćuti ove reči, već sasvim suprotno – da ovu deonicu može savladati apsolutno svako.

A ako vam se ne hoda, uvek možete i iznajmiti vozilo u kampu koje će vas odvesti do vidikovca.

Voda, voda, voda!

Najbitnija lekcija sa ovog izleta je samo jedna reč – voda. Ponesite dosta vode sa sobom (i nešto slatko). U suprotnom, jedino mesto gde ćete moći malo da se osvežite je potok koji je od vidikovca udaljen podosta. Česme gde možete natočiti vodu nema, a čeka vas višečasovno pešačenje sa tek ponekim deonicama sa hladom, i to baš kod pomenutog potoka.

Važno je, takođe, imati na sebi udobnu obuću i odeću, namazati se kremom za sunčanje i poneti šešir ili kapu kako biste se zaštitili od sunca.

I na kraju, ne zaboravite da ponesete kameru i ovekovečite vašu posetu na najbolji mogući način.

Foto: Jovana Đorđević

The post Šta morate znati pre nego što posetite Uvac appeared first on Kulturni kišobran.

Ono je najmanje moguće diskriminišuće od svih sunaca – senke koje stvara igraju po plećima drugačijim po mnogočemu, ali ujedinjenim zahvaljujući zlatastom sjaju letnjeg popodneva.

A najbolje mesto za proučavanje igre senki po torzoima lokalne omladine i zanesenih turista jeste gradska pivnica. Kultna koliko i neke od najistaknutijih institucija primorskog grada, oduvek je predstavljala stecište alternativne muzike i svih onih koji su cenili ritam.

Pod točkovima bicikla, malog skejta kojim se vozite letnjim danima ili pod bosim tabanima, dok prolazite pored Pivnice osetićete bockanje svetlucavih staklića koji su uspomena na prošlu noć. Ovde se, naime, slavi na stari način. Slavi se telom, pokretom, ali i treskom i lomljavom. Uvek u sazvučju, uvek u ritmu.

Kada se atmosfera zahukta negde oko jedan iza ponoći, obrisi prilika dobijaju drugačiji izraz. Oni su glasni, divlji, odvažni, osvajaju na prvi dodir, oni povezuju miljama udaljene tačke kontinenata u neustrašive jadranske poljupce, koji su ipak nežni poput svežine morske zore. U tom kovitlanju mase i brujanju zvučnika svet ponovo dobija svoje jedinstvo, a barijere se brišu.

Uzavrela atmosfera koja usledi u sitne sate, ipak se ne da ni naslutiti u popodnevnom lenstvovanju. Tada su svi zlatasti, uljuljkani u svojim plutajućim mislima i mehurićima piva kroz koje svet dobija iskrivljeno, ali srećnije oblićje.

Pa ipak, zalasci sunca skrivaju nove avanture. Još malo i vazduh će se ponovo ispuniti dobro poznatim treperenjem. A mesečeva svetlost iščekivaće da obasja u srebrno. 

Piše: Ivana Dinić

Foto: Ivana Dinić

The post Hercegnovska Pivnica, mesto gde se brišu barijere appeared first on Kulturni kišobran.