Andreja Hamović je beogradski umetnik, snimatelj i predavač. Diplomirao je i završio master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde trenutno završava doktorske studije. Kao direktor fotografije radio je na reklamama, spotovima i dugometražnim filmovima, a trenutno je Head of Digital Film Production na SAE Institute u Beogradu.

Odredište je njegov završni doktorski projekat – prostorna audio-vizuelna instalacija koja istražuje odnos fotografije, vremena i prostora. Izložba se realizuje u sali nekadašnjeg Bioskopa Balkan, zaštićenom kulturnom spomeniku iz 19. veka.

Hamović poštuje zaštićeni enterijer, nema tu trajnih izmena, ali ga reprogramira: prostor pasivne filmske projekcije pretvara u aktivno, telesno iskustvo. Unutar sale postavlja jednosmerni lavirint od crnih zidova, koji sa istorijskom arhitekturom ulazi u dijalog.

Posetilac prolazi kroz polumračni lavirint. Reflektori osvetljavaju sedam fotografija – svaka se pojavljuje tek nakon skretanja, nikada više od jedne. Na kraju je završna fotografija dimenzija 400 × 300 cm koja preuzima gotovo celo vidno polje.

Fotografije su snimljene analognim aparatom na filmsku traku Kodak Vision 3 250D, bez digitalne manipulacije. Prikazuju pustinjske predele sa tragovima ljudske aktivnosti – puteve, infrastrukturu i posledice eksploatacije. Upotreba kinematografske trake (namenjene za 24 sličice u sekundi) u fotoaparatu čini svaku fotografiju kadrom izvučenim iz vremenskog toka – nepokretnim, ali sa potencijalom pokreta.

Zvuk se menja u zavisnosti od broja posetilaca, pretvarajući njihovo fizičko prisustvo u akustičku modulaciju prostora.

Kretanje kroz lavirint funkcioniše kao montaža – posmatrač povezuje statične kadrove u temporalno iskustvo. Rad ne prikazuje pustinju, već proizvodi njeno prisustvo kroz telo posmatrača, istražujući odnos dokumentarnog zapisa i konstruisanog iskustva.

Odredište postavlja pitanja o nametnutoj putanji i slobodnoj interpretaciji, o tragovima u pejzažu i o telu kao nosiocu vremenske montaže. U sali nekadašnjeg bioskopa, rad spaja analognu preciznost sa prostornom i zvučnom konstrukcijom, stvarajući iskustvo koje prevazilazi granice fotografije.

The post Izložba „Odredište“ Andreje Hamovića u Bioskopu Balkan appeared first on Kulturni kišobran.

Kada govorimo o devedesetim godinama na prostoru bivše Jugoslavije, najčešće ih povezujemo sa ratovima, sankcijama, izbeglištvom, ekonomskom krizom i izolacijom. Iza tih velikih istorijskih događaja, međutim, ostaju lične priče ljudi čiji su se životi zauvek promenili.

Upravo tim iskustvima bavi se izložba „Devedesete, lično“, koja kroz privatne predmete i autentična svedočenja prikazuje kako su burnu deceniju doživeli neki od najznačajnijih pisaca, novinara, umetnika, muzičara, reditelja i sportista sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

Posetioci će imati priliku da vide predmete i pročitaju priče autora i javnih ličnosti poput Vladimira Arsenijevića, Rumene Bužarovske, Srđana Dragojevića, Ane Đurić Konstrakte, Miljenka Jergovića, Dušana Petričića, Zorana Predina i Marka Šelića Marčela, kao i brojnih drugih stvaralaca i javnih ličnosti iz regiona.

Njihove priče svedoče o prinudnim odlascima iz domova, promenama profesija, političkom i društvenom angažmanu, kreativnim načinima preživljavanja i prilagođavanja, ali i o novim prijateljstvima, ljubavima i životnim putevima koji su nastajali usred istorijskih previranja.

Izložba će za posetioce biti otvorena od 26. juna do 15. septembra 2026. godine, svakog dana od 10 do 20 časova, u prostoru Muzej devedesetih u Kneza Miloša 3 u Beograd.

The post Izložba „Devedesete, lično“ otvara vrata intimnim pričama jedne burne decenije appeared first on Kulturni kišobran.

Reč je o međunarodnom projektu nastalom udruženim snagama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Muzeja savremene umetnosti u Lionu.

„Naslov izložbe – Lične priče / Političke realnosti – podseća nas da umetnost često nastaje upravo na mestu gde se lično iskustvo susreće sa istorijom“, rekla je Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u svom obraćanju na otvaranju izložbe i dodala:

„U vremenu društvenih promena, političkih preispitivanja i ubrzanih transformacija, umetnici su među prvima koji registruju promene oko sebe, ali i u sebi.“

Prisutnima se obratio i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u i jedan od kustosa izložbe. Istakao je da su kustose izložbe spojila zajednička interesovanja: umetničke forme koje su angažovane i beskompromisne u suočavanju sa pitanjima svog vremena.

„Želeli smo da ispričamo angažovanu istoriju umetnosti, njenu političku priču. Međutim, vrlo brzo su se preplitanja geografskog, istorijskog i društvenog konteksta nametnula kao pitanje samog značenja „političkog“ u umetnosti. Tada smo se vratili suštini našeg pristupa: da pitamo same umetnike, da ih zamolimo da podele svoja iskustva, svoje priče i svoje usude“, rekao je on.

Zadovoljstvo što je ovakva izložba otvorena u glavnom gradu Srbije iskazala je i Florans Ferari, ambasadorka Francuske u Srbiji.

Linije, redovi, kolone (spavaonica)

Nakon uvodnih obraćanja, na otvaranju izložbe izveden je reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

O izložbi

Izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote, navodi se.

Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Kustosi i umetnici

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Marijana Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Matje Lelijevr, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

Izložba je otvorena do 20. septembra 2026.

Foto: Marijana Janković

The post Međunarodna izložba „Lične priče / Političke realnosti“ otvorena u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba se organizuje i povodom 16. godina saradnje galerije sa svetski priznatim akvarelistom Dušanom Đukarićem.

O umetniku

Dušan Đukarić je trideset godina aktivno prisutan na likovnoj sceni, kroz brojne izložbe u zemlji i inostranstvu, gradeći prepoznatljiv izraz kroz akvarel sa igrom svetlosti i atmosfere trenutka, tražeci da “Dahom akvarela” utiče na raspoloženje posmatrača. Njegovo slikarstvo karakterišu emocija i igra svetla pretočena u snažan i prepoznatljiv rukopis.

Rođen 1971. godine, studirao Akademiju umetnosti u Beogradu. Član je ULUPUDS- a, sa statusom samostalnog umetnika.

Osim Srbije, Dušan je izlagao i imao veoma značajne samostalne i grupne izložbe u Švajcarskoj, Francuskoj, Kini, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Tajvanu, Rusiji, Austriji… Dobitnik je više nagrada za akvarel a učestovao je kao sudija na svetskim takmičenjima u akvarelu. Uvršten u enciklopedijsko izdanje 3000 uspešnih ljudi iz Srbije “SUCCESSFUL PEOPLE IN SERBIA, AN OXFORD WORLDWIDE PRESS PUBLICATION“.

Imao brojne intervjue za strane stručne časopise iz umetnosti, živi i stvara u Beogradu.

The post „Dah akvarela“ Dušana Đukarića u galeriji Singidunum appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo je treća godina zaredom da se izložba realizuje uz podršku ULUPUDS-a, u ovoj galeriji. Jedanaesto izdanje, svečano će otvoriti crnogorski multimedijalni umetnik, pesnik i crtač Damir Damir, koji se predstavlja crtežom „Ljubavnici na mesečini“.

Na konkurs je pristiglo 193 prijave, a stručni žiri odabrao je radove 105 umetnika, što dodatno potvrđuje značaj i ugled izložbe na savremenoj umetničkoj sceni. Na izložbi učestvuju umetnici iz Srbije, regiona i Rusije, čime manifestacija potvrđuje svoj međunarodni karakter.

Kao i na prethodnim projektima „Kreativne fabrike“, među izlagačima se nalaze istaknuti umetnici poput Jugoslava Vlahovića, Željke Momirov, Đorđa Arnauta, Bože Terzića… Posebna vrednost izložbi ovog udruženja ogleda se i u pružanju prostora mladim autorima da predstave svoj rad publici i razmene iskustva sa afirmisanim kolegama.

Jedan od učesnika je i mladi kostimograf Nikola Đorđević, student završne godine modnog dizajna na Fakultetu digitalnih umetnosti Univerziteta Metropolitan. Na izložbi će predstaviti modnu kreaciju „Spomenik Anđelu“, korset inspirisan nadgrobnim spomenicima anđela. Rad istražuje kontraste svetlog i tamnog, stvarnog i nestvarnog, zemaljskog i nebeskog sveta. Kroz simboliku anđela i spomenika autor promišlja kontakt između tela i duše, sećanja i prisustva, kao i načine na koje ljudi održavaju vezu sa onima koji više nisu među nama.

Izložbu će otvoriti crnogorski multimedijalni umetnik, pesnik i crtač Damir Damir (umetničko ime), koji se na ovogodišnjem „Kontaktu“ predstavlja crtežom „Ljubavnici na mesečini“. Povodom otvaranja pročitaće svoju pesmu „Ljubavno pismo Silviji Plat“ iz zbirke „Ljubavna pisma Silviji Plat“. Autor je pet zbirki poezije i dobitnik brojnih međunarodnih priznanja za haiku poeziju. Svoj vizuelni izraz predstavio je kroz samostalne izložbe crteža i fotografija, kao i kroz učešće na brojnim kolektivnim izložbama.

Na izložbi su zastupljene gotovo sve tehnike likovne i primenjene umetnosti: crtež, slikarstvo, akvarel, grafika, digitalna grafika, fotografija, kolaž, grafički i industrijski dizajn, keramika, mozaik, skulptura, tekstil i kostim. Ova raznovrsnost pristupa i poetika doprinosi slojevitosti i dinamičnosti same postavke.

Radove za izlaganje odabrao je stručni žiri u sastavu:

• Maja Skaljac Stanošević, diplomirani istoričar umetnosti
• Uglješa Colič, doktor likovnih umetnosti
• Ana Marinović, MA primenjenih umetnosti

Projekat realizuje udruženje Kreativna fabrika uz podršku ULUPUDS-a, Galerije Singidunum i Asocijacije autora. Medijsku podršku pružaju LookerWeekly.com i Miss Stills Photography, dok je prijatelj događaja Slavoljub bar.

Udruženje „Kreativna fabrika“ već 14 godina aktivno radi na promociji umetničkog stvaralaštva i afirmaciji savremene umetničke scene. Kroz brojne projekte i međunarodne izložbe, udruženje kontinuirano doprinosi povezivanju umetnika, razmeni iskustava i približavanju umetnosti široj publici.

Izložba će za posetioce biti otvorena do 25. juna 2026. godine do 15 časova i prodajnog je karaktera.

Foto: Jasmina Mišeljić, Univerzum

The post Međunarodna izložba „KONTAKT“, autorski projekat Ane Marinović appeared first on Kulturni kišobran.

Program „Zvuk vidljivog“ osmišljen je kao otvoren i podsticajan prostor za drugačiji doživljaj savremene umetnosti, kroz neposredno iskustveno i višesenzorno tumačenje dela iz muzejske zbirke. Radionica će biti održana u okviru izložbe „Prekretnice ka modernosti. Umetnost društva 1900–1945“.

Tokom dosadašnjih radionica, učesnici su umetnost istraživali kroz miris, dodir i zvuk, često zatvorenih očiju, oslanjajući se na lični doživljaj. Poseban fokus programa stavljen je na zajednički rad sa slepom i slabovidom publikom, kroz koji umetnička dela postaju prostor zajedničkog iskustva i razumevanja.

Program je namenjen odraslima i porodicama sa decom, a sadržaj je prilagođen slepim i slabovidim posetiocima.

Četvrta radionica posvećena je delima „Fotogram br. 2” i “Fotogram br. 4, 1928, Stevana Živadinovića – Vana Bora značajnog predstavnika beogradskog nadrealizma. Fotogram je jedna od najstarijih fotografskih tehnika koja ne zahteva fotoaparat, predmeti se postavljaju direktno na foto-papir i izlažu svetlu, stvarajući jedinstvene, negativne otiske.

Bor je ovu tehniku razvijao kroz eksperiment, koristeći deformisane i svakodnevne predmete, razbijene flaše, kanap, papir, ali i transparentne materijale poput kristala ili leda. U tom procesu predmeti gube svoju prepoznatljivost i pretvaraju se u apstraktne svetlosne forme koje podstiču maštu i nova tumačenja.

Pozivamo vas da izađete iz svakodnevice i prepustite se istraživanju vizuelnog sveta kroz druga čula, kroz različite materijale i sopstveni doživljaj. Zajedno ćemo zakoračiti u svet imaginacije, eksperimenta i slobodnog izraza.

Radionicu vode istoričarke umetnosti Katarina Krstić (MSU), Senka Ristivojević i Boris Dončić saradnik za pristupačnost.

Prijave su otvorene do 13. juna 2026. Prijave slati na: katarina@msub.org.rs

The post Inkluzivna radionica u serijalu „Zvuk vidljivog” appeared first on Kulturni kišobran.

Zamišljena kao dualni projekat i premijerno predstavljena u Lionu, izložba se sada otvara pred beogradskom publikom, nastavljajući dijalog između dve muzejske kolekcije oblikovane različitim istorijskim iskustvima, kulturnim kontekstima i institucionalnim razvojem.

Izložba će biti svečano otvorena 12. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 18:30 do 21:00. Posetioci će biti u prilici da je vide sve do 20. septembra 2026. godine.

Reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica)

Na dan otvaranja izložbe održaće se reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote.

Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Predstavljeni radovi pokazuju kako lične priče mogu postati sredstvo za razumevanje pitanja moći, ideologije, pripadnosti, otpora i kulturnih transformacija.

Bilo da se bave telom kao prostorom ranjivosti i delovanja, zajedničkim prostorima kao nosiocima kolektivnog sećanja, međuljudskim odnosima kao poljem razmene i solidarnosti ili politikom kao autoritetom koji oblikuje svakodnevni život, umetnici ukazuju na neraskidivu povezanost privatnog i javnog.

Četiri tematske celine

Izložba je organizovana kroz četiri tematske celine — Telo, Kolektivni prostor, Odnosi i Politika — koje posetiocima omogućavaju da sagledaju složene veze između ličnog iskustva i zajedničke istorije.

Radovi umetnika kao što su Marina Abramović, Steve McQueen, Neša Paripović, Raša Todosijević, Sophie Calle, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Gordon Matta-Clark i mnogi drugi uspostavljaju dijalog koji prevazilazi generacijske, geografske i kulturne granice.

Više od predstavljanja dve muzejske kolekcije, Lične priče / Političke realnosti svedoči o značaju međunarodne saradnje, kulturne razmene i zajedničkog promišljanja savremene umetnosti.

Povezujući dela nastala u različitim političkim i društvenim okolnostima, izložba poziva publiku da razmisli o tome kako umetnost doprinosi razumevanju složenosti savremenog sveta i kako lične priče postaju važan deo naših zajedničkih istorija.

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Maja Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Metju Lelievre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Chourouk Hreich, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Raša Todosijević, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thameur Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

Naslovna fotografija: Damir Radovic – NO MORE (2025) – foto Elsa Biyick, ljubaznošću macLYON

The post „Lične priče / Političke realnosti“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Ove izložba umetnika Jake Babnika preispituje odnos između stvarnosti i njene reprezentacije kroz fotografije predmeta koji simuliraju život – plastičnih jaja, veštačkih biljaka, sintetičkih jelki i drugih imitacija prirode. Umesto da fotografiju tretira kao dokaz istine, Babnik je koristi kao prostor iluzije i metatekst stvarnosti, ukazujući na to da svaka slika zavisi od načina na koji je posmatramo i tumačimo.

Fotografišući objekte koji su već kopije stvarnog sveta, umetnik stvara dvostruku simulaciju: fotografija postaje prikaz nečega što je samo po sebi imitacija. Na taj način rad problematizuje granice između prirodnog i veštačkog, originala i reprodukcije, kao i naše poverenje u ono što vidimo.

Oslanjajući se na postmodernu teoriju slike i fotografije, Babnik istražuje kako savremena kultura oblikuje percepciju istine unutar konzumerističkog društva. Izložba poziva posmatrača da aktivno učestvuje u procesu dekodiranja slike i preispita sopstveni odnos prema vizuelnim predstavama stvarnosti.

Jaka Babnik (1979) diplomirao je društvene nauke i istoriju na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Ljubljani i radi kao fotograf i snimatelj od 1996. godine. Trenutno radi kao fotograf, umetnik i izdavač, koji je stekao lokalno i međunarodno priznanje projektima kao što su: We Are Dogs!(2007-2009), Jebodrom (2012-2014), Holy Land (2015-2017), Why So Serious? (2016-2017), Heroes of My Time (2017), Pygmalion (2018-2019), Time Leveling (2020), Photographs for Illustration Purposes Only (2020), Exercises in Style (2021), Moving Pictures (2024), It Matters What Your Eyes Can See (2024-2025) i Spatial Predictability (2025-). Suosnivač je i suvlasnik (zajedno sa Boštjanom Pavletičem) nezavisne izdavačke kuće Rostfrei Publishing koja od 2012. godine producira i objavljuje knjige umetnika i foto-knjige. Živi i radi u Ljubljani, Slovenija.

Tokom 2009 – 2026. izlagao je samostalno u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Španiji, kolektivno pored navedenih zemalja još i u Nemačkoj. Pored više desetina realizovanih izložbi ima i devet objavljenih knjiga iz oblasti vizuelnih umetnosti.

The post Izložba “SUSPENDED DISBELIEF” Jake Babnika u Galeriji DOB appeared first on Kulturni kišobran.

Ova izložba se realizuje kao deo programske celine „Skok u neizvesnost“, pod kustoskim vođstvom Tatijane Dadić Dinulović.

Kroz prizmu scenskog kostima, autorka u ovom radu istražuje složeni fenomen neizvesnosti, sa fokusom na savremeni nomadizam i emocionalno izmeštanje (displacement).

Nakon bogate karijere tokom koje je realizovala više od 80 pozorišnih i 15 filmskih kostimografija u Srbiji i regionu, Selena Orb se u radu „Dis_placement“ okreće autorefleksiji, preispitujući ličnu i profesionalnu cenu internacionalnog delovanja. Rad tretira pojam izmeštanja ne samo kao fizički odnos tela i prostora, već kao duboko emotivno i identitetsko stanje. Izvođačko telo ovde funkcioniše kao arhiv promena, pomerajući displacement iz političko-geografskog u intimni prostor.

Ovim povodom Selena Orb izjavila je:

„Internacionalna karijera donosi mnogo, ali ima i svoju cenu. Moj način života iziskuje stalno izmeštanje sa jednog mesta na drugo, ostavljajući me sa hroničnim osećajem usamljenosti, razdvojenosti od bliskih ljudi kao i prostornim izmeštanjima i adaptacijama na nove privremene prostore življenja. Kao glavno sredstvo izražavanja koristim kostim i prostor. Kostim za mene ovde postaje taktilni, skulpturalni produžetak mog tela. Kroz upotrebu različitih materijala i njihovih tekstura, nastojim da sublimiram telesni osećaj privremenih boravka u različitim prostorima kroz koje prolazim. Telo u kostimu postaje jedina konstanta“.

Multimedijalni karakter instalacije zaokružen je sinergijom slike i zvuka. Autorka vizuelni segment i kreativnu realizaciju potpisuje u saradnji sa umetnicom pod pseudonimom Shtroxy (video i kreativna saradnja), dok auditivni deo rada potpisuje Dušan Vučković. Zvučni pejzaž funkcioniše kao auditivni rez između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg prostora sećanja. Buka prostora, tranzita i gradova predstavlja pritisak realnosti, dok se ponavljanje rečenice „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“ (autora Dina Pešuta) postavlja kao emotivno sidro i svedočanstvo da je pripadanje unutrašnji proces.

Posetioci će moći da pogledaju rad u periodu od 12. i 13, kao i 18 i 19. juna, u terminima od 20:30 do 22 časa.

Zatvaranje izložbe uz prateći program

Poslednjeg dana izložbe, što je ujedno i kraj sezone u petak, 19. juna u 19 časova, biće održan razgovor pod nazivom „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“, koji moderira dramaturg Dimitrije Kokanov.

U razgovoru, pored autorke Selene Orb, učestvuje i Emilija Đorđević, basistkinja grupe KOIKOI. Tema ovog panela biće usmerena na preispitivanje neizvesnosti kao dominantnog fenomena savremenog života.

Biografija autorke

Selena Orb je istaknuta srpska kostimografkinja i vizuelna umetnica. Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za scenski kostim, a doktorske studije scenskog dizajna pohađala je na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Od 2025. godine angažovana je u zvanju vanredne profesorke na Departmanu za scenski dizajn na FTN-u.

U svom bogatom profesionalnom opusu potpisuje više od 80 pozorišnih kostimografija u vodećim teatrima u zemlji i regionu, među kojima su Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište u Beogradu, HNK Zagreb, Sarajevski ratni teatar, kao i produkcije u Nemačkoj i Sloveniji.

Pored pozorišta, ostvarila je značajnu karijeru i u filmskoj industriji potpisujući kostim za preko 15 dugometražnih i kratkometražnih ostvarenja, kao i televizijskih serija, uključujući projekte „Područje bez signala“, Poslednji Srbin u hrvatskoj“, „Zečiji nasip“ i druge.

U domenu vizuelnih i intermedijalnih umetnosti, njen rad karakteriše duboka autorefleksija i istraživanje intimnog prostora kroz medij videa i scenskog kostima, što potvrđuje i njen zapaženi video rad „Sebe sobom razdvajam od sveta“ – izveden u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2022. godine, kao deo njenog umetničkog doktorskog projekta.

Dobitnica je brojnih prestižnih priznanja u oblasti umetnosti, među kojima se izdvajaju Zlatna Arena za kostimografiju na Pulskom filmskom festivalu (2019), Sterijina nagrada za kostimografiju (2020), Nagrada Ružica Nenadović Sokolić na Festivalu malih scena u Rijeci (2023), Nagrada na Festivalu BiH drame u Zenici , kao i Nagrada fonda Aleksandar Tomašević. Tri puta je učestvovala na prestižnom Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i prostora (2015, 2019, i 2023. godine u okviru nacionalne selekcije.

The post Video instalacija „Dis_placement“ Selene Orb u galeriji Kolektiv appeared first on Kulturni kišobran.

Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.

Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske. Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.

Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.

Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma – pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.

Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.

U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.

Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.

Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.

U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti – ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.

Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).

Foto: Promo

The post Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ u Francuskom institutu appeared first on Kulturni kišobran.