U okviru programa biće održana dva uvodna predavanja. Istraživač-saradnik Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, Ana Samac, govoriće o primeni savremenih modela veštačke inteligencije u zaštiti zajednica od klimatskih izazova. Kroz primere poput ARTIFACT inicijative, biće predstavljeno kako se različiti podaci koriste za predikciju poplava, upravljanje resursima i unapređenje bezbednosti urbanih sredina, uz poseban osvrt na značaj transparentnosti i poverenja u ove tehnologije.

Sa druge strane, Miroslava Raspopović Milić sa Računarskog fakulteta Univerziteta Union govoriće o prediktivnoj analitici u obrazovanju i njenoj ulozi u personalizaciji učenja. Fokus izlaganja biće na prednostima i ograničenjima ovih modela, kao i na konceptu objašnjive veštačke inteligencije (xAI), koja omogućava bolje razumevanje procesa donošenja odluka i podršku savremenim pedagoškim praksama.

Program se nastavlja panel diskusijom „Veštačka inteligencija u stvarnom svetu: škole, industrija i nauka danas”, koja će otvoriti pitanja praktične primene veštačke inteligencije u obrazovanju, industriji i istraživačkom radu. U diskusiji učestvuju Vlado Radić, Vladislav Stojičić, Mirjana Tomić i Milan Simić, koji će govoriti o temama kao što su industrija 5.0, veliki podaci, primena veštačke inteligencije u nastavi, kao i razvoju digitalnih i algoritamskih kompetencija. Panel moderira Mirjana Tomić.

Ciklus „Granice i mogućnosti: Veštačka inteligencija u obrazovanju, kulturi i društvu” tokom 2026. godine u Dom omladine Beograda okuplja stručnjake iz različitih oblasti sa ciljem da se otvori dijalog o uticaju veštačke inteligencije na savremeno društvo. Kroz predavanja, diskusije i radionice, program se bavi temama koje obuhvataju obrazovanje, umetnost, digitalnu bezbednost, etiku, tržište rada i očuvanje kulturnog nasleđa u digitalnoj eri.

Poseban fokus stavljen je na mlade, koji odrastaju u svetu u kojem su alati veštačke inteligencije deo svakodnevice, pa ovaj program nastoji da pruži okvir za njihovo razumevanje, kritičko promišljanje i kreativnu upotrebu novih tehnologija.

The post Veštačka inteligencija u fokusu: nastavak ciklusa tribina u Domu omladine 7. aprila appeared first on Kulturni kišobran.

Kada je Isidoru Sekulić neprikosnoveni Bogdan Popović predložio za Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, u tom panteonu umnih glava, tom elitnom rezervatu (do nje isključivo rezervisanom za muškarce) zavladala je neverica i muk, pa i jed i otpor pojedinih akademika koji su verovali da nije ženino da misli, već da rađa i o kući brine.

Biti žena u Srbiji u vreme kada je živela i protiv filozofije palanke i malograđanskog morala borila se Isidora Sekulić, nije bilo nimalo lako.

Zašto je udaju za poljskog lekara Emila Stremnickog, kog niko nije video i koji je po njenoj priči umro četiri meseca posle njihovog venčanja Isidora Sekulić zapravo izmislila? Zašto je ljubomorno čuvala svoju intimu od javnosti? Zašto je spaljivala sva pisma? Da li je zaista doktorirala u Berlinu, jer ne postoje dokazi za to? Da li je ikada napisala drugu knjigu o Njegošu koju je navodno spalila? Zašto je bila na na udaru tračeva beogradske čaršije?

Mnogo je detalja u vezi života Isidore Sekulić ostalo nerazjašnjeno.

Apostolka samoće, kako su je zvali, monahinja srpske književnosti koja je živela isposničkim životom u koji je prognana kritikom, nerazumevanjem, zluradim komentarima, spletkama.

Neprikosnoveni Bog Otac srpske književnosti Jovan Skerlić je u negativnoj kritici “Saputnika” napisao da je to „jedna nova pojava eksplozije ženske iskrenosti u književnosti“. Kritika danas kaže da je ona srpska Virdžinija Vulf, i da je pre engleske književnice koristila formu toka svesti.

Koliko su kritike bolele književnicu i trajno je obeležile, možda najbolje govore njene poslednje reči koje je na samrti izgovorila svom prijatelju, pesniku, akademiku Miodragu Pavloviću, koji ju je poslednji posetio u bolnici “Dragiša Mišović”:

„Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture“.

Kritikovana je i osporavana i zbog svog kosmopolitizma. Putovala je po Evropi zbog usavršavanja, pa čak i u doba Balkanskih ratova. 

Posvetila je život pisanju, samu sebe izdržavala, mnogo putovala i ostala “usedelica” i “baba devojka” kako ju je zlurado čaršija krstila. Bio je to težak balast, pa i kazna koju je Sekulićeva čitavog života ispaštala i iskijavala, na udaru tračeva. Više od svega čitavog je života želela da pripada, da bude voljena i ima porodicu. A nije joj se dalo.

O tajnom i javnom životu najumnije Srpkinje svih vremena, slušajte na novoj tribini “Beograd za početnike” 1. jula u 19h u Galeriji 73 (Požeška 83a, Banovo Brdo).

Gošća: Laura Barna, književnica

Moderatorka: Smiljana Popov, novinarka

Foto: Arhiva

The post Tajni život najobrazovanije Srpkinje svih vremena appeared first on Kulturni kišobran.

Sada ide ona banalna rečenica – ostalo je sve istorija. Milan Marić je filmska i pozorišna zvezda, dečko koji obećava, mladić koji odlično kuva i dubinski se smeje.

O tome kako je dobio ulogu u „Tomi“, o velikim i malim ulogama, životu na asfaltu, o tome šta ga tišti i čemu se smeje… I još koječemu

Pričamo… 25.12. u 21h u Parobrodu.

Foto: Promo

The post Hajde da pričamo… sa Milanom Marićem appeared first on Kulturni kišobran.

U pitanju je diplomirani glumac sa zavidnom karijerom u pozorištu i na filmu , a sada se polako upoznajemo sa punoćom njegovih talenata. Nedavno smo gledali TV seriju „Vreme zla“,  prema adaptiranoj triologiji Dobrice Ćosića, a godinu dana ranije seriju „Koreni“ prema istoimenom romanu.

Ova televizijska ostvarenja, producirana su na zavidnom nivou, a estetika i vizuelni sadržaj na najbolji mogući način prate kompleksnu i simboličnu radnju, složenost porodičnih odnosa i junaka u Ćosićevom delu.

Zapleti i teme koje duboko zadiru u bit našeg naroda, zatim stradanja i podela bile su ovekovečene u pisanoj reči našeg čuvenog romanopisca, međutim sa ekranizacijom ova dela dobijaju sasvim novi kontekst i značaj za gledaoce i čitaoce.

Na prvi pogled nemoguće je preneti na ekran sagu o Katićima, društvene i ratne okolnosti u kojima su se našli junaci Ćosićevog dela. Međutim, Šušljik nas je svojim istančanim ukusom, preciznim čitanjem i osećajem za oživljavanjem likova ubedio da se može i više od toga. Fotografijom, muzikom, kostimima, odabirom glumaca uvukao nas je u svet književnog dela sa uverljivošću i preciznošću kojoj duboko verujemo.

Pored glumačkog talenta, Šušljik nam se predstavio kao izuzetan poznavalac romana Dobrice Ćosića i kao strpljivi filmski stvaralac koji bira teme van postojećih trendova, on zapravo kreira trend – ekranizuje najvažnija dela srpskog jezika.

Foto: Promo

The post Tribina: Roman na filmu – gost: Goran Šušljik appeared first on Kulturni kišobran.

Kako je izgledala krvava noć koja je promenila istoriju Srbije, maja 1903. godine, iz ugla njenih protagonista, krvnika i žrtvi… Kako i gde se kuvala strašna zavera protiv kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović? Šta joj je prethodilo? Zašto je kralj Milan obaveštajcu Apisu dolazio na slavu… Kako je Dragutin Dimitrijević Apis dobro poznavao Dragu Mašin i njenu braću… Kako je Apis bio u blizini Aleksandra Obrenovića mnogo puta…

Gost Smiljane Popov, novinarke i autorke naučno-popularnog TV serijala “Beograd za početnike”, ali i stručni vodič-kustos kroz jedan od najprelomnijih događaja u istoriji Srbije, ali i kroz okolnosti koje su do nje dovele je – pisac Nenad Novak Stefanović, autor tek izdate knjige “Apis i Aleksandar”, koja već preti da postane opasan besteler.

Nenad Novak Stefanović biće stručni vodič kroz splet vojnih i diplomatskih zavera koje su dovele do kobne noći 29. maja 1903, a sa novim saznanjima i istraživanjima razbiće ustaljene predstave o epohi Obrenovića i prevratu koji je odredio sudbinu Srbije do današnjih dana. Zahvaljujući mnoštvu novih podataka o Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i Aleksandru Obrenoviću, Nenad Novak Stefanović otkriće publici koliko su njihovi životi bili duboko isprepleteni i zašto se mogu nazvati Kainom i Aveljem srpske politike.

„Prošetaćemo kroz današnje zgrade i lokacije u Beogradu i Srbiji koje su bile istorijska pozornica ili priprema za krvavi majski prevrat. Pored Apisa i Aleksandra, dvojice protagonista prelomnog događaja srpske istorije, osvrnućemo se i na ulogu koju su jake žene imale u ovom turbulentnom periodu naše istorije, kao i na njihove proračunate, iskrene ili sasvim divlje ljubavi prožete uzavrelim političkim strastima“, navodi se u saopštenju.

Foto: Promo

The post Apis i Aleksandar: O noći koja je promenila istoriju Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

„U svakom porazu ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene, znaj, tad je tek počelo.“ Sloboda je bila jedan od glavnih motiva stvaralaštva Milana Mladenovića, a Zadužbina nastavlja da neguje vrednosti koje su odlikovale njegovu umetnost.

Konstruktivan razgovor na ovu temu upriličiće:
Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar;
Milena Minja Bogavac, dramaturškinja i pozorišna rediteljka;
Radmila Petrović, pesnikinja;
Andrej Josifovski Pijanista, arhitekta i ulični umetnik;
Antonela Riha, moderatorka.

Ulaz je slobodan i otvoren za sve koji žele da prisustvuju i aktivno učestvuju u razgovoru.

Za sve one koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na YouTube kanalu i društvenim mrežama Zadužbine Milana Mladenovića biće omogućen live stream.

Tribina se organizuje uz podršku EU u Srbiji, Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Grupe 484 i Fondacije Jelena Šantić.

Zvanični event je na sledećem linku:
https://www.facebook.com/events/640116074029779/acontext=%7B%22event_action_history%22%3A[%7B%22surface%22%3A%22page%22%7D]%7D

Foto: Zadužbina Milana Mladenovića

The post Tribina: „Stvaran svet oko mene: Sloboda govora ili kultura ćutanja“ appeared first on Kulturni kišobran.

Kroz zagonetno i malo istraženo razdoblje nacionalne istorije, kroz vreme koje prethodi slavi Nemanjića, stručni, naučni, a popularni vodič biće nam poznati arheolog Marko Aleksić, koji u svetskoj arheologiji slovi za vrsnog poznavaoca srpskog srednjeg veka i viteštva uopšte. Sada je otišao još dublje u prošlost.

Zahvaljujući novim arheološkim istraživanjima Marko Aleksić upoznaće nas sa prvim, po imenu poznatim srpskim knezom Dervanom i zemlji Bojki, nastanku titule župana, drevnim slovenskim naseljima sa ostacima paganskih hramova.

Izuzetno važna iskopavanja otkrivaju vladarsku palatu na tlu Srbije iz 8. veka, koja predstavlja najraniju poznatu takvu građevinu u slovenskom svetu, ili više crkava znatno starijih od Raške episkopije, što pokazuje da su Srbi prihvatili hrišćanstvo ranije nego što se to do sada verovalo i da su se tu nalazili prvi poznati hrišćanski hramovi među Slovenima. Videćemo istorijske karte i ilustracije značajnih arheoloških nalaza, građevina, utvrđenja i naselja najstarije srpske države.

Jezikom istorijske i arheološke nauke Marko Aleksić, autor knjige “Srpske zemlje pre Nemanjića”, koja je već postala bestseler i istorijski klasik otkriće nam uzbudljivu priču o srpskom najranijem nacionalnom putovanju.

Naime, u periodu od 7. do 10. veka, na ruševinama antičkog sveta izrastaju temelji Evrope kakvu danas poznajemo, prelamaju se ključni događaji za njenu istoriju, a na našim prostorima rađa se jedan nov svet. Slovenska plemena se šire i kreću ka jugoistoku Evrope, a među njima se vrlo rano izdvaja ime Srba. Naši preci otpočeli su epsko putovanje od reke Labe na istoku današnje Nemačke koje se posle više od 1500 kilometara završilo u okolini Soluna, da bi se zatim trajno naselili na Balkanu.

Na ovo uzbudljivo i tajanstveno istorijsko putovanje možete se ukrcati poslednjeg petka u oktobru 29.10 u 19h u „Galeriji 73“, svojevrsnom hramu kulture na Banovom brdu, koji je ove godine dobitnica najprestižnije nacionalne nagrade za doprinos kulturi za čitavu Srbiju – „Zlatni beočug“.

Gost tribine, Marko Aleksić, arheolog, pisac I istraživač magistrirao je upravo na srednjovekovnoj arheologiji. U Narodnom muzeju u Beogradu stekao je zvanje kustosa. Kao član ekipe ili vođa iskopavanja učestvovao je u arheološkim istraživanjima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Objavio je brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu o temama iz srednjovekovne arheologije i istorije, kao i stručnu knjigu Medieval Swords from Southeastern Europe (Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi) koja je dobila više pozitivnih prikaza u vodećim svetskim stručnim časopisima i citirana nekoliko stotina puta. Održao je predavanja u institucijama kulture širom Srbije, na univerzitetima, međunarodnim naučnim skupovima i drugim mestima. Sarađivao je sa dečjim kulturnim centrom u Beogradu, na RTS-u kao stručni konsultant i autor priloga sa temama iz nauke i kulture, pisao dramske tekstove za program Radio Beograda, objavljivao naučno-popularne članke sa temama iz srednjeg veka u Politikinom Zabavniku i drugim listovima. Poslednjih nekoliko godina je predavač u Istraživačkoj stanici Petnica (programi Arheologija i Petnica International). Kao stručni konsultant ili predavač sarađuje sa muzejima, fakultetima, vojnim, bezbednosnim i kulturnim organiacijama i viteškim družinama. Bio je prvak Savezne Republike Jugoslavije u mačevanju, disciplina sablja (1993).

Domaćica i moderatorka tribine je Smiljana Popov, novinarka i autorka naučno-popularnog tv serijala „Beograd za početnike“, prve TV emisije u Srbiji koja je „ušla“ u prosvetni sistem. Naime, po preporuci Sekretarijata za obrazovanje od 2016. godine emisija se gleda u beogradskim osnovnim i srednjim školama kao pomoćno nastavno sredstvo, jer na komunikativan, zabavan a naučno relevantan način populariše nacionalnu kulturnu i istorijsku baštinu, kao deo mnogo šire, evopske kulturne baštine.

Tribina se održava 29.10. u 19h u Galeriji 73. Ulaz je slobodan uz obavezne epidemiološke mere, razume se.

The post Beograd za početnike: Srpske zemlje pre Nemanjića appeared first on Kulturni kišobran.

Učestvuju: reditelj/scenarista Gordan Matić, montažer Aleksandar Popović i glumac Nikola Šurbanović
Tribinu vode: Zoran Janković i Đorđe Bajić, filmski kritičari

Petnaesta tribina u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, a sedma u ovoj godini, biće posvećena filmu „Pucnji u Marseju“, uoči beogradske premijera zakazane za 9. oktobar 2021. u Velikoj sali Kombank dvorane. Novi igrano-dokumentarni film u režiji Gordana Matića imao je svetsku premijeru 5. avgusta na Filmskom festivalu u Herceg Novom, nakon čega je prikazan u Sarajevu i Nišu. Datum beogradske premijere (9. oktobar) pada na godišjnicu atentata na kralja Aleksandra.

Film Gordana Matića „Pucnji u Marseju” biće na repertoaru Bioskopa Doma omladine Beograda od 10. do 15. oktobra 2021. u terminu od 20:00.Ulaznice su u prodaji na Blagajni DOB od 4. oktobra, po ceni od 300 dinara.

Devetog oktobra 1934. godine u Marseju, u Francuskoj, dogodio se atentat na kralja Aleksandra. Film prati sudski proces teroristima koji su bili saučesnici atentatora Vlade Georgijeva Černozemskog, glavnog atentatora na Aleksandra od Jugoslavije i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Glavni junaci su tužioci, advokati, sudije, optuženi i svedoci samog događaja, čiji je atentator bio Vlado Černozemski, pripadnik VMRO, koji je sa četiri metka na licu mesta likvidirao kralja Aleksandra. Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju. „Pucnji u Marseju“, pored igrane rekonstrukcije onoga što se odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, sadrže pseudo-dokumantarne delove u kojima akteri događaja iz 1934. godine, govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu vremena i saznanja do kojih su naknadno došli.

„Pucnje u Marseju“ je napisao i režirao Gordan Matić, a na scenariju je radio i Vladimir Andrić. Dušan Ivanović je direktor fotografije, a film je montirao Aleksandar Popović. Autorsku ekipu čine i scenograf Nenad Marković, kostimografkinja Dragica Laušević, kompozitor Marko Matović… U filmu glume: Tihomir Stanić, Vladimir Aleksić, Svetozar CvetkovićStrahinja Blažić, Đorđe Đoković, Nikola Šurbanović i drugi.

Foto: Promo

The post Tribina o filmu PUCNJI U MARSEJU: „Istorija ispisana krvlju i blatom“ appeared first on Kulturni kišobran.

Na tribini će govoriti Nikola Ležaić (reditelj i producent), Nemanja Ćeranić (reditelj),  Aljoša Ćeranić (producent), Milan Stojanović (producent), Milan Nikodijević (profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad, član konkursne komisije FCS-a za debitantski film), Мelina Pota Koljević ( scenarista, urednica i reditelj u Dramskom programu Radio Beograda), i Danilo Bećković (reditelj).

Ovaj program će biti održan u okviru ciklusa tribina “Identitet srpskog filma – srpski film u 21. veku” realizovanog u saradnji Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda.

Debitantskim filmom se prećutno smatra prvi dugometražni igrani film nekog mladog autora. To što je debitantski film svaki prvi film nekog autora, nekako se prenebregava i prećutno se veći značaj pridaje dugometražnim igranim filmovima, do kojih je svakako mnogo teže doći nego do kratkih igranih filmova ili dokumentaraca, bilo da su u pitanju dugometražni ili kratkometražni dokumentarni filmovi.

Ova tribina postaviće pitanja šta je sa debitantskim filmom u Srbiji, kako do njega doći i da li je to lako ili teško, kao i šta znači biti mlad autor, odnosno sa koliko se godina može biti debitant”.

Kako u Srbiji izgleda put do prvog filma, govoriće autori koji su u tome bili uspešni, kao i producenti koji stoje iza nekih od najuspešnijih debitantskih filmova kod nas, ali i drugi stručni saradnici i članovi komisije Filmskog centra Srbije za debitantski film. Moderator i urednik tribin je Dragan Nikolić, scenarista i reditelj, urednik filmskog programa DOB-a.

Saradnja Filmskog centra Srbije i Doma omladine Beograda zamišljena je kao partnerstvo u kome se kroz seriju tribina pod zajedničkim nazivom “Identitet srpskog filma – Srpski film u 21. veku” strateški osmišljavaju, koncipiraju i problematizuju neka od aktuelnih i vitalnih pitanja srpskog filma. U prosečnom trajanju od jednog časa, moderator tribine pokušava da sa svojim gostima pruži neke odgovore na aktuelne srpske filmske upitnike. Izbor gostiju uključuje reditelje, scenariste, producente, teoretičare, pisce, distruibutere i prikazivače. Teme tribina prilagođene su najpre potrebama mlađe generacije. Tribine pokušavaju da praktično doprinesu i pre svega usmere filmske stvaraoce, od pitanja kako doći do prvog filma, do načina distribucije filmova i njihovog prisustva na filmskim festivalima u svetu. 

Foto: Promo

The post Tribina: “Debitantski film – Prepreke, neizvesnost, i kako doći do svog prvog filma” appeared first on Kulturni kišobran.

Govore: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Jedna od najstrašnijih tema na filmu je odnos sela i grada, odnosno njihovog međusobnog sukoba u kojem skoro uvek nadrljaju, naivni i često arogantni, stanovnici gradova.

Neko ko je odrastao na betonu, po nepisanom pravilu se uvek teško snalazi u ruralnim predelima i onima koji ih naseljavaju. Urbani tipovi često umeju da budu nadmeni i smatraju da su bogom dani i na druge gledaju sa visine, čak i ako nisu takvi. Sa druge strane, uvek imate nekoga ko je ljubomoran na to što je vama neko podelio „bolje karte“. Ljudima iz unutrašnjosti u filmovima uvek drugačije miriše gradski novac, devojke su uvek slađe i to se mora okusiti. Žene su uvek ljubomorne na gradske „koke“ i na kraju neminovno mora poteći krv.

Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac u okviru ciklusa tribina Šok uživo/Koridori DOB-a nastoje da pokriju sve aspekte filmskog šoka. Svaka tribina je šetnja kroz vizuelne uzorke-inserte iz raznih kultnih, kontroverznih, pikantnih i egzotičnih, kako igranih, tako i animiranih filmova, serija ili muzičkih spotova, koji na najbolji način prikazuju intenzivni vizuelni šok. Tribine su zabavnog i edukativnog karaktera, a krajni cilj je širenje horizonta tolerancije kod gledaoca.

The post Tribina: REDNEK/SELJAČKI ŠOK appeared first on Kulturni kišobran.