Ulaznice su u pretprodaji na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn, po promotivnoj ceni od 1000 RSD. Redovna cena ulaznice iznosiće 1200 RSD.

Koncerti grupe Texas Flood godinama važe za događaje koji se pamte zahvaljujući energiji, vrhunskom sviračkom umeću i atmosferi koju bend stvara pri svakom nastupu. Njihova posvećenost svakom nastupu i direktna komunikacija sa publikom doneli su im reputaciju jednog od najubedljivijih i najcenjenijih koncertnih sastava domaće scene, ali i status benda koji podjednako osvaja i ljubitelje bluza i širu rok publiku.

Ovoga puta, Nenad Zlatanović, osnivač i lider benda, sa svojim kolegama posvetiće poseban tematski blok stvaralaštvu jednog od najvećih bluz muzičara svih vremena, John Lee Hookera — umetnika koji je obeležio istoriju električnog bluza i snažno uticao na razvoj rokenrola. Pesme poput „Boom Boom“, „Boogie Chillen’“, „One Bourbon, One Scotch, One Beer“, „Dimples“ i „I’m In The Mood“ danas predstavljaju nezaobilazne klasike žanra, a Hookerovo nasleđe i dalje je jedan od temelja savremenog bluza. Kao autentični predstavnici beogradske bluz škole, Texas Flood ovim koncertom odaju poštovanje muzičaru čiji je uticaj oblikovao generacije autora i izvođača, istovremeno ostajući dosledni sopstvenom zvuku i energiji po kojoj su prepoznatljivi već gotovo dve decenije.

Sa grupom Texas Flood počinje moderna epoha na srpskoj bluz sceni. Osnovani su 2006. godine i tokom karijere objavili su dva studijska i jedan live album, uz veliki broj koncerata koji su im doneli status jednog od najaktivnijih i najtraženijih bluz bendova u regionu. Široj publici posebno su ostali upamćeni nakon nastupa kao predgrupa legendarnom sastavu ZZ Top u Beogradskoj Areni 2009. godine. Posle debija „Grinnin’ In Your Face“ (2009), bend je albumom „Tražim ljude kao ja“ (2019) u bluz maniru obradio klasike jugoslovenskog rokenrola, dok su dosadašnju diskografiju zaokružili koncertnim izdanjem „Live at Dom omladine“ (2024). Odsvirali su impresivan broj koncerata što im je donelo nezvaničnu titulu neprikosnovenih „kraljeva klubova“ i status grupe koja uvek pravi sjajnu atmosferu i žurku do jutra, gde god da se pojavi.

Tokom svih ovih godina Texas Flood uspešno su čuvali visoke profesionalne standarde i koncertnu energiju po kojoj su postali jedan od najvažnijih i najcenjenijih domaćih bluz bendova. Njihov nastup 13. juna u Domu omladine Beograda doneće veče vrhunskog bluza i snažne koncertne energije, uz još jednu potvrdu zbog čega se koncerti ovog sastava godinama smatraju događajima koji se ne propuštaju.

Naslovna fotografija: Stanislav Milojković

The post Texas Flood 13. juna u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Ograničena količina ulaznica može se nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn, po specijalnoj promotivnoj ceni od 2000 RSD. Redovna cena ulaznice iznosiće 2500 RSD.

Dugo prijateljstvo avangardnog sastava Tuxedomoon iz San Franciska i naše sredine počinje otprilike kad i njihova karijera. Godine 1980. izašao im je kultni debi „Half Mute“, a potom 1981. i album koji ih je proslavio širom sveta – „Desire“. Ko je čitao tadašnji uticajni jugoslovenski muzički časopis „Džuboks“ zna da su oba izdanja bila u njemu odmah predstavljena, sa zasluženim hvalospevima. Tako je ime Tuxedomoon postalo poznato celoj jednoj generaciji kao važan deo novog talasa.

Slava Tuxedomoona obišla je svet tokom osamdesetih, zahvaljujući činjenici da su pionirski kreirali svojevrstan umetnički post-pank kabare, bogat tek otkrivenim elektronskim zvukom, uz neočekivano efektne uplive klasike i džeza, te inovativno ravnopravno učešće video radova. Bio je to prvi pogled u dolazeću multimedijalnu budućnost muzike. Družili su se i međusobno inspirisali sa jednako radikalnim eksperimentatorima iz SAD, kao što su The Residents, Pere Ubu i Devo. Njihov jedinstveni, romantično-melanholični poetski svet temelj je dark-pop estetike, te je impresionirao i nove generacije preko kasnijih albuma (ukupno 15) i koncerata, pa se živ uticaj ovih vizionara oseća sve do danas.

Tuxedomoon su osnovali Steven Brown i Blaine Reininger, kojima se kao ravnopravni član ubrzo priključio Peter Principle – nažalost, on je preminuo 2017. godine i grupa od tada više nije nastupala. Brown i Reininger su nastavili solo karijere, ali više nigde nisu viđeni zajedno, niti su gostovali jedan drugom na solo nastupima. Zato je inicijativa Doma omladine Beograda da se okupe ponovo na mestu na kome su imali toliko uspeha – svetski jedinstven poduhvat.

Koncertni program će se tokom ove specijalne večeri sastojati iz tri dela. Prvo ćemo videti nastup Blainea Reiningera sa gitaristom Giorgiom Valentinom, sa programom zasnovanim na njegovim intenzivnim i začudnim solo albumima. Potom će Steven Brown sa svojom grupom predstaviti upravo objavljeno, najnovije izdanje „In This Very World“, posvećeno njegovoj  muzici pripremanoj za filmove. Pratiće ga Luc van Lieshout (iz koncertne postave Tuxedomoona), te Lucian Fraipont (član avangardnog belgijskog benda Aksak Maboul).

U poslednjem delu večeri, posle koncerata Blaine Reiningera i Stevena Browna, dva osnivača će po prvi put posle skoro jedne decenije deliti binu, izvodeći neke od najpoznatijih numera ove slavne grupe u okviru specijalnog Tuxedmoon jam sessiona.

U Beogradu grupa Tuxedomoon je prvi put nastupila decembra 2000. u SKC-u (sa DJ Hellom), a potom u Domu omladine Beograda 2004, 2006, 2012. i 2016. godine. Svaki put – sale su bile pune i dočekani su kao ono što i jesu: istinski underground velikani popularne kulture, ali i naši stari prijatelji.

Tuxedomoon zvanično više ne postoje. Ipak, u Beogradu ćemo 26. maja 2026. imati priliku da vidimo nešto najbliže Tuxedomoon koncertu u punom sjaju. Tročasovni program koji predstavlja poslednje odavanje počasti jednom velikom umetničkom projektu, koji je otvorio novo poglavlje u pop muzici.

Foto: George Geranios

The post Veče sa osnivačima grupe Tuxedomoon u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

U okviru programa biće održana dva uvodna predavanja. Istraživač-saradnik Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, Ana Samac, govoriće o primeni savremenih modela veštačke inteligencije u zaštiti zajednica od klimatskih izazova. Kroz primere poput ARTIFACT inicijative, biće predstavljeno kako se različiti podaci koriste za predikciju poplava, upravljanje resursima i unapređenje bezbednosti urbanih sredina, uz poseban osvrt na značaj transparentnosti i poverenja u ove tehnologije.

Sa druge strane, Miroslava Raspopović Milić sa Računarskog fakulteta Univerziteta Union govoriće o prediktivnoj analitici u obrazovanju i njenoj ulozi u personalizaciji učenja. Fokus izlaganja biće na prednostima i ograničenjima ovih modela, kao i na konceptu objašnjive veštačke inteligencije (xAI), koja omogućava bolje razumevanje procesa donošenja odluka i podršku savremenim pedagoškim praksama.

Program se nastavlja panel diskusijom „Veštačka inteligencija u stvarnom svetu: škole, industrija i nauka danas”, koja će otvoriti pitanja praktične primene veštačke inteligencije u obrazovanju, industriji i istraživačkom radu. U diskusiji učestvuju Vlado Radić, Vladislav Stojičić, Mirjana Tomić i Milan Simić, koji će govoriti o temama kao što su industrija 5.0, veliki podaci, primena veštačke inteligencije u nastavi, kao i razvoju digitalnih i algoritamskih kompetencija. Panel moderira Mirjana Tomić.

Ciklus „Granice i mogućnosti: Veštačka inteligencija u obrazovanju, kulturi i društvu” tokom 2026. godine u Dom omladine Beograda okuplja stručnjake iz različitih oblasti sa ciljem da se otvori dijalog o uticaju veštačke inteligencije na savremeno društvo. Kroz predavanja, diskusije i radionice, program se bavi temama koje obuhvataju obrazovanje, umetnost, digitalnu bezbednost, etiku, tržište rada i očuvanje kulturnog nasleđa u digitalnoj eri.

Poseban fokus stavljen je na mlade, koji odrastaju u svetu u kojem su alati veštačke inteligencije deo svakodnevice, pa ovaj program nastoji da pruži okvir za njihovo razumevanje, kritičko promišljanje i kreativnu upotrebu novih tehnologija.

The post Veštačka inteligencija u fokusu: nastavak ciklusa tribina u Domu omladine 7. aprila appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava se realizuje u okviru programa edukativnih pozorišnih predstava za mlade, koji zajednički organizuju Dom omladine Beograda i Studio Centar, sa ciljem da kroz savremeni pozorišni izraz otvori važne teme koje se tiču odrastanja, identiteta i izazova sa kojima se mladi danas suočavaju.

Više o predstavi:

The post „Je l’ imaš gram?“ 7. aprila ponovo u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Tekst je napisao Nenad Radović, režiju potpisuju Nađa Marjanović i Vasilije Krstić. Predstava je preporučena za uzrast od 13 i više godina. 

Ulaznice su u prodaji putem eFinity mreže i onlajn. Cena ulaznica u slobodnoj prodaji je 800 dinara, dok su za školske i grupne posete obezbeđeni dodatni popusti. Zainteresovani za grupne popuste sve informacije mogu dobiti putem mejla studiocentar@gmail.com. 

Predstava „Je l’ imaš gram?“ vodi publiku u svet u kome droga nije „problem nekog drugog“, već realnost mladih koji odrastaju danas. Priča prati Alisu, tinejdžerku koja dolazi u veliki grad i, bez velikih trauma ili porodičnih lomova, polako klizi ka ivici. Predstava ne govori samo o supstancama, već o prazninama, pritiscima, noćnim izlascima i potrebi da se pripada po svaku cenu.

U predstavi igraju mladi polaznici Studija Centar: Mihailo Atanasijević, Lana Neškov, Neva Antonijević, Maša Kostić, Nika Glišić, Vid Špajzer, Simon Jovanović, Vuk Milovanović, Iva Getejanc, Lena Mrđa, Ksenija Kojić, Irina Nastasić, Nikica Njegić, Katarina Popović, Tara Ristić, Anita Đorđević, Matvej Čerepov, Lea Mićić, Nina Gajić, Lukiana Dončić, Vuk Hajder, Teodora Merdović.

The post Edukativna predstava za tinejdžere „Je l’ imaš gram?“ u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Otvaranje izložbe: utorak, 17. mart u 19 časova

Izložba “Konstelacije (dokument 26)” objedinjuje nekoliko segmenata radova nastalih u seriji istraživanja evolucije umetničkog dela, dokumenta kao medija i metoda aproprijacije i citiranja. Dokument u tom slučaju nije samo tekstualni, audio, foto ili video-zapis koji svedoči o efemernom umetničkom činu.

Segmenti umetničkog rada, kao što je npr. objekat, transformišu se u dokumente – printove na zastavama, video-radove, fotografije i sl., postajući autentično delo. Dokument s vremenom podleže različitim intervencijama, redokumentuje se, uništava, a zatim se od njegovih ostataka kreira novi dokument koji u različitim upotrebama menja svoje značenje i evoluira u nepoznatom pravcu. Na ovaj način, posredstvom dokumentovanja, jedno delo se usložnjava, samo po sebi postaje proces i odvija se njegova geneza. Ovim postupkom teži se postizanju specifične slojevitost i tzv. istoričnosti dela. Time se ukazuje na transformišuću dimenziju dela u kojoj se ono posmatra kao otvoreni, beskrajni proces, koji ima svoje trajanje u vremenu (prošlost, sadašnjost i budućnost) i koji nije moguće sagledati kao konačnog i van konteksta. Sam podatak, koji se posredstvom određenog dokumenta predstavlja, jeste u zavisnom odnosu sa kontekstom, trenutkom u kojem je prikazan, kao i sa posmatračem, što proširuje i multiplicira njegovo značenje. Kao rezultat, značenje i sam prikaz bivaju relativizovani, sa namerom da se ukaže na širu sliku. Ta šira slika bila bi upravo slika fluidnih prostora, nestalnosti, nemira, traganja, beskrajnih konstelacija, slika večne zapitanosti nad svetom.

Novonastali odabrani dokumenti, u skladu sa trenutkom i kontekstom, „montiraju” se u izložbenom prostoru, čineći svojevrsnu cut-up kompoziciju. Segmenti/dokumenti će primenom metode prostorne montaže biti izloženi u skladu sa prostorom galerije, odnosno prilagođeni kreiranju nove instalacije. 

Danica Bićanić

Danica Bićanić (1985, Novi Sad), multimedijalna umetnica, master studije završila je 2010. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. Gordane Kaljalović. Doktorirala je likovne umetnosti 2022. na istoj Akademiji pod mentorstvom prof. Stevana Kojića.

Od 2006. aktivno nastupa i radi u oblasti umetnosti i kulture. Imala je više samostalnih i grupnih izložbi i drugih predstavljanja u zemlji i inostranstvu (Rumunija, Bosna i Hercegovina, Velika Britanija, SAD, Bugarska, Rusija, Grčka, Austrija, Nemačka, Hrvatska, Slovenija, Španija).

Od 2011. radila je na mnogobrojnim projektima u oblasti kulture. Tokom 2017 – 2024. bila je članica Predsedništva i koordinatorka programa Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine.

Živi i radi u Novom Sadu kao urednica likovnog programa u Ustanovi studentski kulturni centar u Novom Sadu.

Daničinu umetničku praksu, posvećenu istraživanju odnosa subjekta i sveta, i pratećim fenomenima tog susreta, karakteriše proces – umetničko delo određeno vremenskom dimenzijom, ali i efemernošću kroz određeni događaj, prostorno-vremenski čin koji se transformiše u umetničko delo. U skladu sa tim, dokument i pristup umetničkom delu kao dokumentu njena je suštinska preokupacija jednako kada je u pitanju konceptualni aspekt kao i kada je u pitanju sama izvedba ili prezentacija dela. Umetničku praksu bazira na sopstvenoj dvostrukoj poziciji umetnice, koja nije samo autorka distancirana od krajnjeg ishoda, već i sama učestvuje u tom ishodu, svojim telom, prisustvom, akcijom, direktnim telesnim činom…

The post Izložba “KONSTELACIJE (DOKUMENT 26)” Danice Bićanić appeared first on Kulturni kišobran.

„Plesne filmske večeri“ na veliko platno vraćaju čaroliju starog Holivuda i zlatnog doba filmskog plesa.

U intimnoj atmosferi Kluba DOB, publika će moći da uroni u svet crno-belih klasika u kojima su muzika, ritam i pokret stvarali čistu filmsku poeziju. 

Legendarni plesni filmovi i pažljivo odabrani inserti iz kultnih ostvarenja – od raskošnih mjuzikala do energičnih step-nastupa – vratiće nas u vreme elegancije, šarma i vrhunskog scenskog umeća. 

Uvodno izlaganje upoznaće publiku sa kontekstom nastanka filmova (vremenom kada su snimljeni, autorima, glavnim glumcima i njihovim plesnim tehnikama, kao i mestom koje zauzimaju u filmskoj i plesnoj tradiciji) i osnovnim informacijama o stilu igre koji će videti na ekranu, te o njegovom uticaju na savremeni ples. 

Nakon projekcije, prostor se transformiše u plesni podijum. U skladu sa temom večeri, pušta se muzika inspirisana prikazanim filmom ili epohom iz koje potiče.

Posetioci će imati mogućnost da učestvuju u otvorenom plesnom delu programa – bez pritiska, u neformalnoj atmosferi i uz priliku da isprobaju karakteristične korake ili jednostavno uživaju u druženju.

„Doba svinga“

Prvi događaj iz ciklusa „Plesne filmske večeri“ zakazan je za sredu, 25. februar, sa početkom u 19 časova u Klubu Doma omladine Beograda, a ulaz je slobodan. 

Ostvarenje Džordža Stivensa, „Doba svinga“ (Swing Time, 1936) se smatra jednim od najznačajnijih i najuticajnijih mjuzikala zlatnog doba Holivuda i vrhuncem saradnje Freda Astera i Džindžer Rodžers.

Tokom večeri, kroz pažljivo odabrane inserte iz filma, publika će imati priliku da detaljno upozna njihove plesne tehnike, stil pokreta i način na koji koreografija gradi emociju, humor i bliskost na ekranu. 

Njihov plesni odnos na ekranu postavio je standarde filmske romantike, elegancije i telesne komunikacije, u kojoj pokret postaje glavno sredstvo izražavanja emocije, humora i bliskosti. 

„Swing Time“ tako predstavlja ključnu tačku u razvoju žanra – trenutak u kojem mjuzikl dobija svoju klasičnu formu kao prostor u kojem se naracija, muzika i pokret stapaju u jedinstveno filmsko iskustvo. 

Film prati Džonija, ambicioznog plesača (Fred Aster), koji želi da ostvari karijeru u velikom mjuziklu, i Peti, plesačicu i pevačicu (Džindžer Rodžers), koja je istovremeno i njegova ljubavna i profesionalna partnerka.

Radnja se razvija kroz niz komičnih i romantičnih zapleta, uključujući mešanje privatnog i poslovnog života, neočekivane situacije i ljubavne nedoumice. 

Maestralni spoj komedije, romanse i izvanrednih plesnih sekvenci, pokazuje kako umetnost plesa može biti i zabava i priča o ljudskim željama, ambicijama i emocijama.

Nakon projekcije inserata, veče se nastavlja u duhu i ritmu „Swing Time“ epohe – uz sving i big bend džez standarde 1930-ih, muziku koja je oblikovala lindi hop, čarlston i solo džez scenu, kao i laganije numere koje podstiču partnersku igru i spontanost pokreta.

Publika će imati priliku da isproba osnovne korake koje je upravo videla na platnu, da zapleše bez prethodnog iskustva ili jednostavno da uživa u atmosferi večeri u kojoj se filmski glamur, nostalgija i kolektivna energija prirodno pretvaraju u zajednički plesni prostor.

Ovaj segment večeri zamišljen je kao produžetak filmskog iskustva – ne samo gledanje, već i jedinstven lični doživljaj viđenog.

The post Počinju plesne filmske večeri u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Ciklus „Filmski jubileji“ osmišljen je kao prostor koji kroz predavanja i projekcije povezuje istoriju kinematografije sa savremenim društvenim i kulturnim kontekstom.

Publika će imati priliku da se upozna sa ključnim autorima, kultnim ostvarenjima i važnim prekretnicama u filmskoj umetnosti, uz stručne uvode koji nude analizu filmskih trendova, estetike i šireg kulturnog značaja prikazanih filmova.

Program je namenjen mladima koji žele da razvijaju filmsku i kulturnu pismenost, ali i svima koji žele da otkriju klasike kinematografije. 

Ciklus „Filmski jubileji“ ne predstavlja samo povratak prošlosti, već i poziv na aktivno gledanje i razmišljanje o filmu danas. Kao mesto susreta, učenja i dijaloga, Dom omladine Beograda ovim programom potvrđuje svoju ulogu jedne od ključnih kulturnih institucija za mlade u gradu.

99. rođendan Pere Portabele

Prvi program u okviru ciklusa „Filmski jubileji“ zakazan je za sredu, 11. februar od 18 časova u Klubu Doma omladine Beograda, a biće posvećen obeležavanju 99. rođendana Pere Portabele, kroz predavanje i projekciju filma „Vampir Kvadekuk“.

Pere Portabela je katalonski reditelj koji će 11. februara 2026. napuniti 99 godina. Iako ne spada među najslavnije španske reditelje poput Luisa Bunjuela, Karlosa Saure ili Pedra Almodovara, njegov uticaj na špansku i katalonsku kinematografiju je značajan. Između ostalog, upravo on je bio taj koji je Luisu Bunjuelu predložio da u Španiji snimi film „Viridijana“, koji je, i pored straha od cenzure, 1960. uspešno realizovan, a potom je, nakon prikazivanja na Kanskom festivalu i osvajanja Zlatne palme, ostavio neizbrisiv trag u španskoj i svetskoj kinematografiji. Osim filma „Viridijana“, Portabela je tokom 60-ih godina producirao i filmove drugih značajnih autora kao što su Karlos Saura i Marko Fereri. Sam veoma progresivnih političkih stavova, Portabela je kao reditelj realizovao, tokom nekoliko decenija, više značajnih filmova, među kojima se ističe „Vampir Kvadekuk“, dokumentarni film snimljen 1971. godine kao „making of“ horor filma Hesusa Franca „Grof Drakula“ sa Kristoferom Lijem u glavnoj ulozi, koji je u to vreme sniman u Španiji.

Pojam „kvadekuk“ na katalonskom znači „rep crva“, a u filmskom žargonu odnosi se na neeksponirane ostatke filmske trake koji se ostavljaju na kraju svake filmske rolne. Portabela je upravo odbačene materijale iz filma iskoristio za dekonstrukciju žanra horora, demistifikujući ga, sa jedne strane, a sa druge šaljući jasnu i nedvosmislenu poruku kritike autoritarnog režima generala Franciska Franka. Ovaj film se danas smatra jednim od najuspešnijih avangardnih dokumentarnih filmova druge polovine XX veka, sa svojim, kako je to kritičar Njujork Tajmsa J. Hoberman definisao, neobično „sablasnim“ karakterom koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Pere Portabela je posle smrti generala Franka i povratka demokratije u Španiju postao senator i posvetio se političkoj karijeri, a posle 2000. godine realizovao je još nekoliko značajnih filmova, među kojima se ističe njegov poslednji film „Tišina pre Baha“ („The Silence Before Bach“, originalni naziv „Die Stille vor Bach“, 2007), izuzetno delo koje vizuelizuje Bahovu muziku na veoma originalan način.

Pre prikazivanja filma, Vladimir Šojat, filmski montažer, producent i video umetnik, održaće predavanje o delu Portabele, sa insertima iz njegovih najznačajnijih filmova.

The post „Filmski jubileji“ u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Igra se u okviru programa edukativnih pozorišnih predstava za tinejdžere, koji organizuju Dom omladine Beograda i Studio Centar.

Ova savremena drama, inspirisana romanom “Kockar” F. M. Dostojevskog, smeštena je u Beograd 2025. godine. Prati Aleksu, srednjoškolca koji veruje da se sloboda i uspeh osvajaju „na jedan potez”- brzom, dobitnom kombinacijom. 

Predstava je namenjena mladima (preporučen uzrast je 14+ godina). Govori o njihovom okruženju: onlajn kladionice, aplikacije za brzu uplatu, stalne reklame, pritisak vršnjaka i iluzija brze zarade.

Ko je ko?

Kao i kod Dostojevskog, glavnog junaka opčinjava svet kocke: rizik, adrenalin i fantazija o lakoj sreći. Uz Aleksu su Lana, koja u kocki vidi izlaz iz finansijske nesigurnosti i Grga, prijatelj iz detinjstva i vodič u onlajn klađenje. Zatim, Maja, nesigurna u odnos koji joj izmiče iz ruku, Sara, sestra koja nosi posledice njegove zavisnosti i društvo koje je uz njega samo dok „dobija”. 

Tu je i baka Antonija, moralni oslonac koji, pokušavajući da ga spase, i sama postaje žrtva.

Kroz osam scena pratimo Aleksin pad: od prvog uzbuđenja i sitnih dobitaka, preko neumornog nadoknađivanja gubitaka, do raspada odnosa, identiteta i realnosti. 

U ovoj adaptaciji odjeci Dostojevskog – odnos Alekseja i Poline – provlače se kao paralela o zavisnosti, traženju sebe i trenutku kada igra prestaje da bude igra.

Glumačka postava

Autor teksta je Nenad Radović, saradnik na dramatizaciji Đorđe Kosić, a komad su režirali Ivana Vuković i Vasilije Krstić.

U predstavi igraju mladi polaznici Studija Centar: Mihailo Atanasijević, Lana Neškov, Neva Antonijević, Maša Kostić, Nika Glišić, Vid Špajzer, Simon Jovanović, Vuk Milovanović, Iva Getejanc, Lena Mrđa, Ksenija Kojić, Anja Stanković, Irina Nastasić, Nikica Njegić, Katarina Popović, Tara Ristić, Anita Đorđević, Matvej Čerepov, Lea Mićić, Nina Gajić.

„Kocka“ je upozorenje – ne moralističko, već empatično. Poziva na pitanje: gde je granica i šta se dešava kada igra postane opsesija da se mora dobiti?

Repriza i karte

Prva repriza zakazana je za 2. decembar (Velika sala DOB, 20 časova).

Ulaznice za oba izvođenja su u prodaji putem eFinity mreže i onlajn.

Cena ulaznica u slobodnoj prodaji je 800 dinara, dok su za školske i grupne posete obezbeđeni dodatni popusti. Zainteresovani za grupne popuste sve informacije mogu dobiti putem mejla studiocentar@gmail.com.

The post Premijera edukativne predstave za tinejdžere: „Kocka“ u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Prateći život novopečene majke i njene ćerke – od prvih dana u vrtiću, pa do staračkog doma – prolazimo kroz sve faze njihovog odnosa i gledamo kako se bliskost, ljubav, očekivanja i razočaranja prepliću kroz vreme. Ova predstava će vas nasmejati naglas, ali će vas istovremeno i tiho podsetiti na sve ono što (ne) govorimo svojim najbližima.

Ovo je predstava o svima nama. O vaspitanju, nerazumevanju, strpljenju i porodičnim odnosima na Balkanu. „Sladoled“ je priča o generacijama. O ženama koje uče kako da vole, kako da puste, kako da oproste – i kako da prepoznaju sebe u onoj drugoj.

Igraju: Marija Bogdanović i Una Kozić

Autor teksta: Miro Gavran

Ulaznice se mogu nabaviti na eFinity prodajnim mestima i onlajn, po ceni od 1000 RSD.

The post Predstava „SLADOLED“ 7. jula u Klubu Doma omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.