*
Neću te
nositi na duši
ni kao žrtvu
ni kao pobednika
niti ću
podići spomenik
napisati odu
još manje te
pljuvati
po kuloarima
olajavati
tvoje
emotivne hendikepe
duševne nedostatke
dok tvoje
rane privijam
i ližem
a moje se
rascepe
ni ožiljak
ne postanu
neću te nazvati
da te pitam
je li ti
nedelja
teško pala
a sutra je ponedeljak
kada će te
smrviti
brojke
stavke
dušebrižnici
i pijavice
lažne gospođice
tananih izjava
plitkih pogleda
neću te žaliti
jer se i to
zaslužuje
imaćeš
prostor u sećanju
nalik umrlici
bez ožalošćenih
ja ti nisam
majka
da te
u kolevci uspavljujem
i sačuvam
od zla
niti si me
rodio
pa da
na tvoju reč
trepćem
poput nemog
ko te krvlju platio
sutradan je
izdahnuo
ko te rečju
čuvao
bez reči je ostao
koga si ti vodio
u ćorsokaku
se izgubio
ti si bio
bolest
bolešću izlečena
smrt
smrću pregažena
rat
ratom dobijen
metak
metkom rešen
vrag
vragom odnesen
pa će se
o tebi
pričati lepo
na samom kraju
i na našem kraju
došlo je
sve na svoje
ali je
ipak
kraj.

*
Koga bi spasio
da sve gori
urušava se
i spaljuje do temelja
koga bi
i zašto izbavio
a zbog koga bi
pobegao
pitala sam te
i ništa nisi rekao
koliko hrabrosti
treba
za ćutanje
ako mi
gori pod tabanima
ti si sazdan
za lične požare
i neka lična spasenja
ti spališ
sam sebe na lomači
da bi se proslavio
i ostao zapamćen
a voleće te
istorija
i slaviće te potomci
jer takvi kao ti
menjaju
veru
kožu
krv
da bi sačuvali sebe
i tada je gorelo
i peklo
i bolelo
kada sam te pitala
a šta
ako
ostane pepeo
od svega
i samo si
ćutao
ćutao
ćutao
i tako je
gorelo
gorelo
gorelo
i sakrio si se
u utrobu
a tražila sam te
na jeziku
i ostao si u jednjaku
a mislila sam
da sam te svarila
i stenjao si
i zapomagao
i ćutao
i najednom
nestao
kako se
sada
posle svega
osećaš
kao žrtva
sopstvenog požara?

*
Spasile su me
majčine molitve
i luda sreća
opomene
i tuđi oprez
hrabrost predaka
i nasumične
dobre okolnosti
sa ovom pameću bih
slepa ostala
jer pameti
nije ni bilo
sravnili su se dugovi
sami od sebe
izravnalo se krivo
nekom ludom okolnošću
čikala sam smrt
okrenula leđa sudbini
oglušila se zbog ljubavi
i sve je to u redu
zato što
ti ne planiraš
zato što
ćutiš i posmatraš
zato što smo nepomirljivi
kada se radi o ljubavi
ti jezik za zube
ja na sva usta
ja da dokažem
i kažem
ti da oćutiš
i vidiš
slomili su me
gresi predaha
i grešna namera
da ti pokažem
da ljubav
može da trijumfuje
da se peva
i posle smrti
a da se umire
i za života
klimala se
ova glava
na ramenima
spasila me je
životna opomena
da nije verovanje
isto što
i ispunjenje
da isklizne
iz ruku
da padne
u ruke
da se grade
svetovi
prozori
svemiri
nikako
među nama
već sa nama
i šta ćeš
ako me
nikada ne zaboraviš
ili zaboraviš
a ne preboliš
čija će molitva
biti tvoje spasenje
jer sam ja
još tada
prestala
da verujem.

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Nađa Lazarević appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Kada ste počele da razmišljate o kreiranju platforme za audio knjige i koliko vremena je proteklo od ideje do realizacije?

B&Z: U projekt kreiranja platforme za audio knjige upustile smo se kad smo shvatile da bez nje nema smisla proizvoditi audio knjige. Na velikim svjetskim servisima za slušanje knjiga nema mjesta knjigama iz naših, malih jezika. A praksa slušanja toliko se raširila da nam se učinilo kako je sazreo trenutak za našu davnu ideju. Nas dvije na radiju tijesno surađujemo zadnjih dvadesetak godina i o audio knjigama smo maštale već dugo.

Pametna tehnologija učinila je audio knjigu lako dostupnom, danas u mobilnim uređajima putem aplikacije kao što je naša možete pohraniti sate različitih knjiga, osloniti se na tu aplikaciju da za vas pamti do kud ste stigli sa slušanjem, možete voditi svoje bilješke, slušati u bilo kojoj prilici, na putu, uz hobi, rekreaciju ili u dugim čekanjima – dakle, s pojavom pametnih uređaja audio knjige postaju silno popularne i pokazuju se kao dobar pratilac užurbanoj ili usamljenoj svakodnevici.

Htjele smo raditi audio knjige pa smo izgradile svojevrsni ‘dućan za njih, a u njega može ući svatko tko ima mobitel ili tablet. Tako je nastao book&zvook. Znale smo da na hrvatskom jeziku postoji nekolicina audio naslova snimljenih po komercijalnim kriterijima, dakle, izvan produkcije biblioteke za slijepe i slabovidne, pa smo, producirajući svoje knjige, prikupljale postojeće naslove dok je tvrtka ‘Undabot’ iz Zagreba razvijala kod za aplikaciju book&zvook.

Za nas je posebno otkriće bila činjenica da smo u Beogradu, u depou produkcije Reflektor Vladimira Arsenijevića i Aleksandra Sukibana otkrile nekoliko vrijednih audio naslova od kojih valja posebno istaknuti ‘Grobnicu za Borisa Davidoviča’ Danila Kiša u interpretaciji Mikija Manojlovića i roman ‘Komo’ Srđana Valjarevića u čudesnom čitanju pokojnog glumca Nebojše Glogovca. Od knjiga iz te edicije, po popularnosti na našoj ljestvici izdvaja se i Arsenijevićev roman ‘U potpalublju’ kojeg je suvereno pročitao Nikola Đuričko.

Aplikacija je aktivna od prosinca (decembar) prošle godine, ovog trenutka imamo svega dvadesetak knjiga i nekoliko tisuća korisnika, a taj broj stalno raste. Fokus nam je na produkciji novih naslova, na pokretanju produkcije i izvan našeg studija, a onda i izvan Zagreba. Naš će projekt imati punog smisla tek kad se biblioteka bude redovito obnavljala novim naslovima iz Sarajeva i Beograda.

KK: Prema vašem mišljenju kakvo mesto zauzima knjiga u današnjem svetu?

B&Z: Nezavidno. Mlađe generacije odrastaju u uvjetima koji ih zakidaju za jednu važnu sposobnost, za moć usmjeravanja pažnje, a bez nje nema čitanja. Za što smo sve zakinuti bez čitanja, znaju samo oni koji čitaju. Naš je projekt u tom smislu i gesta prema tim novim generacijama, jer je audio knjiga jedan alternativni put do teksta, knjiga mlađim generacijama dostupna kroz medij koji im je blizak; kažemo novi, a ustvari prilično star način čitanja. U mnogim našim medijskim nastupima ističemo čovjekovu evolucijsku adaptiranost na slušanje i učenje slušanjem.

KK: Kakva je disciplina čitanja, a kakva slušanja knjiga? Smatrate li da će audio knjige biti sve popularnije u budućnosti?

B&Z: Vjerujemo da će audio knjige biti sve popularnije u budućnosti, ali ne mislimo i da bi ikada mogle ili trebale istisnuti klasičnu knjigu. Riječ je o različitim doživljajima. Zvuk na naš mozak ima specifične učinke, pa je tako i učinak primanja narativa kroz zvuk drugačiji od onog kroz pisani znak. Recimo da je osjetilniji. Događa se nešto sasvim jedinstveno u tom bliskom, intimnom dodiru s ljudskim glasom. Slušanje je, osim toga, i dobra vježba koncentracije, i nama odraslima, a pogotovo djeci.

KK: Koliko Book&Zvook aplikacija koristi deci i da li imate uvid kog uzrasta su najčešće vaši korisnici?

B&Z: Nažalost, nemamo statističke podatke o dobi djece koja slušaju kroz aplikaciju, ali je naša ‘Ježeva kućica’, poema Branka Ćopića kojom je za mnoge od nas započinjala književnost na našem jeziku, a koju smo u bogatom zvučnom aranžmanu snimile u suradnji sa sedmero istaknutih hrvatskih glumaca, naslov koji je uvjerljivo najviše puta preuzet. Svaki peti posjetitelj aplikacije spustio je Kućicu u svoj telefon. Ta je statistika potaknuta time što Kućicu nudimo besplatno, svjesne da mnogima naše knjige ostaju nedostupne, ali je i pokazatelj da za slušanjem ima potrebe, da je Ćopić i dalje popularan, da će mnogi roditelji posegnuti za takvim sadržajem i ponuditi ga svom djetetu u zamjenu za vizualni sadržaj, jer im ovaj potiče maštu i obuzima ih na način koji oslobađa, a ne sputava. Za djecu je dobrobit od slušanja knjiga još daleko veća nego za njihove roditelje.

KK: Kako birate sadržaj koji će se naći na platformi i koje knjige biste svima preporučile?

B&Z: Na svojevrsnoj čistini, s otvorenim prostorom u svim smjerovima, mi se osjećamo i nadahnuto i prestravljeno. Treba pročitati sve što vrijedi čitanja, a toga je mnogo. Za sad s ponosom izdvajamo roman ‘Proljeća Ivana Galeba’ Vladana Desnice, jer je monumentalan na razini jezika i audio produkcije. Naš najnoviji naslov je ‘Crni molitvenik’, poezija Marka Tomaša u njegovoj interpretaciji. Snimamo najnoviji prijevod zbirke priča Rumene Bužarovske, a najavljujemo i publicističku ediciju, još novih čitanja klasika, lektire i naslove za djecu.

Foto: Vedran Peteh

The post Book&Zvook: Zaronite u svet zvuka appeared first on Kulturni kišobran.

Objavio je zbirke poezije „Kuvar je naš čovek” (BIKZ, 2008) i „Doručak se služi čitavog dana“ (PPM Enklava, 2020).

Živi u Beogradu.

Poslednji kroasan na svetu

odnela si
male kvrgave ulice
bočne guke na koži
obolelog bulevara

kažu da je predgrađe gorelo
a punjene ptičurine iz centra
nisu želele da te priznaju
kao nezavisno antitelo
svake nesreće i smrti

nije trebalo mnogo
razglas je saopštio
kako si se rodila u
peći na drva, bože
koliko je bilo toplo

niko te nije video
gradski oci lego Vavilona
ne daju na tebe

siktava gamad je penila
o tome kako će pre biti
da si umrla

od tad im sa gađenjem
zavrćem uši da porastu
ne bi li ih ubio
sve do jednog

slep kod semafora
izloga i bilborda
uporno stižem
u ćutljivu pekaru
na pupku bulevara

vrelo testo
ožutelo u trenu
poslednji kroasan na svetu
oseti tvoj dah na vratu

i zna da nisi tu

Profesionalci

dobro došli u
naš mali kabare

molim vas
ne zamerite

što prozori nemaju stakla
što su zavese iskrzane
što ne znamo da pevamo
a još manje da plešemo

nismo mi krivi

nisu nas učili ovome
u čemu smo sada

ne znamo da bodemo kristalnim štiklama
u ubijanju Zvezda jako smo loši
topovi u nađim rukama trunu

dok vi čekate
na tragediju

mi ni za masku od hleba
nemamo

znam da je večnost previsoka cena
a da sedišta i nisu baš najudobnija

oprostite

mi nismo oni što ostavljaju

ali jesmo

profesionalci

Možda

odbacio sam optužbe
da prodaješ nokte, kosu
jamice na dnu leđa
i sačekao te u brdima
seckajući mladi luk i kruške
mešajući vodu i vino

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Nemanja Stanišić appeared first on Kulturni kišobran.

Učestvovala je na raznim pesničkim okupljanjima kao što su Poezin, Mladi i zeleni, a od nedavno zajedno sa nekoliko mladih pesnika organizuje Pesničke susrete u Beogradu.

Poezija joj je objavljivana u fanzinu Librarion, na portalu Blacksheep.rs kao i na njenoj instagram stranici Vozovi koji tumaraju. 

Kad voliš pesnikinju 

Kad voliš pesnikinju

Prihavataš sve njene prtljage

Što vekovima za sobom vuče

Sve njene maštarije

Neobuzdane detinjarije

Oktobre što je muče 

I tišine

Kad voliš pesnikinju

Dišeš punim plućima

Iako se nekad nagutaš prašine

Što leži pod njenim prstima

Nekad pritajenim

Nekad slepljenim uz tvoju kožu

Kad voliš pesnikinju

Pobrkaš dan i noć

Jer se dete u njoj noću budi

Ko pokuša da je shvati

Brže će da poludi

No ti pravila igre polako učiš

A  pravilo je da pravila nema

Kad voliš pesnikinju

Znaš da ti se propast sprema

No ti je pustiš

Pustiš da trči

Neuhvatljivu kao senku

Po tvojim trepavicama

Jagodicama

I snovima

Kad voliš pesnikinju

Ne ogradiš je zidovima

Već joj obećaš večnu slobodu

I dom koji je uvek čeka

Tvoja pesnikinja je reka

Teče brzo kao noć

I pre nego shvatiš

Ruke ti ostanu prazne

O ćutanju

Kad se sunce probije u naš mali stan

Ti mi prstima pređeš preko čela

I pojedeš malo meda iz očiju

Pa mi ćutiš o svemu

I o onom što je bilo juče

I o onom što će biti sutra

I o galaksijama

I o haosu u svetu

Otćutiš mi sve teme za dva minuta

A ja se nasmejem i kažem da nisam dobro čula

More 

Reci mi more

Da li si dovoljno jako

Dovoljno duboko

Da nemire moje u sebe primiš

Nemoj more da se ljutiš

Nemoj da me kriviš

Ja ovako više ne umem

I ćuti more

Ako te ko upita

Je l’ znaš nešto

Zaseni ih svojom lepotom

Onako vešto

A kad ne gledaju

Ti se talasaj

Talasaj

Da ti bude lakše

Foto: Privatna arhiva

The post Tri pesme iz zbirke: Marija Cvetinović appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Majo, kako miriše Bašta i koji mirisi te uvek podsete na letnji period kada se festival održava?

MŠ: Na borove, reku i maline. Na hladni blagi vetar dok pada veče (da smiri izgorelost).

KK: Kada bismo govorili o ukusima, u kojoj meri se publika nakon prvog zalogaja vraćala na festival i koji tajni sastojak ih mami da iz godine u godinu budu tu?

MŠ: Najlepši marketing Bašta Festa je od usta do usta. Publika koja se vraća dovodi još širu ekipu. Verujem da je sastojaka mnogo – neverovatna priroda, šuma, reka, jezera, dobri filmovi, đuskajuće žurke, ali onaj posebni sastojak koji je teško prepričati je taj čarobni osećaj slobode, entuzijazma, koji se širi na svakog čoveka, kao i zajedništva koje ipak može nešto da stvori i promeni.

Pročitajte još i: Sedmi Bašta Fest – ove godine u izmenjenom formatu

KK: Kojim filmskim žanrom bi opisala program ovogodišnjeg festivala i šta je presudilo da se oni nađu na listi?

MŠ: Presudilo je nekoliko spoljnih faktora. Odlučili smo da se fokusiramo na domaće autore i autore iz regiona, kako bi oni mogli da dođu u Bajinu Baštu i budu u kontaktu sa publikom, što je jedna od najvažnijih stvari za naš festival. Do sada smo svako festivalsko izdanje zatvorili jednim dugometražnim debitanskim filmom, a ove godine se ispostavilo da je izbor samo jednog filma veoma težak, jer je protekla godina bila veoma plodna radovima mladih reditelja. Svi su veoma kvalitetni i specifični autori, tako da ne bih mogla da ih svrstam u jedan žanr, ali filmove povezuje iskrenost, autentičnost i priča koju osećamo koliko im je bilo stalo da je ispričaju.

KK: Kažu da je Bašta Fest događaj gde se osim kulture dolazi po prijateljstvo, ljubav, poznanstva, ideje i pozitivnu energiju. Šta je za tebe, na kraju cele priče najdragocenije?

MŠ: Za mene je najdragoceniji osećaj da se velikim radom, željom i odricanjem postižu čuda. Svake godine Bašta Fest je moj vetar u leđa za pristup životu i svim drugim projektima.

KK: Koja tri filma bi preporučila svima da odgledaju i kako bi glasila poruka dobrodošlice za 7. Bašta Fest?

MŠ: Festival otvaramo kratkim filmom „Ujed pčele u Velikim Pčelicama“ i debitantskim ostvarenjem „Moj jutarnji smeh“ reditelja Marka Đorđevića. Ovakvi filmovi su retkost i ono što Marko radi za domaći autorski film je ogroman korak posebnosti, pameti i talenta. Takođe, film koji ja lično mnogo volim i smatram da je sjajan i veoma važan je „Teret“ Ognjena Glavonića. Naša redovna festivalska poruka, koju ne mogu da izbegnem i ovog puta je – Baš ste dobrodošli!

Intervjuisala: Dragana Ilić

Foto: Aleksandra Poguberov

The post Maja Šuša: Bašta Fest je moj vetar u leđa appeared first on Kulturni kišobran.

Povod za izložbu je želja i potreba Muzeja Narodnog pozorišta da oda počast karijeri Jovanke Bjegojević koja je bila jedna od najznačajnijih baletskih umetnica u istoriji Baleta ovog pozorišta.

Rođena 28. septembra 1931. godine u Prnjavoru u Bosni, gde je i stekla prva znanja o igri, Jovanka je školovanje nastavila u Beogradu kod Radmile Cajić i u državnoj baletskoj školi u klasi pedagoga Mileta Jovanovića.

Profesionalnu igračku karijeru započela je 1950. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde je ubrzo debitovala igrajući glavnu ulogu (Kneginja) u baletu “Balada o jednoj srednjovekovnoj lјubavi”. Nakon čega su usledili uspesi u baletima “Labudovo jezero”, “Simfonija”, “Orfej”, “Jolanda”, “Kralјica ostrva”, “Kineska priča”, “Romeo i Julija”…

Osim na matičnoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, s velikom uspehom igrala je krajem 50-ih i u Parizu – u baletskoj trupi renomiranog igrača i koreografa Žana Babilea, kao vodeća balerina klasičnog i modernog baletskog repertoara. Pojedine uloge bile su kreirane specijalno za nju (Pesak, Kopča, Baletino). Krajem 50-ih potpisala je i ugovor sa trupom Eduarda Borovanskog u Australiji, gde je angažovana kako u klasičnom, tako i u modernom baletskom repertoaru.

U Beograd se vratila na poziv uprave Narodnog pozorišta i od 1961. do 1972. godine sa nesmanjenim žarom plenila i samouvereno vladala scenom igrajući vodeće uloge u redovnom repertoaru i premijernim predstavama. Bila je jedinstvena umetnička pojava i raskošan baletski umetnik. Osluškivala je sebe, s puno poverenja u svoj stvaralački instikt, a njene uloge su, tokom godina, dobijale na interpretativnoj raskoši, sazdanoj od finesa i rafiniranih detalja.

Preminula je 30. avgusta 2015. godine u  Beogradu.

Izložba prati njen umetnički put u njegovoj celosti – u svim njegovim fazama. Ulaz je besplatan.

Foto: Narodno pozorište u Beogradu

The post Jedinstveni sjaj baletske zvezde appeared first on Kulturni kišobran.