Iako je knjiga prvobitno objavljena još 1989, i govori o daljoj prošlosti, kao i tada, i danas je vrlo aktuelna, zaključili su i Jasmina Ahmetagić, autorka predgovora i Tamara Krstić, književna kritičarka, koje su govorile na promociji.

„Istočni diwan“ predstavlja metafizičku prozu, objasnila je Ahmetagić i dodala da „na što se više aspekata neki roman obrati vašem biću, on je toliko vredan“.

„Nama nijedna misao nije nametnuta, već mi biramo zajedno sa tim likovima i odlučujemo se za onu opciju koja nam u tom času bude bliža“, istakla je između ostalog Ahmetagić.

„Dževad Karahasan na svakoj stranici ovog romana zapravo pokazuje koliko književnost može da se ispisuje sa velikim K, da se tako tumači i da se tako doživljava“, istakla je Krstić.

Govoreći o pisanju romana, Karahasan je rekao da je bilo komplikovano baviti se mističkim iskusvima, jer je on skeptik.

„Ako bih morao baš o sebi govoriti, rekao bih da sam ja skeptik u fazi rezignacije. Čim neko o nečemu strašno mnogo govori i razdragano tvrdi nešto, znate da tu ima nešto problematično“, našalio se Karahasan.

Urednik izdanja i moderator večeri, Aleksandar Šurbatović, izrazio je zahvalnost Džehvadu što je pristao da se njegovo delo objavi za izdavačku kuću Blum.  

Foto: Kulturni kišobran/Miljana Miletić

The post Dževad Karahasan u Beogradu: Rekao bih da sam skeptik u fazi rezignacije appeared first on Kulturni kišobran.

O knjizi će, osim autora, govoriti i Jasmina Ahmetagić, autorka predgovora, Tamara Krstić, književna kritičarka i Aleksandar Šurbatović, urednik izdanja.

O knjizi – ukratko

U Istočnom diwanu prepliću se tri zasebne, ali tematski i motivski povezane priče o islamskim misticima različitih epoha: El-Mukaffi, El-Halladžu i El-Tevhidiju. Iz prepiske sa suprugom, Mukaffa se čitaocima otkriva kao junak koga je faustovska želja za znanjem odvukla od voljene žene, a Halladž i Tevhidi – o kojima saznajemo iz perspektive predstavnika reda i zakona – kao ljudi od duha nepravedno optuženi za zločin i zaveru. Odvodeći nas u prošlost i na Istok, Karahasan progovara o odnosu izvanrednog pojedinca i društva, ali i o ključnim problemima čovekove egzistencije, pozivajući čitaoca na preispitivanje onoga što je univerzalno definišuće.

Kombinujući detektivski zaplet i političke intrige na istorijskoj pozornici Istoka sa svojim besprekornim poznavanjem sufizma, Dževad Karahasan se naslanja na književnu tradiciju blisku našem čitaocu preko stvaralaštva Meše Selimovića, istovremeno šireći i preispitujući njene domete.

Istočni diwan je 1989. ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu, zajedno sa Basarinom Famom o biciklistima, ali će ta dodela ostati upamćena upravo po tome što nijedno od ta dva remek-dela nije osvojilo ovu prestižnu nagradu, što se smatra jednom od najkontroverznijih odluka u njenoj istoriji.

O autoru

Dževad Karahasan (Duvno, 1953) je bosanskohercegovački romanopisac, dramaturg i esejista. Studirao je komparativnu književnost i teatrologiju u Sarajevu i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radio je kao predavač na univerzitetima u Salcburgu, Inzbruku, Berlinu i Sarajevu. Dobitnik je brojnih međunarodnih nagrada i priznanja, među kojima su i Počasna nagrada „Hajnrih Hajne”, Geteova medalja, Nagrada „Bruno Krajski”, Herderova nagrada itd. Radio je kao dramaturg u Zenici, Sarajevu i Salcburgu.

Knjige su mu prevedene na petnaest jezika. Između ostalog, napisao je romane „Šahrijarov prsten”, „Sara i Serafina”, „Noćno vijeće”, „Sjeme smrti”, knjige pripovedaka „Kuća za umorne” i „Izvještaji iz tamnog vilajeta”, te knjige eseja „O jeziku i strahu”, „Dnevnik selidbe”, „Knjiga vrtova”.

Njegovo najpoznatije i, po mnogima, najuspešnije delo svakako je roman „Istočni diwan”.

Foto: Promo

The post Razgovor o knjizi „Istočni diwan“ Dževada Karahasana 27. februara appeared first on Kulturni kišobran.