Film otvaranja „Daleko od lipicanera“ autorke Olge Kosanović bavi se događajima iz njenog ličnog života. Kad je podnela papire za dobijanje austrijskog državljanstva, ispostavilo se da je van zemlje provela dva meseca previše. Iz ove situacije i doživljaja da ne pripada zemlji koju je oduvek osećala kao svoj dom, Olga Kosanović stvara humoran, uzbudljiv dokumentarac o borbi sa birokratijom, ali i o suštinskim pitanjima pripadanja i identiteta. Osim svoje polazišne priče u film uključuje i mnogo drugih ljudi voljnih da podele svoje iskustvo i odgovor na večito pitanje – ko smo?

Još jedno dokumentarno ostvarenje, „U slavu kraljici“ rediteljke Tatije Skirtladze, donosi priču iz vremena Hladnog rata kada četiri legendarne šahistkinje iz Gruzije donose revoluciju u ženskom šahu širom planete, postaju prave zvezde i ikone ženske emancipacije. Film otkriva njihove isprepletene biografije i predstavlja redak uvid u sadašnje živote sovjetskih šahovskih zvezda None Gaprindašvili, Nane Aleksandrije, Maje Čiburdanidze i Nane Joselijani. Domaću publiku će obradovati to da se u filmu pojavljuje i jugoslovenska šahistkinja i novinarka Milunka Lazarević, koja svedoči o ovoj uzbudljivoj epohi.

Igrani film „Miholjsko leto“ rediteljke Pije Hirceger prati tri žene u kasnim četrdesetim koje pronađu skriveno blago i spontano krenu put Venecije. Ono što počinje kao nostalgično kampovanje za tri bivše cimerke pretvara se u turbulentno putovanje samospoznaje i ponovnog otkrivanja bliskosti među njima. Ovo je inteligentna, dirljiva komedija sa neočekivanim obrtima, koja nudi nežan pogled na ljude i uliva nadu da se, uz hrabrost, čak i duboko ukorenjeni obrasci života mogu razbiti. U ovom film rediteljka i scenaristikinja je i jedna od glumica u svom dugometražnom debiju.

Film „Priče“ dočarava dopisivanje kao svojevrsnu „dejting platformu“ sedamdesetih — barem za roditelje Abu Bakr Šavkija, koji su se zbližili kroz razmenu pisama između Beča i Kaira. Tokom gotovo dvadeset godina, egipatsko-austrijski reditelj istražuje lične i istorijske narative, u čijem je središtu priča njegove porodice, dok se politički događaji odvijaju u pozadini. Nostalgičan po izrazu, a duhovit po tonu, film je tragikomična priča o ljubavi, gubicima i neprekidnom okretanju točka istorije.

Dokumentarni film „Elfriede Jelinek – jezik van okova“ rediteljke Klaudije Miler bavi se prvom književnicom na nemačkom jeziku koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost i fokusira se na njen umetnički pristup jeziku. ‘’Elfriede Jelinek – jezik van okova’’ je višeslojni, asocijativni filmski portret, pun kontradikcija, delo koje iz neposredne blizine istražuje autorkinu tehniku jezičke montaže.

U igranom filmu „Sufle“ reditelja Gastona Solnickog, nakon trideset godina upravljanja kultnim hotelom u Beču, Lucijus saznaje da je zgrada prodata argentinskom investitoru koji namerava da je sruši i preuredi. Uz pomoć svoje ćerke i nekoliko lojalnih zaposlenih, on se drži života koji je izgradio. Ono što sledi je krstaški rat zaobilaznica, špijunaže i paranoidne borbe za očuvanje sveta koji nestaje — i jedinog doma koji je ikada poznavao. Sukob sa sistemom, ali i onaj unutrašnji, koji se odvija u Lucijusu utiče na sve, pa i na čuveni recept hotela za sufle.

Film „Francove avanture“ Johanesa Šmida je porodična komedija zasnovana na temama iz serijala knjiga „Geschichten vom Franz“ Kristine Nestlinger. Franc je ubedljivo najmanji dečak u svom razredu. Ima plave kovrdže i, kada se uzbudi, glas mu postaje visok i piskav. Na sreću, uz njega su njegovi najbolji prijatelji Gabi i Eberhard, koji mu uvek pomažu. Kada Franc jednog dana otkrije „10 pravila za pravog muškarca“ influensera Hanka Haberera, njihov svet se potpuno preokrene, a njihovo prijateljstvo dolazi u ozbiljnu krizu. Ova projekcija realizuje se u okviru programske linije „Mali DKC“ – filmskog programa za decu i mlade koji se na inicijativu Kulturnog centra Beograda, a u saradnji sa selektorkom i kolegama iz Austrijskog kulturnog foruma prvi put odigrava u okviru ovogodišnjeg festivala.

U pratećem programu festivala, u Filmskoj galeriji Dvorane kulturnog centra Beograda biće postavljena umetnička instalacija Tatije Skirtladze “Druzhina (Družina)”, koja će biti otvorena za posetioce od 16. aprila do 16. maja. Ovo je posveta legendarnim šahistkinjama iz filma Tatije Skirtladze, „U slavu kraljici“ – Noni Gaprindašvili, Nani Aleksandriji, Maji Čiburdanidze i Nani Joseliani, svim poznavaocima i prijateljima šaha, i značaju akcije i delovanja u javnom prostoru.

Umetnička instalacija u Filmskoj galeriji deo je programa Austrijskog filmskog festivala i rezultat saradnje između Austrijskog kulturnog foruma, Kulturnog centra Beograda i umetnice/rediteljke. U okviru ove saradnje u nedelju, 19. aprila biće organizovan šahovski turnir „Prijatelji šaha“ u DKC-u od 11 do 17 sati, nakon čega sledi projekcija filma i razgovor sa umetnicom i rediteljkom filma.

Predstojećim festivalom Austrijski kulturni forum obeležava i 25 godina rada u Srbiji, a ovogodišnja selektorka filmskog programa je književnica i novinarka Ana Vučković Denčić. Filmovi u okviru šestog izdanja Austrijskog filmskog festivala prikazivaće se u Kulturnom centru Beograda, Cineplexx Stop Shop-u u Nišu i Cineplexx Promenadi u Novom Sadu.

Partneri Austrijskog kulturnog foruma na realizaciji ovogodišnjeg izdanja festivala su Kulturni centar Beograda, Cineplexx Srbija i Niški kulturni centar, uz podršku Erste Banke Srbija i kompanije dm.

The post Sedam savremenih igranih i dokumentarnih fimova na Austrijskom filmskom festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Oni se pridružuju ranije potvrđenim imenima kao što su Zara Larsson, Bring Me The Horizon i SOMBR.

Novi izvođači biće objavljivani i u narednim mesecima, zajedno sa programima pozorišta, cirkusa i dodatnim iznenađenjima.

Popularno „Ostrvo slobode“ ponovo će oživeti na Óbuda Island u Budapest od 11. do 15. avgusta, nudeći posetiocima iz celog sveta petodnevno festivalsko iskustvo koje spaja muziku, umetnost i raznovrsne kulturne sadržaje.

Nakon objave novih imena, festival nastavlja da gradi impresivan lineup koji spaja globalne zvezde i uzbudljive izvođače u usponu. Među njima je i Skepta, koji donosi svoju prepoznatljivu energiju u Budimpeštu, dok Jorja Smith donosi prepoznatljiv spoj R&B-ja, džeza i popa. Elektronski program dodatno osnažuje Peggy Gou, jedno od najuticajnijih imena savremene klupske scene.

Na listi novih izvođača nalaze se i Fcukers, Soulwax, kao i Natasha Bedingfield, čiji album Unwritten trenutno doživljava globalni revival. Raznovrsnost programa dodatno šire Sigrid, HAAi, Ana Frango Elétrico, Rossi. i Black Country, New Road.

„Program se zaista oblikuje“, izjavio je Tamás Kádár, direktor festivala. „Od velikih međunarodnih imena do novih talenata na našim dropYard i Buzz binama, kao i lansiranja Budapest Park bine posvećene najboljim mađarskim izvođačima – iza nas je uzbudljiva nedelja.“

Buzz i dropYard bine i ove godine fokus stavljaju na izvođače u usponu iz Evrope i šire, među kojima su Altın Gün, Ikkimel, CURTISY, Dressed Like Boys, Koikoi, Idiotape i Deki Alem. Novitet je i Budapest Park Stage, koji će ugostiti neka od najuzbudljivijih imena mađarske scene, poput Analog Balaton, Beton.Hofi, Co Lee i Ivan & The Parazol.

U narednim mesecima biće objavljeno još programa i iznenađenja, uključujući povratak Delta Districta – posebne zone posvećene elektronskoj muzici. Osim bogatog muzičkog lineupa, Sziget i ove godine donosi raznovrstan kulturni program koji uključuje cirkus, pozorište, umetničke instalacije, radionice i plesne performanse.

Pretprijave za dnevne ulaznice su već otvorene, dok će registrovani fanovi imati pristup 24-časovnoj Super Early Bird prodaji od 24. marta u 10 časova, pre zvaničnog puštanja u prodaju. Festivalske i trodnevne ulaznice već su dostupne putem zvaničnog sajta festivala.

The post Sziget 2026: Zara Larsson, Natasha Bedingfield, Jorja Smith, Skepta i još 50+ imena appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom festivala, koji traje do 1. marta, publici će biti prikazano 19 pažljivo odabranih savremenih dokumentarnih filmova iz celog sveta, pružajući uvid u aktuelna umetnička i društvena pitanja kroz različite filmske perspektive.

Među autorima su dokumentaristi iz SAD-a, Francuske, Velike Britanije, Italije, Španije, Rusije, Češke, Indonezije, Argentine i Srbije.

Teme filmova variraju od ličnih i porodičnih drama, preko istorijskih i društvenih događaja, do globalnih ekoloških i tehnoloških problema.

Toholj: Festival postoji jer volimo svoj posao

Na otvaranju festivala, umetnički direktor Igor Toholj istakao je: 

„Ovaj festival postoji zato što volimo svoj posao. Svi koji se danas bave kulturnim manifestacijama dobro znaju da one opstaju zahvaljujući ogromnom trudu i entuzijazmu. Festival smo koncipirali kao susret filmova koje potpisuju veliki autori, čija su ostvarenja premijerno prikazana na festivalima A kategorije poput Kana, Venecije i Berlina, ali i na najznačajnijim svetskim festivalima dokumentarnog filma, kao što su Đanfranko Rosi, Asif Kapadija i Raul Pek”.

“Podjednako nam je važno da kroz program Enter Dok pružimo prostor debitantima i podržimo njihovu potrebu da prikažu na festivalima kao što je ovaj svoj prvi film. Upravo ti autori, kao što pokazuje i ovogodišnja selekcija, svoje unutrašnje svetove pretaču u snažna vizuelna dela koja dele sa publikom. Ove godine u toj selekciji imamo sedam filmova, a nekoliko autora biće i naši gosti,“ rekao je umetnički direktor festivala.

Gómez Bayón: Izazovna vremena podsticajna za dokumentarce

Festival je zvanično otvorila Arantzazu Gómez Bayón, autorka filma „Zaboravi na film!“. Ona se zahvalila na pozivu i istakla da joj je zadovoljstvo što je deo festivala i što vidi veliki broj ljubitelja filma i kulture. 

„Živimo u interesantnim i izazovnim vremenima – vremenima koja možda nisu dobra za ljude, ali jesu podsticajna za dokumentarni film,” poručila je autorka.

Filmovi na repertoaru

Među selektovanim filmovima izdvajaju se „Orvel: 2+2=5“, koji prikazuje život i trajni uticaj Džordža Orvela i njegovih ideja na savremeni svet, kao i „Broken English“, intimni dokumentarac koji prati šest decenija muzičke karijere Merijen Fejtful.

Film „Mileva Ajnštajn“ Andrijane Stojković otkriva život Mileve Marić i njen doprinos nauci, koji istorija nije upisala uz ime Alberta Ajnštajna.

„Keni Dalgliš“ prati put Kenija Dalgliša od FK Seltik do Liverpul i njegov uticaj na fudbal i zajednicu.

„O blatu i krvi“ dokumentuje život u konganskom selu Numbi, gde stanovnici kopaju koltan  materijal ključan za mnoge uređaje savremene tehnologije.

Film „Spavač: Izgubljeni Karavađo“ prati otkriće slike u Madridu koja bi mogla biti izgubljeno delo Karavađa.

„Pompeja: Ispod oblaka“ prikazuje život u Napulju suočenom sa vulkanskom pretnjom i arheološkim radom.

„Roberto Roselini: Više od života“ dokumentuje ličnu i umetničku krizu Roselinija i njegov put kroz Indiju tražeći kreativni preporod.

Na festivalu će biti prikazan još jedan domaći dokumentarni film „Rutama predaka“ Marka Kovača donosi pismo Gojka Ilića koje opisuje njegovo iskustvo u izgradnji istorijske rute 66 u Sjedinjenim Američkim Državama.

Alba Flores istražuje život i delo svog oca u filmu „Antonio Flores“, dok „Dnevnik reditelja“ prati Aleksandra Sokurova koji vodi dnevnik i beleži lični i istorijski pogled na drugu polovinu 20. veka.

Film „Naša zemlja“ prikazuje borbu zajednice za pravdu i zemljište nakon ubistva indijanskog vođe u Argentini.

„Nerođeni otac“ beleži šest godina života režisera kroz kućne snimke i svakodnevne događaje.

Dokumentarac „Iskopano“ istražuje arheološko iskopavanje iz 1967. u Aušvic-Birkenau i sudbinu izvađenih predmeta.

„Okupani suncem“ prikazuje kako predizborna atmosfera u Indoneziji utiče na miran život u selu.

Film „Grad je spavao i sanjao o nama“ prati četiri autsajdera kroz poslednje dane leta u Sankt Peterburgu, kroz njihovu potragu za ljubavlju i poezijom.

„Odmor“ prati desetogodišnje snimanje boemske grofice koja traži naslednika među potomcima.

„Zaboravite na film!“ prikazuje mladu rediteljku koja balansira kreativni rad i majčinstvo, transformišući svakodnevni život u film.

„Doći će mali sivi vuk“ prati rusku novinarku koja vodi ćerku kroz Putinov svet pred početak rata u Ukrajini. 

Gosti festivala

Gosti DOK festivala biće autori Mihal Bem, reditelj filma „Nerođeni otac“, Arancasu Gomes Bajon, autorka intimističkog i ličnog filma „Zaboravite na film!“, kao i Natalia Ašurovskaja, čiji diplomski film „Grad je spavao i sanjao o nama“ takođe učestvuje na festivalu.

Program osmog izdanja DOK festivala dostupan je na zvaničnom sajtu dokfest.rs. 

Foto: Tanja Drobnjak

The post Počeo osmi Međunarodni festival dokumentarnog filma DOK #8 appeared first on Kulturni kišobran.

„Nizom pogrešnih i nestručnih odluka, drastičnim smanjenjem budžeta, ukidanjem funkcije umetničkog direktora i, na kraju, otvorenom cenzurom programa, osnivač je počinio sve korake da se Bitef ove godine ne desi“, objašnjavaju iz organizacije ne:Bifeta, neformalne grupe građana koju čine umetnice i umetnici, radnici i radnice u kulturi.

„Najpre ga je gradska vlast razvlastila i osiromašila, zatim odložila i preoblikovala, a onda pokušala i da ućutka – jer je i posle skoro šest decenija ostao slobodarski, kritički, glasan, pobunjen“, dodaje se u saopštenju.

ne:Bitef – ‘ne’ cenzuri

„Pametniji ne popušta, pametniji se organizuje – lekcija je koju smo naučili iz studentskog pokreta. Burno reagujući na cenzuru Bitefa odlučili smo da ne pristanemo na brisanje važne istorije i živog nasleđa kritičkog pozorišta. Ne:Bitef je istovremeno „ne“ cenzuri i ne-institucionalni, nezavisni Bitef – nastavak festivala koji pripada zajednici, a ne bilo kom sekretarijatu, odboru ili vladi“, navodi se u programskom tekstu koji prati ovo izdanje ne:Bitefa.

„Cenzurisani program Bitefa postao je mesto okupljanja: oko njega su se ujedinili brojni kulturni radnici i radnice, organizacije, saveznice i saveznici, publika i zabrinuti građani i građanke. Bez novca, sa vrlo malo resursa, ali sa mnogo entuzijazma, solidarnosti i besplatnog rada, preuzimamo odgovornost da festival ipak održimo živim – gerilski, na više lokacija u gradu, od 15. do 18. decembra 2025. godine. Time pokazujemo da scena ne prihvata cenzuru i da ne pristaje da je prećuti – kako bi rekla Žizel Peliko: ‘Sramota mora da promeni stranu.’”

Proces Peliko otvara ne:Bitef

Ne:Bitef će zvanično biti otvoren 15. decembra u 18 časova na Fakultetu dramskih umetnosti predstavom Proces Peliko čiji su autori Milo Rau i Servan Dekle.

Kroz sirov pozorišni dokumentarizam čitanja spisa sa nedavno okončanog sudskog procesa koji je potresao javnost, predstava svedoči o sistemu koji omogućava da porodično nasilje prođe nezapaženo.

Žizel Peliko, sedamdesetdvogodišnja Francuskinja koju je u nesvesnom stanju suprug zajedno sa pedesetoricom muškaraca pronađenih na internetu silovao u rasponu od nekoliko godina, odlučila je da otvori suđenje za javnost i učini „da sramota promeni stranu”.

Ova koprodukcija Bečkog festivala i Festivala u Avinjonu će u Beogradu biti predstavljena u izvođenju gotovo 30 lokalnih glumaca/ca, kulturnih radnika/ca i aktivista/kinja koji su javnosti poznati po svojim profesionalnim dostignućima, ali i angažmanu za bolje društvo.

Pre toga, sa početkom u 12 časova, na istom mestu biće održan razgovor u okviru međunarodne kampanje Resistance now! Together koju je pokrenuo Bečki festival. Švajcarski reditelj Milo Rau, inicijator kampanje, razgovaraće sa predstavnicima domaće kulturne scene o represiji koju kulturni sektor trpi zbog odupiranja autokratiji i učešća u borbi za društvene promene.

Oni dolaze

Drugi festivalski dan, 16. decembar odvijaće se u Magacinu u Kraljevića Marka pod nazivom Oni dolaze, a biće posvećen mladim autorkama i autorima čije je produkcije domaća i svetska javnost trebalo da upozna tokom 59. Bitefa.

Cenzurisanjem programa i otkazivanjem zvaničnog festivala, ovi mladi umetnici i umetnice ponovo, makar kratkotrajno, onemogućeni su da se izraze.

Ipak, njihovi radovi nalaze različite puteve do ostvarenja i javnosti, pa će od 18 časova posetiocima Magacina biti prezentovane predstave: Dora ili Ko će da prošiva prsluke?, autorski projekat Andreje Kargačin, plesno i koreografsko istraživanje Tenzija Aleksandera Zaina, Samoubistvo kao (društvena) činjenica rediteljke Ane Janković i Društvo spektakla: diverzije samoupravljanja, autorski projekat Akcionog odbora, kolektiva studenata Fakulteta dramskih umetnosti.

Bratija – o policijskoj brutalnosti

Narednog dana, 17. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju publika će od 18 časova moći da pogleda projekciju predstave Bratija (Bros) Romea Kastelučija i Skota Gibonsa. Bratija govori o policijskoj brutalnosti, odnosno o fenomenu masovnog muškog institucionalizovanog nasilja. Radeći sa profesionalnim izvođačima i naturščicima, Kasteluči se kao i ranije služi tehnikama neverbalnog teatra, gradeći kompleksno simboličko delo sačinjeno od bogatih poetičnih slika koje pružaju mogućnost višestrukih tumačenja. Povodom predstavljanja snimka Bratije, reditelj predstave će se putem videa obratiti publici.

Nakon toga, od 19.30 časova, uslediće tribina pod nazivom Pravda i/ili kažnjavanje: ka abolicionističkoj budućnosti. U svetlu aktuelnih društvenih previranja u Srbiji, ali i brojnih drugih širom sveta, postavlja se pitanje da li težnja za pravednijim društvom podrazumeva i radikalnu reformu ili potpuno odricanje od želje za kaznom i osvetom. Na istoj liniji razmišljanja se može postaviti pitanje da li bi feministički i ostali progresivni pokreti trebalo da se oslanjaju na represivni državni aparat, policiju i zatvorski sistem, u želji za pravdom ili bi trebalo da se fokusiraju na politiku brige, prevenciju nasilja i osnaživanje marginalizovanih grupa da se sa nasiljem izbore, ukoliko do njega dođe.

Pank veče u Beogradu

Treći festivalski dan biće završen pank koncertom i pratećom izložbom koji publiku očekuju od 20 časova u Karmakomi. Ne:Bitef i bend tehničara berlinskog pozorišta Folksbine predstaviće nešto malo drugačije – prljavi, besan i energični pank koncert Zaboravljene radničke borbe o značajnim radničkim podvizima iz naše istorije. Pank veče stiže u Beograd zahvaljujući saradnji sa domaćim bendovima i studentima saradnicima. Uz mini-izložbu i nastupe tri benda – nemački Pink Wonder i domaće snage Ubili su Batlera i Anima – svi prisutni pozvani su da dele zajedničku istoriju, iskustva, sećanja i bes. Ulaznice za ovaj događaj moći će da se kupe na ulazu u Karmakomu.

Topli obrok za kraj

U petak, 18. decembra, program ne:Bitefa vraća se u Centar za kulturnu dekontaminaciju gde će od 18 časova biti održana tribina Umetnost: povlačenje i/kao otpor. Ona će okupiti umetnice/ke, kustose/kinje, kulturne radnice/ke i aktiviste/kinje koji su u protekloj godini delovali protiv cenzure i autokratske kulturne politike. Polazeći od onemogućavanja ovogodišnjeg Bitefa, razgovaraće se o tome da li je kritika još uvek moguća unutar institucija umetnosti ili je upravo njihovo napuštanje – povlačenje, odustajanje, privremeno „neodržavanje“ – danas najsnažniji gest otpora. Publika je takođe pozvana da se uključi u zajedničko promišljanje mogućih strategija borbe, solidarnosti i zauzimanja prostora za slobodu umetničkog izraza.

Festival će svečano biti zatvoren u 21 čas toplim obrokom, u duhu zajedništva i solidarnosti, kao i spontanim razgovorom u dvorištu CZKD-a.

The post „Bitef je tamo gde se okupimo“: otpor umesto ćutanja appeared first on Kulturni kišobran.

„Ispred Velikih piramida u Gizi, kao i na više lokacija širom planete, kreiramo nove festivale, kao što smo prethodnih godina organizovali Sea Dance i Sea Star u Crnoj Gori i Hrvatskoj, kao i brojne događaje širom regiona i sveta“, navode iz EXIT-a. 

Osnivač i direktor EXIT-a, Dušan Kovačević kaže da je na njihovu adresu stiglo pregršt poziva iz inostranih zemalja da se baš tamo održi festival.

„Trenutno razmatramo koje će destinacije postati deo Exitove globalne turneje u narednoj godini, o čemu ćemo uskoro obavestiti naše fanove širom sveta“, rekao je Kovačević.

Svi zainteresovani već sada mogu da se registruju i među prvima saznaju sve destinacije gde će se manifestacija održavati na ovom linku: EXIT 2026 Global Tour

Ništa od EXIT-a u Srbiji – za sada

U ovom trenutku ne postoji mogućnost da se EXIT festival održi u Srbiji naredne godine, navode iz organizacije manifestacije, koja je ove godine održana jubilarni 25. put u Novom Sadu.

Razlog je to što je festivalu uskraćeno sve državno sufinansiranje na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou.

„Imajući u vidu da su zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji i regionu, cene ulaznica za EXIT višestruko niže od cena festivala sličnog formata u Evropi, festival razmera Exita nije moguće organizovati u domaćim ekonomskim okvirima bez podrške države“, navode.

Ovogodišnnji EXIT je posetilo više od 200.000 ljudi, koji su slavili muziku i slobodarski duh  uz poruku da su „ljubav i svetlost nezaustavljivi“.

Veliki svetski izvođači i imena obeležili su EXIT 2025. Među njima su Sex Pistols sa Frankom Carterom, The Prodigy, Hurts, Bob Geldof, Gala…

Publika je uživala i uz zvezde elektronske scene poput Solomuna, Tiësta, Erica Prydza, DJ Snakea i Nine Kraviz.

Nastupali su i domaći bendoi Goblini, Ritam Nereda, Ateist Rap i Partibrejkers.

Na temeljima jubilarnog izdanja nastavljeno je učvršćivanje reputacije globalne organizacije koja je do sada realizovala više od 200 događaja u preko 20 zemalja sveta i pokrenula brojne društveno odgovorne i edukativne inicijative kroz EXIT Fondaciju.

Foto: EXIT promo

The post EXIT najavio globalnu turneju 2026 – Egipat među destinacijama appeared first on Kulturni kišobran.

Tako će publika u Beogradu i Novom Sadu biti u prilici da vidi višestruko nagrađivani peruanski film „Princezice“ koji je američku premijeru imao na festivalu Sandens, a evropsku na čuvenom Berlinalu.

Rediteljka filma Klaudija Rejnike smešta radnju u Peru devedesetih godina, dok je politička situacija u zemlji veoma nestabilna, a vojska kontroliše ulice. Dve sestre tinejdžerke spremaju se da zauvek napuste zemlju kada se iznenada sretnu sa ocem koji nije bio deo njihovih života. Međutim, da bi napustile Peru, njihovoj majci potrebna je i njegova saglasnost.

Film „Princezice“ biće prikazan u MTS dvorani 14. septembra u 21 čas, a dan kasnije u istom terminu moći će da ga pogleda i publika u Kulturnom centru Novog Sada.

Kiša

Ljubitelji meksičke kinematografije uživaće u zanimljivom filmu „Kiša”, koji je režirao Rodrigo Garsija Sais prema scenariju Paule Marković. Film je s velikim uspehom prikazan na brojnim festivalima širom sveta, a jednu od glavnih uloga tumači filmska i televizijska zvezda Sesilija Suares, prva žena koja je dobila nagradu za životno delo i doprinos kinematografiji Meksika.

Radnja se sastoji od šest priča o različitim likovima koji lutaju ulicama Meksiko Sitija, praćeni povremenom kišom i obuzeti svakodnevnim beznađem. Međutim, svako od njih suočiće se sa jednim više nego neočekivanim trenutkom – neobičnim, pozitivnim ili apsurdnim događajem koji im otkriva ko su zaista. Nakon tih čudnih trenutaka, oni se ponovo prepuštaju haosu svakodnevnice.

„Kiša“ je na programu Španskog metra 13. septembra u 19 časova u MTS dvorani, a dan kasnije u istom terminu prikazuje se u Kulturnom centru Novog Sada.

Mračne ljubavi

Kubansku kinematografiju predstavlja film „Mračne ljubavi“, koji čine tri isprepletene priče u režiji poznatog reditelja Herarda Ćihona.

Glavni junak Riki putuje na Kubu kako bi se ponovo sastao sa svojom nekadašnjom devojkom Beatris. Međutim, susret nije onakav kakav je očekivao jer je ona sada žena sa izraženim viškom kilograma. Klaudija, u očajničkoj potrazi za novcem kako bi kupila kuću, pokušava da prevari i opljačka narko-dilera. Selina, nekrofilka spremna da provede vikend sa lešom, mora da se suoči sa preprekama koje joj stoje na putu ka ostvarenju njenih želja.

Publika u MTS dvorani moći će da pogleda „Mračne ljubavi“ 15. septembra u 21 čas, a u istom treminu samo dan kasnije film će biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada.

Čak i u najboljim porodicama

Na programu festivala našla se i kultna čileanska komedija „Čak i u najboljim porodicama“ reditelja Gustava Letelijera, smeštena u vreme ponovnog uspostavljanja demokratije nakon diktature generala Pinočea.

Film koji vrvi od crnog humora snimljen je 1990. godine, ali je bio grubo cenzurisan od strane čileanske vlasti. Sada restauriran, u ovoj verziji sadrži sve originalne, prethodno ukinute scene.

Uu Novom Sadu film će biti prikazan 13. septembra u 21 čas.

Grad zveri

Kolumbijski film „Grad zveri“ Henrija Rinkona biće prikazan kroz dve besplatne projekcije, kao poklon vernoj publici Španskog metra.

Glavni junak ovog filma je Tato, sedamnaestogodišnjak bez roditelja i životnog usmerenja, mladi ljubitelj repa. Nakon sukoba sa lokalnim bandama, Tato je primoran da pobegne, a jedina mogućnost je da živi sa dedom Oktavijom, uzgajivačem cveća, kojeg ne poznaje, a koji želi da mu usadi tradicionalni seoski način života.

Nakon što ga je pogledala publika na festivalima u Roterdamu, Majamiju i Malagi, film će biti prikazan u Kulturnom centru Novog Sada 13. septembra u 19 časova. Besplatne ulaznice mogu da se preuzmu na blagajnama pomenutih dvorana.

Četiri nova španska ostvarenja

Pored ovih, glavni program Španskog metra čine i četiri nova španska ostvarenja („Infiltrirana“, „Linija 47“, „Ja sam Nevenka“, „Kuća u plamenu“). Program u Jugoslovenskoj kinoteci posvećen je španskoj glumici Aitani Sanćes-Hihon, a četiri kultna filma u kojima je ostvarila zapažene uloge biće na programu 16. i 17. septembra.

Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Argentine, Meksika, Kube i Španije u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Detaljan program festivala, sa informacijama o svim filmovima i rasporedom projekcija, dostupan je na zvaničnom sajtu spanskimetar.rs.

The post 17. Španski metar: Latinoamerički filmovi za sve uzraste appeared first on Kulturni kišobran.

Sedamnaesti Španski metar, koji organizuje Institut Servantes u Beogradu, činiće tri programske celine, a festival će 10. septembra otvoriti film „Infiltrirana“ Aranće Ećevarije.

Savremeni film

Glavni program Savremeni film sadrži ostvarenja iz Španije, ali i iz Argentine, Čilea, Kolumbije, Kube, Ekvadora, Meksika i Perua. Ove filmove beogradska publika moći će da pogleda od 10. do 15. septembra u MTS dvorani.

„Mnogi od tih filmova prepoznati su na prestižnim međunarodnim festivalima i ovenčani brojnim priznanjima, što potvrđuje njihov umetnički kvalitet i tematsku smislenost“, navodi direktor Instituta Servantes Injaki Abad.

„Od borbe protiv terorizma, preko komšijskih borbi za osnovna prava, pa sve do osude nepravdi, složenih porodičnih odnosa i socijalne isključenosti – ova dela nas pozivaju da razmislimo o izazovima sa kojima se suočavamo kao društvo.“

Ulaznice za ovaj program biće u prodaji na blagajni MTS dvorane, a po ceni od 600 dinara, moći će da se kupe od 1. septembra.

Počasna nagrada Goja

Ciklus filmova Počasna nagrada Goja ove godine posvećen je španskoj glumici Aitani Sanćes-Hihon, najmlađoj dobitnici tog priznanja koje dodeljuje Akademija umetnosti i filmskih nauka Španije. Ljubitelji filma moći će da pogledaju četiri njena ostvarenja 16. i 17. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci, na čijoj blagajni ulaznice mogu da se kupe po ceni od 200 dinara.

Španski metar putuje

Program Španski metar putuje i ove godine donosi najzanimljivija ostvarenja iz glavnog programa u Kulturni centar Novog Sada. Odabrani filmovi biće prikazivani od 12. do 16. septembra, a ulaznice koštaju 300 dinara.

Filmski festival Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Argentine, Meksika, Kube i Španije u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Detaljan program festivala, sa informacijama o svim filmovima i rasporedom projekcija, dostupan je na zvaničnom sajtu spanskimetar.rs.

The post Petnaest izvanrednih filmova: Španski metar od 10. do 17. septembra u Beogradu i Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.

Hipnotišuća Sevdaliza na glavnoj bini

Sevdaliza je otvorila veče na Main Stage-u svojom prepoznatljivom, hipnotišućom energijom, mešavinom snažnog vokala i mračnih, emotivnih aranžmana. Publika je ćutala u trenucima između pesama, gotovo ne želeći da prekine magiju.

Anyma – audiovizuelno remek-delo

A onda – Anyma. Nastup koji je spojio muziku, vizuale i pirotehniku u savršenom skladu. Svaki ton imao je svoj prateći kadar na ekranu, svaka promena ritma bila je praćena talasom svetla i vatre. Publika je bila deo predstave, uvučena u njegovu viziju od prvog do poslednjeg tona. Za ovaj nastup smo se složili da je jedan od najmagičnijih na kojim smo prisustvovali, jer nismo videli bolje uklopljene vizuelne efekte uz nastup. Celokupno audiovizuelno iskustvo je stvorilo neki potpuno novi svet i istaklo ovaj muzički set koji je zatvorio glavnu binu za to veče.

Bladerunnaz Night na Dropyardu

Na Dropyard bini održana je Bladerunnaz Night, sa setovima Unglued-a, MC PVC-a, Chris.SU-a, Incident-a, Markova i Ninive-a. Zvuk drum & bass-a nosio je publiku kroz noć, a posebnu radost izazvala je plejlista sa hitovima iz 2010-ih. Milenijalci su uglas pevali Britney Spears i niz pop himni iz vremena kada su festivali za nas bili tek san.

Drag i disko na Magic Mirror bini

Magic Mirror je te noći bio posvećen performansima. “Queenz: Drag Me to the Disco” otvorio je veče u znaku disko glamura, nakon čega je Markus Pabst u “Endorphin Berlin” doneo elektronsku euforiju. Noć je zatvorila “Drag Queen Hungary – The Vibrant Muses of Artistry”, manifestacija scenske slobode i telesne veštine. Ispred bine, mini stage priređivao je pop-žurke uz Rihannu, Lady Gagu, ROSÉ & Bruno Marsa, momenat u kome su plesali i oni koji su do tada samo posmatrali.

Jukebox stage – povratak u MTV dane

Jukebox stage-u veoma nepravedno nismo pridali toliko značaja do naše treće večeri. On predstavlja baš to što mu ime kaže, džuboks hitova uz koje smo odrastali i koji su se mogli čuti sa Mtv-ja dok smo se spremali za odlazak u školu. Lista pesama okupila je zvezde o kojima smo čitali u Bravo časopisu, baš poput seta na Magic Mirror stage-u. Probuđene su mnoge core uspomene, zbog kojih je ovaj festival još značajniji, bili mi fanovi određenih performera sa šarenolike Sziget liste ili ne.

Proveli smo se između Dropyard-a i Jukebox stage-a, obilazili punktove festivala, gledali hrabre posetioce kako skaču sa bungee-a ili se katapultiraju iz gigantske praćke. Kao i svake večeri, radili smo i igrali, stvarajući naš mali deo Sziget magije.

Subota je potvrdila da Sziget nije samo festival, to je mesto gde se muzika, umetnost i sloboda stapaju u jednu priču, ispisanu svetlima, zvukovima i ljudima koji znaju da žive I iskoriste trenutke.

The post Sziget 9. avgust: Veče kada su nebo i bina disali istim ritmom appeared first on Kulturni kišobran.

Selektorka Takmičarskog programa – igrani film, Elma Tataragić, uvrstila je ove godine ukupno devet ostvarenja, među kojima će tri imati svetsku, a šest regionalnu premijeru, uključujući i film Stefana Đorđevića. 

„Od intimnih ličnih priča do društveno relevantnih drama, ova selekcija uspeva da prikaže složenost i vitalnost savremene filmske scene, obećavajući publici uranjajuće putovanje kroz raznovrsne stilove, teme i iskustva. Ovogodišnji Takmičarski program – igrani film nije samo proslava etabliranih talenata, već i platforma za nove umetnike koji su spremni da oblikuju budućnost balkanske i jugoistočnoevropske kinematografije“, izjavila je, između ostalog, Tataragić o selekciji.

„Izuzetna mi je čast da je regionalna premijera filma na Sarajevo filmskom festivalu, gde je zapravo i počela moja filmska priča petnaest godina ranije sa filmom Tilva Roš. Sarajevski festival neguje i čuva autore iz regiona i osećam se privilegovanim što je naš film deo ovogodišnjeg izdanja, ali ono što mi posebno znači je to da će cela moja porodica gledati prvi put film sa publikom”, rekao je Stefan Đorđević, autor filma je povodom regionalne premijere.

Inspirisan ličnim iskustvima reditelja, film prati Stefana, koji se vraća kući kako bi sa porodicom proslavio bakin rođendan, prvi put nakon smrti majke Nece. Vođen željom da završi film o svojoj majci i da pomogne povređenom psu, povratak kući postaje početak njegovog putovanja ka isceljenju. Film je inspirisan stvarnim životnim iskustvima reditelja, a u njemu glume članovi njegove porodice, koji pomažu u završetku radova na Necinoj kamp prikolici.

U filmu igraju Negrica Đorđević, Stefan Đorđević, Boško Đorđević, Đorđe Davidović, Budimir Jovanović, Ljiljana Jovanović, Marina Davidović, Vidak Davidović, Ana Petrović, Jana Mihajlović, Jakov Mihajlović, i pas Lija.

Direktor fotografije je Marko Brdar, montažeri su Tomislav Stojanović i Dragan von Petrovic, scenografkinja Dragana Baćović, kostimografkinja Biljana Grgur, snimatelj zvuka Bojan Palikuća, kompozitor Ivan Judaš, Julij Zornik je bio zadužen za dizajn i miks zvuka, Savina Smederevac je izvršna producentkinja, dok je Milica Tomović bila supervizorka režije.

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ nastao je u koprodukciji Srbije, Slovenije i Hrvatske, i predstavlja još jedno snažno autorsko ostvarenje u filmografiji Stefana Đorđevića, poznatog po poetičnim i vizuelno upečatljivim filmovima koji se bave ličnim, društvenim i ekološkim temama.

Film je na ovogodišnjem 38. izdanju Bolzano Film Festivala Bozen (BFFB) u Italiji osvojio Glavnu nagradu za najbolji film u takmičarskom programu.  

Film je producirala Dragana Jovović, za producentsku kuću Non-Aligned Films. Pored nje, producenti su i Stefan Ivančić, Ognjen Glavonić i Stefan Đorđević (Katunga), a koproducenti Vanja Jambrović (Restart, Hrvatska), Jožko Rutar (SPOK Films, Slovenija) i Miha Černec (Staragara, Slovenija).

Film je podržan je od strane Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture Republike Srbije, Medija fonda Evropske unije, Slovenskog filmskog centra i Viba filma, Hrvatskog audiovizuelnog centra i švajcarskog fonda Vision Sud Est. U fazi post produkcije učestvovao je u okviru industrijskog dela programa Les Arcs Work in Progress gde je osvojio specijalno priznanje žirija, kao i u programu radionice First Cut Lab RE-ACT 2023.

Stefan Đorđević je rođen 1987. godine u Boru. Upoznaje se sa svetom filma tumačeći jednu od dve glavne uloge u filmu „Tilva Roš“ Nikole Ležaića. „Tilva Roš“ je bio nominovan za Evropsko otkriće od strane Evropske filmske akademije. Završio je osnovne i master studije Kamere na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Diplomirao je sa kratkim igranim filmom „Kamen u ruci“ u režiji Stefana Ivančića, koji je premijerno bio prikazan u ACID programu Kanskog filmskog festivala. Režirao je kratki igrani film “Poslednja slika o ocu“, koji je selektovan na preko 50 internacionalnih festivala i nagrađen je na festivalima u Lokarnu, Sarajevu, Zagrebu, FAF-u i drugim. Kratki dokumentarni film „Portret umirućeg džina“ je prikazan na smotri Venecijanskog Bijenala arhitekture 2021. u sklopu srpskog paviljona i imao je premijeru na festivalu FIPA DOC.

Foto: Promo, autor fotografije Stefana Đorđevića je Nikola Krtinić

The post Regionalna premijera filma „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića na Sarajevo Film Festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Kid Cudi i energija glavnog stejdža

Glavni stejdž obeležio je Kid Cudi, uz energiju koja je rasla iz pesme u pesmu i publiku koja je svaku reč pevala iz sveg glasa. Mešao je žanrove onako kako samo on ume, a svetla koja su se probijala kroz krošnje i zvuk koji se širio preko celog ostrva dodatno su pojačavali utisak da ste deo nečeg posebnog.

U isto vreme, festival je obilovao umetničkim performansima, od akrobata na svilenim trakama koji svoju plesnu tačku izvode na velikoj visini do scenskih instalacija koje su okupljale publiku.

Tehno noć uz Len Fakija, Amelie Lens i Hot Since ’82

Neumorno trčanje od press centra ka raznim performansima i binama nas je dovelo do nastupa Lena Fakija koji je prikazao tehno u svom najčistijem obliku. Set je bio energičan, eksplozivan I visokog intenziteta. Nešto kasnije, na istom stejdžu (Bolt Night stage) Amelie Lens je pokazala svoje umeće i dokazala da je njeno ime sa razlogom u vrhu svetskog dj-inga. Njen hipnotišući nastup je držao posetioce budnim sve do zore, a intezivni tehno ritmovi su izmamili najzanimljivije plesne pokrete. Zatvorila je festivalski dan u šest ujutru, ali ni tada magija na ostrvu nije prestala.

Našu ekipu ništa nije moglo da spreči da na Yettel Colosseumu ostanemo do jutarnjih sati. Hot Since ’82 je napravio set sa kog se nije odlazilo. Deo ekipe je neprekidno upijao informacije I detalje dok su laseri, 360° bina i pulsirajući bas potpuno izbrisali osećaj vremena.

Drum & Bass maraton na Drop Yardu

Drop Yard je bio rezervisan za drum & bass, program “NCT & Friends” (Yue, NCT, T & Sugah, Ekko & Sidetrack, Gladde Paling) držao je masu u stalnom pokretu tokom seta od čak četiri sata i 45 minuta. Svaki od izvođača je uneo svoj stil u nastup, a sinhronizovana led svetla i laseri koji su se preplitali iznad publike su činili da svaki takt drum & bass-a postane intezivniji.

Deo redakcije je čak pronašao i svoju ljubavnu priču na ostrvu, pa im ovaj dan sem neverovatnog muzičkog iskustva nosi i posebne uspomene.

Magija manjih stejdževa – Magic Mirror i Light Stage

Ostatak redakcije je istraživao i manje stejdževe i smatra da su se najviše istakli Magic Mirror stage, koji je na zatvorenom i ima veliku binu na sredini. Tu smo naučili da ako se nismo popeli na binu znači da se nismo dobro proveli, i umesto kao novinari pristupili smo stejdžu kao posetioci nošeni energičnim ritmovima, kako sedmog avusta uz Lady Joker, tako i osmog avgusta uz mnogobrojne dj-eve koji su puštali throwback hitove. Sjajna muzika i živa atmosfera bile su prisutne i ispred same bine, ali i na Light Stage-u, koji kao mali intimni deo ostrva nenametljivo ispunjava posetioce toplinom i osmehom.

Među svim pićima, hit večeri bilo je točeno pivo sa ukusom trešnje, osvežavajuće, drugačije i očigledno omiljeno kod publike.

Ujutru smo jedva mogli da ućutimo zbrajajući utiske, iz čega nam je bilo jasno da je ovo još jedna festivalska noć koja je spojila energiju, muziku, umetnost i lične priče, baš onako kako Sziget to ume.

The post Sziget 8. avgust: Noć DJ-eva, boja, muzike i neočekivanih priča appeared first on Kulturni kišobran.