U okviru sporazuma postignutog sa Vladom Crne Gore na razvoju festivalskog turizma i sektora kreativnih industrija, biće realizovan projekat EXIT 2 Montenegro.

Projekat predviđa organizaciju dva velika muzička događaja, kao i niz manjih programa širom zemlje.

Događaji će biti raspoređeni u prvoj polovini jula i krajem avgusta, dok će tačni datumi i lokacije biti poznati uskoro.

Od Egipta do Malte

EXIT je ranije najavio svetsku turneju na atraktivnim lokacijama širom planete, uključujući festival ispred Velikih piramida u Gizi, Sea Star u Umagu i Spiral festival na Malti.

Nove destinacije širom sveta na kojima će EXIT organizovati događaje biće otkrivene uskoro, dok je već sada poznato da će vrhunac turneje i najveći događaji biti realizovani u Crnoj Gori.

Očekuje se da bi ukupna poseta mogla premašiti 200.000 ljudi, a procenjuje se i da bi ukupan ekonomski doprinos turističkoj privredi Crne Gore mogao biti veći od 40 miliona evra.

Sea Dance se vraća u Budvu

Posebnu pažnju izaziva i očekivani povratak Sea Dance festivala u Budvu, koji je već nakon prvog izdanja dobio nagradu za najbolji evropski festival u kategoriji do 40.000 posetilaca dnevno.

Novi projekti u Crnoj Gori predstavljaju važan korak u daljem razvoju Exita, koji nastavlja da širi svoju festivalsku energiju širom sveta i povezuje publiku kroz muziku i zajedničke vrednosti koje neguje.

EXIT se smatra jednim od najprepoznatljivijih muzičkih festivala na svetu. Tokom prethodnih decenija doneo je Srbiji tri nagrade za najbolji veliki evropski festiva na najprestižnijem evropskom festivalskom takmičenjul, kao i preko tri stotine miliona evra turističkog prihoda.

CNN je svojevremeno procenio da doprinos EXIT-a međunarodnoj promociji Srbije iznosi 80 miliona dolara godišnje, dok ga je britanski Economist ocenio kao neprocenjiv.

Nakon jubilarnog 25. izdanja EXIT je u okviru istog takmičenja odneo pobedu i u kategoriji za Najbolju event organizaciju Evrope.

Foto: Sea Dance Promo

The post EXIT pokreće dva velika događaja u Crnoj Gori appeared first on Kulturni kišobran.

Film “Strahinja Banović” Stefana Arsenijevića dobitnik je nagrade u kategoriji domaćih igranih filmova, a “Plavi Cvijet” Zrinka Ogreste u kategoriji srpskih manjinskih koprodukcija.

Arsenijević se prilikom prijema nagrade rekao je kako mu nagrada jako znači, posebno jer, kako je rekao, „dolazi od ljudi i profesionalaca čije mišljenje i rad zaista cenim“.

„Ovo je zatvaranje kruga – kada smo počeli da pišemo ovaj film, jedno od prvih istraživanja koje smo obavili bio je razgovor s migrantima nedaleko odavde, u staroj ciglani. Ti susreti i razgovori s pravim ljudima su nas zauvek promenili i pokazali koji put treba da sledimo dok pravimo ovaj film”, rekao je nagrađeni reditelj.

Ogresta je istakao kako je ovo njegov osni film, a da je svaki od njih prikazan po festivalima u Srbiji.

„Paralelno s pozivom festivala na Paliću, ja sam dobio poziv za odlazak na još dva festivala koji se istovremeno održavaju – jedan na jugu Italije, a drugi u Egiptu. Ali kao što vidite, ja sam danas ovdje”, poručio je hrvatski reditelj.

U obrazloženju žirija povodom nagrada stoji:

“Hvala vredne filmskim jezikom, koji i o najtežem govori na suptilan, rafiniran, a tako snažan način, Arsenijević je slojevito prepleo sa jedne strane ovdašnju tradiciju, mit, sa više nego aktuelnim, gorućim pitanjem savremenog sveta, kao što su migrant, i sa druge strane slikovitu i rečitu lepezu. Od pošasti koje kao legitimne takozvane vrednosti haraju ovim prostorima, do gorkog ukusa koji ostavlja učinak normi i takozvane pravde razvijenog sveta, u koje su ipak sve oči uprte. Posle dugo, dugo vremena, bio je to srpski film u glavnom programu festivala A kategorije u Karlovim Varima gde je, kao što znamo, trijumfovao, a potom nastavio da niže uspehe  i na drugim međunarodnim manifestacijama”.

O filmu „Plavi Cvijet“ žiri kaže:

“Kroz priču o savremenoj ženi, njenoj ćerki u tinejdžerskim godinama i majci koju sustižu zdravstveni problemi, te bivšem suprugu i zabranjenom partneru, snažnom a nepretencioznom filmskom poetikom film preispituje nemogućnost komunikacije ne samo među ljudima, već i čoveka sa samim sobom, upućujući na zloslutne posledice. S druge strane daje upečatljivu sliku savremenog društva danas i ovde, čije je jedno od težišnih tačaka beznađe svih generacija, kao posledica neoliberalnog konteksta u kome je imetak sve, a čovek ništa”.

Asocijacija filmskih festivala Srbije osnovana je 2021. godine na inicijativu Filmskog centra Srbije, a njene članice su Festival evropskog filma Palić, Festival filmskog scenarija (Vrnjačka Banja), Festival glumačkih ostvarenja – Filmski susreti (Niš), Leskovački internacionalni festival filmske režije, Festival autorskog filma (Beograd), Šumadijski internacionalni filmski festival debitantskog filma (Kragujevac) i festival Slika u pokretu (Novi Sad).

Foto: Damir Vujković

The post Stefan Arsenijević i Zrinko Ogresta reditelji najboljih filmova u 2021. godini appeared first on Kulturni kišobran.

Festival će otvoriti glumac Mladen Sovilj u četvrtak, 30. juna u 20:30 na Open Airu Borići, kada počinje i takmičarski program festivala.

Tradicija festivala jeste da ga otvara jedan mladi glumac koji je obeležio proteklu godinu po mišljenju festivalskog tima.

Takmičarski program

U takmičarskom programu festivala je 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program. U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije, a festivalski tim je posebno ponosan što je među njima 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona.

Glavni žiri činiće Marta Bjelica, glumica iz Srbije, Dušan Kasalica, reditelj iz Crne Gore, i Lana Matić, producentkinja i selektorka Zagreb Film Festivala iz Hrvatske.

Muzički program

Muzički program devetog Bašta Festa, koji se održava od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, predstaviće najoriginalnija imena domaće klupske scene, a na zatvaranju će nastupiti sve popularniji beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež. Muzički program se održava u parku „Borići“, počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.

Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je i BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu. Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg će se okupiti mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. 

Foto: Bašta promo

The post Talentovani Mladen Sovilj otvara 9. Bašta Fest appeared first on Kulturni kišobran.

U svom novom ostvarenju Hikling je i glavni glumac. Junak filma je filmski stvaralac, pogođen napadom anksioznosti, koji napušta svoje snimanje i luta noćnim Parizom u potrazi za utehom. Tokom ove noći, on će se suočiti sa svojim strahovima i preispitivati svoje želje.

“Veoma je različit od onoga što sam radio ranije i za mene predstavlja nešto poput otvaranja novog poglavlja. Ima klasičniji narativ i formu. Igrao sam i glavnu ulogu što je uzbudljivo i zabavno. Bilo je i naporno i pomalo zastrašujuće, jer ste kao reditelj na neki način zaštićeni ako niste u samom filmu. Ovde nisam imao taj štit. Želeo sam da film bude jednostavan i pristupačan, i nadam se da sam u tome uspeo”, rekao je Entoni Hikling o filmu.

Hikling se prisetio i svog prvog dolaska na festival.

“Kada sam prvi put bio ovde, celo mesto je bilo okruženo policijom, pa sam pomislio da je ovo policijska stanica. Posle su mi objasnili o čemu se radilo i bio sam iznenađen. Kad sam se vraćao, svaki put je festival bio sve veći, a policija se više ne vidi. Festival je sve prihvaćeniji i procvetao je. Osećam se ponosno što sam prisustvovao toj evoluciji, a na neki način bio i njen deo”, rekao je on o odnosu koji je tokom godina izgradio sa Merlinka festivalom.

Entoni Hikling je renomirani anglo-francuski glumac i reditelj čija su ostvarenja prikazana širom sveta. Bio je prvi internacionalni gost Merlinka festivala 2012. godine, a 2019. bio je gost jedanaestog festivalskog izdanja u okviru kojeg je prikazana retrospektiva njegovih filmova “Little Gay Boy” (2013), “One Deep Breath” (2014), “Where Horses Go to Die” (2016) i “Frig” (2018). Njegove filmove karakteriše religijska simbolika i eksplicitni seksualni prikazi koji često brišu granicu između preteranog nadrealizma i realizma, a Hikling za svoj rad kaže da je inspirisan potrebom da spozna istinu o sebi.

Trinaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održava se od  9. do 12. decembra 2021. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom “Festival 13”. Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 10. do 13. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Foto: KomunikArt

The post Hikling: Želeo sam da film bude jednostavan i pristupačan, i nadam se da sam u tome uspeo appeared first on Kulturni kišobran.

U „Glavnom takmičarskom međunarodnom programu“ („Internazionale Concorso“) biće prokazano 17 filmova iz čitavog sveta koji će se takmičiti za glavnu nagradu festivala – „Zlatnog leoparda“ („Pardo d’oro“) – i druge prestižne nagrade. U ovoj selekciji se nalaze najbolji predstavnici savremene kinematografije, odabrani u skladu sa istorijom i tradicijom Filmskog festivala u Lokarnu. Pored Dragojevićevih „Nebesa“, u „Glavnom takmičarskom programu“ našle su se nove režije Ejbela Ferare („Nule i jedinice“), Aksel Roper („Mala Solanž“), Lorenca Merca („Duša zveri“), Aleksandra Zeldoviča („Medeja“), Pitera Brunera („Lucifer“)…

Novi film Srđana Dragojevića je priča o čudima. U pitanju je neobična i provokativna komedija o izazovima hrišćanstva u 21. veku i o tome kako prava, autentična čuda poslata ljudima sa nebesa danas kod njih mogu da izazovu zabunu i  često, suprotan efekat. Scenario za film „Nebesa“ je zasnovan je na prozi Marsela Emea (1902-1967) i kombinuje crnu komediju sa elementima fantastike. Radnja  prati isprepletene sudbine šest glavnih likova u tri različita vremenska perioda. Svetska premijera „Nebesa“ je zakazana za 5. avgust, a reprize na fesitalu će biti 6. i 7. avgusta 2021.

U jednosatnom dokumentarnom filmu „Rampart“ Marka Grbe Singa, autor provodi vreme u napuštenom stanu svog detinjstva u Beogradu. Naviru sećanja, idilična i traumatična. Porodična VHS arhiva prikazuje Markov svet tokom 1998. i 1999. godine: porodični skupovi, kućni ljubimci, video igre i trenuci neizvesnosti dočaravaju dečakov život u vrtlogu istorisjkih događaja.  Svetska premijera filma „Rampart“ je zakazana za 9. avgust 2021, a reprize u Lokarnu slede 10. (dve projekcije) i 11. (jedna projekcija) avgusta.

U programu „Leopradi budućnosti“ biće prikazan švajcarsko-srpski kratki film „Vesti“ (u originalu: „Real News“, ranije poznat pod naslovom „Smena“) u režiji Luke Popadića. Ovaj sedamnaestominutni igrani film prati mladog američkog TV reportera koji 1999. godine dolazi u Beograd sa jakim profesionalnim ubeđenjima i verom u slobodu. Popadićev film biće premijerno prikazan 12. avgusta, dok su reprize planirane za 13. i 14. avgust 2021. godine.

Foto: FCS promo

The post Premijere novih filmova Dragojevića, Grbe Singa i Popadića u Lokarnu appeared first on Kulturni kišobran.

Film „Najgora osoba na svetu” beleži četiri godine života tridesetogodišnje Džuli koja plovi smutnim vodama svog ljubavnog života i bori se da pronađe svoj put, što je navodi da realno sagleda ko ona zapravo jeste. Film, nakon „Reprise” i „Oslo, 31. avgusta”, zaokružuje Trirovu Oslo trilogiju.

Ostvarenje „Čisto ljudski” prikazuje šest karaktera u šest isprepletenih sekvenci. Ovo je dramska priča koja prikazuje očajne osobe koje pokušavaju da prežive, u potrazi za ljubavlju ili iskupljenjem.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će svetsku premijeru imati film „Furija” Petra Ristovskog (17h), a u nastavku večeri će na repertoaru biti ostvarenja „Prolećna pesma” Natalije Avramović (17:30) i „Jaruga” Krasnahorkaija Balaža (19h).

Glavna protagonistkinja istoimenog filma, Furija, vraća se u prošlost, u futurističku, neosetljivu sredinu koja se ogrešila o nju kao devojčicu. U potrazi za svojim krvnicima, ona prekraja rupe u pamćenju i, kao produžena ruka Pravde, kažnjava odgovorne.

U filmu „Prolećna pesma”, Petra, mlada samohrana majka, nakon razvoda i smrti oca, pokušava da se oslobodi i živi svoj život uprkos svima, tražeći onog pravog. U filmu „Jaruga” mađarski akušer i uskoro otac Balint, mora se na Uskrs vratiti u svoje rodno selo u Maramurešu u Rumuniji i suočiti se sa sinom kojeg je napustio pre 17 godina.

U čast ovogodišnje dobitnice nagrade Underground Spirit, rumunske producentkinje Ade Solomon, biće prikazan film „Toni Erdman” rediteljke Maren Ade, svojevremeno kandidat za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja i petostruki laureat Evropskih filmskih nagrada 2016. godine. Projekcija je zakazana za 21 čas u bioskopu Abazija na Paliću.

Selekcija Slovenija u fokusu će od 17 časova u bioskopu Eurocinema u Subotici predstaviti kratki film „Bik” Bojana Labovića, nakon čega je na repertoaru dugometražno ostvarenje „Ne zaboravi da dišeš” Martina Turka. U ovom filmu Klemenova svakodnevna rutina druženja sa voljenim bratom na teniskom terenu i kraj obližnje reke, prekida se iznenadnom i strasnom Petrovom ljubavnom vezom sa njegovom prelepom vršnjakinjom Sonjom, vezom koja u Klemenu pokreće bujicu sukobljenih emocija i bezobzirnih postupaka.

U okviru selekcije Novi mađarski film, u bioskopu Eurocinema u Subotici u 19h na programu je film „Sedam malih slučajnosti” reditelja Petera Gotharda, koji u središtu radnje ima Gertrud, sredovečnu nastavnicu muzičkog zasićenu porodičnim životom sa mužem i sinom tinejdžerom. Njen život se preokreće kada sretne svoju bivšu učenicu, prelepu Alban.

U selekciji Novi evropski dokumentarni film, u 19 časova u Art bioskopu Lifka u Subotici biće prikazano ostvarenje „Nova smena“ češkog reditelja Jindriha Andrša, o rudaru koji je nakon zatvaranja rudnika uglja u procesu prekvalifikacije za kompjuterskog programera.

Na istoj lokaciji, u selekciji Eco Dox od 17h na repertoaru je  film „Ptice Amerike” francuskog reditelja Žaka Leja, a od 18:25 “Metaplazma, slučaj ptica” Nemanje Babića. Projekcije 10 kratkih filmova iz selekcije Mladi duh Evrope počinju u 22h u bioskopu na Paliću.

Foto: Promo

The post „Čisto ljudski” i „Najgora osoba na svetu” večeras na Palić Film Festu appeared first on Kulturni kišobran.

U okviru ove selekcije naći će se 12 ostvarenja iz ove zemlje: „Neću da budem luzerka“, „Pođi sa mnom“, „Ne zaboravi da dišeš“, „Korporacija”, „Bik“, „Ona lovi“, „Marsova luka”, „Muzika je vremenska umetnost: LP film Laibach“, „Odlaženje“, „Istorija biciklizma“, „Nerazdvojni“, i „Rešetari sa Crvenog krsta“.

Svi filmovi iz ove selekcije biće prikazani u bioskopu Eurocinema u Subotici. Ove godine uvedena je i specijalna počasna nagrada „Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji, koja će biti uručena slovenačkoj glumici Mileni Zupančić.

U selekciji „Slovenija u fokusu”, tokom trajanja festivala biće prikazana četiri igrana dugometražna filma. 

„Neću da budem luzerka” u režiji Urše Menart prati istoričarku umetnosti u kasnim dvadesetim, koja se bori za samostalnost i dostojanstvo u urbanom miljeu nezaposlenosti i prekomorskih migracija. U filmu „Pođi sa mnom” Igora Šterka izlet troje tinejdžera prerasta u dramu u dubini šume, dok film otkriva dosad neviđene lepote prirode Slovenije. „Ne zaboravi da dišeš“ u režiji Martina Turka je lirska i angažovana drama odrastanja o 15-ogodišnjem mladiću Klemenu u malom ruralnom mestu. „Korporacija” Mateja Nahtigala u fokusu ima kontroverznog policijskog inspekora Leona Gala, koji rešava slučaj vezan za najveću investiciju u istoriji grada.

Na repertoaru će biti i tri kratkometražna igrana ostvarenja: „Bik” reditelja Bojana Laboviča napeta je drama o nastavniku likovnog bez posla Milanu, i biku u potrazi za životom, koji je pobegao iz klanice; „Ona lovi” Urške Đukić govori o samostalnoj ženi bez ljubavi koja odlučuje da postane lovac na šumsku divljač, a „Marsova luka” Maura Lainščeka predstavlja intimni portret jedne luke i njenog odnosa sa gradom.

Program “Slovenija u fokusu” će predstaviti i dva dugometražna dokumentarca sa muzičkom tematikom. „Muzika je vremenska umetnost: LP film Laibach”  je ostvarenje Igora Zupea koji predstavlja spektakularni portret svetski poznate, kultne grupe industrial muzike i neponovljivog art-koncepta. Film „Odlaženje” u režiji Petre Seliškar filozofska je meditacija o životu slovenačkog poete, gitariste i lautiste Tomaža Pengova, čiji je album „Otpotovanja” iz 1973. bio prvi kantautorski album u nekadašnjoj SFRJ.

Kratki dokumentarni film iz Slovenije biće predstavljen kroz tri naslova. „Istorija biciklizma“ (reditelj Karpo A. Godina) tematizuje misao da bickli nisu deo bili deo nacističke propagande već deo istorije slobode. „Nerazdvojni” (režija Marko Naberšnik)  prati grupu prijatelja koja pronalazi način da se poveže tokom pandemije Covid-19 i čestita drugu rođendan. „Rešetari sa Crvenog krsta”  Dragomira Zupanca govori o slovenačkoj manjini u Beogradu, kroz priču o stogodišnjoj radionici za sita i rešeta majstora Debeljaka, oca i sina.

Milena Zupančić dobitnica počasne nagrade „Aleksandar Lifka”

Milena Zupančić, ovogodišnja dobitnica počasne nagrade „Aleksandar Lifka” za doprinos regionalnoj kinematografiji, jedna je od najznačajnijih jugoslovenskih glumica. Za ulogu u filmu „Idealist“ (1976) nagrađena je „Zlatnom arenom” u Puli i priznanjem „Carica Teodora” na glumačkom festivalu u Nišu, a popularnost je utvrdila ulogama u filmovima „Novinar“ (1979) i „Dečko koji obećava“ (1981). Osvojila je čak šest Sterijinih nagrada u Novom Sadu i najnagrađivanija je jugoslovenska glumica na ovom pozorišnom festivalu. Bila je prvakinja ansambla ljubljanske Drame, igrala na skoro svim slovenačkim i pozorišnim scenama Jugoslavije i radila aktivno za UNICEF punih 11 godina. U njenu čast biće prikazan film „Svaka dobra priča je ljubavna priča”, kao posebna projekcija 14. jula na Gradskom trgu.

Tokom festivala će biti održan i Okrugli sto sa temom „Dometi savremene slovenačke kinematografije” kojim će rukovoditi Ivana Kronja i Dragomir Zupanc uz učešće predstavnika festivala, filmskih centara, autora i producenata slovenačkih filmova.U predfestivalskom programu i centralnom delu manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću. Pored bogatog  filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.

Foto: Palić promo

The post Slovenija u fokusu na Festivalu evropskog filma Palić appeared first on Kulturni kišobran.

Nekoliko dana kasnije, 13. juna, istu predstavu imaće priliku da pogleda somborska publika, u okviru tradicionalnog 28. i 29. Pozorišnog maratona, koji ove godine nosi naziv „Liberté, égalité, fraternité, solidarité!“, dok će 24. jun obeležiti gostovanje predstave „Deobe“ Dobrice Ćosića, u režiji Juga Radivojevića u Kruševcu, u okviru festivala „Vidovdanske svečanosti“.

„Dženis“ na letnjoj turneji

Predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ nastavlja svoju avanturu u julu, na beogradskom 29. Belefu, na kom nastupa 2. jula. Iz prestonice putuje u Banjaluku, na Međunarodni festival pozorišta Teatar fest „Petar Kočić“ 2021. i biće izvedena 8. jula.

U drugoj polovini polovini jula, „Dženis“ igra na Ohridu, u okviru festivala „Ohridsko leto“. Dvadesetog julskog dana, na obali Ohridskog jezera publika će imati priliku da uživa u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?“. Za kraj, ove talentovane, mlade glumce put vodi i na „Viminacijum fest“ gde će igrati 25. avgusta.

Na daskama koje život znače – od festivala do festivala

Jedna od omiljenih predstava publike, „Tartif“ (Komično u klasičnom) autorski projekat Igora Vuka Torbice, rađenog u korpodukciji sa Narodnim pozorištem Sombor, odlazi 3. jula u Sofiju na međunarodni festival WORLD THEATRE IN SOFIA.

Samo nedelju dana kasnije, 10. i 11. jula Lorkine „Krvave svadbe“, u režiji Igora Vuka Torbice, biće izvedene na festivalu „Grad teatar“ u Budvi.

„Deobe“ i „Velika depresija“ na Sterijinom pozorju!

Dve predstave Srpskog narodnog pozorišta su u takmičarskoj selekciji 66. Sterijinog pozorja. Predstava „Deobe“, u režiji Juga Radivojevića biće izvedena 19. juna, dok će „Velika depresija“ reditelja Marka Čelebića biti odigrana 21. juna. Pod sloganom „Zlu vremenu, uprkos“ ovogodišnje Sterijino pozorje biće održano od 18. do 26. juna.

Foto: Siniša Trifunović

The post Srpsko narodno pozorište ovog leta na Sterijinom pozorju i festivalima u regionu appeared first on Kulturni kišobran.

Festival će 5. novembra u 19 i 21 čas svečano otvoriti svetska bioskopska premijera filma Nick Cave – Idiot Prayer u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom Cineplexx-u.

Direktor festivala Rajko Petrović predstavio je na konferenciji za medije ovogodišnji festival i izazove sa kojima se suočavaju organizatori festivala danas.

Slobodna zona pre deset dana je dobila podršku programa MEDIA Kreativna Evropa što je rezultiralo da ovogodišnje izdanje publici predstavi 70 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije (51 dugometražni i 19 kratkometražnih filmova).

Međunarodne selekcije

Branka Pavlović predstavila je filmove iz Međunarodne selekcije, govoreći o filmu Moj najdraži rat Ilze Burkovska Jacobsen rediteljke iz Letonije.

Moj omiljeni rat je animirani dokumentarac koji je zasnovan na priči o detinjstvu rediteljke koja je odrasla u SSSR-u tokom Hladnog rata. Dinamičan i angažovan dokumentarac o Kristofu Šlingenzifu, nemačkom reditelju i angažovanom umetnik Šlingenzif – vrisak protiv ćutanja još jedna je preporuka selektorke festivala, za koji je rekla da je ovo film u kome se umetnik sve vreme obraća publici, i taj način snimanja filmova je sada postao trend u filmskoj umetnosti.

Horizonti Balkana

Ivan Bakrač selektor Regionalnog programa – Horizonti Balkana govorio je o filmovima koji su se našli u ovoj selekciji posebno dajući osvrt na filmove Akasa, moj dom, U slavu ljubavi i Uzidani.

Ono što je posebno kod ove selekcije jeste to da je primetan trend da autori sa Balkana polako izlaze iz tematike problema ovih prostora i da ovi dokumentarci počinju da se snimaju u drugim zemljama i bave se  drugačijim poetikama. Filmovi iz ove selekcije biće domaće premijere na festivalu, a međunarodnu premijeru  na Slobodnoj zoni imaće film Nedelje grčke rediteljke Alethea Avramis. 

Ivan Ramljak reditelj filma O jednoj mladosti biće gost ovogodišnjeg festivala (pobednik iz 2016). O jednom mladosti imaće premijeru 7. novembra u 18:30 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Ostale programske linije festivala čine EU Zona promena, Green zone (nova programska selekcija), Ženska linija, selekcija 14+, Kinokaucu predstavlja, U fokusu, Šta je ostalo od Titove zaostavštine, Zona bez granica, kao i program kratkometražnih filmova Future iz Here.

Selektor govornog programa Kompas Slobodne zone, Ivan Milenković, rekao je da se ovogodišnji Kompas bavi filmovima u čijem fokusu su globalni problemi, ali se veoma lako mogu preslikati i na naše prostore. Panel diskusije u okviru ovog programa će se održati nakon projekcije filmova Pad kralja, Ovo je naša zemlja, Šuma i Umetnost sećanja u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Podcast: Na kafi sa autorima

Na kafi sa autorima postao je podcast Slobodne zone (uređuje i vodi Milica Lapčević), a u toku festivala biće održana i promocija knjige 50 godina filmskog hita u srpskoj kinematografiji 1969-2019 profesorke Fakulteta dramskih umetnosti Marine Fafulić Milosavljević. Mnogi će u ovoj knjizi moći da pronađu interesantne informacije o svojim omiljenim domaćim filmovima.

Novi program festivala Digitalni propeler u saradnji sa Media deskom Srbija ponudiće dve dvodnevne radionice gde će nezavisni srpski prikazivači arthouse filmova imati priliku da se upoznaju sa različitim digitalnim promotivnim strategijama za izgradnju i privlačenje publike u bioskope, kao i novim poslovnim modelima koji su se nametnuli usled pandemije korona virusa.

Iako bez gostiju, ovogodišnji festival publici donosi i Q&A sa autorima koji su snimljeni pre festivala i biće prikazani publici nakon projekcija filmova.

U toku festivala u Jugoslovenskoj kinoteci prikazivaće se filmovi Pietra Marčela jednog od najinteresantnijeg filmskog reditelja u savremenoj kinematografiji danas. Nakon projekcije filma Martin Eden biće održan razgovor sa ovim fascinantnim rediteljom, a Master Klas će održati i rediteljka Ivana Mladenović. 

KinoKauch – velika novina

Velika novina ovogodišnjeg festivala je prikazivanje filmskog programa preko onlajn platforme KinoKauch (kinokauch.com). Ovo hibridno izdanje Slobodne zone moći će da prate svi stanovnici Srbije koji imaju pristup internetu. Uputstvo za gledanje onlajn može se naći na sajtu festivala slobodnazona.rs.

Karte

Karte za ovogodišnji festival mogu se naći na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Bioskopa Fontana, bioskopa Cine Grand BIG Rakovica, Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra, Cineplexxa Niš.

Foto: Promo

The post Slobodna zona: 70 filmova i podcast i KinoKauch appeared first on Kulturni kišobran.

Festival se održava od 11. do 16. septembra na tri lokacije u Smederevu.

Treće izdanje Dunav Film Fest-a otvoriće ratna drama koja je svoju svetsku premijeru imala na Berlinskom filmskom festivalu, gde je pokupila sve simpatije publike.

Film „Časovi persijskog“ nastao je po istoimenoj kratkoj priči nemačkog pisca Volfgana Kolhase. Vodi nas kroz život jednog mladog jevrejina tokom nemačke okupacije za vreme Drugog Svetskog rata. Njegova neobična snalažljivosti i lukavosti spasiće mu sopstveni život.

Kako bi preživeo u koncentracionom logoru, Žil, mladi jevrejin iz Belgije, lažno tvrdi da je Persijanac. Tamo nailazi na nemačkog upravnika logora koji će jedini da poveruje u njegove reči. Nekonvencionalno prijateljstvo se stvara između njih dvojice, kada Klaus traži od Žila da ga nauči presijski jezik za koji on samo pretpostavlja da zna.

Film je nastao u koprodukciji Nemačke, Rusije i Belorusij. Biće deo ovogodišnjeg takmičarskog programa, boreći se za glavnu nagradu festivala „Dunavska Lađa“. Pored filma „Časovi Persijskog“ u takmičarskog programu biće prikazano još šest filmova.

Festival će biti svečano otvoren 11. septembra od 19 i 30 časova u Malom gradu Smederevske tvrđave, a publika će i tokom narednih dana moći da prati najnovija filmska ostvarenja.

Pored Malog grada Smederevske Tvrđave i ove godine posetioci festivala besplatno će moći da gledaju filmove na Brodu Pristan, kao i na Karađorđevom trgu gde se tradicionalno prikazuju Klasici srpskog filma.

Foto: Dunav Film Fest

The post „Časovi persijskog“ otvaraju treći Dunav Film Fest appeared first on Kulturni kišobran.