Gran-pri festivala „Živojin Žika Pavlović“ za najbolju režiju u kategoriji Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ dodeljen je Muratu Firatogluu za njegov film „Jedan od onih dana kada Heme umire“, zbog hrabrih rediteljskih odluka i svežine pristupa temi.

Ovaj film „kroz prizmu male zajednice govori o problemima današnjeg sveta koji nema vremena niti volje za mirnim rešavanjem nesuglasica“, naveo je žiri u svom obrazloženju.

Reditelj i član žirija Siniša Dragin uručio je nagradu turskom reditelju Muratu Firatogluu, koji se zahvalio festivalskom timu i žiriju, istakavši kako je veoma počastvovan zbog ove nagrade.

Žiri ovog programa dodelio je i Nagradu za poseban doprinos za scenario filma „Yugo Florida“, autorima Vladimiru Tagiću i Milanu Ramšak Markoviću. „Kroz originalan pristup govore o kasnom sazrevanju glavnog junaka kroz događaje u koje ga je život gurnuo“, naveo je žiri.

Nagradu je primio Vladimir Tagić, koji se zahvalio u ime nagrađenog dua.

„Posebno sam srećan kada vidim kako izgleda ova nagrada, zato što je na njoj fotografija iz filma ‘Kad budem mrtav i beo’. Stvarno je velika čast primiti nagradu sa možda i najikoničnijom fotografijom koja je ikad nastala u jugoslovenskom filmu“, istakao je Tagić.

O nagradama u Glavnom takmičarskom programu „Buđenje Balkana“ odlučivali su reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Sejfi i reditelj Siniša Dragin.

Nagrada „Dušan Makavejev“ za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu „Misterije filma“ dodeljena je američkoj rediteljki Amandi Kramer za ostvarenje „By Design“, koje je žiri okarakterisao kao „hipnotički hibrid filma, performansa i instalacije“ i „vorholovski konceptualan“.

Žiri, koji čine rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta, u obrazloženju je naveo da je film „duhovita i drska studija objektivizacije i apsurda konzumerističke nužde da se pobegne od tereta stvarnih odnosa i tako kroz pretvaranje subjekta u objekat na kraju pobegne u izvesnost praznine“, te da „film sadrži makavejevljevsku britkost, zaigranost i neumoljivu duhovitost“.

Specijalna nagrada za rediteljski postupak dodeljena je rediteljki Dongu Dije Linu za film „Ne plači leptiru“, i to „zbog veštine isticanja krhke granice između banalnosti i radikalnih životnih obrta, često uslovljenih našom sklonošću ka igri koja nikada ne može biti dozirana i koja nam uvek izmiče i na kraju se okreće protiv nas“. Žiri je posebno istakao „sugestivnu i uzbudljivu promenu žanra motivisanu hiperrealnim doživljajem glavne junakinje“.

Nagradu za najbolju režiju u Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ osvojila je Teona Strugar Mitevska za film „Majka“.

Nagrada se dodeljuje „zbog veštog i suptilnog dodirivanja sa žanrovima mistike, fantazije i trilera u brižljivo režiranoj istorijskoj drami, kao i za hrabrost rediteljke u portretiranju jedne od najznačajnih ličnosti 20. veka putem otkrivanja moralne dileme od koje zavisi njen duhovni opstanak“, naveo je žiri u sastavu Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

Nagradu je u ime laureatkinje primio ambasador Severne Makedonije u Beogradu Nikola Tupančeski, koji je ovom prilikom rekao: „Ovo je veliko priznanje za našu producentkinju i rediteljku, ali isto tako predstavlja i veliko priznanje za Republiku Severnu Makedoniju“.

Nagradu za poseban doprinos za ulogu u filmu „Karmadona“ dobila je naša poznata glumica Jelena Đokić, i to „za preciznu igru u zahtevnom žanru, ispunjenje uloge u svim aspektima, kao i doprinos kojim je film dosegnuo viši umetnički nivo“.

Darja Bajić Božović, direktorka Balkanskog festivala filmske režije, istakla je da ovaj festival ne bi mogao da bude realizovan bez partnera i prijatelja, kao ni bez tima festivala, koji je doprineo održavanju festivala u teškim uslovima. „Hvala i publici koja je bila uz nas i zbog koje pravimo ovaj festival“, zaključila je direktorka BFFR-a.

Po završetku dodele nagrada, prisutnima se obratio i hrvatski reditelj, prijatelj festivala i selektor programa „Povratak žanru“, Vinko Brešan.

„Pre 25 godina sam se preselio na Kvaternikov trg u Zagrebu. Unutrašnje dvorište je bilo betonirano, a na sredini je bila mala pukotina, gde je bila jedna, tek par centimetara velika biljka. Nakon 20 godina ta biljka je došla do mog četvrtog sprata. E, to je balkanski film. To je ono gde smo mi u stanju zapravo probiti sve betone i izrasti u nešto lepo i nešto veliko. Verujem da će ovaj Balkanski festival filmske režije doći do četvrtog sprata. Verujem da smo u stanju sve osvojiti, da ćemo vrlo brzo ostvariti neke bitne stvari kao što je Balkanski fond, koji će pomagati balkanskom filmu da zaista naraste. Iskreno verujem da ćemo se veseliti još više u sledećim godinama“, ispričao je Brešan.

Podsećamo, na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje je održano od 10. do 14. juna, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija prikazano je 21 ostvarenje.

Selektor programa „Buđenje Balkana“ bio je naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, suosnivač festivala, selektor programa „Misterije filma“ – reditelj i suosnivač festivala Uroš Tomić, dok je program „Povratak žanru“ selektovao poznati hrvatski reditelj Vinko Brešan.

Deo festivalskog programa održan je po prvi put u novom prestoničkom bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, koji je doneo nov i atraktivan ambijent gledanja filmova pod otvorenim nebom, dok je deo programa prikazan u poznatom bioskopu Tuckwood.

Tokom pet dana festivala BFFR je bio regionalna prestonica filma, ali i događaj u čijem je fokusu bila vidljivost balkanskog filma u svetu, odnosno inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

The post Završen 2. Balkanski festival filmske režije: ovo su svi nagrađeni appeared first on Kulturni kišobran.

Izlet za početak

Festival će otvoriti film „Izlet“ Nenada Pavlovića, 10. juna u 19.30 u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, uz prisustvo ekipe filma. Ovo ostvarenje biće prikazano van konkurencije u okviru programa Specijalne projekcije.

Buđenje Balkana

Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ prikazaće najbolje balkanske filmove koji predstavljaju hrabre i snažne glasove i vizije autora s ovih prostora, po izboru selektora Darka Bajića.

U ovoj selekciji najboljih balkanskih filmova publika će imati prilike da vidi premijerne i nagrađivane filmove na svetskim festivalima. Biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Selektor programa „Buđenje Balkana“ je Darko Bajić, a žiri čine istaknuti sineasti: reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Saify i reditelj Siniša Dragin. Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog crnog talasa.

Misterije filma

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ je selekcija inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, u kojoj reditelji iz raznih delova sveta pomeraju granice filmskih konvencija.

U ovom programu publika će moći da pogleda ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska) i „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija).

Selektor programa „Misterije filma“ je Uroš Tomić, a članovi žirija su rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta.

Pročitajte i ovo:

Lordan Zafranović dobitnik nagrade „Živojin Žika Pavlović“ Balkanskog festivala filmske režije

Povratak žanru

Balkanski takmičarski program „Povratak žanru“ predstaviće filmove koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ili ih istovremeno svesno i vešto osvežavaju.

U ovoj selekciji na programu su filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija) i „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija).

Selektor programa „Povratak žanru“ je Vinko Brešan, a žiri čine reditelji Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

U okviru programa specijalnih projekcija, publika će uz „Izlet“ moći da pogleda i kultni klasik domaće kinematografije „Crni bombarder“ Darka Bajića, kao i film „Mileva Ajnštajn“ Andrijane Stojković.

Balkanski festival filmske režije ove godine će predstaviti i novi bioskopski prostor – Open Air Cinema u Rajićevoj, koji će publici doneti spektakl pod zvezdanim nebom. Tokom pet dana festivala, od 10. do 14. juna, BFFR će biti oaza uživanja za filmofile i regionalna prestonica filma, ali i mesto na kome možete da se susretnete sa istaknutim filmskim glumcima i autorima. Filmski program festivala paralelno će se odvijati i u poznatom beogradskom bioskopu Tuckwood.

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

The post Pogledajte program 2. Balkanskog festivala filmske režije appeared first on Kulturni kišobran.

Ovogodišnji program, između ostalog, donosi filmove koji istražuju živote velikih umetnika i sportskih legendi, ali i sudbine gradova i civilizacija suočenih sa istorijskim izazovima.

Film „Pompeja: Ispod oblaka“ (Sotto le nuvole, 2025) renomiranog autora Đanfranka Rosija donosi potresnu priču o Napulju, gradu koji živi pod stalnom pretnjom Vezuva i Kampi Flegreja. Dok se podrhtavanja tla pojačavaju, arheolozi nastavljaju da istražuju prošlost, a stanovnici žive između svakodnevice i straha, pod senkom sudbine drevne Pompeje.

Biografski dokumentarac „Roberto Roselini: Više od života“ (Roberto Rossellini, più di una vita, 2025) autora Rafaelea Brunetija, Ilarije de Laurentis i Andree Paola Masare vraća publiku u 1956. godinu, kada se slavni italijanski reditelj suočavao sa ličnom i umetničkom krizom. 

Filmovi sa Ingrid Bergman nisu uspevali, brak im se raspadao, a štampa je bila nemilosrdna. Kada se Bergman vratila u Holivud, Roselini prihvata poziv indijskog premijera Džavaharlala Nehrua da dokumentuje napredak Indije. Sa sumnjama i koferom punim špageta, kreće u potragu za kreativnim i emotivnim preporodom, inspirisan zemljom koja spaja tradiciju i modernost.

Ljubitelji umetnosti imaće priliku da pogledaju film „Spavač: Izgubljeni Karavađo“ (The Sleeper. El Caravaggio perdido, 2025) reditelja Alvara Longorije, koji istražuje uzbudljivu priču o slici otkrivenoj u jednoj kući u Madridu, za koju se veruje da bi mogla biti izgubljeno delo velikog italijanskog baroknog slikara Karavađa. Film prati proces ekspertiza, polemika i uzbuđenja koje je ovo otkriće izazvalo u svetu umetnosti.

Među istaknutim naslovima je dokumentarni film „Keni Dalgliš“ (2025) reditelja Asifa Kapadije (Diego Maradona, Amy, Senna) koji prati put slavnog škotskog fudbalera od FK Seltika do FK Liverpula, njegov uspon do statusa evropske fudbalske legende i dubok uticaj koji je ostavio, kako na terenu, tako i u zajednici. Film donosi intiman portret sportiste čije ime zauzima posebno mesto u istoriji Liverpula.

Festival će u četvrtak, 26. februara biti otvoren filmom “Orvel 2+2=5”, a kompletan program osmog izdanja DOK festivala dostupan je na zvaničnom sajtu dokfest.rs.

Naslovna fotografija: Morena Films

The post Životi velikih umetnika i sportskih legendi na DOK #8 appeared first on Kulturni kišobran.

Odbor Međunarodnog filmskog festivala FEST imenovao je Dragana Jeličića, filmskog urednika i nekadašnjeg selektora ovog festivala, za programskog direktora 53. FEST-a. 

Dragan Jeličić dobitnik je plakete za doprinos FEST-u, Festovih 50_.

Od 1984. bio je stalni saradnik Nebojše Đukelića na emisijama „Pokretne slike“ i „Hronika
FEST-a“, od 1990. do 1992. godine bio je pomoćnik selektora FEST-a Nebojše Đukelića. Od 1997. do 2000. godine član je Saveta FEST-a, od 1998. do 2000. godine jedan je od dvojice Selektora FEST-a (drugi je Miroljub Vučković), a od 2018. do 2022. bio je član odbora FEST-a.

Povodom 53. FEST-a Dragan Jeličić je izjavio:

„Posle pauze od dve i po godine FEST se definitivno vraća i to u novom terminu od 2. do 11. oktobra 2026.  Kao kopču sa ranijim terminom FEST-a u renoviranom i reaktiviranom Sava Centru 25. i 26. februara ponudićemo beogradskoj publici FEST INTRO u okviru koga će gledaoci moći da vide 4 najaktuelnija filma u ovom trenutku, koji zajedno imaju čak 12 nominacija za skorašnje Oskare, od kojih bih izdvojio film „Plavi mesec“ (Blue Moon) Ričarda Linklejtera sa fascinantnim Itanom Houkom (nominovan za Oskara), kome će ovo biti jedino bioskopsko prikazivanje u Srbiji. Preostala tri filma su norveški „Sentimentalna vrednost“ Joahima Trira (evropski film godine), tunisko-palestinski „Glas Hind Ražab“ Kauter Ben Hanije (u konkurenciji za najbolji film  van engleskog govornog područja), kao i „Čarobnjak iz Kremlja“ čuvenog francuskog reditelja Olivijea Asajasa o ranim danima Putina i njegovom dolasku na vlast.

Filmovi nominovani za brojne svetske nagrade biće premijerno prikazani publici u Beogradu u okviru dvodnevnog događaja FEST Intro, 25. i 26. februara 2026. u Sava centru, u susret predstojećem 53. Međunarodnom filmskom festivalu – FEST.

The post FEST se vraća u Beograd – u oktobru appeared first on Kulturni kišobran.

Festival poziva autorke i autore, producente i distributere da prijave dugometražne i kratkometražne filmove, kao i druge eksperimentalne i inovativne audiovizualne radove, bez obzira na trajanje, formu ili žanr.

Rok za prijavu je 15. juna 2026. godine, a prijave se primaju isključivo putem platforme FilmFreeway, uz obavezni online screener.

Hrvatske produkcije i koprodukcije mogu se prijaviti besplatno putem službene web stranice festivala.

Međunarodni festival novog filma – Split Film Festival – osnovan je 1996. godine te predstavlja najstariju međunarodnu filmsku i medijsku manifestaciju u Hrvatskoj.

Od samih početaka festival je usmjeren na eksperimentalne, autorske i inovativne filmske prakse, s posebnim naglaskom na osobnu viziju autora i istraživanje filmskog jezika.

Program festivala strukturiran je kroz međunarodne takmičarske programe dugometražnog i kratkometražnog filma, kao i kroz niz kustoski oblikovanih programskih celina koje istražuju savremene, hibridne i proširene filmske prakse.

Programske celine uključuju Forum, Focus, Spotlight, Rural, New Media i AI programe.

Svi prijavljeni radovi razmatraju se ne samo za takmičarske programe, već i za ostale programske celine, u skladu s njihovim umetničkim, tematskim i formalnim karakteristikama.

The post Otvorene prijave za 31. Split Film Festival appeared first on Kulturni kišobran.

U narednih nedelju dana na velika platna u prestonici Srbije stiže sijaset ostvarenja domaće i svetske produkcije, među njima i oni nagrađivani prestižnim nagradama.

Za to je zaslužan Beograd Film Festival (BFF), čije je ovo prvo izdanje, a koji se održava od 30. januara do 6. februara na više lokacija u Beogradu.

Filmovi će se prikazivati u bioskopima mts Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom kulture „Studentski grad“ i Cine Grand BIG Rakovica.

„Otac majka sestra brat“ za početak

Priliku da otvori BFF ima dobitnik Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 2025. godine.

Projekcija filma „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša je rasprodata.

U programu su i dela renomiranih autora kao što su: Park Čan-vuk, Fransoa Ozon, Tarik Saleh, Mišel Franko, Kler Deni. Tu su i Naomi Kavaze, Fatih Akin, Pablo Traper, kao i rediteljski klasici braće Darden, Agnješke Holand i mnogih drugi.

Uz njih, festival predstavlja i novi talas autora u usponu. Među njima je i Kristen Stjuart sa debitantskim dugometražnim filmom. A od ostalih imena, tu su i Haris Dikinson, Eva Viktor, Meri Bronstin, Maks Voker-Silverman.

Među najzvučnijim naslovima su i „Couture“ sa Anđelinom Džoli i Lujem Garelom, „Snovi“ sa Džesikom Čestejn, „Kasna slava“ sa Viljemom Defoom.

Tu su i „Krik stražara“ sa Metom Dilonom, „Pernato stvorenje“ sa Benediktom Kamberbačom i „Privatan život“ sa Džodi Foster.

Na BFF-u nas očekuje i film „Je l’ ovo čudo radi?“ u režiji Bredlija Kupera.

„Krik stražara“

Francuski film „Krik stražara“ u režiji Kler Deni vodi nas u Zapadnu Afriku, u svet gradilišta pod opsadom.

Duh iz prošlosti menja živote Hornove porodice i mladog inženjera Kala, dok se pred njihovim očima odvija noćna drama puna napetosti i neizvesnosti.

„Snovi“

Film „Snovi“ Mišela Franka donosi priču o ljubavi između bogate američke naslednice i meksičkog baletana.

Priča je sprepletena kroz različitost njihovih života i kultura, u kojoj su emocije i odluke svakodnevno iskušavanje identiteta i pripadnosti.

„Kasna slava“

„Kasna slava“ u režiji Kenta Džonsa prati zaboravljena dela legendarnog njujorškog pesnika Eda Saksbergera.

Njegova dela osvajaju grupu mladih kreativaca i ponovo rasplamsavaju umetničku strast, dok prisustvo ekscentrične glumice razotkriva tajne prošlosti.

„Je l’ ovo čudo radi?“

„Je l’ ovo čudo radi?“ Bredlija Kupera istražuje izazove braka u srednjim godinama, roditeljstva i lične promene.

Protagonist Aleks upušta se u stand-up scenu i zajedno sa svojom suprugom Tes pronalazi novi oblik ljubavi i zajedništva.

„Couture“

Ostvarenje „Couture“ Alis Vinokur prati američku rediteljku Maksin u Parizu, u svetu mode i života koji se pretvara u bitku za opstanak i samospoznaju.

„Privatan život“

„Privatan život“ Rebeke Zlotovski prati poznatu psihoterapeutkinju Lilijan Štajner, koja pokreće privatnu istragu o smrti jednog od svojih pacijenata. Uverena je da je reč o ubistvu.

Džodi Foster unosi dubinu i napetost u ovaj francusko-engleski triler.

„Pernato stvorenje“

„Pernato stvorenje“ Dilana Saderna donosi neobičnu priču o ožalošćenom ocu koji pokušava da odgaja sinove.

Istovremeno se suočava sa nepredvidivim, misterioznim gostom u kući, u kojoj se tuga i humor prepliću kroz snažnu izvedbu Benedikta Kamberbača.

Celokupan program Beograd Film Festivala dostupan je na sajtu: https://belgradefilmfestival.rs/

Naslovna fotografija: Yorick Le Saux

The post Počinje Beograd Film Festival, koje filmove gledati? appeared first on Kulturni kišobran.

Festival nastaje sa idejom da beogradskoj publici ne uskraćuje najznačajnija filmska ostvarenja iz protekle godine, nudeći pažljivo odabranu selekciju najvećih imena svetskog filma.

Misija programa je da poveže etablirane autore i nove glasove, visokobudžetne produkcije i nezavisne filmove.

Festival će biti otvoren u petak, 30. januara u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane filmom „Otac majka sestra brat“, Džima Džarmuša, dobitnikom nagrade Zlatni lav na Filmskom festivalu u Veneciji 2025.

„Otac majka sestra brat“ je igrani film, strukturisan kao triptih, koji prati tri udaljena porodična odnosa u tri različite zemlje. Svako poglavlje smešteno je u sadašnjost. „Otac“ se dešava na severoistoku SAD, „Majka“ u Dablinu, dok je „Sestra brat“ smešten u Pariz. Film je niz karakteroloških studija – tih, posmatrački i bez osude – komedija isprepletena nitima melanholije.

Glavne uloge u filmu tumače Tom Vejts, Adam Drajver, Majim Bjalik, Šarlot Rempling, Kejt Blanšet, Viki Krips, Sara Grin, Indja Mur, Luka Sabat i Fransoaz Lebrin.

Festival organizuje Udruženje građana BFF Beograd Film Festival.

Karte za film su u prodaji na blagajni mts Dvorane i online ovde.

Foto: Filip Olćan & Photo credits stilova iz filma u nazivu fotografija

The post Beograd Film Festival otvara film „Otac majka sestra brat“ Džima Džarmuša appeared first on Kulturni kišobran.

Film će u Lokarnu biti prikazan u okviru takmičarskog programa Leopardi sutrašnjice – filmovi autora. Ova selekcija istražuje potencijalne pravce u kojima bi film mogao da se razvija u budućnosti, stavljajući akcenat na eksperimentalne i inovativne oblike poetika u kinematografiji.

Film „Histerični napad smeha“ prati Snežu, ženu koja uživa u grubim igrama sa različitim muškarcima, dok njen sin pokušava da joj pokvari zabavu.

Glavnu ulogu u filmu tumači hrvatska glumica Snježana Sinovčić-Šiškov dok se u pratećim ulogama pojavljuju Momir Milošević, Radivoj Knežević, Alex Elektra, Strahinja Marković i Bojana Lazić.

Autori scenarija i režije su Dušan Zorić i Matija Gluščević, direktor fotografije je Aleksa Radunović. Montažu potpisuje Olga Košarić, kostimografkinja je Kristina Savić, a scenografiju je radila Milena Grošin. Šminkerka filma je Ana Bibić, dok dizajn zvuka potpisuje Luka Gamulin.

Producenti filma su Čarna Vučinić i Damjan Knežević ispred producentske kuće NAKED, dok je koproducentkinja Tena Gojić iz DINARIDI FILMA.

Dušan Zorić i Matija Gluščević studirali su filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i do sada su se publici predstavili svojim kratkim filmovima „Strano telo“ (2018) i „Loop‘‘ (2017) koji su imali premijere u Veneciji i Lokarnu. Njihov debitantski dugometražni film „Da li ste videli ovu ženu?“ premijerno je prikazan 2022. godine na filmskom festivalu u Veneciji nakon čega je prikazan na festivalima širom sveta gde je osvojio mnogobrojne nagrade.

Foto: Naked, Aleksa Radunović

The post Svetska premijera filma „Histerični napad smeha“ autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića na festivalu u Lokarnu appeared first on Kulturni kišobran.

Direktor festivala i jedan od selektora, Rajko Petrović, istakao je na početku da je reč o jednom od najboljih izdanja poslednjih godina. Naročito je skrenuo pažnju na jedan kuriozitet.

– Pre desetak godina, kada smo pokrenuli selekciju Ženska linija, ideja je bila da podržimo autorke i filmove koji govore o položaju žena kod nas, u regionu i svetu, a ove godine u sedamdeset odsto filmova iz programa glavni junaci su žene, od petogodišnjih devojčica do žena u svojim osamdesetim godinama – istakao je Petrović.

Selektorka Branka Pavlović ocenila je da su filmovi iz ovogodišnje selekcije, s jedne strane „svedočanstvo apsurda i surovosti sadašnjeg vremena i načina na koji živimo širom sveta, a sa druge, nude mogućnost nekog boljeg i drugačijeg sveta ako se usudimo da, najpre sami za sebe i jedni prema drugima, budemo bolji. Slobodna zona se već 19 godina zalaže za ljudske i umetničke vrednosti koje afirmišu toleranciju, solidarnost i slobodu. Filmsko platno je i vama i nama svih ovih godina neka vrsta prozora u taj bolji, mogući svet”.

Ona je simbolično otvorila festival pesmom „Dar” Foruk Farukzad, koja je inspirisala film „Ka srećnim ulicama” a koju je sa persijskog prevela Smirna Kulenović, nekadašnja polaznica Slobodne zone junior, danas uspešna vizuelna umetnica i aktivistkinja.

„Govorim iz dubokog kraja noći / O kraju tame govorim / Govorim o kraju duboke noći /

O prijatelju, ako mi naiđeš u posjetu / Ponesi mi lampu / Isjeci mi prozor / Usmjeri mi pogled ka ushićenom obilju sretnika”.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, naveo je da su regionalni filmovi ove godine raznovrsniji no ikad. On je predstavio četiri stručna žirija, pozvavši publiku da, kao peti žiri, oceni sve filmove koje bude gledala.

O nagradama iz Međunarodne selekcije odlučivaće Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić, članovi regionalnog žirija su Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić, filmove iz selekcije Prva dva koraka ocenjivaće Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma, a omladinski žiri čine učenici Četrnaeste gimnazije: Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić.

Prvi put ove godine biće dodeljena i Nagrada „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju.

Pre projekcije filma „Zlo ne postoji” emitovana je poruka reditelja Rjusukea Hamagučija gledaocima u Srbiji.

On je naveo da je film inspirisan prirodom i muzikom Eiko Išibaši.

– Od samog početka njena muzika vodi priču kroz ceo film, kroz bujnu prirodu. Stvaranje filma je bilo dirljivo. Nadam se da će publika u Srbiji moći da vidi baš tu lepotu koju sam i ja video i harmoniju koju sam osetio između muzike Išibašijeve i scena iz prirode koje se nižu kroz film – poručio je Hamaguči.

Do kraja festivala 5. novembra, biće prikazana još 63 filma u 14 bioskopskih dvorana Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Karte su u prodaji onlajn i na biletarnicama bioskopa; spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.

Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.

Više o kompletnom programu 19. Slobodne zone možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

Foto: Tanja Drobnjak

The post Otvorena 19. Slobodna zona – Hajde da budemo bolji! appeared first on Kulturni kišobran.

Ova manifestacija posvećena je prikazivanju i promovisanju hrabrih i nekonvencionalnih kratkih i srednjemetražnih (do 50 minuta) dokumentarnih, eksperimentalnih i hibridnih filmskih formi, kao i njihovih autorki i autora.

Filmovi će se nadmetati, u okviru jednog objedinjenog takmičarskog programa, za glavnu nagradu festivala „Zapis“ i Specijalne pohvale koje dodeljuje tročlani žiri sastavljen od istaknutih srpskih i regionalnih dokumentarista.

Aron Sekelj, umetnički direktor festivala i selektor, o ideji i konceptu festivala je rekao:

“U želji da idejno spojimo koncept festivala sa osobenostima mesta na kom se on održava, kao i da bismo publici ponudili jedan potpuno nov i unikatan program, odlučili smo se da fokus „Otvorenih predela“ bude na filmovima koji se na različite načine bave pitanjima i temama prostora, prostornosti, ljudske okoline i odnosu čoveka prema svom okruženju.

Izbor je pao na 18 filmova iz svih delova sveta, od kojih će 15 imati svoje domaće premijere na festivalu, uz 3 filma iz savremene srpske produkcije. Publika će tako imati prilike da otkrije malo poznate detalje iz istorija udaljenih zemalja i teritorija, razvije saosećanje prema ličnim borbama i tragedijama pojedinaca, spozna razmere ljudskog uticaja na prirodu, a takođe i uticaja urbane sredine na čoveka. Ali najbitnije od svega – videće da se svuda na svetu dešavaju isti procesi i da sve ljude spajaju iste sudbine i priče”.

Pored takmičarskog filmskog programa koji će biti prikazan u sali Doma kulture “Vojislav Ilić”, ovogodišnje izdanje festivala posetiocima nudi i specijalnu projekciju i prezentaciju odabranih filmova mladih autorki i autora iz Srbije i regiona, nastalih u okviru radionice čuvene francuske škole dokumentarnog filma Atelje Varan u Beogradu, kao i masterklas Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala Beldocs i reditelja filma „Rampart“ na temu „Sećanja, snovi i prostori“.

Van filmskog rasporeda, svi učesnici i posetioci festivala mogu da uživaju u brojnim dnevnim aktivnostima u prirodnom ambijentu rudničkog kraja, dok je za subotnji večerni termin nakon projekcije osmišljen specijalni muzički program.

“Otvoreni predeli” su zamišljeni i kao događaj koji prevazilazi standardne okvire filmskog festivala i postaje specijalno mesto okupljanja, u kome svi učesnici i gosti mogu da budu deo prisnog, dinamičnog i produktivnog kreativnog okruženja, ali i da pronađu svoj odmor i utočište na Rudniku, uronivši u opčinjavajuću i umirujuću atmosferu planine. Upravo je ova neodvojiva veza između samog događaja i okruženja u kome se održava ono što festivalu daje njegovo ime, utemeljenje i posebnost.

Foto: Promo

The post “Otvoreni predeli” novi filmski festival na planini Rudnik appeared first on Kulturni kišobran.