Festival pice trajao je šest dana u Luci Beograd, a pored raznih vrsta pica, posetioci su mogli da uživaju u piću, sladoledu i drugim slatkim zalogajima. Mi smo svoju misiju na PORT Pizza Festu shvatili ozbiljno i degustirali nekoliko pica, a već se radujemo da tokom leta isprobamo i sve druge poslastice koje nam organizatori spremaju u okviru PORT Food Marketa.

Mislilo se i na najmlađe, koji su svoju kreativnost mogli da pokažu kroz brojne radionice.

I da, ne smemo da preskočimo jedan važan detalj – obezbeđen je i veoma pristojan toalet, što možda ne zvuči spektakularno, ali jeste veliki plus u našem tefteru.

A sada da se vratimo na PORT Food Market.

Zašto bi upravo ovo mogla da bude nova omiljena letnja food & lifestyle destinacija Beograda?

Smešten uz Dunav, u autentičnom ambijentu Luke Beograd, PORT Food Market donosi koncept savremenog urbanog food marketa po uzoru na najpopularnije svetske primere. Na jednom mestu spaja vrhunsku gastronomsku ponudu, muziku, druženje i opuštenu letnju atmosferu na otvorenom.

Posetioce očekuje pažljivo odabrana selekcija nekih od najpoznatijih i najkvalitetnijih izlagača, uz bogatu ponudu street food specijaliteta, koktela, craft pića i slatkiša.

Tokom cele sezone, PORT Food Market biće mesto za otkrivanje novih ukusa i uživanje u letnjim večerima u jedinstvenom ambijentu nadomak Dunava.

Zvanično otvaranje zakazano je za petak, 19. jun. Nakon toga, PORT Food Market radiće tokom cele letnje sezone, od srede do nedelje, u periodu od 16 do 24 časa. Ulaz je slobodan.

Foto: PORT Food Market

The post PORT Food Market: nova letnja food & lifestyle destinacija Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Srpski „White Stripes”, kako ih mnogi nazivaju, ovoga puta izabrao je reditelja Vuka Protića koji je uspeo da na velikom platnu uspešno dočara njihovu sjajnu energiju i autentičnost. Pesma „Hrana” se nalazi na petom albumu grupe Minstrel pod nazivom „Zalazak“ koji je nedavno izašao i na vinilu.

Pevač i gitarista Marko Trbović nije krio svoje uzbuđenje dok je davao izjavu o novom spotu.

„Ovog puta sam odlučio da uopšte ne razmišljam o spotu osim o stvarima koje su zaista samo naša odgovornost, a to je da dobro izgledamo i da budemo dobro raspoloženi. Poslušao sam savet prijatelja pri izboru režisera i obratio se Vuku Protiću. Zatim smo (grupa Minstrel) učinili sve što je od nas zahtevano. I to je sve. Rezultat je, po mom mišljenju, najbolji spot grupe Minstrel do sada”, rekao je Marko.

Ako se vratimo u prošlost, grupa petnaestogodišnjih srednjoškolaca pod imenom Minstrel realizuje svoje prve snimke 1985. godine i tada zvanično počinje sa radom. Danas iza sebe imaju pet albuma i nastupaju u postavi Marko Trbović – gitara i glas, Klea Trbović – bas i Dejan Kijanović – bubnjevi.

Pesma „Hrana” nalazi se na albumu „Zalazak“ zajedno sa novih deset pesama izdatih za „Studio Odbij“ iz Novog Sada. Produkciju potpisuje Graeme Rawson, Silver Street Studios, Reading, UK. Ovaj album je prvi album grupe koji je izdat na vinilu. LP je objavljen u martu 2020. godine, a jedine promotivne aktivnosti koje su bile moguće u vreme korone su učešće u emisiji Klub 2 na Drugom programu Radio Beograda i koncert Na Zidiću ispred Doma omladine održan u julu 2020. godine.

Foto: Feđa Papric

The post Povratak grupe Minstrel na domaću scenu appeared first on Kulturni kišobran.

Priča počinje davne 1889. godine u francuskom gradu po imenu Klermon Feran. Tamo su živela braća Mišelin.

Andre i Eduar su vodili preduzeće za proizvodnju guma koje su preuzeli od dede. Zalužni su za nekoliko inovacija u svetu automobila. Zamenjive gume za bicikle i automobile bile revulucionarne u to doba. A automobilske gume koje su mogle da izdrže vožnju preko 100 km na sat su doprinele tome da vožnja automobilom bude ekonomičnija.

Turistički vodič Evrope iz 1900. godine uveo je ime Mišelin u svet hrane. Ovaj vodič bio je sačinjen od anonimne ocene evropskih restorana, kvaliteta i ukusa njihove hrane i kulinarske tehnike. Vodič se pokazao kao odličan marketinški potez – pored ocene restorana, u njemu su bile navedene mehaničarske radnje, benzinske stanice i hoteli. Tako, kada bi putovali, vozači bi stajali da pojedu nešto kvalitetno; a kako su duže putovali, bile su im potrebne Mišelinove gume.

Mišelinove zvezde

Danas prestižne, Mišelinove zvazdice počele su da se dodeljuju restoranima od 1926. godine. Naime, braća Mišelin su angažovali ljude – inspektore koji bi u tajnosti obilazili restorane i ocenjivali ih. Tako je prva zvezda dodeljena 1926, a druga i treća 1931. godine.

Za Mišelinovu zvezda se godišnje prijavi više od 10 000 restorana. Nju je teško zaraditi, ali je mnogo teže zadržati je.

Mišelinovi inspektori i dalje rade u tajnosti, ne smeju se predstavljati, niti pričati kojim se poslom bave.

Rekorder

Poznati francuski kuvar Žoel Robušon je tokom karijere zaradio 31 Mišelinovu zvezda. Svoj restoran Jamin je otvorio 1980. godine, a prvu zvezdu je osvojio za samo godinu dana. Robušon je preminuo 2018. godine u 73. godini.

Nagrada za štand

Zanimljivo je da nisu samo restorani eligibilni za osvajanje Mišelinove zvezde. Kuvar iz Singapura Čan Hong Meng dobio je zvezu 2017. godine – za svoj ulični štand. Mušterije su spremne da čekaju i po nekoliko sati kako bi probali njegove izvrsne specijalitete.

Foto: Patrick Gaudin

The post Mišelinov gastronomski vodič: od gume do gurmanluka appeared first on Kulturni kišobran.

Neka jela nose imena po cenjenim gostima restorana – na taj način bi im bila ukazana čast. A samim tim bi se i isticao ugled restorana. Zahvaljujući tom gestu, upamćeni su specijaliteti u kojima su velikani tog doba uživali.

SENDVIČ

Sigurno jedan od omiljenih brzinskih obroka svih nas je sendvič. Deca sa engleskog govornog područja često ga povezuju sa peskom i vešticom (sand-pesak, witch-veštica) što i nema neke logike, složićete se sa nama, osim bukvalnog prevoda.

Sendvič je prezime čuvene engleske plemićke porodice. Lord Sendvič, odnosno Džon Montagu je bio veoma imućan plemić iz 18. veka. Pod njegovim pokroviteljstvom, Džejms Kuk je plovio morima i okeanima. Tokom tog putešestvija otkrio je Havaje kojima je u znak dobročinstva prema Lordu dao ime Ostrva Sendviča.

Međutim, ovaj plemić je ipak u narodu poznatiji po svom poroku. Sendvič je bio strastveni kockar. Toliko je bio posvećen igri da nije želeo da gubi vreme pa bi svom slugi naredio da mu donese parče govedine između dve kriške hleba. Ubrzo su i ostali igrači za stolom počeli da naručuju isto.
Danas postoji bezbroj varijacija „sendviča“.

JAJA BENEDIKT – prvi izbor svakog Branča ili elegantnog doručka

O ovom specijalitetu postoji više priča. Jedno je sigruno, ovo jelo se vezuje za Njujork krajem 19. veka.

Sačinjen je od dve prepečene kriške peciva premazane maslacem. Svaka se prekrije parčetom mesnate šunke, takozvani laks kare, koja se zatim malo zagreje a potom se stavi poširano jaje i sve se prelije Holandez sosom.

Jedna od priča o nastanku ovog jela vodi nas pravo do restorana Delmonico’s, ujedno i prvog restorana u Sjedinjenim Američkim Državama.

Glavni šef restorana čije su kreacije laskale razmaženim nepcima, bio je opterećen brojanjem kalorija. Među stalnim gostima tog restorana bio je i kapetan LeGrand Benedikt sa suprugom Emom. Tokom jedne od poseta restoranu, Ema, zasićena ustaljenim jelovnikom zatražila je od šefa nešto novo. Na njegov upit kakvo jelo bi želela, gospođa LeGrand je predložila ono što danas poznajemo kao „Jaja Benedikt“. Prema originalnoj želji gospođe Benedikt, jelo se posipalo i tanko rendanim tartufima.

PICA MARGARITA

Pica kakvu danas poznajemo prvi put se pojavila 1889. godine. Tada je pekar Rafael Espozito iz Napulja u čast dolaska kraljice Margarite od Savoja i kralja Umberta u njegov gradić napravio prvu picu.

Prva pica je bila u bojama italijanske zastave. Zeleni bosiljak, bela mocarela sir i crveni paradajz. Ime ovom specijalitetu je dao po kraljici. Nedugo zatim, pica se počela praviti širom ove zemlje sa raznim varijacijama preliva i sastojaka.

SAHER TORTA

Priča o ovoj poslastici počinje davne 1832. godine kada je austrijski državnik Klemens fon Meternih rešio da priredi večeru za plemiće. U želji da ih impresionira, zatražio je od dvorskog poslastičara da napravi dezert kakav još nisu probali i koji ga neće razočarati.

Kako se glavni poslastičar tog dana razboleo, sav teret pada na njegovog šegrta Franca Sahera. Mladi Saher je imao svega 16 godina. Kako mu ništa drugo nije preostalo, madić je osmislio recept za kolač od jaja, čokolade i džema od kajsije. Neobičan spoj gorke čokolade i džema oduševio je sve goste.

Kolač je kasnije nazvan po njenom tvorcu – Saher torta.

Sin Franca Sahera, Eduard, po ugledu na oca završio je kulinarsku školu.
Godine 1876. otvara hotel Saher pored Bečke opere gde nastavlja da pravi svoj već dobro poznati specijalitet koji je i sam usavršio.

Krajem 19. veka bilo je dana kada bi se dnevno prodalo preko 400 torti.

Nakon smrti Eduardove supruge Ane, hotel je bankrotirao. Njihov sin, takođe Eduard, zaposlio se u „Demelu“ i tu preneo jedinu dozvolu za prodaju Saher torte. Međutim, došlo je do nesuglasica sa novim vlasnicima hotela Saher kada su u svoju ponudu dezerta uvrstili ovaj kolač pod nazivom Originalna Saher torta.

Nakon spora koji je trajao sve do 1965. godine, doneta je odluka da hotel može koristiti naziv Originalna Saher torta, a „Demel“ je dobio pravo da svoju ukrašava trouglastim pečatom sa natpisom Eduard Saher torta.
Pored naziva, jedina razlika između ove dve torte je u tome što originalna torta ima dva sloja džema od kajsije, a Eduard Saher torta jedan.

KARPAĆO

Karpaćo nas vraća u Italiju, nastao je u Veneciji oko 1950. godine prošlog veka.

Za pripremu se koristi najkvalitetnija govedina koja se seče na tanke, skoro prozirne parčiće. Zatim se dodaje malo soli, sveže mleveni biber, lagi vinegret preliv ili vrhunsko maslinovo ulje, prema želji narendani parmezan i malo rukole.

Ovo jelo je prvi put spremljeno u restoranu „Harry’s“ u Veneciji. Ime je dobilo po venecijanskom slikaru Vitoreu Karpaću jer je boja tanko narezanog mesa podsećala na nijansu crvene koju je slikar rado koristio.

KARAĐORĐEVA ŠNICLA

Davne 1956. godine u Beogradu, sasvim slučajno, u restoranu „Golf“ nastala je Karađorđeva šnicla.

Jednom prilikom, kada je gošća restorana zatražila čuveni Kraljevski kotlet, kuvar Mića Stojanović se našao u neprilici – nije imao dovoljno sastojaka za to jelo.

Nastojeći da ispoštuje damu, došao je na ideju da od kajmaka i šnicle napravi fantastično jelo koje je ukrasio u obliku ordena Karađorđeve zvezde.

Kasnije je saznao da je gošća bila zapravo Tamara Broz, snaja Josipa Broza Tita.

Foto: Pexels

The post Magična veza između hrane i kulture appeared first on Kulturni kišobran.

Cilj manifestacije je promocija malih poljoprivrednih proizvođača hrane i pića, kao i način da pronađu svoje mesto na tržištu. Vrata sajma biće otvorena oba dana od 12 do 20 časova, a ulaz je i ovaj put slobodan. 

Brojni proizvođači iz čitave Srbije predstaviće se sa različitim proizvodima ljubiteljima domaće kuhinje. 

Posetioci će moći da degustiraju i kupe po specijalnim cenama mesne proizvode, domaće kolače i štrudle, slatku i slanu zimnicu, sirupe, sokove, med i proizvode na bazi meda za jačanje imuniteta.

Najmlađi će moći da posete štandove na kojima će se nalaziti medenjaci, keksići, lizalice, čokoladice, svilene bombone koje su neizostavne praznične poslastice. 

Ukrašavanje novogodišnjih medenjaka

U okviru manifestacije biće organizovana i kreativna radionica ukrašavanja novogodišnjih medenjaka.

Profesorka biologije Sanja Despotović sa mališanima će stvarati jestive medenjake u obliku irvasa, pahuljica, sneška, deda Mraza, jelkice. Svi klinci koji dođu u subotu 14. decembra od 17 do 19 časova mogu da budu deo radne atmosfere, a na kraju se i zaslade i ponesu kući medenjak koji su sami išarali. 

Na sajmu će se takođe prodavati i cveće.

Podsetimo, Udruženje „Hrana sa naših polja“ do sada je organizovalo pet događaja na kojima su se predstavili proizvođači tradicionalnih domaćih proizvoda koji su nastali od organski gajenih sirovina.  

Svi koji žele da učestvuju kao izlagači mogu da se prijave putem portala hranasanasihpolja.rs.

Foto: Udruženje „Hrana sa naših polja“

The post Novogodišnji „Dani domaće kuhinje“ u Zemunu appeared first on Kulturni kišobran.