Revija i ove godine donosi pažljivo odabranu selekciju savremenih igranih, dokumentarnih i animiranih filmova iz Slovenije i koprodukcija sa regionom i Evropom, pod vođstvom umetničkog direktora, renomiranog reditelja Dragomira Zupanca. Program obuhvata najzapaženije filmove i ključne autorske tendencije iz prethodne godine, kao i prateće sadržaje namenjene različitim generacijama publike – od dečijeg i porodičnog programa do autorskih retrospektiva, razgovora i tribina.

Manifestaciju će otvoriti film „Nestašne devojke“ rediteljke Urške Đukić, a zatvoriti „Fantasy“ rediteljke Kukle, dve snažne autorske tačke koje uokviruju tematski i estetski luk ovogodišnje selekcije, oličen u novoj generaciji slovenačkih rediteljki i njihovim tematski srodnim, a stilski izrazito različitim varijacijama na temu odrastanja (coming of age).

Posebna novina ovogodišnje revije je program Autor u fokusu, koji započinje izborom filmova direktora fotografije i reditelja Gregora Božiča, praćen master-klasom na kojem će polaznici dobiti dublji uvid u njegov autorski pristup i interdisciplinarni rad. Program je osmislila selektorka Sonja Đekić, a njegovim uvođenjem koncept revije dodatno se širi, uz pomeranje fokusa sa reprezentativnog pregleda produkcije ka dubljem razumevanju pojedinačnih autorskih praksi.

Poseban segment programa čini i DSF+, selekcija kratkih filmova koju potpisuje selektor Vladimir Šojat. Ovaj program okuplja raznovrsne kratke forme – od igranih i dokumentarnih do animiranih i eksperimentalnih radova, pružajući uvid u vitalnost savremene slovenačke filmske scene, kao i prostor za afirmaciju mladih autora i inovativnih pristupa.

Ukupan program obuhvata 19 filmova različitih formata, koji će biti prikazani sa prevodom na srpski jezik. Revija donosi i niz pratećih sadržaja: pored pomenutog master-klasa, tu je i tribina posvećena umetničkom pokretu OHO, kao i osvrt dr Ivane Kronje na savremene poetike slovenačkih autorki mlađe generacije, dok će nakon projekcija biti organizovani razgovori sa publikom, kao posebno važan segment ove manifestacije.

Revija „Dani slovenačkog filma“ i ove godine potvrđuje svoju ulogu važnog mesta susreta i kulturne razmene između Srbije i Slovenije, nudeći specifičan pogled na slovenački film i omogućavajući značajan kritički i analitički uvid u njegove savremene tendencije.

Reviju organizuje Društvo Slovenaca „Sava“ iz Beograda, na čelu sa predsednikom Sašom Verbičem, uz pokroviteljstvo Ambasade Republike Slovenije u Beogradu, Ministarstva kulture Republike Slovenije, Kancelarije za Slovence u inostranstvu i svetu, Ministarstva kulture Republike Srbije i Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, uz partnersku podršku Državnog audiovizuelnog arhiva Srbije – Jugoslovenske kinoteke, Filmskog centra Slovenije i Filmskog centra Srbije i pojedinačnih sponzora.

The post Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci appeared first on Kulturni kišobran.

Otvaranje smotre, koja je organizovana u okviru ciklusa „Velikani svetskog filma“, zakazano je za 21. oktobar u 20.00 u Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici. Publiku će tom prilikom pozdraviti Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i Stanislas Pjere, savetnik za kulturu i saradnju Francuske ambasade i direktor Francuskog instituta u Srbiji, nakon čega će Aleksandar Erdeljanović, direktor Arhiva Jugoslovenske kinoteke održati kratko predavanje o životu i karijeri velikog francuskog glumca. Smotru će otvoriti remek-delo Novog talasa – “Do poslednjeg daha“ Žan-Lika Godara u kojem Žan-Pol Belmondo tumači glavnu ulogu. To je ujedno i film kojim započinje njegova vrtoglava karijera.

Tokom svog bavljenja glumom Žan-Pol Belmondo snimio je više od stotinu filmova i igrao u preko četrdeset pozorišnih predstava. Sarađivao je sa najznačajnijim rediteljima poput Žan-Pjer Melvila, Luja Mala, Žorža Lotnera, Alena Rena, Žan-Lik Godara… Ostaće upamćen kao najznačajniji glumac francuskog mejnstrim filma svoje epohe.

Tokom trajanja smotre u izlozima Francuskog instituta u Srbiji priređena je izložba plakata i fotografija čuvenog glumca, koja će trajati do 27. oktobra 2021.

Foto: Promo

The post Smotra filmova u čast legendarnom francuskom glumcu Žan-Pol Belmondu appeared first on Kulturni kišobran.

Svečano otvaranje Kongresa zakazano je za petak, 8. oktobra u 19 časova. Ovim povodom su na konferenciji za novinare, u Privrednoj komori Srbije, govorili Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i Jugoslav Vlahović, profesor ilustrator.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, ispred Privredne komore kao domaćina konferencije, otvorio je obraćanje učesnika konferencije za medije rečima: “Ovo je kongres koji je namenjen kreaciji i dizajniranju budućnosti, tako da smo i mi deo tog potencijala. Koncept ugljenične neutralnosti je postao globalno obavezujući, a Srbija je daleko odmakla u zelenoj tranziciji i sada dizajnira svoj regulatorni okvir. Samo ove godine usledio je paket zakona o klimatskim promenama, paket zakona o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Kongres će svojim sadržajem praktično ponuditi novu kreaciju budućnosti i zelene tranzicije u graditeljstvu i stanovanju u Srbiji”.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, naglasio je značaj tema kojima se ovogodišnje izdanje kongresa bavi: “Pojam održivosti je generalno postao značajan. To nije neki iznuđeni pojam, već su savremena civilizacija i savremena tehnologija 20. stoleća došli do takvog ishodišta sa prljavim tehnologijama, i potpuno porazili svoja ukupna dostignuća. Nalazimo se pred ogromnim klimatskim promenama, ali i promenama u našim životima, kroz pandemiju. Arhitektura tu može mnogo da uradi kroz sve aspekte održive arhitekture, koja podrazumeva upotrebu prirodnih materijala, povratak klasičnim sistemima građenja, upotrebi savremenih tehnologija i obnovljivih izvora energije, i kroz takve aspekte dolaska do održivog pristupa gradnji”. “Ova velika manifestacija anticipira teška vremena i tretira problem sa kojima se suočava savremena civilizacija, a odgovore svakako treba tražiti i kroz afirmaciju održive i energetski efikasne arhitekture. To su ujedno i ključne reči ovog kongresa. One predstavljaju putokaz ka kreativnim i zelenim tehnologijama, otvaraju nove vizije budućnosti i grade sadašnjost na održivim osnovama u svakom smislu”, rekao je predsednik Organizacionog odbora kongresa, arhitekta Mr Vladimir Lovrić.

Arhitekta Zoran Abadić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, o predstojećem kongresu je rekao: “Ovo je prilika da se čuju načela i mišljenja arhitekata, autora i projektanata koji rade izvan naših granica. To je velika prilika da saznamo na koji način oni u stvari sprovode temu održivosti i energetske efikasnosti, i na koji način je vide”. O međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″, Zoran Abadić je dodao: “Uvek je aktuelna tema male kuće. Bio je zaista dobar odziv i bili su dobri radovi. To je prilika da arhitekti i studenti još jednom promisle i otvore pitanje revizije nekakvih načela stambene izgradnje, a čini mi se da je praktičnost nešto što je zapostavljeno. Dolazimo do pitanja treba li nam 100 kvadrata za život, ili je to moguće svesti na nekakve mere koje su sad aktuelizovane, naročito ovom situacijom koja već izvesno vreme traje”.

Jugoslav Vlahović, profesor illustrator, obratio se na konferenciji rečima: “Mi ilustratori, karikaturisti i dizajneri smo ovde u drugom planu, ali dosta doprinosimo slanju poruka i njihovom razumevanju i čitanju. Mene arhitektura interesuje, pratim je i rado se odazivam na ovakve akcije i na ove teme. Grafički dizajn i štampa su prirodan saveznik arhitekata, kao i slikari, koji učestvuju u enterijerima i rešavanju svih prostora. Tema kongresa je izvanredna i trebalo bi da bude što više promovisana”.

Kongres obuhvata odgovarajuća predavanja 10 eminentnih arhitekata glavnih predavača iz 10 zemalja sveta, izložbe arhitekata i poznatih brendova iz tangencijalnih oblasti, radionice, tribine i izložbu radova, kao i dodelu nagrada mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu „Mikro eko kuća 2021″.

Predavači, autoriteti u ovim oblastima u svetskim okvirima, kroz recentne projekte i studije približiće domaćoj javnosti svetske savremene tokove u arhitekturi, dizajnu i vizuelnim umetnostima uopšte, kroz odgovarajući održivi i ekološki pristup stvaralačkim procesima i novim metodama u arhitektonskom projektovanju i dizajnu, uz upotrebu obnovljivih izvora energije, čistih i energetski efikasnih, zelenih tehnologija, nezagađujućih i recikliranih materijala.

 Na izložbi sponzora učesnici i posetioci će imati priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.

U okviru Kongresa će se održati i dve radionice za studente i mlade arhitekte, od kojih će jednu voditi pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova Kate Gould iz Engleske, dok će za drugu radionicu biti zadužen Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD.  

Predavači na Kongresu su:  Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kongres organizuju Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Foto: Milena Arsenić

The post „Održiva arhitektura – energetska efikasnost” od 8. do 10. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci appeared first on Kulturni kišobran.

U ime Jugoslovenske kinoteke nagradu je primio upravnik Muzeja kinoteke Marjan Vujović, koji je podsetio da će Muzej u Kosovskoj dogodine obeležiti 70 godina rada, a da je preseljenjem u novu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici Jugoslovenska kinoteka dobila mogućnost da i šire predstavi svoju vrednu kolekciju – na stalnoj postavci „Naš muzej filma“, koja je otvorena u januaru 2020. godine.

Nova stalna postavka obuhvata period od predistorije filma pa sve do kraja 20. veka, s posebnim akcentom na razvoj i uspeh srpske kinematografije iz vremena Kraljevine Srbije, preko Prvog svetskog rata, Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, Drugog svetskog rata, dugotrajne uspešne faze u okviru jugoslovenskog filma i ponovnog povratka u okrilje srpske kinematografije. Postavka obuhvata i predmete iz legata Ljubiše Samardžića, Pavla Vuisića, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Živojina Pavlovića i drugih značajnih filmskih umetnika. Izložba “Naš muzej filma” je prva i jednina muzejska postavka na ovim prostorima koja u novom svetlu i na savremen način prikazuje razvoj srpskog i jugoslovenskog filma.

Nova stalna postavka Jugosovenske kinoteke otvorena je na adresi Uzun Mirkova 1, svakog dana od 10 do 20 časova.

Foto: Ivan Mangov

The post Jugoslovenska kinoteka najbolji muzej u Srbiji u 2020. godini appeared first on Kulturni kišobran.

Od 10. do 14. februara u Sali Makavejev biće prikazano deset filmova različitih žanrova koje je svojim talentom i harizmom obojila ova izuzetna umetnica, sarađujući s rediteljima iz gotovo svih republika bivše zemlje.

Program otvara drama „Kiklop“ (1982) Antuna Vrdoljaka. Za ulogu u toj ekranizaciji romana Ranka Marinkovića Mira Furlan je osvojila svoju prvu Zlatnu arenu na festivalu u Puli.

Biće prikazan i film koji joj je doneo drugu Zlatnu arenu – čuveno ostvarenje Živka Nikolića „Lepota poroka“ (1986).

Tu je i „Otac na službenom putu“ (1985) Emira Kusturice, dobitnika Zlatne palme u Kanu. U ovom izboru su i dva filma Rajka Grlića – „U raljama života“ (1984) i „Za sreću je potrebno troje“ (1985).

Mira Furlan je početkom ratnih devedesetih godina emigrirala u SAD, gde je ostvarila zapažene uloge u televizijskim serijama, ali je kasnije ponovo igrala u nekoliko ovdašnjih produkcija. Tako se program Sećanje na… Mira Furlan završava srpskim filmom „Turneja“ (2008) Gorana Markovića.

Foto: Jugoslovenska kinoteka

The post Retrospektiva Mire Furlan u Kinoteci od 10. do 14. februara appeared first on Kulturni kišobran.

„Maestralni Bekim Fehmiju, publici je dočarao lik glavnog junaka – Pavla Pavlovića, koji kroz prikaz običnog čoveka i radnika u Jugoslaviji sredinom 70-ih godina, zapravo govori o društvenom uređenju i problemima unutar tadašnje države. Prema rečima reditelja, film je nastao u vreme Titovog pisma građanima Jugoslavije u kojem ih opominje da više rade“, navode Kinoteka i Vip.

Kroz svoje uloge su i Milena Dravić, Slobodan Đurić, Rade Marković, Ljuba Tadić, Skender Rabotina, Ljubinka Bobić, Petar Božović, Faruk Begoli, Svjetlana Knežević, Đorđe Nenadović, Stojan Aranđelović, Milivoje Popović-Mavid, Danilo Stojković, Dušan Antonijević, Vojislav Brajović, Dobrila Stojnić, Toni Laurenčić, Vesna Pećanac uspeli da prenesu specifičnu atmosferu tog vremena, dodaje se.

Ovaj filmski klasik iz 1975. godine, snimljen u produkciji Centar filma, je kompletno digitalno restaurisan u odeljenju za digitalizaciju i digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke u okviru projekta digitalne restauracije srpske filmske baštine koje su pokrenule Jugoslovenska kinoteka i kompanija Vip mobile sa ciljem da sačuvaju i zaštite dela koja su proglašena za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja.

Besplatne ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci mogu da se preuzmu na blagajni ove ustanove u Uzun Mirkovoj 1, s tim što je broj mesta ograničen, a maksimalan broj karata je dve po osobi.

Foto: Promo

The post Besplatne projekcije digitalno restaurisanog filma „Pavle Pavlović“ u Kinoteci appeared first on Kulturni kišobran.

Festivalski program održaće se u Sali Makavejev gde će biti prikazano osam filmova koji su ostavili dubok trag na queer kinematografiju.

Ovogodišnje izdanje otvoriće Dragan Jovićević, scenarista i ko-reditelj dokumentarnog filma „Topli dom“ koji se bavi queer elementima u srpskom filmu, a prvo festivalsko veče obeležiće filmovi Milana Jelića koji je svojim radom omogućio veliku vidljivost queer senzibiliteta u jugoslovenskom filmu.

Govoreći o značaju filmskog rada Milana Jelića zbog kojeg je prvo festivalsko veče posvećeno njegovim filmovima, Dragan Jovićević je rekao:

„Malo je reći da je Milan Jelić jedna posve renesansna ličnost. Nekadašnji „hitmejker“, koji je do početka devedesetih svojim filmovima ostvarivao rekordne gledanosti u bioskopima – što je tih godina bilo jedno od merila kvaliteta domaćeg filma – autor velike posvećenosti ali i filmske pismenosti, „Almodovar pre Almodovara“, umnogočemu je doprineo kreiranju ukusa filmske publike nekadašnje Jugoslavije, ali i rodonačelništvu „kvir estetike“ još u vremenu crnotalasovskog filma.“

On je istakao i Jelićevo pojavljivanje u film kojim će ostati upisan u istoriji jugoslovenskog i srpskog filma.

„Milan Jelić je bio prvi glumac koji se pojavio na velikom platnu u liku homoseksualca i to 1969. godine u filmu „Vrane“ Ljubiše Kozomare i Gordana Mihića. Lik feminiziranog baletana bio je prvi veliki gej lik, gotovo romaneskno napisan što nije bilo čudno za tadašnje filmove crnog talasa, i bio je prvi gej lik čije je ponašanje prihvatano kao normalno, zbog čega je ovo ostvarenje osobena prekretnica kada je reč o reprezentaciji LGBT osoba u kinematografiji ovdašnjeg prostora.“

Pročitajte još i: Osam filmova na prvom Merlinka Classics Festivalu

U četvrtak, 12. novembra od 18 sati biće prikazani njegovi filmovi „Bubašinter“ i „Špijun na štiklama“ (20.30h).

„Bubašinter“ je priča o ocu pekaru koji svom petnaestogodišnjem sinu poverava zadatak uništavanja bubašvaba u pekari, nadajući se da će ga tako iz sveta sanjalica prevesti u svet trudbenika. Razlog za neuspeh u poslu otac nalazi u dečakovom nesređenom seksualnom životu, pa ga vodi u jedan motel. Pošto i taj pokušaj ostaje bez uspeha, otac diže ruke, a dečaka u svet seksa uvodi tetka, raspuštenica, na njoj svojstven način.

Film „Špijun na štiklama“ sa Milanom Gutovićem i Milenom Dravić u glavnim ulogama govori o Livadinki Kukurić, direktorki novoosnovane diskografske kuće, koja ubacuje svog službenika Narcisa Zeca, prerušenog u čistačicu, u konkurentsku diskografsku kuću, kako bi se dočepala ekskluzivnih snimaka svetske estradne zvezde. Na taj način, lažnim predstavljanjem produkcije, ona nastoji da osigura bankarske kredite za izgradnju studija.

Foto: Promo

The post Počinje prvi Merlinka Classics Festival appeared first on Kulturni kišobran.

U pitanju je projekat od nacionalnog značaja, koji podrazumeva predstavljanje digitalizovane baze umetničkih dela Narodnog muzeja, kao i fragmenata filmovih arhiva Jugoslovenske kinoteke i Filmskih Novosti.

Projekat je koncipiran tako da će pre filmskih projekcija na bioskopskom platnu biti predstavljeno jedno digitalno restaurirano ili digitalizovano umetničko delo praćeno pričom naratora ili u izvornom tonskom zapisu, koji ima za cilj da delo približi posmatraču i edukuje publiku o istoriji i srpskom kulturnom nasleđu i savremenom stvaralaštvu.

„Digitalnu istoriju“ će na biskopskim platnima ispratiti veliki broj restauriranih arhivskih filmova i umetničkih dela. Oživljavanjem umetničke slike kroz narativnu priču na filmskom platnu stvara se veza između ljubitelja filmske i likovne umetnosti, a dok se iz filmskih arhiva najvredniji i najočuvaniji snimci digitalno restauriraju i vraćaju bioskopskoj publici u novom edukativnom i kreativnom obliku. Likovno umeničko delo praćeno naracijom se posmatraču čulno približava, čime budi još veće interesovanje za prikazano delo.

Neočekivanim pojavljivanjem eksponata na bioskopskom platnu neposredno pre početka filmske projekcije, gledalac se neočekivano uvodi u svet umetnosti kroz jedinstven zvučni, audio i video doživljaj. Koristi se samo minut gledaočeve pažnje kako bi se ostvario snažan utisak i doživljaj umetnosti.

Cij projekta je da se arhiviraju i sačuvaju dela filmske, likovne i tekstualne umetnosti i da se posetiocima bioskopa omogući da se na inovativan način susretnu sa skoro zaboravljenim primercima umetnosti.

Ovo je ujedno i način da se školarci i srednjoškolci edukuju na temu istorije srpskog filsmkog kulturnog nasleđa i likovnih i umetničkih dela, ali je projekat namenjen i svim ljubiteljima istorije i umetnosti.

Foto: Kombank dvorana

The post Predstavljen projekat „Digitalna istorija“ appeared first on Kulturni kišobran.

Milena Dravić priča o svom detinjstvu, strahovima, sazrevanju, o svojoj glumi, glumcima i režiserima, o lepom i strašnom u životu na sceni i iza nje, o Draganu. O njoj govore doajeni filma, književnosti i pozorišta: Duško Kovačević, Ljubomir Simović, Radoslav Zelenović, Puriša Đorđević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Milan Jelić, Goran Paskaljević, Dušan Makavejev, Milan Vlajčić, Milena Zupančić, Milan Karadžić, Stefan Arsenijević, Miloš Radivojević, Branka Petrić, Zdravko Šotra, Nenad Polimac, Aleksandar Milosavljević.

A od ispovednih priča najveće glumice i svedočanstava o njoj Tatjana Nježić gradi jedinstvenu raskošno ilustrovanu pripovest o umetnici blistavog dara i nesvakidašnje ličnosti, koja je dosegnula vrhove kulturnog života i stvaralaštva na našim prostorima.

O knjizi, ali i životu i radu najveće dive jugoslovenskog glumišta, pored autorke, govoriće i Verica Dravić, član porodice, glumice Seka Sablić i Mira Banjac, pozorišni reditelj Dejan Mijač, filmski reditelji Zdravko Šotra i Stefan Arsenijević, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Radoslav Zelenović i Andrej Bele, generalni direktor, Strateško poslovno područje kafe, Atlantic Grupa.

Priredila: Miljana Miletić

Foto: Miljana Miletić/Fotografija zabeležena na Sajmu knjiga

The post „Milena Dravić – Više od umetnosti“ appeared first on Kulturni kišobran.