Tri prijatna dana u prirodi doneće koncertni program, filmske projekcije na otvorenom, umetničke sadržaje, degustacije hrane i vina, kao i opuštenu piknik atmosferu pod krošnjama jednog od najlepših parkova u Bečeju, uz besplatan ulaz za sve posetioce.

Nastao kroz saradnju međunarodnog projekta Parks4All i manifestacije Gastro Fest, ovaj trodnevni multimedijalni festival donosi jedinstven spoj savremene kulture i vrhunske gastro ponude, sa idejom da javni zeleni prostori postanu mesta kreativnosti, susreta i razmene.

Projekat Parks4All fokusiran je na jačanje kulturne saradnje Srbije i Mađarske kroz inovativne programe na otvorenom, dok Gastro Fest već deset godina promoviše kvalitetnu vojvođansku kuhinju, male proizvođače i savremeni pristup gastronomiji i festivalskoj produkciji.

Prvi dan festivala rezervisan je za filmske projekcije u parku, otvaranje izložbe nastale kroz međunarodni umetnički rezidencijalni program Parks4All i prezentaciju vina iz vinarija Karpatskog basena.

Drugi dan donosi u popodnevnim časovima cirkuske nastupe, radionice i druge programe namenjene deci, sjajnu gastronomiju, Večeru u parku, koncertni program i nastupe bendova Kanda Kodža i Nebojša, E-Play, Sin Seekas i Rajko orkestar iz Mađarske, uz celovečernju atmosferu open-air muzičkog piknika.

Treći dan namenjen je porodicama, gastronomiji i uživanju na otvorenom. Posetioce očekuju degustacije, prezentacije kvalitetnih proizvoda malih proizvođača iz regiona, radionice, sadržaji za decu i celodnevni muzički program koji zaokružuje festivalsko iskustvo u atmosferi piknika i zajedništva.

Gastro Fest Art piknik poziva publiku da umetnost doživi van galerijskih prostora, muziku van klubova, a gastronomiju kao iskustvo povezivanja ljudi, prirode i lokalne tradicije. 

The post Umetnost i gastronomija u prelepom parku u Bečeju  appeared first on Kulturni kišobran.

Pored različitih koreografskih formi, publika će imati priliku da uživa u tradicionalnim pesmama iz Bosanske Krajine, Prizrenske Gore sa Kosova i u posebnim aranžmanima profesorke Ane Babić, te će jedan blok pesama biti posvećen i izveden njoj u čast.

Početak koncerta je u 20 časova a ulaz za publiku je slobodan.

Foto: Nemanja Maraš

The post „Kultura“ premijerno 9. jula appeared first on Kulturni kišobran.

U ovom projektu akcenat je na značaju žena u sadašnjosti, u polju umetnosti i kulture, koji su sastavni deo društva. Na neizbežnu problematiku projekat odgovara isticanjem značaja njihovog prisustva, okuplja ih i umrežava. Utiče na položaj žena u savremenoj umetnosti, kulturi i društvu. Nastao je iz prakse i potrebe za udruživanjem i saradnjom, a kao takav se razvija i prelazi granice sektora, država i regiona.

Svaki projekat koji se realizuje danas mora da pronađe način komuniciranja sa publikom.”Rise of Woman” to čini na nekoliko načina.

„Pored fizičkog načina izlaganja prilagođava se savremnim tehnologijama i digitalnoj eri, izložbe prenosi u virtuelnu realnost i omogućava svima da ih pogledaju bez obzira na lokaciju i vreme. Planirano snimanje i emtovanje dokumentarnog serijala po prvi put prikazuje zajedničko delovanje među umetnicama i kustoskinjima i povezuje više njih sa različitih teritorija i na taj način ostavlja belešku o sadašnjosti, okuplja sve učesnice koje podjednako doprinose ideji i kreativnoj energiji“, kaže inicijatorka projekta Biljana Jotić, istoričarka umetnosti i kustoskinja i dodaje da projekat istražuje i zapisuje jedan momenat u vremenu i ostavlja trag, baš kao što umetnost ostavlja trag ljubavi na koži.

“Rise of woman” u potpnunosti zasnovan je na aktivnostima snažnih i uspešnih žena koje su dosadašnjim radom pokazale svoje kompentencije. Zahvaljujući njihovoj ekspertizi i primerima ideja je da se pozovu i druge žene uključe u razmenu znanja i prenošenje vrednosti.

Prva od brojnih aktivnosti u okviru projekta je Kick off konferencija 16. i 17. januara, koja će se prenositi putem live streaming-a putem Facebook stranice ,  Youtube kanala kojoj će se predstaviti partneri i predviđene glavne aktivnosti kojima će se projekat baviti.

Pored predstavljanja partnera i glavnih aktivnosti kojima će se projekat baviti kao i studijske posete aktuelnoj umetničkoj sceni 21. veka, u subotu (16.1.) sa početkom u 12.15 časova, gošće iz Sarajeva predstaviće čuveni feministički festival PitchWise.

Nedelja (17.1.) od 10.30 časova je rezervisana je za vođenje kroz izložbu “Žena o ženi” zajedno sa umetnicama iz regiona, a od 12 časova emitovaće se performans umetnice Ivane Ranisavljević.

U 13 časova počeće panel razgovor na temu identiteti žene u savremnenoj vizuelnoj umetnosti, sagovorniće će biti: Dubravka Đurić, profesorka Fakulteta za medije i komunikaciju, Sara Vujković, direktorka MSU Banja Luka, Aleksandra Lazar, kustoskinja umetničke zbirke Wiener ART Wiener Staedtische fondacije u Beogradu, nezavisna kustoskinja i istraživač u Londonu, Ivana Ivković, vizuelna umetnica Iana Stantieru, izvršna direktorka Europe’s Art Gallery. Moderatorka će biti Maša Elezović, kao i inicijatorka i moderatorka programa Biljana Jotić.

Foto: Promo

The post Uspon žena u kulturi na Zapadnom Balkanu appeared first on Kulturni kišobran.

Prema UNESCO Konvenciji o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa iz 2003. godine, nematerijalno kulturno nasleđe ispoljava se u različitim formama kao što su usmene tradicije, jezik kao njihov nosilac, izvođačke umetnosti, rituali, znanja, običaji, tradicionalni zanati… Republika Srbija je 2010. godine ratifikovala ovu konvenciju.

Prvi element naše zemlje koji je upisan na UNESCO reprezentativnu listu jeste Porodična (krsna) slava, 2014. godine.

Drugi element Republike Srbije jeste upis tradicionalne narodne igre kolo, 2017. godine, a treći je pevanje uz gusle, upisan 2018. godine, kao ,,deo živog nasleđa Srbije, koje se prenosi sa generacije na generaciju, kao veoma važno obeležje identiteta zajednice.’’ [1]

Ovog decembra, zlatnim slovima je na UNESCO listu upisan još jedan veliki uspeh Srbije, a prvi iz oblasti zanata – Zlakuska lončarija. Kako se ističe u odluci o upisu, izrada zlakuske lončarije odnosi se na znanje i veštine u vezi sa izradom posuda za termičku obradu hrane, koje se koriste u domaćinstvima i restoranima širom Srbije, a izrađene su od gline i kalcita čija su nalazišta u neposrednoj blizini sela Zlakusa, u zapadnoj Srbiji.[2]

Međutim, pre nominacije i eventualnog upisa na UNESCO reprezentativnu listu, važno je napomenuti da konkretan nematerijalni element mora prvo biti upisan u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.

U slobodno vreme, pogledajte izuzetno interesantnu listu nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije. Verujem da ćete se iznenaditi kada vidite koliko divnih, a nama svakodnevnih, često podrazumevanih stvari i običaja je u nju upisano, kao što su veština pravljenja kajmaka, rakija šljivovica, kao i obavezno izgovaranje zdravice!

Važno je pomenuti da civilno stanovništvo, pored nosilaca konkretnih tradicionalnih zanata i nematerijalnih veština, može imati važnu ulogu u očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Dakle, kako mi, obični građani, možemo da pomognemo u njegovom očuvanju?

Pre svega – upoznavanjem sa našim običajima, ritualima, tradicionalnim zanatima i sveukupnim podizanjem svesti o njegovom značaju. Srbija je zemlja bogata nasleđem, kako materijalnim tako i nematerijalnim.

Zatim, tako što ćemo naše najbliže umesto nemaštovitih i komercijalnih poklona, obradovati nečim daleko inspirativnijim i boljim – bilo da je u pitanju džemper iz Sirogojna, zlakuski lonac ili pirotski ćilim, naša podrška lokalnoj zajednici predstavlja vredan doprinos očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Za kraj ovog kratkog upoznavanja sa nematerijalnim bogatstvima Srbije, preporučujem da pogledate kratak dokumentarni film Zlakuska lončarija – nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, koji je rađen u produkciji Etnografskog muzeja u Beogradu i Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, i koji prikazuje sve faze savremenog procesa izrade zlakuske lončarije.

Autor filma: Jelena Jovčić, Urednik: Saša Srečković, Stručni konsultant: Biljana Đorđević.

[1] Pevanje uz gusle, nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/pevanje-uz-gusle , 30.12.2020.

[2] Zlakusko lončarstvo upisano na UNESCO reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa http://nkns.rs/cyr/zlakusko-loncharstvo-upisano-na-uneskovu-reprezentativnu-listu-nematerijalnog-kulturnog-nasledja, 30.12.2020.

Foto: Dokumentacija centra za nematerijalno kulturno nasleđe

The post Lepota se okom (ne) može sagledati – nematerijalno bogatstvo Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

Cilj tribine je da se situira aktivnost mladih, kao novih umetnika u polju, u odnosu na dominantnu kulturnu politiku, ali i druge javne politike koje oblikuju današnje društvo.

Učestvuju:
Milica Ivić, Matrijaršija/ Novo Doba/ Fijuk sajam
Jovana Vasić, vizuelna umetnica i doktorantkinja teorije umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu
Nina Mihalljinac, docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, rukovoditeljka UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment

Moderator: Milan Đorđević, vizuelni umetnik i doktorand FDU

Ogranizacija: Dom omladine Beograda i UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment, master studijskog programa Univerziteta umetnosti u Beogradu i Univerziteta Lion 2, Francuska.

Globalni UNESKO izveštaj Re|Shaping Cultural Policies (2018) ukazuje da širom sveta raste neizvesnost radnog i socijalnog statusa vizuelnih umetnica i umetnika. Čak i u sredinama gde je tržište umetnosti razvijeno, zbog velike konkurentnosti teško je obezbediti kontinuitet pokroviteljstva galerista. Otud ekonomsku stabilnost veliki broj umetnica i umetnika ostvaruje kroz poslove u drugim (ne-umetničkim) oblastima, ili oslanjajući se na zaposlene partnere i nasleđenu imovinu.

Problem ekonomske održivosti

Problem ekonomskene održivosti profesije umetnika u Srbiji je dodatno uslovljen lošim kadrovskim politikama. Na umetničkim fakultetima, kojih je sve više, raste broj diplomiranih umetnika, što samo malom broju omogućava razvoj profesionalne karijere.

Istovremeno na domaćoj sceni otvaraju se nove mogućnosti za unapređenje uslova za profesionalni rad.

Krajem prošle godine, članovi i članice Udruženja likovnih umetnika Srbije su izabrali novo rukovodstvo, koje čine uglavnom umetnici mlađe i srednje generacije, angažovani u novom pokušaju ostvarivanja suštinskih promena u radu ovog reprezentativnog udruženj.

Na mapi izlagačkih prostora Beograda otvaraju se novi galerijski prostori s fokusom na umetničku produkciju novih umetnica i umetnika u polju.

Zajedničkim naporima mladih pokrenute su nove incijative poput Wrong bijenala, Bijenala mladih i Voždovačke galerije i dr. 

Kako funkcioniše kulturni sistem

Ciklus upoznaje mlade ljude s načinom funkcionisanja kulturnog sistema i četiri scene savremene umetnosti u Srbiji: filmska, muzička, scena izvođačkih i vizuelnih umetnosti. Svakoj umetničkoj sceni su posvećene po dve tribine.

U okviru prve, razgovara se o pitanjima vezanim za stvaralaštvo: koje su aktuelne umetničke prakse i šta su osnovni trendovi na sceni, kako se vrednuju dela i akcije, ko su glavni akteri i vodeće institucije, kako se donose odluke, kako se finansira umetnička produkcija, koje profesije funksionišu, kako se umetnici i drugi profesionalci pozicioniraju, šta su mogući strateški pravci razvoja scene.

U okviru druge tribine, razmatra se tema učešća mladih, od pitanja koje su postojeće kulturne potrebe mladih, i u kojoj meri se produkcija i kulturna ponuda oblikuje u skladu s tim potrebama; u kojoj meri mladi učestvuju u  u procesu kreiranja umetničkih i kulturnih programa, kao i u procesu donošenja odluka koji se odnosi na razvoj scene o kojoj je reč.

Foto: Promo

The post Tribina: Vizuelne umetnosti i kulturna politika I – Kreiranje mesta za nove aktere na sceni appeared first on Kulturni kišobran.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka objavio je krajem 2019. godine 165. broj „Kulture“ pod nazivom „Strip i identitet“. U pitanju je međunarodni temat od 20 tekstova, a autori su relevantni stručnjaci, neki od ključnih umova svetske stripske misli koji su napisali izvorni rad upravo za ovu priliku.

Na promociji govore: dr Vladislava Gordić Petković (gl. urednica), Zoran Stefanović (urednik temata), dr Vuk Vukićević, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, prof. dr Irina Antanasijević, autorka teksta „Serjoža i Ninočka u Kraljevini Jugoslaviji“ i doc. dr Vladimir Kolarić.

Časopis „Kultura“

Časopis „Kultura“ je interdisciplinarni naučni časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, čiji je predmet kultura u opštem smislu reči. Pokrenut je 1968. godine od strane Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koji ga do danas tromesečno objavljuje, a njegovo štampanje od 2001. godine omogućava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Odlukom nadležnih službi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, „Kulturi“ je dodeljena kategorija časopisa od nacionalnog značaja (M51).

Pored poštovanja naučnih pravila i standarda objavljivanja naučnih tekstova, „Kulturu“ odlikuje radoznalost i svežina avangardnog časopisa koji obrađuje večite i aktuelne teme.

Foto: Promo

The post Promocija 165. broja časopisa KULTURA: „Strip i identitet“ appeared first on Kulturni kišobran.

KK: Pošto je Kulturni kišobran namenjen kulturi, nekako je logično da i pitanja koja postavljamo imaju veze sa njom. A kako se kultura, poput politike, prožima kroz društvo, ni ne možemo a da ne pričamo o njoj. Zato ću i početi ovaj intervju pitanjem – Šta je za vas kultura?

Dušan Šaponja: Za mene kultura predstavlja duševnu hranu. Dakle, sve ono što ne ulazi na usta, a čini da vaš organizam može da opstane. Nekad je i važnija od one prave hrane koju jedemo da bismo opstali.

Dušan Čavić: Godine 2006, 2007. sam boravio po par meseci u Njujorku i na zapadnoj obali u San Francisku, San Dijegu i Los Anđelesu. Imao sam svoju pres-karticu sa B92, gde smo mi tada radili. Pošto sam imao prilično slobodnog vremena, a na primer u Njujorku ima svakog dana sedam ili osam stvari koje možete da vidite, onda sam neviđeno koristio tu pres-karticu da ulazim u raznorazne muzeje. Taj period života ću uvek pamtiti zbog toga što sam se stvarno nauživao. Bio sam u Socrates Sculptures parku u Kvinsu, onda, tu su Gugenhajm, MoMa, Vitni muzej, Bruklinski muzej… Ima tamo masa nekih neotkrivenih muzeja i kulturnih ustanova i prosto prostora gde se izlažu radovi na otvorenom ili na zatvorenom. Tako da je za mene kultura upijanje sadržaja koji oplemenjuje dušu. I još da dodam na onaj spisak i DeJong muzej u San Francisku. Obavezno, ako neko se zadesi, neka ode. Možda to nije fer prema muzejima, ali ako nemate pravi pres, uradite lažni pres za tekuću godinu i moći ćete da ulazite u muzeje. Inače, ulaz nije baš jeftin.

KK: Kada već govorimo o kulturi – kako biste je opisali u Srbji?

Dušan Čavić: Kultura u Srbiji je pakao. Mislim da je odnos prema kulturi i prema kulturnim institucijama i prema potrebi ljudi da uživaju u nekom sadržaju dno dna. Kao što je slučaj sa svim konkursima pod aktuelnom administracijom, i ti za kulturne manifestacije su takođe dirigovani. Tu dobijaju neka ludila, a ne dobijaju manifestacije ili galerije, ili kulturne institucije koje su inače ta sredstva dobijale godinama. Ja bih bez problema budžet za kulturu roknuo na tri posto zato što smo nekulturni mnogo.

Dušan Šaponja: Kulturu u Srbiji bih opisao, hm… Kultura se u Srbiji bori za svoje mesto pod suncem, ali ima je svuda i niče. Kao korov.

KK: Obrađujete teme „malog čoveka“, ali se bavite i velikim ljudima. Koja priča je na vas ostavila možda najveći utisak za sve ove godine koliko postoji Marka Žvaka?

Dušan Šaponja: Realno, ne mogu uopšte da izmerim te utiske. Uglavnom su mi sveži neki utisci i onda mi oni ove utiske od pre potiru. Ali ono što opstaje u glavi, kod mene makar, to je Boža, umetnik ispod Pančevačkog mosta, epizoda se zove Umetnik je prisutan. Čovek pravi instalacije koje samo on razume, a koje i te kako imaju smisla i ulepšava dan svim putnicima namernicima koji prolaze tu spuštajući se s Pančevca u Beograd. Mogu da vide njegove uratke koji su često povezani sa predmetima koje trenutno tog dana ima, koji ga okružuju. On od njih pravi raznorazne instalacije koje opstaju dan, dva, tri ili sat, dva, tri, u zavisnosti od njegovog rapsoloženja. Tako da, eto, veliki pozdrav za Božu, umetnika ispod Pančevca. Videćete ga, verovatno, u onom žutom prsluku kako tu ponekad i reguliše saobraćaj.

Dušan Čavić: Najviše pamtim tog nekog tipa koji i dalje ima kafić koji radi 24h. Sad ne radi 24h zato što je zbog korone ograničeno da bude do 11. Ali, on je u stambenoj zgradi. To je tamo gde skreću tramvaji iz Jurija Gagarina u Ivana Ribara u Beogradu. Tu je kafe „Blok“, to drži neki tip koji se zove Šormaz, koji je u SNS-u, i njemu niko ništa ne može. On radi 24h i niko mu ništa ne može, ni policija. To mi je slika i prilika društva u kome živimo. Sve se ogleda u tom jednom kafiću. Ovde može da radi svako ko šta hoće, samo ako je pripadnik interesne grupe.

KK: Marka Žvaka postoji godinama, a uspevate da uvek budete nekako novi. Mnogi bi rekli i osveženje za sve ono što vidimo na televiziji. Mogli smo da vidimo bezbroj priloga – od top-lista najgorih pekara, do zaista fascinantnih nadogradnji u Beogradu, i još sijaset takvih interesantnih tema koje imaju po više stotina hiljada pregleda na Jutjubu.

Dušan Čavić: Kako uspevamo da budemo nekako novi? Dosta nam i ljudi šalju teme, a i mi gledamo to što nas zaintrigira, isprovocira, ili ono što primetimo, pa snimamo o tome. Nažalost, eto, živimo u zemlji gde se mediji uglavnom ne bave aktuelnim problemima ili zanimljivim, makar nama zanimljivim pričama i ljudskim pričama. Koristimo tu činjenicu što se ne bave ljudi mnogo time, pa se, eto, mi bavimo.

Dušan Šaponja: Pa to da li ostajemo novi ili ne verovatno zavisi od toga što se nekako i vreme promenilo, pa nam dosta ljudi piše šta se dešava oko njih, šta su primetili, šta bi moglo da bude dobra priča za Marka Žvaku. I to nam nekako olakšava da budemo novi. A ono što je isto trend jeste da ljudi obožavaju da gledaju hranu i onda nam često pišu: ,,E, idite da snimite ovu ili onu ćevabdžinicu, ili ovaj burek, ili ovu pitu, pečenje“. S te strane, trudimo se da se otklonimo malo i od hrane, ali publika nas pritiska da to snimamo mnogo, mnogo više.

KK: Neizostavni deo vašeg rada je i politika, a bavite se nekim gorućim temama, kao što je to danas Košutnjak, na primer. Za vaš video o virusu koroni čak kažu da ste izveštavali bolje od nekih televizija. Kako gledate na taj, malo ozbiljniji deo onoga što čini emisiju Marka Žvaka?

Dušan Šaponja: Na taj ozbiljniji deo, makar ja tako gledam, doživljavamo često da to danas ljudi vide kao nekakav javni servis. Očekuju od nas da se bavimo problemima koji ih okružuju jer se možda neko drugi njima ne bavi. Samim tim smo mi na neki način na usluzi građanima. Zbog toga ja gledam na taj naš malo ozbiljniji, informativniji deo kao na neku vrstu javnog servisa. Moramo da obavestimo ljude šta se dešava. 

Dušan Čavić: Svakako da smo društveno osvešćeni i da se bavimo politikom. Kad kažem politikom, to kakve su prilike u društvu u kome živiš, da li ti dete ide u najbliži ili četvrti po redu vrtić, to je sve politika, pa nadalje do visoke politike. Dakle, kakav je kvalitet života, da li u mom bloku 70 iz onih đubrijera preliva đubre ili ne, to je sve politika. Nas sve to i te kako zanima, i te kako se bavimo društvenim kontekstom, političkim kontekstom zemlje i društva u kom živimo. Nemamo nikakav problem da se bavimo i ozbiljnijim pričama i temama. Što se tiče korone, imali smo taj video sa Marijom, koju znamo godinama. Jednostavno, to je slika i prilika zemlje u kojoj živimo. Ona je iz Milana, svi smo znali i svima nam je bilo jasno da će to doći i kod nas. A u tom trenutku su poruke građanima bile: ,,Najsmešniji virus u Evropi“ i ,,Vodite svoje žene u šoping u Milano“. A ona je kredibilna devojka koja je prenela svoje iskustvo. I eto, desilo se ono što se nama nikad nije desilo. Taj video je danima bio prvi na trendingu na Jutjubu. Inače su tu neki muzički spotovi nekih opskurnih novih trep autora, nama dalekih… Ne znam, nismo mi planirali da će se to desiti. Sada, više je to pitanje za medije u ovoj zemlji zašto je moralo da se desi da neki Jutjub kanal uradi nešto što niko od njih nije mogao da uradi. Odnosno, da ispriča ili prenese autentično iskustvo na početku pandemije, iskustvo koje je bilo jasno da će uslediti nama ovde.

KK: Imate li neki moto kojim se vodite dok snimate emisiju?

Dušan Čavić: Moto bi nam bio moto-kultivator. Nemamo moto. Ideja je da snimamo ono što bismo mi sami gledali na televiziji.

Dušan Šaponja: Nemamo neki moto kojim se vodimo. Ranije smo voleli da snimamo samo ono što bismo mi voleli da gledamo. A što se samog mota tiče, imamo neki onako više fazon: ,,E, jel’ ovo jeste Marka Žvaka ili nije Marka Žvaka?“. Tako da nam dosta tema nekih otpadne. Pa kažemo: ,,Jao, ovo je kao ok, ali nije to Marka Žvaka ili nije dovoljno“. Te stvari onda često završe u nekim kompilativnim videima. A generalno je moto ovaj tehnički. Daj, brate da se vidi to što se snima i da se čuje. To je suština.

Dušan Čavić: Znači, polazimo samo od toga da li bismo mi to gledali, da li je to nama interesantno. A imamo tu sreću da imamo potpunu slobodu da radimo šta hoćemo. Nemamo nikoga nad glavom ko će da nam govori: ,,Ajte, nemojte to, ajte ovo, ili nemojte ovako, ajte onako“. A i kad smo bili u redakciji ili gde god da smo radili, nikada nismo imali te neprilike, što je divna stvar bez obzira kojim se poslom bavite u životu.

KK: Pitanje koje ne mogu da preskočim u ovo „doba korone“ – šta je za vas korona promenila i da li je?

Dušan Čavić: Korona mi je dala više vremena da idem s porodicom na Kosmaj. Korona mi je takođe donela i samu sebe, tako da sam bez nekih komplikacija preležao virus i uspeo da zaštitim svoje ukućane pa niko od njih nije dobio virus. Prijao mi je onaj deo kad smo bili zatvoreni, iako se ne slažem s tom idejom. Mislim da nije bilo neophodno da budemo zatvoreni, ali svakako je verovatno značilo zbog najstarijih sugrađana. Oni su ostali koliko-toliko sačuvani. Generalno, prijao mi je taj ritam i imao sam dosta slobodnog vremena, dosta više nego inače i žao mi je što nije još potrajalo. Pričam subjektivno.

Dušan Šaponja: Nažalost, korona jeste dosta promenila kod nas. Mislim, nosimo maske često dok snimamo, što je ono malo, kako da kažem, creepy, ali šta da radimo. Onda, Čavić se verovatno i zarazio, odnosno fasovao koronu na jednom od snimanja Marka Žvaka. Pretpostavljamo da je to bilo u „Studenjaku“, odnosno ispred „Studenjaku“ na onom ostrvu gde studenti prave žurke. To je bilo u ono vreme kad smo navodno pobedili koronu, između dva pika. I šta je još promenila – promenila je to što je sve manje ijada. Kad odemo na ijade, malo se štekujemo, pa kažemo: ,,Jao, brate, daj, da ne probamo baš sve istom kašikom, da se ne približavamo previše…“ To onda ubija taj naš duh i onda mi vrlo brzo popustimo pred tim i ne pridržavamo se baš mera koliko bi trebalo. Nadamo se, naravno, da će se ijade vratiti u svom prvom obimu.

KK: I za kraj, samo da se osvrnemo na one čuvene „pipače“, ali kroz pitanje: Šta biste danas poručili pipačima i mislite li da su istrebljeni?

Dušan Čavić: Pa ne bismo ništa poručili pipačima. Praktično je istrebljeno, nažalost. Da ima prilike da neko izloži hlebove onako kako su tad bili izloženi, bez ikakvog celofana, nekad i bez onih kvadratnih papirića, verovatno bi ih pipali i dalje. Tako da, šta bih im poručio – da nastave istom merom.

Dušan Šaponja: Pipačima bih poručio da koriste sredstva za dezinfekciju ruku i mislim da je to to. Samo da se prilagode. I ne verujem da će ih iko ikada istrebiti. Jednostavno, nije to to ako se ne pipne hleb pre nego što se kupi. Iako je bio u najlonu, ali kakve to sad veze ima. Mora da se pipne. Ono što me više zabrinjava jeste što su ti hlebovi postali, ne znam, čini mi se da su postali otporni na pipanje. Da ne može čovek više pipanjem da ustanovi kakav je taj hleb, nego moraš da ga probaš.

Foto: Nemanja Knežević

Lektor: Ana Krstić

The post Dušan Čavić i Dušan Šaponja (Marka Žvaka): Kultura u Srbiji je pakao, ali se bori za svoje mesto pod suncem appeared first on Kulturni kišobran.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Smatramo da je ova odluka krajnje licemerna naročito imajući u vidu da se to dešava kada cela Srbija sa oduševljenjem uživa u arhivima pozornišnih predstava za decu i odrasle, u operama i baletima Narodnog pozorišta i koncetima Beogradske filharmonije, besplatnim filmovima, restauriranim verzijama domaćih filmskih klasika, virtuelnim turama po muzejima, knjigama i koncetima koji nam muzičari svaki dan priređuju iz karantina, online filmskim festivalima.

Kultura i kreativne industrije su vrlo snažno pogođen je situacijom sa COVID-19 pandemijom i prema procenama stručnjaka oporavljaće se godinama, a najranije do kraja 2021. godine!

Imajući u vidu da kreativne industrije čine 7,1% domaćeg BDP-a, da je BDV ovog sektora porasla za 16,4% kao i da zapošljavamo više od 100.000 radnika u 30.000 registrovanih preduzeća (izvor Serbia Creates) od Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa zahtevamo sledeće korake:

· Korak 1 – Priznavanje kulturnog i kreativnog sektora kao prioritetnog sektora za pomoć (Maj 2020)

· Korak 2 – Odvajanje kriznog finansijskog fonda od strane Vlade i EU koji će se samo koristiti za ovaj sektor (Maj 2020)

· Korak 3 – Usvajanje petogodišnjeg plana i nacionalne strategije za rešavanje krize i pomoći države u sektoru kulture, event industrije i kreativne industrije

· Korak 4 – Povećanja budžeta za kulturu u budžetu Republike Srbije (Maj 2020)

· Korak 5 – Pojačavanje kredita za mala i srednja preduzeća iz ovog sektora (Maj 2020)

· Korak 6 – Odlaganje plaćanja PDV-a na duži vremenski period kao i nova strategija PDV-a za kulturnu industriju

· Korak 7 – Implementacija svih EU direktiva o autorskim i srodnim pravima po hitnom postupku najkasnije do kraja 2020. godine

· Korak 8 – Kreiranje novih programa i alata kojim će se sektor muzike, kulture, i kreativnih industrija ispravno vrednovati i unaprediti

Dodatno tražimo:

Isplata tri minimalne zarade svim samostalnom umetnicima pod istim uslovima koji su definisani za zaposlene u Republici Srbiji

Smanjenje PDV-a na ulaznice ili njegovo potpuno ukidanje za sve kulturne događaje, koncerte, bioskope, pozorišta, festivale… koji se dešavaju na teritoriji Republike Srbije do kraja 2021. godine;

Smanjenje PDVa ili njegovo potpuno ukidanje na sve kulturne proizvode stvorene na teritoriji Republike Srbije od strane srpskih autora kao što su knjige, ploče, diskovi i slično do kraja 2021. godine;

Smanjenje PDVa ili njegovo potpuno ukidanje za organizacije za ostvarivanje autorskih i srodnih prava do kraja 2021. godine, što se ne bi samo odrazilo na prihode autora, interpretatora ili izdavača, već i na prihode malih korisnika koji bi manje naknade plaćali na ovaj način;

Poreska ili druga oslobođenja za sve firme i kompanije koje žele kroz sponzorstva da podrže kulturne projekte i događaje;

Hitan plan Vlade i Ministarstva kulture koji će spasiti kulturu od bankrota i propadanja;

Podsticaji za izvoz kulturnih proizvoda i dobara, u vidu subvencija i sponzorstva za koncerte, predstave, izložbe, objavljivanje muzike, za gostovanja, objavljivanje ili prikazivanje u inostranstvu, što ne predstavlja samo finansijski i izvozni potencijal već i promociju zemlje;

Da se obezbede dodatne poreske olakšice za autorska dela nastala od autora iz Republike Srbije;

Odlaganja primena testa samostalnosti do 1. januara 2021. godine za sve preduzetnike;

Pokretanje subvencija za samozapošljavanje i otvaranje preduzetničkih radnji iz svih oblasti kulture i umetnosti;

Produženje roka za ostvarivanje olakšica prilikom zapošljavanja ili prelaska lica u DOO koja su u 2019. godini imali status preduzetnika sa 30. aprila do 31. decembra 2019. godine;

Produžavanje predviđenih olakšica prilikom zapošljavanja novokvalifikovanih nezaposlenih lica po osnovu poreza i doprinosa od 1. januara 2020. godine do 31.12. 2023. godine, umesto 2022. godine kako je sada predviđeno;

Oslobađanje paušalaca od poreza na dobiti dok traje vanredno stanje budući da mnogi od njih trenutno nikakvu dobit ne mogu da ostvare budući da su onemogućeni da rade;

Oslobađanje plaćanja poreza i doprinosa za sve preduzetnike za vreme trajanja vanrednog stanja;

Mogućnost iznajmljivanja poslovnih prostora koja su u vlasništvu gradova i opština u Srbiji za preduzetnike i mikro preduzeća po povlašćenim cenama i uslovima, na način na koji to imaju nevladine organizacije i političke stranke i to do kraja 2021. godine;

Da se započne izrada nacionalne strategije za rešavanje položaja samostalnih umetnika i muzičara u Republici Srbiji.

Potpisnici (po abecednom redu):

Arsenal Festival

Asocijacija Kulturanova

Ammonite Books 

Balkanrock portal

Bioskop Vilin Grad
Bitef Art Cafe

Beogradski manifest
Blaze Studio

Cameleon Rental
Charm Music
Cine Grand MCF
Centar za razvoj cirkuskih umetnosti ‘Ludifico’
Galama Gruvlend

IMPALA – Independent Music Companies Association
Hardwired 

Headliner – portal za kulturu
Huskee Studio 

Indirekt Showcase Beograd

Kontakt Konferencija

Kombank Dvorana

Koncertna Agencija Long Play

Koncertna agencija Odličan Hrčak

Kišobran

Klub Elektropionir

Klub Feedback
Ključaonica
Kultur!Kokoška
Kulturni Kišobran

Linia Contra

MM Concerts
Miloš Ivanović PR Midget Unit
Mountain Music Fest
Musicology

Oblakoder
Production Pool 

Pop Depresija
ProDivision Event
Pris Portal

Radio Aparat
Rokerijada – Petrovac na Mlavi

RUNDA – Regionalno uduženje nezavisnih diskografa

Remix Press

Rock Svirke
ReProdukcija
Street Food festival 

Serbian Hellbangers

Smile Production
Shoom Studio
ShowTime Experience  Sinhro – Pančevo

Studio Destilerija
Studio Krokodil
SubBeerni Centar 

Topljenje festival

Vračar Rocks 

Udruženje promotera i ticketing agencija Srbije – UPTAS
Udruženje Art District
Udruženje Remix 

Šarengrad 
Udruženje Zamrznuti tonovi
Udruženje Centar za novu umetnost

Umetnici:
Predrag Kočović
Bojan Slaćala, samostalni umetnik

Bendovi – Interpretatori: Divert
Đorđe Miljenović – Sky Wikluh
Over Drive Dreams
Rampa
Grupa NOT
Fluke T
The Cockblockers
Vizelj

The post Apel #spasimokulturu appeared first on Kulturni kišobran.

Tribine počinju sa svojim programom 20. februara od 16 sati gde će se govorotiti o angažovanom i(li) vidljivom: pozorište na putu od subkulture ka mejnstrimu i uloga autorki u tom procesu.

Gošće su Tanja Šljivar, Maja Šuša i Ksenija Đurović, dok je moderatorka Maša Seničić.

Druga tribina održaće se 27. februara od 16 sati, a tema o kojoj će se diskutovati je položaj žena u kulturi: Rodno i radno pravo.

Gošće su Milena Dragićević Šešić, Marija Ratković i Šejma Fere. (od 16h do 18h)

Serija tribina završava se 5. marta od 16 sati kada će se govoriti o temi od Zadužbine do kampa: Žena kao samostalni autor ili kao deo kolektiva u polju muzike, danas u Srbiji.

Gošće su Jasna Dimitrijević, Selena Simić i Ana Krstajić.

Sve tribine se održavaju u Papergirl Galerija Hub-u, Kralja Milana 15/5, III sprat.

Događaj na Fejsbuku.

Foto: Promo

The post Položaj žena u kulturi: serija tribina od 20. februara do 5. marta appeared first on Kulturni kišobran.

Više od 35 događaja – izložba, radionice, performansi, projekcije filmova, koncerti i obuke promovisaće otvorenost, inkluziju i pre svega ideju da svako poseduje talenat koji treba podeliti sa drugima.

U saradnji 30 lokalnih organizacija, prevashodno aktivnih udruženja osoba sa invaliditetom, koje je povezao „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ biće predstavljeni različiti talenti odnosno supermoći: crtanje, igra, gluma, pevanje, ručni rad, film, lutkarstvo, slikanje, sviranje, informisanost. 

Program će se odvijati u čak tri prostora za kulturu – kulturnim stanicama Svilara i Eđšeg i novootvorenom Kutku za kulturu na Slanoj bari.

Određeni programi govornog tipa biće na znakovnom jeziku, dok će takođe pojedine projekcije filmova pratiti audio deskripcija.

Program „Supermoćni“ u kulturnoj stanici Svilara (Đorđa Rajkovića 6b) otvara izložba „Trenutak u hodu i letu” u 18.30 časova koja predstavlja radove dece iz ŠOSO „Milan Petrović“, nastale u okviru likovne kolonije održane u Edukativnom kampu Čenej i objektu škole na Novom naselju.

U 19 časova počinje Impro veče u okviru kog će zajedno nastupiti soundbeam orkestar „Dobri ljudi“ i novosadski rege sastav Killo Killo banda. Soundbeam orkestar „Dobri ljudi“, nazvan po muzičkom uređaju na bazi senzorske tehnologije, nastoji da poboljša senzibilitet zajednice prema osobama sa invaliditetom ili ometenih u razvoju i već šest godina aktivno kreira i izvodi različite muzičke sadržaje, uglavnom sopstvene bluz i džez improvizacije ili ambijentalne pasaže.

U 20 časova biće izvedena monodrama „Nebeski divan Toše Ačanskog“, koju izvodi Bojan Živanović, član udruženja građana „Vera ljubav nada“ i sekcije tog udruženja „Teatra dobrih vibracija“. Predstava je bazirana na priči Toše Ačanskog sa Salajke, koji je u rat otišao kao mobilisani vojnik Austrougarske, i jedan je od mnogobrojnih  srpskih vojnika koji su nestali na Solunskom frontu i vode se kao N.N. na Zejtinličkom vojničkom groblju. 

Kulturna stanica Eđšeg (Antona Čehova 4) program „Supermoćni“ započinje operom za decu „Pčelica Dana“ kompozitora Petra Jovanovića, a koju organizuje udruženje umetnika „Visoko C“ 24. novembra u 11 sati. U pitanju je kratka priča namenjena deci uzrasta od 2 do 9 godina. Opisuje jedan divan radni dan pčelice Dane, koja skuplja med i brine se o živim bićima na cvetnoj livadi, u čemu joj pomaže leptirić Šarko. Zaplet nastaje kada se pojavi bumbar Beda koji otme sav sakupljeni med i zarobi pčelicu Danu. 

„Supermoćni“ u Kutku za kulturu (Sentandrejski put 106b) takođe kreću 24. novembra Radionicom pletenja prstima od 16 do 19 sati koju organizuje udruženje za cerebralnu paralizu „Sunce“ i udruženje građana „Teatrilo”. Ako želite da učestvujete, možete se prijaviti OVDE.

Program „Supermoćni“ obuhvatiće i Obuke iz osnova pristupačnosti za zaposlene u ustanovama kulture i organizacije sa ciljem unapređenja znanja iz oblasti pristupačnosti i razmene iskustva o primerima dobre prakse i izazovima sa kojima se susreću u pogledu unapređivanja pristupačnosti u ustanovama kulture, za sve potencijalne korisnike.

Prijave za obuke su ovde i traju do 24. novembra do 16 časova.

Foto: Novi Sad 2021

The post Novi Sad 2021: Koja je vaša super moć? appeared first on Kulturni kišobran.