15. TURNEJA SLOBODNE ZONE (12-16. jul 2021)

Pet najboljih filmova sa 16. festivalskog programa filmskog festivala “Slobodna Zona”, po izboru publike i selektora festivala, biće prikazani u kragujevačkom Studentskom kulturnom centru od 12. do 16. jula 2021. godine.
Ulaz na sve projekcije je besplatan, a projekcije počinju od 21:00.

Ponedeljak, 12. jul u 2100
Letnja scena SKC
Slobodna zona – Undine (igr.) – r. Christian Petzold / Nemačka, 2020, 91′

Da li je potraga za pravom ljubavi u stvari samo mit? Možda se zbog toga glavna junakinja i zove Undine poput vodenih nimfi, mitoloških bića koje se svete svojim ljubavnicima za neuzvraćenu ljubav?

Undine je istoričarka koja radi kao kustoskinja u jednom od muzeja u Berlinu. Nestvarno lepa, zna sve o Humbolt Forumu, a način na koji iznosi svoje znanje o istoriji grada koji je izgrađen na močvari posetiocima muzeja je koliko profesionalan, toliko i graciozan. Njena stara ljubav Johanes odlazi, i ceo njen svet se raspada. Dani prolaze, a njen pogled dok drži prezentacije luta prema dvorišnom kafeu tražeći da li je on i dalje tu…ili je još uvek tu…ili je opet tu. Sasvim slučajno upoznaje Kristofa, ronioca na podvodnim istraživanjima. Zaljubljuje se u njega i čini se da novi život za nju tek počinje kada mit o njenom imenu počinje da se razvija.

FESTIVALI I NAGRADE: Best Actress, FIPRESCI Award – Berlin / International Film Festival 2020 / Beijing International Film Festival 2020 / Miami Film Festival 2020.

Utorak, 13. jul u 2100
Letnja scena SKC
Slobodna zona – U slavu kraljici (dok.) – r. Tatia Skhirtladze, Anna Khazaradze / Austrija, Gruzija, Srbija, 2020, 82′

Priča o Noni Gaprindašvili koja je pokorila svet šaha i njene tri koleginice / konkurentkinje Nani Aleksandriji, Maji Čiburdanidže, i Nani Joseliani. Četiri Gruzijke vladale su svetskom šahovskom scenom godinama i smenjivale se na njenom tronu. U eri hladnog rata četiri sovjetske žene postaju ikone svetske emancipacije. U slavu kraljici otkriva njihove isprepletane biografije i prikazuje uvid u njihov sadašnji život kao i isečke iz života u samom vrhuncu njihovih karijera. Žene po kojima su cele generacije devojčica u nekadašnjem SSSR-u dobijale imena i danas su aktivne u svojim školama šaha, na seniorskim turnirima i takmičenjima. Kako kaže Nona Gaprindašvili je od najranijeg detinjstva imala takmičarski duh trudeći se da pobedi stariju braću i sve dečake u komšiluku i to je ono što joj je i posle pomagalo tokom turnira na kojima je igrala i protiv muškaraca, a prvu titulu je osvojila kada je imala samo 21 godinu.

FESTIVALI I NAGRADE: CinéDOC Tbilisi International Film Festival 2020 / CinEast Film Festival, Luxembourg 2020.

Utorak, 13. jul u 2000
Galerija SKC
Izložba Taktilni dijalozi – Ana Vrtačnik

IZLOŽBU ĆE OTVORITI DANICA JEVĐOVIĆ, VIZUELNA UMETNICA.

Kako biramo svoj specifični materijal, naša sredstva za komunikaciju? Sasvim slučajno? Ili možda ona ipak biraju nas? Nešto nas vremenom provocira, obraća nam se na specifičan način, bilo da je to zvuk, dodir, miris, tvrdoća ili mekoća, opčinjava nas i zahteva od nas da se oblikujemo i da ga oblikujemo. U tom procesu polako pronalazimo svoj jezik i kao kretori uključeni smo konstantno u dijalog sa našim medijumom. U mom slučaju su me uhvatile niti, zaista protiv moje volje. Da radim sa nitima činilo mi se previše meko, previše senzibilno. Želela sam da nešto snažno osvojim! Ali okolnosti su me zarobile u niti, potpuno zapetljale i na kraju potpuno osvojile. Naučila sam da ih slušam i govorim njihov jezik. Susret sa sopstevnim delom odigrao se tako na integralan način gde je stvaranje shvaćeno kao oblik mišljenja, materijal je postao zamena za emociju i ideju, a taktilnost moj medij komunikacije.

U kontekstu feminizma na umetničkoj sceni druge polovine XX veka mnoge umetnice radile su sa tekstilom, sa mekim formama i materijalima. To je bio njihov način da se izdvoje od čeličnih konstrukcija zastupljenih umetnika u to vreme. Upravo zbog seksističkog povezivanja tekstila sa „ženskim radom“ ili „ukrasom“, feminističke umetnice su ga koristile da osude balans snaga u umetničkom svetu. Senzibilnost i intimnost mekih materijala na taj način okrili su mi se kao snaga, a ne slabost.

Bogato teksturirane površine, sa reminiscencijom na organske forme, stvorene su teškim i dugotrajnim energetskim procesom trljanja i gnječenja vunenih vlakana sve dok se ne spoje u jednu celinu. Svaki rad na kraju se transformiše u jedinstven umetnički komad, hibrid slike i skulpture. „Taktilni dijalozi“ tako govore o novootkrivenoj slobodi kojom sam se kretala između različitih medija, o neočekivanim i simboličkim tekstilnim primenama, o taktilnosti, privlačnosti i averziji, ali i kreiranju umetnosti koja provocira svojom mekoćom i vitalnošću.

Ana Vrtačnik rođena je 1991. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Osnovne i master studije slikarstva završila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno je student završne godine doktorskih studija na istoj Akademiji gde se bavi istraživanjem primene biomimetičkih formi i prirodnih mekih materijala kroz formu slike, skulpture i instalacije. 2016. godine bila je stipendista letnje Akademije u Salzburgu gde je pohađala program „Painting Laboratory“ kod profesorke Varde Caivano. Naredne godine učetvuje na jednomesečnoj rezidenciji koju organizuje „Red Gate“ galerija u Pekingu gde sa još četvoro umetnika iz Velike Britanije organizuje izložbu „Good neighbours“.

Do sada je imala brojne samostale i grupne izložbe, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama i galerijama širom sveta (Kina, Švajcarska, Belgija, Holandija, Austrija, Danska, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Španija…). Osvojila je nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti od kojih su najznačajnije: nagrada fondacije „Mali princ“, nagrada fondacije „Milivoj Nikolajević“, Nagrada Univerziteta u Novom Sadu za vrhunske rezultate u umetnosti, Prva nagrada za pozorišni plakat na 58. festivalu „Sterijino Pozorje“…

Sreda, 14. jul u 2100
Letnja scena SKC
Slobodna zona – Pad kralja (igr.) – r: Rodrigo Sorogoyen / Španija, Francuska, 2018, 142′

Manuel je uticajni političar u regionu kojem sve ide od ruke. Međutim, njegov savršeni život počinje da se raspada nakon što su procurile vesti o njegovom učešću u korupcijskom fondu sa Pakom, jednim od njegovih najboljih prijatelja. Dok mediji počinju da izveštavaju o razmerama skandala, stranka se zbija u redove i samo Pako izlazi neozleđen. Manuel je proteran iz kraljevstva, a izdali su ga oni koji su mu bili prijatelji do pre samo nekoliko sati. Iako stranka želi da na njega svali svu odgovornost, Manuel se ne predaje. Uz jedinu potporu supruge i ćerke, Manuel shvata da je primoran da se bori protiv mašinerije korupcije koja je godinama dobro podmazivana kao i protiv partijskog sistema u kojem kraljevi propadaju, ali carstva opstaju.

FESTIVALI I NAGRADE: London Film Festival 2018 / San Sebastian International Film Festival 2018 / Toronto International Film Festival 2019.

Četvrtak, 15. jul u 2100
Letnja scena SKC
JALDA, NOĆ ZA OPROŠTAJ (igr.) – r: Massoud Bakhshi, / Francuska, Iran, Nemačka, Švajcarska, Luksemburg, 2019, 89′

U Iranu TV rijaliti može da zameni pravdu, ako Bog da! Marijam je 22-godišnjakinja osuđena na smrt zbog ubistva svog muža, 65-godišnjeg Nasera. S obzirom da je kazna već izrečena jedino ko može da joj pomogne je Mona, ćerka ubijenog sa kojom Marijam mora da učestvuje u rijaliti programu, kao i broj glasova za oprost koji osvoji od publike. Ovaj šou snima se tokom Jalde, noći predviđene za oprost koja je ujedno i zimska kratkodnevnica, veoma važna i poštovana u iranskoj kulturi. Film je snimljen na osnovu istinitih priča u kojima TV studio služi kao sudnica i mesto za pravdu. U ovoj drami, Marijam je ta koja mora da moli za oprost i život.

FESTIVALI I NAGRADE: Grand Jury Prize – Sundance Film Festival 2020 / Best Screenplay – Sofia International Film Festival 2020 / Berlin International Film Festival 2020.

Petak, 16. jul u 2100
Letnja scena SKC
LEPŠI SVET (dok.) – r: Erwin Wagenhofer / Nemačka, Austrija, 2019, 116′,

Kako treba da izgleda dobar i uspešan život? Da li je drugačiji način života uopšte moguć? Ovo je film koji traga za odgovorima na ova pitanja. Rezultat je priča o perspektivama bez straha, o povezanosti u muzici, prirodi i društvu, o ljudima sa različitim idejama, ali sa jednim velikim, zajedničkim ciljem: održivim i lepšim svetom. Reditelj Ervin Vagenhofer traga za lepotom i dobrotom i prikazuje ljude koji stvaraju nešto inovativno i korisno. Žene bez obrazovanja koje grade solarne panele po selima širom sveta. Vizionari koji pusta polja transformišu u nove zelene oaze. Šumar koji razvija izgradnju najzdravijih kuća u svetu. Duhovni vođa sa svojim nestašnim i suštinskim porukama i njegova sestra sa Tibeta sa ogromnim srcem za mlade. Mladi džez trio, pijanista… Ovaj film ih sve spaja. Da li će na kraju sve biti u redu? Da, na kraju sve može ispasti kako treba.

FESTIVALI I NAGRADE: The Prague International Film Festival 2020 / European Film Festival Palić 2020 / Underhill Fest 2020.

Subota, 17. jul
Letnja scena SKC
Street Art

SKC u saradnji sa ARTIUM-om i Recognize Crew-om spremaju ovogodišnje izdanje Street Art festivala koje vas očekuje na našoj Letnjoj sceni! U dvodnevnom programu 17. i 18. jula spremili smo vam pregršt poslastica i predstavljamo radionice, grafite, bazar, chill zonu, party style battle i muzički program!

Subota, 17.07. će biti jedan sasvim zabavan dan posvećen održavanju istinskog odnosa prema Hip Hop kulturi i obojen svim plesnim (Social Dance) stilovima koji su od samog nastanka predstavljali našu kulturnu komunu.
Na ovom Jam-u akcenat će biti na kreativnosti, druženju i kreiranju pozitivnih vibracija.
Jednostavno Fanki Kafana u kojoj su SVI pozvani i dobrodošli.

𝗖𝗛𝗜𝗟𝗟 𝗢𝗨𝗧 𝗭𝗢𝗡𝗔 :
13:00 – 24:00

GRAFFITI SESSION:
13:00 – 19:00 h

PLESNE RADIONICE:

13:00 -14:00 h House – Vesna | Groove (Novi Sad)
14:00 – 15:00 h Breaking – Darko a.k.a Bursa | Recognize Crew (Beograd)
14:00 – 15:00 h Popping – Dedicate | 2Hot4Stage (Šabac)

Usled prisustva covid-19 pandemije broj učesnika po radionici je limitiran na 20 osoba.

𝗪𝗔𝗥𝗠 𝗨𝗣 𝗦𝗘𝗦𝗦𝗜𝗢𝗡 :
15:00 – 17:00 h

BAZAR DOMAĆIH BRENDOVA :
Dechko Tzar | Epx Design | Magical Gypsy Store | Picicutto | Sk8 Rings | Milena Andrić | Fluffy Pup
16:00 – 21:00 h

𝗣𝗔𝗥𝗧𝗬 𝗦𝗧𝗬𝗟𝗘 𝗕𝗔𝗧𝗧𝗟𝗘 (takmičenje)
17:00 – 21:00 h
HOST : Funky Johny
SUDIJE:
Bursa, Vesna, Dedicate

DJ : Scratchmaster TAK

𝗔𝗳𝘁𝗲𝗿 𝗣𝗮𝗿𝘁𝘆 (Š𝗔𝗡𝗞’𝗙𝗔𝗡𝗔)
22:00 – 24:00 h
DJ : Nezoob

Nedelja, 18. jul u 2100
Letnja scena SKC
Lollobrigida – Street Art Festival

Lollobrigida je elektro-pop bend poznat po neverovatnoj energiji živih nastupa. Plesni ritmovi, pulsirajući basevi, neobični tekstovi i harizmatična front devojka Ida Prester vode vas na putovanje od diska 80ih, preko furioznog panka do letnjih morskih terasa. Obucite cipele za ples, pronađite šljokice i leptir kravate i pripremite se za veče plesa!

Dobitnici su i prestižne MTV awards 2009 a zadnjih 15 godina bend žari i pali po žurkama, klubovima i festivalima celog regiona. Overili su Exit festival, Sziget, Sea dance, Warrior dance, Schengenfest, D9vet a sada su po prvi put u Kragujevcu!

Najveće pozornice osvajaju s lakoćom i nenadmašnim šarmom. Energičan nastup, zarazni refreni i disko ritam nateraće vas da se razmrdate!

Cena ulaznice u predprodaji je 600rsd, na dan koncerta 800rsd.

Karte se mogu kupiti u predprodaji u Studentskom kulturnom centru od 10:00 do 14:00 i na samom ulazu na Letnju scenu SKC-a po prodajnij ceni.

DJ RADIONICA :
Scratchmaster TAK+ nagradna igra

Foto: Promo

The post Kragujevac: Slobodna zona, Street Art festival i izložba Ane Vrtačnik appeared first on Kulturni kišobran.

Ida i njen bend Lollobrigida počastili su nas “Dodirom“ u akustičnom aranžmanu.

„Nismo očekivali ovoliko komentara i reakcija. Izgleda da je naš “Dodir“ stvarno dodirnuo ljude“, kaže Ida Prester, autorka pesme.

„Akustična verzija je još intimnija i toplija od originala. Kao što kaže jedan komentar ispod spota – savršeni soundtrack za zaljubljivanje ovog ljeta„, dodaje Ida.

Umesto klupskog sint pop aranžmana koji potpisuje zagrebački duo Pocket Palma, “Dodir“ sada slušamo uz akustičnu gitaru i lagane udaraljke. Ovu varijantu pesme osmislio je gitarista Lollobrigide, Svebor Šakić.

I ostatak posla preuzeli su članovi Lollobrigide: Nikola Vukotić svira kahon (cajon), a Petar Stojanović bas gitaru.

Spot za unplugged verziju pesme “Dodir“ snimili su na krovu zgrade s pogledom na usnuli Beograd. 

„Tekst pjesme kaže: spojit ću antene, žicama doć do tvoga prozora. Koja je jedina logična lokacija za ovakvu ljubavnu romansu? Jedino krov!“, kaže Ida.

Spot je režirao i snimio Vladimir Miladinović Piki.

Foto: Youtube/Printscreen

The post „Dodir“ Ide Prester je „savršeni soundtrack za zaljubljivanje ovog ljeta“ (VIDEO) appeared first on Kulturni kišobran.

U to vreme, nisam sasvim shvatala šta je to elekro/synthpop, a kamoli razne varijacije na temu, i za mene je jedini bend koji je to nosio bio Videosex. Međutim, kada sam pokušala da mu guglam Videosex, prva fotka je bila fotka Lollobrigide. Sve je stalo, ja sam skinula album i slušala ga lutajući kroz mokre beogradske ulice, a raspoloženja su se menjala… Ovo je bila moja nova fascinacija. “Ovi ljudi me razumeju”, rekla sam sebi u bradu. Pojma nisam tada imala ko je Ida Prester i šta sve ta cura radi, šta je “Tina Lollipop”, ko je “Stefan Franck” i kako se to voli kao “…Casio i šljokice”. Znala sam da neću biti “Straight Edge”, kao ni “Katarina Velika” (iako su me ljudi potom godinama zvali Keti), i šta sve, kog đavola, govori ona pesma “Stand By”, ali sam znala da mi sve te stvari govore mnogo. Kasnije sam imala prilike da bend gledam uživo, u nekoliko navrata. Te cure na toj bini su bile nešto što je mlada devojka htela jednom da iz sebe iznese.

Jednom smo, iz nekakve glupe šale, napisale “Ido, rodiću ti bebu!” i odnele na Beer Fest. Ida se, kada sam je srela godinama kasnije, na to slatko smejala, a meni je bilo milo što sam uspela da isped sebe slušam zvonki smeh i glas te neizmerno harizmatične, sada već zrele i ispunjene žene, osobe, umetnice. Ona je tada već bila (i jeste) stanovnik ovog našeg grada, možeš je ponekad sresti kako u veselim bojama viori preko pločnika, s crvenim ružem i malenim plavušanima u rukama.

Ona je sada mama, ali je i mnogo drugih stvari, ona je stvaralac i didžej i modna ikona i svetski putnik i osnivačica fenomenalnog sastava “Maika”, s kojim, u oblaku nezamislivih kostima, ritmova i svetala, praši i zagreva podijume planete. Zaista ne bi bilo fer da pokušavam spakovati jednu tako dražesnu pojavu kakva je Ida u nekoliko redova, stoga sam odlučila da sa njom porazgovaram za Kulturni kišobran, i dopustim joj da sama ispliva u ovom tekstu, kako najlepše ume.

KK: Kako je bilo šetati po Kolumbiji, a onda i vratiti se?

IP: Eto, vratili smo se živi i zdravi, a još i preporođeni. Prekrasna zemlja, najveća bioraznolikost flore i faune na svijetu, eksplozije boja i mirisa posvuda. Ima Kolumbija i drugu stranu, onu opasniju, ali situacija se drastično popravila u zadnjih 15-tak godina. Mi smo se šetali u sigurnim zonama, da ne povlačimo vraga za rep, i divno se proveli.

KK: Šta rade tvoji dečaci? Mislim na svu trojicu.

IP: Moj najveći dečak je tu pored mene u autu, na putu do Zg. Ovi manji dečaci su kod none na čuvanju, idu popodne na rođendan Rokovom najboljem drugu. Sve je pod kontrolom

KK: Šta radi MaiKA u poslednje vreme?

IP: Ludujemo koliko god možemo

KK: Divno je to kako nalaziš vremena za svašta, u gradu u kome ga niko ne može uhvatiti za rep. Stižeš biti i DJ. To je filter, potreba ili sastavni deo muzičkog rada?

IP: Šta ja znam, ja sam radnica pre svega. Volim puno raditi i puno putovati. Najbolje kad se sve spoji. Odabrala sam dinamične, scenske poslove kojima zabavljam i radujem ljude. Kroz bendove, evente, festivale, pa tako i DJ-ing upoznajem stalno nova nasmješena lica, ona namrgođena izbjegavam, meni je to dovoljno.

KK: Lepe su te saradnje sa beogradskim DJ svetom. Kakvo je bilo partijanje, na primer, sa 100MU Tamarama i Joviah u Mercury-u?

IP: Ej, pa počelo je dosta napeto, ali smo na kraju spasili stvar i super se proveli. Naime, došla je jako mlada ekipa. Klinci kojima je Lady Gaga vec bakica. Slušaju samo te neke nove hip hoperice i trepere za koje ja ni ne znam, nit je moj fah. Muziku koju ja slušam i volim oni ne poznaju. Plesali su onako iz pristojnosti, jer su dragi, al vidim ja da to nije to. Pa sam rekla Tamari i Jovijahu, ajmo mi back to back, ja jednu old school pjesmu, pa bi onda jednu za klince. To je bio pun pogodak! Na kraju je na red dosao i Queen i Nirvana, mislim da im je bio kao neki čas pop kulture iz prošlosti DJ-ing je takav, treba se snaći u sekundi i prilagoditi potrebama, s bendom to ne trebaš.

KK: Da li je lakše pronaći off-mejnstrim kulture u Beogradu ili u Zagrebu?

IP: Zagreb je manji, pa i mjesta za izlaske ima manje. Ali su razmjerno tu negdje. Beograd je jači u rokenrol i klupskoj sceni, a u Zagrebu je popularniji indie. Ali, danas se sve toliko pomiješalo da nema jasne granice.

KK: A stilske ikone koje ne priznaju ikakve strimove?

IP: Nema više toga, internet je sve nekako ujednačio i uprosječio

KK: A nedostaje li ona era kada su devojčice nosile tutu suknjice na Lollo koncerte, kao svojevrsnu unformu?

IP: Jako nedostaje. To je baš bilo veselo razdoblje, šareno, odjećom i stilom se potcrtavao karakter, klinci su htjeli biti drugačiji, zabavni, šašavi, buntovni… Moj bend je bio pravi predstavnik te scene, baš smo nekako nenamjerno ulovili duh vremena. Danas curice svojim stilom većinom žele bit opasne i sexy. Jako mi fali ta era autoironije i humora.

KK: U to vreme si radila i na zagrebačkom TV-u. Ima li u tome draži i slobode, kao u pisanju kolumni?

IP: Ja sam dijete medija i volim ih. Ljudi ne vole da ih ljudi gledaju, kritikuju.. ne vole otkrivati svoje stavove i slabosti. Ja nemam problem s tim. U radu na tv-u nije fokus na meni, nego na sugovorniku, ja sam samo intermedijator. Svaki dan upoznaješ neke nove zanimljive ljude, otkrivaš nova područja, pa onda to sve prenosiš ljudima kroz medij, bilo tv, internet, radio.. nije bitno. Meni je to strast.

KK: Kako je bilo učestvovati na Krokodil festivalu? I sarađivati sa Vladom Arsenijevićem?

IP: Predivno iskustvo. Jako volim i Krokodil i Vladu. Načeli smo jako zanimljive teme, nadam se da će rasprava o njima biti s vremenom sve manje potrebna.

KK: Tamo si govorila o jezicima – balkanskom jedinstvu, razlikama i problemima koji mogu ići uz oba. Misliš da je MAiKA savršeno prevazišla te besmislene kategorizacije na ovim prostorima? A Lollobrigida?

IP: I Maika i Lollobrigida i ja sama. U svim mojim bendovima su svirali državljani svih jugoslavenskih država, sama svaki tjedan pređem Balkan uzduž i poprijeko, djeca su mi ‘miješana’.. Baš se pitam hoće li i ona morati u doba umjetne inteligencije, globalnih kriza i klimatskih promjena morati odgovarati na pitanja o nacionalizmu :/

KK: Gde najviše osećamo Idu kao takvu: Lollo, MAiKA, Frau Casio, ili uživaš u bouvijevskom poigravanju i prožimanju sopstvenog lika kroz fikciju u tekstu?

IP: Volim puno uloga. To me uzbuđuje i inspiriše. Neki glumci vole cijeli život igrati samo jedan lik, ja volim da šamaram

KK: Bude još saradnje sa Bojanom Vunturišević?

IP: Sigurno!

KK: Kakvi su bili Gogol Bordello?

IP: Luđački energični, ali i disciplinirani. Pred svaki koncert slijedi sat vremena zagrijavanja i joge. Nije ni punk više bez glave i repa

KK: Kako je bilo raditi sa Mirom Karanović?

IP: Ona je vrhunski talent. Zahtjevna je i neobična, ali nevjerojatan radnik. Snimala je s nama od zore do mraka, gotovo bez pauze. Njena ekspresija bila je ključan element spota “Kontrola”, nitko to ne bi mogao tako izvesti.

KK: Moram da pitam, kaži šta god želiš: kako gledaš na građanske šetnje (ovde i u drugim državama) i misliš li da su takvim pojavama pojačani solidarnost i razumevanje među običnim svetom?

IP: Poenta demokracije je da građani kažu što misle, da se njihov glas čuje. Tužno je samo vidjeti političare koji kidnapiraju cijelu akciju svojim pojavljivanjem, prisvajaju nešto što nema veze s njima. Podržavam svaku formu entuzijazma s konstruktivnim namjerama.

KK: Da li muzika na ovim prostorima i dalje ima ulogu u širenju svesti, i šta nam preporučuješ kao saundtrek za tako nešto?

IP: Ima puno društveno angažiranih bendova, ne znam koliko mlađa publika to prati, oni su većinom u fazi nihilizma i materijalizma. Al Hladno pivo, Edo maajka, Partibrejkersi, Dubioza kolektiv, Elemental, Repetitor.. svi oni još rade i pune dvorane i stadione.

KK: Šta to čitaš, gledaš, voliš, u poslednjih godinu dana?

IP: Većinom dječju literaturu koju čitam klincima pred spavanje. Rijetko kad uspijem pogledat seriju neku, najčesće na HBO. Zadnja knjiga koju sam pročitala i uživala bila je “Ciganin al najljepši” hrvatskog pisca Kristijana Novaka.

KK: Vole li Srbi, i dalje, kada slatko opsuješ svojim meko-zagrebačkim?

IP: Više ne psujem, ni tvrdo ni meko. Moram bit primer klincima

KK: Gledajući tvoj instagram, deluješ nezaustavljivo. Gde ćeš putovati ove godine? Ili to dolazi kao impuls?

IP: Ne pitaj. Ne bi se time hvalila jer mislim da je too much. Od jeseni ću sasvim drugačije, treba znati svoje granice, a ja sam ih malo i prešla

KK: Bude nove muzike / drugih projekata iz glave Ide Prester uskoro?

IP: O da. Na jesen spremam veliko iznenađenje. Stay tuned

KK: Hvala ti, i želimo ti veličanstvene momente u svakoj narednoj inkarnaciji.

IP: Također!!

Intevjuisala: Ariel Cemović

Naslovna fotografija:  Goran KovaZg

The post Intervju sa Idom Prester: Jako mi fali ta era autoironije i humora appeared first on Kulturni kišobran.