Umetnički događaj, koji je realizovala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, u čast obeležavanja 150 godina od rođenja naučnice Mileve Marić, našao se u rekordnom izdanju ovog takmičenja, na kom je do sada bilo najviše prijava – 1405 iz 58 zemalja sveta.

Održan prošlog decembra, u obnovljenoj Čeličani, u Distriktu, „Mileva: dekodiranje”, jedan je od pet nagrađenih u kategoriji Umetnički događaj, a to su: pokretni muzički festival najveće izdavačke kuće u Poljskoj – PWM, događaj „Harmony of Being“ koji je transformisao luksuzni tržni centar u Kini u imerzivnu kulturnu destinaciju, otvaranje muzeja posvećenog indijskom slikaru i reditelju Makbul Fida Husainu u Kataru i desetogodišnjica međunarodnog festivala digitalne umetnosti iMapp Bucharest u Rumuniji.

Uz nagrađivanje velikih umetničkih događaja, Eventex Awards se generalno smatra pokazateljem globalnih trendova u event industriji, što se potvrđuje kroz učešće najvećih i najpoznatijih svetskih brendova kao što su Coca Cola, Corona, Mercedes-Benz, Mc Donald’s, Samsung, Vichy, Expo 2020 Dubai, FIFA Arab Cup, UNICEF, Vodafone, otvaranje Zimskih olimpijskih igara u Italiji i drugih.

Nagrada postoji od 2009. godine, a kategorije su raspoređene u sedam oblasti: Events, Brand Experiences, Event Technology, Event Production, Venues, Agencies & Teams, Marketing, Communications & Strategy, dok žiri čine vodeći stručnjaci iz sveta event industrije.

„Mileva: Dekodiranje“ je multimedijalni događaj koji je Novi Sad, kao Unesko kreativni grad za medijsku umetnost, posvetio 150. godišnjici od rođenja Mileve Marić, dublje tumačeći Milevinu ličnost i ukazujući na njen svetski značaj u savremenom kontekstu. Prvi put toliki broj različitih autora predstavio je složenost Milevine ličnosti kroz četiri programske celine i savremene umetničke izraze. Učestvovalo je više od 100 autora – vizuelnih umetnika, muzičara, arhitekata, kompozitora, naučnika, profesora, psihologa, filozofa, istoričara, plesača, stručnjaka iz oblasti kulturnih i kreativnih industrija iz osam zemalja – Švedska, Austrija, Portugal, Mađarska, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija. Ovaj događaj realizovan je na inicijativu i uz podršku Organizacionog odbora za obeležavanje jubileja – sto pedeset godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn.

Ovo je još jedno u nizu svetsko priznanje koje je stiglo u Novi Sad, prepoznato kroz rad Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, nakon nagrade za Najbolji evropski trend brend u oblasti kulture (2021.), Melina Merkuri – priznanja za jednu od najuspešnijih EPK (2021.), ulaska na listu Unesko mreže kreativnih gradova, u kategoriji Medijskih umetnosti (2023.), specijalnog priznanja International Award UCLG – Mexico City – Culture 21 (2024.), Doček i Vila nominovani među najboljim evropskim festivalima European festival awards (2022), Zastave budućnosti među pet najboljih festivala na European festival awards (2022). 

The post Novosadski umetnički događaj „Mileva: dekodiranje” osvojio svetsku nagradu  appeared first on Kulturni kišobran.

Nagrada „Muzika Klasika”, ustanovljena 2010. godine povodom izlaska prvog broja istoimene revije, dodeljuje se umetnicima, institucijama i projektima koji su tokom godine ostavili poseban trag na domaćoj muzičkoj sceni. O laureatima odlučuje eminentni stručni žiri koji aktivno prati koncertni i festivalski život Srbije.

Međunarodni festival „Isidora Žebeljan” posvećen je očuvanju i afirmaciji stvaralaštva jedne od najznačajnijih srpskih i evropskih kompozitorki, Isidori Žebeljan (1967–2020). Tokom prethodnih godina izrastao je u značajnu međunarodnu platformu koja objedinjuje koncerte, izdavaštvo, edukaciju i podršku mladim autorima. Od prvog izdanja 2021. godine realizovani su brojni projekti: međunarodna takmičenja kompozitora, notna izdanja dela Isidore Žebeljan, koncertne promocije u više gradova Srbije, produkcija koncertantnih dela, saradnje sa umetnicima iz Evrope, kao i Letnja škola kompozicije i interpretacije.

Treće izdanje festivala, održano krajem septembra 2025. godine u Kragujevcu, okupilo je istaknute domaće i međunarodne umetnike kroz koncerte kamerne muzike, muzičke razgovore, koncert violiniste Daniela Rolanda i violončelistkinje Maje Bogdanović, zatim resital italijanskog gitariste Alberta Mezirke i međunarodno takmičenje mladih kompozitora, kojim je predsedavao renomirani italijanski kompozitor Luka Frančeskoni.

Dobijena nagrada „Muzika Klasika” predstavlja važno priznanje dosadašnjem radu umetničkog i organizacionog tima festivala, kao i potvrdu da je festival postao jedno od važnih mesta savremene klasične muzike u regionu.

Nasleđe Isidore Žebeljan danas se čuva i kroz brojna izdavačka i arhivska izdanja. Od dana kada je, sa samo pet godina, počela da uči muziku, klavir je bio njena najčvršća veza između imaginacije i zvuka. Pored koncertnih dela, Isidora je ostavila snažan trag i u pozorišnoj muzici, a upravo ta dela objedinjena su u izdanju “Balade – muzika za klavir”.

Izdavačka kuća Mascom već godinama predano radi na projektu objavljivanja kompletnog muzičkog opusa Isidore Žebeljan u digitalnom formatu, u saradnji sa njenim suprugom, muzičarem i piscem Borislavom Čičovačkim, sa ciljem da njena muzika postane dostupna novim generacijama publike i izvođača. Album “Balade – muzika za klavir” dostupan je na svim striming servisima.

Foto: Kristina Miljković

The post Festival „Isidora Žebeljan” dobitnik nagrade „Muzika Klasika” za manifestaciju od regionalnog značaja appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo najviše priznanje dodeljuje se projektima koji kroz aktivno učešće građana donose inovativne, društveno angažovane i naučno relevantne odgovore na najsloženije izazove savremenog društva.

Nagrada će biti svečano uručena u septembru 2025. godine na Festivalu Ars elektronike u Lincu, jednom od najvažnijih svetskih događaja na raskrsnici umetnosti, nauke, tehnologije i društva.

O projektu HEROINE

„HEROINE“ ima za cilj osnaživanje Romkinja kroz inovativnu upotrebu participativne metodologije mapiranja zajednice, koja im omogućava da budu ne samo ispitanice, već i aktivne istraživačice i koautorke procesa. Umesto da budu predmet tumačenja, žene iz romske zajednice kroz ovaj pristup same osvetljavaju svoje životne puteve, vrednosti i doprinose društvu. Projekat obuhvata izradu publikacije i mobilne izložbe, koja će prikazati snagu i dostignuća Romkinja.

Nasleđe, vidljivost, zajedničko znanje

Metodologija koju primenjuje „HEROINE“ prevazilazi tradicionalne granice društvenih istraživanja, uvodeći model u kome lokalno znanje, iskustvo i perspektiva marginalizovanih grupa postaju ključna naučna vrednost. Mapiranje zajednice omogućava vizuelizaciju resursa, izazova i nematerijalnog kulturnog nasleđa – sa posebnim osvrtom na nasleđe ženskog aktivizma i prakse solidarnosti.

Ovakav pristup doprinosi razvoju socijalne kohezije i naučne kulture, a žene iz romske zajednice postavlja u sam centar procesa emancipacije i javnog prepoznavanja. Projekat se zalaže za nove puteve razumevanja savremenih vizija nematerijalnog kulturnog nasleđa i naglašava značaj njegovog mesta u životu zajednica, održavajući prakse živim. Ulaskom u polje savremene relevantnosti nasleđa, rezultati projekta donose snažan doprinos međunarodnoj debati o tome šta se danas može smatrati nasleđem i kako se ono prepoznaje i vrednuje u različitim lokalnim kontekstima.

Foto: ISO DUO

The post „HEROINE“ dobile glavnu evropsku nagradu za građanska naučna istraživanja appeared first on Kulturni kišobran.

Žiri u sastavu Mile Kekin (Hrvatska), Sonja Lončar (Srbija), Matjaž Manček (Slovenija), Edo Plovanić (Hrvatska) i Dragiša Uskoković Ćima (Srbija) sada ima zadatak da odabere 12 finalista, koji će biti poznati početkom avgusta i koji će biti objavljeni na promotivnoj kompilaciji u produkciji Zadužbine Milana Mladenovića.

Pesme koje su ušle u polufinale navodimo po abecednom redu:

1. AFRODIZIJA – Jovce Pandev
2. ANATOMIJA – Subodex
3. BARBARA – Fantom
4. BEGAME – Dani Dimitrovska feat. Pijan Slavej
5. BEZ STRAHA – Ejo
6. BRAT – Nataleé
7. BREZVETRJE – Martin Ramoveš Trio
8. CENZURIRANA – Grunter
9. ČEZNEŠ DA ME ZEZNEŠ – Tacoor
10. CVET – Alhambra
11. DA L’ TE NEKO TAKO ZNA – Despot Tomić
12. DALEKO – Lava Fenyer feat. Esma Num
13. DALEKO – Mihailo Tatić
14. DANIMA JE VRUĆE – Savana
15. DIJETE U MENI – Goran Gump
16. DOMA – Dina Jashari
17. DUPE – Oli Pop
18. FATAMORGANA – Porto Morto
19. FLASTER – Veliki Umovi (ft.. Shyborg)
20. GODINA BEZ DODIRA – Anja Štark
21. HODAJMO NA RUKAMA – Relej
22. KREĆEM SE – Proto Tip
23. KRIZANTEMA – Žen
24. LJUBIMO SE – Luka Rajić
25. LOVORI – Yungkulovski
26. MANGO – Mish
27. MEKE RUKE – Čuvarkuća
28. NEBO JE OPET CRVENO – Ivica (feat. Luka Rajić)
29. OBLIKE OBLAKOV – zalagasper
30. OPET – Ljubičice
31. OPROSTITE, OPROSTITE, OPROSTITE – Šiza
32. PREPIH – Peron
33. PRJATUČKI (KDO BO REŠIL SVET) – Mrfy
34. RIJEČ – Seine
35. SAMI – Bend Ivo Horvat
36. SAMO TI I JA – Sentineo
37. SIDRO – Bohemija
38. SIVI DANI – Turbo Trans Turisti
39. SIVI GRAD – y3retik
40. SLABO KONTAŠ – Velahavle
41. SVE ŠTO OSEĆAM – Sana Garić
42. TI ME RAZUMIJEŠ – Lennie
43. TVOR – Lav Ćuk
44. USNE UZ REBRA (NANANA) – tam
45. ZAVRTI ME – Šajzerbiterlemon

Nagrada Milan Mladenović ustanovljena je 2019. godine sa ciljem da podstiče muzičko stvaralaštvo koje odlikuju vrednosti svоjstvene Milanovoj umetničkoj zaostavštini, a dodeljuje se za najbolju pesmu sa prostora bivše Jugoslavije na svečanosti 21. septembra – na dan Milanovog rođenja. Dobitnik prve Nagrade koja je dodeljena 2019. godine bio je bend Artan Lili sa pesmom ,,D.E.P.R.A“, drugi laureat bila je grupa Dram 2020. sa pesmom ,,Daj mi sve“, a treća Nagrada Milan Mladenović dodeljena je grupi Ana & The Changes za pesmu ,,Tu“.

Dobitnici Nagrade Milan Mladenović biće nagrađeni statuetom Zadužbine i novčanom nagradom koja iznosi 3.000 evra. Poseban poklon dobiće i najinovativniji bubnjar ili bubnjarka – „Firchie Drums“ doboš.

 Dizajn: Relja Bikić

The post Odabrano 45 finalista za Nagradu Milan Mladenović 2022 appeared first on Kulturni kišobran.

Ulična igra U KOM FILMU IGRAŠ?, inspirisana je evropskim filmom i dobitnicima nagrade Aleksandar Lifka. Predstavlja inovativnu formu zabave i zasnovana je na geolokaciji vašeg mobilnog telefona.  Igrači se kreću po centru grada, laganom kratkom šetnjom posećuju osam lokacija – na kojima se nalaze zadaci i gledaju video klipove inspirisane filmovima dobitnika nagrade Lifka – pokušavajući da reše misteriju gde je nestao poznati subotički glumac.

Šta se desilo sa Markom (koga glumi Vladimir Grbić) – otkrićete ako ispratite priču o njegovoj sudbini, od dečka iz kraja do poznate filmske zvezde. Saznaćete i koja je cena slave i čega sve treba da se odreknete kako biste je postigli. 

U KOM FILMU IGRAŠ? je zapravo i svojevrstan psihološki test u kome se, na osnovu vaših odgovora tokom igre, određuje i vaš profil ličnosti. Da li ste spremni za slavu i moć? Imate li ono što je potrebno za velike životne igre? Ili možda treba razmišljati drugačije?

Ovu kreativnu digitalnu igru koja se igra na ulicama Subotice, učinili su jedinstvenom subotički glumci Vladimir Grbić,  Stefan Orovec, Kristina Jakovljević, Zoran Bučevac, Andor Kovač Nemeš, Viktorija Palfi, Arpad Černik, Uroš Mladenović i Srđan Sekulić.  Video produkciju potpisuje Dinovizija.

Ova vrsta ulične digitalne igre je nešto što su do sada obično imali veliki gradovi u Evropi i svetu – ali smatramo da naša verzija ove forme kulturnih/turističkih aktivnosti, kreativnošću nadmašuje mnoge od njih.  Subotica i Festival evropskog filma Palić – ovim projektom ulaze u red gradova i manifestacija koje se služe inovativnim digitalnim tehnologijama.

Da biste učestvovali u igri i nagradnom konkursu potrebno je da na svom mobilnom telefonu otvorite stranicu www.tvojfilm.rs i krenete tragom od prve lokacije u igri. Ova ulična igra se igra uz pomoć mobilnog telefona. Potrebno je samo da pre početka uključite geolokaciju i sledite instrukcije.  Zadaci se uključuju automatski kada dođete na traženu lokaciju. Ukoliko ste u mogućnosti, ponesite i slušalice zarad potpunijeg doživljaja. Svi učesnici nagradnog takmičenja imaju priliku da osvoje vrednu nagradu – laptop računar.

Igra započinje na Železničkoj stanici – gde je prva lokacija u šetnji po centru grada.

Ako uspete da pronađete sve lokacije, odgovorite na sva pitanja a zatim uradite i poslednji zadatak – laptop računar može biti vaš.

Igru je osmislila i za Festival evropskog filma Palić, osmislila i proizvela beogradska agencija NextGame, jedan od retkih digitalnih kolektiva u zemlji specijalizovan za hibridne projekte koji se dešavaju i u javnim gradskim prostorima i u digitalnom okruženju. 

Foto: Promo

The post Prvi put u Srbiji: Digitalna ulična igra „U kom filmu igraš?“ appeared first on Kulturni kišobran.

Godinama unazad Pobunjene čitateljke prate domaću i regionalnu književnu produkciju i intervenišu u javne kulturne politike koje često zanemaruju žensko stvaralaštvo. Ove jeseni odlučile su da nastave rad na afirmaciji ženskog i ostalih marginalizovanih stvaralaštava, a jedna od ključnih aktivnosti u tom pravcu jeste osnivanje regionalne književne nagrade „Štefica Cvek”.

„Odlučile smo da nagradu nazovemo po liku iz romana Dubravke Ugrešić Štefica Cvek u raljama života ne samo zato što je Dubravka Ugrešić prva žena dobitnica NIN-ove nagrade, već zato što je u pitanju klasik jugoslovenske književnosti i neizostavni deo regionalne feminističke lektire”, navode Pobunjene čitateljke koje su za naziv ove nagrade odobrenje dobile od same autorke kultnog romana.

Nagrada „Štefica Cvek” ustanovljena je kao regionalno priznanje, a ove godine pokrivaće BHSC govorno područje i sve prozne knjige koje su objavljene od 1. januara do 1. decembra 2021.  Osnivanje nagrade podrazumeva istraživanje regionalne književne produkcije i prikupljanje preporuka knjiga od pedesetak kulturnih radnica i radnika iz zemalja sa BHSC govornog područja – književnica:ka, kritičarki:a, novinarki:a, urednica:ka i drugih.

Kako je reč o priznanju nekompetitivnog karaktera, Pobunjene čitateljke na osnovu obavljenog istraživanja i analize preporuka neće dodeliti samo jednu nagradu, već će napraviti izbor knjiga za koje smatraju da su vredne pažnje.
Fokus će biti na proznim ostvarenjima (romani i zbirke kratkih priča) pobunjene književnosti, odnosno književnosti koja se bavi ženskim, feminističkim i kvir temama (ili raznolikim temama pristupa na feministički i kvir način), ali su dobrodošla i dela manjinske, antikolonijalne ili neomarksističke književnosti, kao i dela koja su estetski inovativna.
Osnivanje nagrade „Štefica Cvek” podržali su USAID, Evropska unija, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Fondacija Jelena Šantić.

Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti. Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Foto: Promo

The post Ustanovljena regionalna književna nagrada „Štefica Cvek” appeared first on Kulturni kišobran.

Film „Kada sam kod kuće“ govori o Mariji koja se nakon nekoliko godina života u inostranstvu vraća u porodični dom da bi se suočila sa seksualnom traumom iz detinjstva. Kako izgleda Marijin povratak? Kako se porodica nosi sa prećutanom tajnom? Moze li žrtva da oprosti u trenutku kada postaje jaca i moćnija od svog zlostavljača iz detinjstva?

Film je prikazan na Brooklyn Film Festivalu, Autorskom Filmskom Festivalu u Beogradu, galeriji The New York Foundation for the Arts  u Njujorku, osvojio je Best Woman Film nagradu na Independent Spirits Awards in Los Andjelesu, Honorable Mention na South Eastern European Film Festivalu u Los Andjelesu, Best Woman Achivement Award na Balkan New Film Festivalu u  Stokholmu, Future Award na IFFBH festivalu U Parizu, Best Student Film Award na Shorts to the Point u Bukurestu, nagradu za Najbolju Montazu na Martovskom Filmskom Festivalu. 

Zgusnutu dramu u ovom filmu nose glumci: Milica Stefanović, Dragana Varagić, Radoje Čupić, Sara Dinić. Film je urađen kao master-rad na Fakultetu dramskih umetnosti a scenario je pisala Melina Pota. Direktorka fotografije je Milica Drakulić, montažerka Tamara Kostić, dizajner zvuka Milan Mihajlović, scenografkinja Emilija Orlić, a kostimografkinja Milica Radovanović. Pomoćnik reditelja je Duško Stanivuk, a producentkinja Tijana Drakulić. Film je nastao u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i kuće Blok Film, uz podršku FCS-a.

Foto: Promo

The post Glumica Dragana Varagić nagrađena na festivalu u Holivudu appeared first on Kulturni kišobran.

Panel eksperata Evropske komisije 2019. godine je ocenio Novi Sad kao jednu od najboljih Evropskih prestonica kulture u pripremnoj fazi, te je sada nakon trećeg kontrolnog izveštaja dao preporuku da Srpska Atina dobije ovo prestižno priznanje, vredno 1.5 miliona evra.

„Program i njegova evropska dimenzija veoma su snažni, te zaključujemo da tim dobro razume koncept Evropske prestonice kulture“, navodi se u izveštaju stručanjaka Evropske komisije koji dodaju: „Sa zadovoljstvom izdvajamo veliki broj međunarodnih saradnji u okviru programa i izuzetan trud za razvoj publike“, zaključujući da se u narednom periodu nastavi sa započetim procesima na stvaranju trajnih legata koji će ostati Novom Sadu i nakon godine titule, kao i negovanjem izgrađenih mostova između umetnika i građana.

Koordinator Evropskih prestonica kulture Evropske komisije, Silvan Paskva, čestitao je čitavom timu projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ na „izuzetnom radu i posvećenosti na pripremama za realizaciju titule Evropske prestonice kulture“.

Nagradom „Melina Merkuri“ i Nagradom za najbolji evropski trend brend u oblasti kulture, Novi Sad je postao jedina Evropska prestonica kulture do sada sa dve prestižne evropske nagrade i pre titularne godine.  Kroz pozitivne ocene tri različita žirija evropskih eksperata, Srpska Atina je u prethodnih pet godina potvrdila svoj kvalitet u uključivanju lokalne scene i građana, razvoju i međusobnom povezivanju ustanova kulture i vaninstitucionalne scene, decentralizaciji kulture, podizanju produkcijskih i programskih kapaciteta ali i otvaranju i obnavljanju novih prostora.

Zahvaljujući tome, Novom Sadu posle 2022. godine, pored programskih legata, sada evropskog renomea – Dočeka i Kaleidoskopa kulture, ostaje i pet obnovljenih središta kulture: Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, Almaški kraj, centar grada sa Pozorišnim trgom, Distrikt na prostoru Velikog Limana i mreža kulturnih stanica širom grada.

Nagrada „Melina Merkuri“, nazvana po bivšoj grčkoj ministarki kulture i čuvenoj glumici, koja se smatra i najzaslužnijom za pokretanje projekta EPK, u Novi Sad stiže posle završnog kontrolnog izveštaja  tima eksperata koji je održan pre mesec dana, a na kom je tim Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonice kulture“  izvestio o ispunjenju preuzetih obaveza 2016. godine, kada je titula i osvojena.

Foto: V.Velickovic

The post Novom Sadu nagrada „Melina Merkuri“ za najuspešnije prestonice kulture appeared first on Kulturni kišobran.

Srpska Atina je tako postala prvi grad u ovom delu Evrope koji je poneo tu nagradu, s obzirom na to da su dobitnici do sada bili iz Zapadne Evrope poput gradova Pariza, Minhena, Berlina, Osla i drugih. Zahvaljujući Novom Sadu, Srbija se našla u društvu četiri zapadnoevropske zemlje koje su, od kako se nagrade dodeljuju, imale svoje predstavnike među dobitnicima – Nemačke, Francuske, Italije, Norveške.  

U žestokoj konkurenciji za najprestižniju evropsku nagradu u oblasti kulture našlo se 110 organizacija, institucija i kulturnih ustanova iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Belgije, Belorusije, Francuske, Izraela, Litvanije, Rusije, Srbije i Holandije, a projekat „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ je u kategoriji „Najbolji evropski trend brend” u finalnom izboru stručnog žirija pobedio berlinsku organizaciju „Stiftung Zukunft Berlin” i digitalnu švajcarsku platformu za kulturu „SpectYou”.

Među ovogodišnjim laureatima su i bečki kulturni centar „Brunnenpassage Wien“ u kategoriji „Evropska nagrada za urbanu kulturu”, „Drezdenski simfonijski orkestar” za doprinos kulturi u uslovima pandemije, kao i Ilijad Rozenberg, direktorka i kustoskinja memorijalnog centra Jad Vašem u Izraelu.

Novosađani su sada nosioci evropske nagrade koju je njihov grad dobio zbog novih brendova kulture koji su utemeljeni prethodnih godina – „Dočeka“, „Kaleidoskopa kulture“ i mreže kulturnih stanica. U okviru projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, „Doček“ i „Kaleidoskop kulture“ pozicionirali su se u prethodne četiri godine kao brendovi Novog Sada koji su postavili novi pristup kulturi, povezivanju različitih kulturnih aktera i organizaciji i realizaciji događaja. Novi brendovi podigli su produkcijske kapacitete, dok je mreža kulturnih stanica proširila prostorne kapacitete i otvorila nove mogućnosti za umetnike, ali i razvoj publike u najrazličitijim delovima grada i njegovoj okolini. 

„Ključna odrednica ove pobede je kultura zajedništva, jer retko koja nagrada je zasluga čitavog jednog grada. Novosađani su je dobili jer su verovali, podržavali i zajednički radili na stvaranju toliko novog, drugačije i kvalitetnijeg u oblasti kulture da je Evropa to ponovo prepoznala. Još jedna evropska titula Novom Sadu nije jedino merilo uspeha, ali je važna jer svaki veliki san prolazi kroz sumnje, opovrgavanja, od čega je najopasnije podrazumevanje. Titulom najboljeg evropskog trend brenda u oblasti kulture Novi Sad je zahvaljujući sceni i građanima Novog Sada dobio merljivu vrednost i nemerljiv pozitivan ugled, ne samo za naš grad već i za celu Srbiju“, rekao je direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Nemanja Milenković. 

Kao legati koji treba da ostanu gradu i nakon godine titule Evropske prestonice kulture, programski luk „Doček“ pretvorio je najluđu noć od puke zabave do proslave koja obuhvata dve nove godine, dva računanja vremena, dva pisma i dve umetnosti – vizuelnu i izvođačku, slaveći tako kulturnu raznolikost, kao jedan od glavnih epiteta Novog Sada, dok je „Kaleidoskop kulture“ kao celogodišnji projekat postavio nove kulturne prakse zasnovane na kulturi zajedništva, koje povezuju institucije, organizacije, umetnike, volontere i publiku.  

Mreža kulturnih stanica očuvala je i revitalizovala kulturno i industrijsko nasleđe grada i stavila ga u službu kulture i umetnosti, aktivirila prostore u okolnim mestima i udaljenim delovima Novog Sada i ustanovila tako nove prakse decentralizacije kulture koje mogu biti primer i za druge gradove. Mreža kulturnih stanica za sada obuhvata osam prostora i jednu pokretnu kulturnu stanicu – Karavan.  

„Doček“ i „Kaleidoskop kulture“ su inače i dva od osam programskih lukova koji čine programski koncept projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ za 2022. godinu. Upravo će u okviru „Dočeka“ biti organizovano svečano otvaranje Evropske prestonice kulture 13. januara, odnosno predstava „Zeniteum 20 :: 22“, a svojevrsna uvertira će biti već i sam program 31. decembra koji će kroz izvođačku i vizuelnu umetnost biti svojevrsni omaž velikom srpskom naučniku, Nikoli Tesli. „Kaleidoskop kulture“ planiran je od 1. septembra do 7. oktobra 2022. godine.  

Foto: Promo

The post Novi Sad dobitnik nagrade za najbolji kulturni evropski trend brend appeared first on Kulturni kišobran.

Nagrada za najgledaniju seriju nije jedina koju je „Tajne vinove loze“ ponela na ovogodišnjem festivalu, budući da je posthumno nagrađen kompozitor Zoran Simjanović za muziku u ovoj seriji.

Dejan Karaklajić, producent i kreator serije je povodom ove prestižne nagrade izjavio:

„Tajne vinove loze su postigle ono čemu smo svi mi, stvaraoci serije, težili. Uspeli smo da od serije koja se bavi poljoprivredom, uzgajanjem vinove loze i pravljenjem vina, napravimo interesantnu seriju. Pretekst Mirjane Bobić i rad sa timom pisaca, na čijem čelu su bili, i u drugoj polusezoni ostali, Iva Mitrović i Marko Popović sa kreativnim producentom Markom Manojlovićem, kao i sjajan glumački tim sa Slobodom Mićalović i Vojinom Ćetkovićem na čelu, doprineo je velikoj gledanosti. Sa zadovoljstvom snimamo nastavak, drugi deo prve sezone od 36 epizoda“.

Foto: Promo

The post FEDIS festival: “Tajna vinove loze” najgledanija serija u regionu appeared first on Kulturni kišobran.