Gran-pri festivala „Živojin Žika Pavlović“ za najbolju režiju u kategoriji Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ dodeljen je Muratu Firatogluu za njegov film „Jedan od onih dana kada Heme umire“, zbog hrabrih rediteljskih odluka i svežine pristupa temi.

Ovaj film „kroz prizmu male zajednice govori o problemima današnjeg sveta koji nema vremena niti volje za mirnim rešavanjem nesuglasica“, naveo je žiri u svom obrazloženju.

Reditelj i član žirija Siniša Dragin uručio je nagradu turskom reditelju Muratu Firatogluu, koji se zahvalio festivalskom timu i žiriju, istakavši kako je veoma počastvovan zbog ove nagrade.

Žiri ovog programa dodelio je i Nagradu za poseban doprinos za scenario filma „Yugo Florida“, autorima Vladimiru Tagiću i Milanu Ramšak Markoviću. „Kroz originalan pristup govore o kasnom sazrevanju glavnog junaka kroz događaje u koje ga je život gurnuo“, naveo je žiri.

Nagradu je primio Vladimir Tagić, koji se zahvalio u ime nagrađenog dua.

„Posebno sam srećan kada vidim kako izgleda ova nagrada, zato što je na njoj fotografija iz filma ‘Kad budem mrtav i beo’. Stvarno je velika čast primiti nagradu sa možda i najikoničnijom fotografijom koja je ikad nastala u jugoslovenskom filmu“, istakao je Tagić.

O nagradama u Glavnom takmičarskom programu „Buđenje Balkana“ odlučivali su reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Sejfi i reditelj Siniša Dragin.

Nagrada „Dušan Makavejev“ za najbolji film u Međunarodnom takmičarskom programu „Misterije filma“ dodeljena je američkoj rediteljki Amandi Kramer za ostvarenje „By Design“, koje je žiri okarakterisao kao „hipnotički hibrid filma, performansa i instalacije“ i „vorholovski konceptualan“.

Žiri, koji čine rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta, u obrazloženju je naveo da je film „duhovita i drska studija objektivizacije i apsurda konzumerističke nužde da se pobegne od tereta stvarnih odnosa i tako kroz pretvaranje subjekta u objekat na kraju pobegne u izvesnost praznine“, te da „film sadrži makavejevljevsku britkost, zaigranost i neumoljivu duhovitost“.

Specijalna nagrada za rediteljski postupak dodeljena je rediteljki Dongu Dije Linu za film „Ne plači leptiru“, i to „zbog veštine isticanja krhke granice između banalnosti i radikalnih životnih obrta, često uslovljenih našom sklonošću ka igri koja nikada ne može biti dozirana i koja nam uvek izmiče i na kraju se okreće protiv nas“. Žiri je posebno istakao „sugestivnu i uzbudljivu promenu žanra motivisanu hiperrealnim doživljajem glavne junakinje“.

Nagradu za najbolju režiju u Balkanskom takmičarskom programu „Povratak žanru“ osvojila je Teona Strugar Mitevska za film „Majka“.

Nagrada se dodeljuje „zbog veštog i suptilnog dodirivanja sa žanrovima mistike, fantazije i trilera u brižljivo režiranoj istorijskoj drami, kao i za hrabrost rediteljke u portretiranju jedne od najznačajnih ličnosti 20. veka putem otkrivanja moralne dileme od koje zavisi njen duhovni opstanak“, naveo je žiri u sastavu Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

Nagradu je u ime laureatkinje primio ambasador Severne Makedonije u Beogradu Nikola Tupančeski, koji je ovom prilikom rekao: „Ovo je veliko priznanje za našu producentkinju i rediteljku, ali isto tako predstavlja i veliko priznanje za Republiku Severnu Makedoniju“.

Nagradu za poseban doprinos za ulogu u filmu „Karmadona“ dobila je naša poznata glumica Jelena Đokić, i to „za preciznu igru u zahtevnom žanru, ispunjenje uloge u svim aspektima, kao i doprinos kojim je film dosegnuo viši umetnički nivo“.

Darja Bajić Božović, direktorka Balkanskog festivala filmske režije, istakla je da ovaj festival ne bi mogao da bude realizovan bez partnera i prijatelja, kao ni bez tima festivala, koji je doprineo održavanju festivala u teškim uslovima. „Hvala i publici koja je bila uz nas i zbog koje pravimo ovaj festival“, zaključila je direktorka BFFR-a.

Po završetku dodele nagrada, prisutnima se obratio i hrvatski reditelj, prijatelj festivala i selektor programa „Povratak žanru“, Vinko Brešan.

„Pre 25 godina sam se preselio na Kvaternikov trg u Zagrebu. Unutrašnje dvorište je bilo betonirano, a na sredini je bila mala pukotina, gde je bila jedna, tek par centimetara velika biljka. Nakon 20 godina ta biljka je došla do mog četvrtog sprata. E, to je balkanski film. To je ono gde smo mi u stanju zapravo probiti sve betone i izrasti u nešto lepo i nešto veliko. Verujem da će ovaj Balkanski festival filmske režije doći do četvrtog sprata. Verujem da smo u stanju sve osvojiti, da ćemo vrlo brzo ostvariti neke bitne stvari kao što je Balkanski fond, koji će pomagati balkanskom filmu da zaista naraste. Iskreno verujem da ćemo se veseliti još više u sledećim godinama“, ispričao je Brešan.

Podsećamo, na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje je održano od 10. do 14. juna, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija prikazano je 21 ostvarenje.

Selektor programa „Buđenje Balkana“ bio je naš proslavljeni reditelj Darko Bajić, suosnivač festivala, selektor programa „Misterije filma“ – reditelj i suosnivač festivala Uroš Tomić, dok je program „Povratak žanru“ selektovao poznati hrvatski reditelj Vinko Brešan.

Deo festivalskog programa održan je po prvi put u novom prestoničkom bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, koji je doneo nov i atraktivan ambijent gledanja filmova pod otvorenim nebom, dok je deo programa prikazan u poznatom bioskopu Tuckwood.

Tokom pet dana festivala BFFR je bio regionalna prestonica filma, ali i događaj u čijem je fokusu bila vidljivost balkanskog filma u svetu, odnosno inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda, u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

The post Završen 2. Balkanski festival filmske režije: ovo su svi nagrađeni appeared first on Kulturni kišobran.

Pre projekcija publici su se obratili umetnički direktor Beldocsa Marko Grba Singh i selektor festivala Igor Stanojević.

„Dok traje festival sve mi ovo deluje kao neki jako dugačak dan koji se nikako ne završava, nekada je dosta stresno, i poželimo da se odmorimo malo, a onda kad prođe i poslednji dan, onda počne takozvana post-festivalska depresija, koja traje dok ne počnemo da pravimo planove za novi festival“, izjavio je Marko Grba Singh.

„Zaista je teško sada na kraju festivala sve što se ovih dana dešavalo sročiti u nekoliko reči ili rečenica. Kada spremate godinu dana festival i imate datume godinu dana unapred niko vam ne kaže da će se tokom vašeg festivala desiti neke velike stvari događaji koji obeleže čitav grad i društvo. Uprkos svemu, posebno nam znači što smo imali priliku da našim gostima predstavimo ono najbolje što Srbija danas ima“, rekao je Stanojević, najavljujući dva filma koja na različite načine govore o slobodi.

U ime Delegacije Evropske unije u Srbiji, nagradu publike, za Najbolji evropski film uručio je ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Njegova Ekselencija, Andreas fon Bekerat, Filipu Grujiću i Aleksi Borkoviću za film „Yugo ide u Ameriku“

„Veliko mi je zadovoljstvo što predstavljam Nagradu publike za najbolji evropski dokumentarni film. Ova nagrada ima posebnu težinu upravo zato što o njoj odlučuje publika“, rekao je ambasador.

„Pre svega čestitam ekipi Beldocsa koja je u izuzetno teškim okolnostima uspela da organizuje ovakav festival“, rekao je Aleksa Borković i zahvalio se timu Beldocsa na pažnji koji posvećuju autorima.

„Nagrada publike je za mene najlepša nagrada koju može da dobije jedan film, rekao je Filip Grujić,koji se zahvalio Beldocsu publici ali i timu koji je stajao iza ovog filma.

Film „Još uvek trčimo“ reditelja Matije Štifanića prati dvojicu studenata kamere koji dokumentuju najdužu štafetnu trku u istoriji, dugu sedamnaest dana. Kroz glas protagonista i sećanja na trenutak kada je sve počelo, film postaje priča o zajedništvu, solidarnosti i kolektivnom iskustvu.

Nakon projekcije publiku je pozdravila ekipa filma, a reditelj Matija Štifanić izjavio je:

„Ovo je pre svega priča o kolektivnoj empatiji. Osetiti energiju koja sedamnaest dana nije jenjavala nijednog trenutka bilo je neprocenjivo iskustvo. Prošli smo kroz predele kroz koje verovatno nikada ne bismo prošli i imali priliku da zabeležimo nešto zaista važno. Prvobitna ideja bila je da zabeležimo samu trku. Međutim, tokom snimanja saznali smo da je Aleksa, jedan od protagonista filma, 1. novembra 2024. bio na železničkoj stanici u Novom Sadu, na peronu u trenutku pada nadstrešnice. Tada sam shvatio da njegovo sećanje mora postati okosnica filma i da upravo kroz njegovu priču govorimo o kolektivnoj borbi koja još traje.“

Film Aleksandera Batista Kajzera „Beograd bez kompromisa“ zatvorio je 19. Beldocs, a nastao je iz želje autora da zabeleže energiju beogradske andergraund scene i ljudi koji je stvaraju.

„Želeo sam da napravim film o elektronskoj muzici, koja zauzima važno mesto u našim životima. Imao sam ideju, ali ne i saradnika sa kojim bih je realizovao. Sasvim slučajno, preko prijatelja sam upoznao Semjuela i svega dve nedelje kasnije došli smo u Beograd“, rekao je reditelj Aleksander Batista Kajzer.

On je dodao da ih je tokom rada posebno iznenadila otvorenost ljudi koje su upoznali:

„Nije nam bilo teško da snimamo jer su nas svi dočekali izuzetno srdačno. Pozivali su nas na probe, koncerte i druženja.“

Producent i ko-reditelj Semjuel Osvald istakao je da je najveći izazov usledio u montaži:

„Možda je najteže bilo napraviti rezove tokom montaže, jer trenutno imamo zaista ogromnu količinu materijala.“

Gotovo svi protagonisti, predstavnici beogradske andregraund scene, su izašli na binu dočekani ovacijama i dugim aplauzom publike.

Beldocs i ove godine omogućava da deo festivalskog programa pogledate online –  Beldocs Online počinje danas i traje do 2. juna do ponoći.

Fotografije: Luka Milanović

The post Završen 19. BELDOCS: Nagradu publike osvojio film „Yugo ide u Ameriku“ appeared first on Kulturni kišobran.

„Nemojte opisivati znamenitosti; pišite o sebi i drugima, o susretima i kontaktima, o vašim i tuđim svetovima, o razgovorima i dodirima među ljudima. Za inspiraciju, možete pročitati najbolje priče iz 2025, 2024, 2023, 2022, 2021, 2020. i 2019. Pre slanja, molimo da pažljivo pročitate propozicije konkursa“, navode iz Kluba putnika.

Uslovi

1) Svaki autor ima pravo da pošalje jednu priču. Maksimalna dužina je 5.000 reči (ne karaktera, ne slovnih mesta, nego baš reči). Putopisi moraju biti na nekoj varijanti sr-hr-bh-cg jezika.

2) Primaju se samo putopise koji nisu ranije objavljivani.

3) Nemojte slati fotografije.

4) Putopis mora biti pisan u prvom licu.

5) Priče šaljite na adresu klubputnika.kontakt@gmail.com, u poruci naslovljenoj Konkurs 2026. (latinicom, bez navodnika, bez dodatnih reči, u protivnom vaša poruka neće završiti tamo gde treba).

Po slanju priče, ako je sve u redu, dobićete automatsku poruku da je primljena. Ako je ne dobijete, pogledajte u spam folderu.

6) Naziv dokumenta koji šaljete treba da bude ovakav: Ime-Prezime-Naslov. Dakle: vaše ime, crtica, vaše prezime, crtica, naslov putopisa. Nemojte slati dokumente koji se zovu „putopis“, ili „konkurs“, ili „klub putnika“.

7) Rok za slanje radova je 15.2.2026. (Uključujući i 15.2. do kraja dana).

8) Rezultati će biti objavljeni na prvi dan proleća, 20.3.2026, na sajtu klubputnika.org, kao i u našem mesečnom biltenu 1.4.2026.

Putopis je otvoren za sve. Ako ste član Kluba putnika, dobićete i detaljne komentare i sugestije žirija.

Nagrade

Prva nagrada iznosi 100 €. Druga nagrada je 50 €, a treća nagrada 25 €.

Priče koje uđu u užu selekciju biće objavljene na sajtu klubputnika.org, uz prethodnu dozvolu autora. Postoji mogućnost da neke od njih budu uključene u neka od budućih štampanih izdanja Kluba putnika.

Foto: Pexels

The post Klub putnika raspisao osmi konkurs Spasimo putopis appeared first on Kulturni kišobran.

Nagrada WIPO Medal for Inventors, u kategoriji za pronalazača ili grupu pronalazača za patent koji je registrovan u inostranstvu i koji ima konkretnu primenu, pripala je dr Milošu Stankoviću, vanrednom profesoru i rukovodiocu Inovacionog centra na Visokoj školi za menadžment i ekonomiju u Kragujevcu i naučnom saradniku na Institutu primenjenih nauka u Beogradu, za pronalazak pod nazivom Apparatus for destroying weeds/Uređaj za uništavanje korova, koji je registrovan u Švedskoj. Takođe, uređaj za uništavanje korova je zaštićen i domaćim patentom. Ovim pronalaskom Miloš Stanković je rešio veoma rasprostranjen problem ekološkog i sistematičnog uništavanja korovskih biljaka koji na bazi određene struje i frekvence fizičkim kontaktom uništava ambroziju u korenu, a što ovaj uređaj izdvaja u odnosu na konkurentne na tržištu koji imaju samo funkciju trimera.

Nagrada WIPO IP Enterprise Trophy, u kategoriji za domaća pravna lica za komercijalnu primenu međunarodno registrovanog industrijskog dizajna, pripala je privrednom društvu „BAHUS DOO, STRIŽA“` iz Paraćina za industrijski dizajn novog rešenja boce od 60 mililitara za dodatke ishrani i drugih bezalkoholnih pića, koja je zaštićena međunarodno registrovanim industrijskim dizajnom za zemlje Evropske Unije, Nemačke i Rusije. Takođe, novo rešenje boce je zaštićeno i domaćim industrijskim dizajnom.

O pobednicima za prve dve kategorije odlučila je komisija u sastavu: Dr Viktor Nedović, redovni profesor na Katedri za prehrambenu tehnologiju i biohemiju na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i direktor Projekta akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva – predsednik komisije; dr Danica Mićanović, ekspert za inovacije i transfer znanja i koordinator za oblast intelektualne svojine u Privrednoj komori Srbije; Mirjana Jelić, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu i koordinator takmičenja za dodelu WIPO nagrada.

Nagrada WIPO Medal for Creativity, u kategoriji za autora za monografsko delo/studijsku izložbu sa katalogom u oblasti društveno humanističkih nauka, pripala je dr Milanu Popadiću, vanrednom profesoru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za knjigu Diskretni šum peščanika-baština i njene nauke (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Centar za muzeologiju i heritologiju). Popadić je srpskoj nauci i kulturi darovao delo koje stariji čitaoci mogu smatrati raspravom, mlađi konceptom, u kojem se na hrabar i intelektualno zavodljiv način raspravlja o odnosu baštine i nauke u najširem smislu reči.

O pobedniku za treću kategoriju odlučila je komisija u sastavu: dr Aleksandar Petrović, redovni profesor Kulturne antropologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – predsednik komisije; dr Radomir Popović, naučni savetnik u Istorijskom institutu SANU u Beogradu; dr Nikola Demonja, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu u penziji.

Nagrada WIPO Schoolchildren’s Trophy, u kategoriji učenika ili grupe učenika srednje škole za pronalazak, pripala je Mari Raičković, učenici 3. razreda Osme beogradske gimnazije i polaznici Regionalnog centra za talente Beograd 2, za pronalazak pod nazivom: Environmental importance of in vitro propagation of selected mushroom species: The case study of extracellular metabolites/ Ekološki značaj in vitro razmnožavanja odabranih vrsta pečuraka: studija slučaja ekstracelularnih metabolita.

Pronalazak Mare Raičković pripada oblasti biopakovanja za prehrambene proizvode, odnosno pakovanja koja su zasnovana na prirodnim makromolekulima, tačnije polisaharidima. Mara Raičković je svojim pronalaskom, u skladu sa savremenim težnjama, doprinela pronalaženju odgovora na nedavne epidemije mikroba koje se šire hranom i na potražnju potrošača za visokokvalitetnom hranom i pakovanjem koje je naprednije i kreativnije od onoga što se trenutno nudi.

 Za četvrtu kategoriju takmičenja odlučila je komisija u sastavu: mr Srđan Ognjanović, profesor matematike u Računarskoj gimnaziji u Beogradu – predsednik komisije; dr Marko Krstić, direktor Centra za promociju nauke; dr Nataša Milojević, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu.

Osim navedenih nagrada, u saradnji sa Svetskom organizacijom za intelektualnu svojinu, dodeljuje se i nagrada za domaće pravno lice sa najvećim intenzitetom korišćenja međunarodnog sistema registracije žigova tokom 2021. godine – nagrada WIPO Users’ Trophy. Ova nagrada je pripala privrednom društvu „MLEKARA ŠABAC AKCIONARSKO DRUŠTVO Šabac“ iz Šapca, koje je tokom 2021. godine u odnosu na sva domaća pravna lica imalo najveći broj međunarodno registrovanih žigova.

Nagrade Svetske organizacije za intelektualnu svojinu će biti dodeljene na dan 101. godišnjice Zavoda za intelektualnu svojinu, 15. novembra 2021. godine.

Foto: Promo

The post Proglašeni pobednici takmičenja Svetske organizacije za intelektualnu svojinu appeared first on Kulturni kišobran.

Umetnici koji su premijerno ostvarili uloge u predstavama u oblasti umetničke igre na teritoriji Republike Srbije tokom protekle dve pozorišne sezone, ušli su u konkurenciju za dodelu nagrada Nataša Bošković i Smiljana Mandukić, dok se priznanja Dimitrije Parlić i Specijalna nagrada za inovativni pristup u savremenom plesnom teatru dodeljuju sledeće godine.

Nagrada Nataša Bošković za najbolju interpretaciju klasičnog ili neoklasičnog stila u oblasti baletske umetnosti, pripala je Tatjani Tatić, prvoj solistkinji Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, za ostvarenu ulogu Tatjane u predstavi Evgenije Onjegin u koreografiji Lidije Pilipenko. Žiri obrazlaže svoju odluku, između ostalog i time, da posle niza uloga iz klasičnog repertoara, u kojim smo gledali Tatjanu Tatić, sada smo, po prvi put imali priliku da je vidimo i u ovako zahtevnoj dramskoj roli. Ulogu je gradila posredno, nenametljivo, nijansirajući je od mladalačke poletnosti do ozbiljnosti i dramske izražajnosti koju ova uloga nudi, formirajući na taj način upečatljiv karakter junakinje.

Nagrada Smiljana Mandukić za najbolju plesnu interpretaciju u oblasti savremene umetničke igre, ove godine dodeljena je Milošu Isailoviću, za ostvarenu ulogu u predstavi Izgubljeni pejzaži, Bitef dens kompanije, u koreografiji Dunje Jocić. Žiri u svom obrazloženju ističe da njegova virtuoznost, agilnost, vladanje telom i prostorom, kao i izuzetna muzikalnost ostavljaju duboki utisak na gledaoca. Miloš igra svakim mišićem, tetivom i zglobom, a sve to u savršenom skladu i sa lakoćom neprikosnovenog talenta.

Žirije imenovane od strane Predsedništva UBUS-a, činili su prvaci Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Ana Pavlović, Dalija Imanić-Savić i Konstantin Tešea – nagrada Nataša Bošković, dok su Isidora Stanišić (koreograf), Ivana Savić Jacić (solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu) i Nemanja Naumoski (solista baleta Pozorišta na Terazijama) odlučivali o dobitniku nagrade Smiljana Mandukić.

Foto: Vizual

The post Tatjana Tatić i Miloš Isailović dobitnici nagrada Udruženja baletskih umetnika Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom tri dana ove manifestacije 10 eminentnih arhitekata je održalo predavanja u Sali Makavejev, dok su Kate Gould iz Engleske i Saša Begović iz Hrvatske održali i celodnevne radionice za studente i mlade arhitekte u multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke.

Arhitekta Vladimir Lovrić, predsednik organizacionog odbora Kongresa, prve večeri Kongresa je istakao: ”Odluka da promenimo stvarnost i svet oko sebe, uvek dovodi do ishodišne misli Mahatme Gandija, da samo menjajući sebe možemo promeniti svet. Vođen takvim putokazima na mom ličnom ekološkom putu, ali verovatno i svih vas, od egocentričnosti ka ekocentričnom razmišljanju, susreo sam širom sveta ljude koji su takođe od svojih profesionalnih početaka vođeni idejom da se opredele za održivu, energetski efikasnu, ekološku opciju u arhitekturi. Dugogodišnji plan da se kao predstavnici takvog pogleda okupimo u jednoj većoj asocijaciji je upravo ove godine uspeo zahvaljujući organizaciji Udruženja Ekokult Plus, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, magazina Eko kuća i Arhitektonskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i Arhitektonskog fakulteta u Podgorici”.

Na otvaranju su dodeljene i nagrade mladim arhitektima i studentima na međunarodnom arhitektonskom konkursu “Mikro eko kuća 2021”. Autor prvonagrađenog rada je Dragan Dodoš, drugonagrađenog rada – Sven Kartela, dok su treću nagradu podelili Lucija Ptiček i autorski tim koji čine Lara Brezovec, Jan Cegnar, Hana Fort-Mlakar i Fran Gamulin. Dobitnici specijalnih novčanih nagrada su dva autorska tima – Dušan Munćan i Anđela Radovanović, Aleksandra Čobeljić i Petar Rakočevi, kao i pojedinci Luka Đorđević i Kosta Stojanović. Dobitnici specijalnih studentskih priznanja su Alem Hasanović, te autorski timovi – Ida Bajtek i Tvrtko Ževrnja, Ahmed Peco i Hajrudin Omerović, Dajana Stegić i Filip Ćiković, Erini Hrizovalanti i Marina Andreoti.

Predavači na Kongresu bili su Kate Gould (Kate Gould Gardens, Engleska), Dries Vens & Maarten Vanbelle (Vens Vanbelle, Belgija), Sonja Radović Jelovac (Studio Synthesis, Crna Gora), Juri Troy (Juri Troy Architects, Austrija), Saša Begović (3LHD, Hrvatska), Peter Kuczia (Peter Kuczia, Nemačka), Aljoša Dekleva (Dekleva Gregoric Architects, Slovenija), Mitesh Dixit (Domain, SAD), Zoran Abadić (1X2Studio, Srbija) i Stefan de Koning (MVRDV, Holandija).

Kate Gould, pejzažna arhitektica i nagrađivana dizajnerka vrtova iz Engleske, održala je drugog dana kongresa radionicu sa polaznicima u multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke. O programu koji je vodila na kongresu, ona je rekla: “Radionica se bavi održivom pejzažnom arhitekturom. Glavna ideja je da nije bitno koliko je vaš pejzaž veliki ili mali, već da treba da bude usklađen sa okruženjem, uz pravilno sađenje i korišćenje odgovarajućih materijala. Tema radionice je dizajn, održivost, sađenje, prave biljke, materijali, boje, a polaznici imaju šansu da ovde razviju svoje veštine. Ljudi na radionici su obrazovani u različitim disciplinima, pa je tako bilo i arhitekata i dizajnera enterijera”. Kejt Gould se osvrnula i na značaj samog kongresa: “Mislim da je ovo jedinstven događaj za Beograd, koji je okupio arhitekte i dizajnere iz čitave Evrope. To je dobra polazna tačka za ovakvu vrstu tehnologije, koja veoma brzo napreduje i vrlo je važno biti u toku s njom”.

Saša Begović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Zagrebu i osnivač studija 3LHD, vodio je radionicu trećeg dana kongresa. ”Mislim da je najodrživije što možemo napraviti za naše gradove u biti korišćenje zatečene urbane strukture. Zato mi se čini da je naodrživije kroz aktivaciju takvih prostora, kojih u svim gradovima svijeta ima, da im damo neku novu funkciju, adaptaciju, ili prenamjenu bilo kog tipa. Studentima smo zadali da po širem centru Beograda mapiraju zgrade, objekte i komplekse raznoraznog tipa koje imaju potencijal prostora i lokacije, a samim tim i kvalitet. Mislim da ti prostorni potencijali imaju prvenstveno socijalnu temu, a sa druge strane i građevnu, jer imamo neprestano korišćenje novih izvora i nove energije. Bitna stvar za takve objekte koji su u gradovima je da imaju svoju infrastrukturu, pa im ne morate dovoditi novu struju vodu, plin, i tako dalje”, istakao je Begović.

Na izložbi sponzora učesnici i posetioci su imali priliku da vide nove tehnologije, proizvode i materijale koji se primenjuju u ekološkoj, održivoj i energetski efikasnoj arhitekturi.

Kongres su organizovali Udruženje EKOKULT+ i Magazin za eko arhitekturu i kulturu EKO KUĆA, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Podgorici i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Foto: Rade Kovač

The post Završen kongres o održivoj arhitekturi; dodeljene nagrade na konkursu “Mikro eko kuća 2021” appeared first on Kulturni kišobran.

Odlukom dečjeg žirija prvo mesto u kategoriji mlađeg uzrasta pripalo je stripu LJUBA HAJDUK VUKOSAVA, autora Slobodana Stanišića i ilustratora Mijata Mijatovića, a drugo mesto u kategoriji starijeg uzrasta pripalo je ilustrovanoj biografskoj knjizi o Mileni Pavlović Barili MESEČINA U KOFERU, autorke Vesne Aleksić i ilustratora Igora Krstića.

Za Nagradu Dositejevo pero obično se kaže da ima najstroži žiri na svetu. Možda je najstroži, ali je i pravičan, jer sve nominovane knjige čitaju deca iz beogradskih škola. Nagrađena Pčeličina izdanja svojim kvalitetom teksta i ilustracije, odabirom tema iz nacionalne istorije i kulture, kao i umetničkim oblikovanjem i opremom, izdvojile su se u ovogodišnjoj produkciji, a ove nagrade su samo potvrda tog kvaliteta.

Nagrađeni strip LJUBA HAJDUK VUKOSAVA predstavlja strip-adaptaciju istoimene narodne epske pesme i deo je ambicioznog poduhvata, edicije EPSKI JUNACI U STRIPU. Celu ediciju potpisuju Slobodan Stanišić kao scenarista i Mijat Mijatović kao ilustrator.

Ilustrovana biografska knjiga o Mileni Pavlović Barili MESEČINA U KOFERU deo je edicije ZNAMENITE SRPKINJE IZ PERA KNJIŽEVNICA ZA DECU, koja oko ideje ženske emancipacije i promocije uspešnih i profesionalno ostvarenih žena iz srpske prošlosti okuplja najznačajnije savremene književnice za decu.

Vesna Aleksić, autorka nagrađene knjige MESEČINA U KOFERU, snagom mašte, neprevaziđenom stilizacijom teksta i iscrpnim istraživačkim radom na životu i delu Milene Pavlović Barili, jedne od najznačajnijih srpskih, ali i evropskih pojava u avangardnom slikarstvu, stvorila je knjigu u kojoj će sa podjednakim interesovanjem uživati i deca i odrasli.

Foto: Promo

The post Pčelica osvojila dve nagrade Dositejevo pero appeared first on Kulturni kišobran.

Žiri u sastavu: Senad Bašić, Dejan Projkovski i Olivera Đorđević – jednoglasno je proglasio predstavu Srpskog narodnog pozorišta i OPENS-a najboljom predstavom festivala, dok su glumice Sonja Isailović i Bojana Milanović ponele specijalne nagrade za mlade glumice za ulogu Dženis Džoplin. Takođe, rediteljka Sonja Petrović dobila je nagradu za najbolju režiju, kao i nagradu „Korak u hrabrost 2021”, koju dodeljuje Radio-televizija Republike Srpske.

Bojana Milanović i Sonja Isailović istakle su zahvalnost i čast povodom nagrada, na prestižnom banjalučkom pozorišnom festivalu.

„Ovakva podrška meni, a i svima nama iz ekipe je od izuzetnog značaja, jer nas podstiče da predstavu čuvamo, negujemo i iz nje iznova učimo i inspirišemo naše generacije, a i one koje tek dolaze. Od srca se zahvaljujem”, istakla je Sonja Isailović, dok je Bojana Milanović rekla: „Ponosna sam na našu ekipu! Hvala publici i žiriju koji su prepoznali važnost i značaj ove predstave”.

Nakon mnogobrojnih nagrada, predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?” nastavlja da niže uspehe, te rediteljka predstave Sonja Petrović ističe da joj posebno važna i draga nagrada za najbolju predstavu.

„Upravo ta nagrada govori o našem kolektivnom radu i verovanju u ovu predstavu, koju smo podjednako gajili kao tim od samog početka njenog stvaranja. Ohrabruje me i saznanje da se hrabrost u pozorištu nagrađuje i neguje. Ta činjenica uliva nadu da će se pojaviti nova generacija pozorišnih umetnika koja je spremna da razbijaja tabue i formalnosti, tako što stvara iz sopstvene potrebe, a ne zadatih formi. Hvala banjalučkoj publici i žiriju za ovaj vetar u leđa”, rekla je Sonja Petrović.

U drugoj polovini polovini jula, „Dženis” igra na Ohridu, u okviru festivala „Ohridsko leto”. Dvadesetog julskog dana, na obali Ohridskog jezera publika će imati priliku da uživa u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?”. Za kraj, ove talentovane mlade glumce put vodi i na „Viminacijum fest”, gde će igrati 25. avgusta.

Foto: V. Veličković

The post Pet nagrada za „Ko je ubio Dženis Džoplin?” na festivalu u Banjaluci appeared first on Kulturni kišobran.

U konkurenciju za nagrade ulaze TV dramske serije i komedije premijerno prikazane u periodu od 1. septembra 2019. do 31. maja 2021. iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Kosova i Slovenije.

O dobitnicima nagrada u kategoriji TV serija odlučivat će žiri od više stotina filmskih i televizijskih profesionalaca sa područja bivše Jugoslavije. Najbolja ostvarenja izabrat će online glasanjem po uzoru na slične svjetske godišnje nagrade filmskih i televizijskih akademija. Ovogodišnji žiri će biti nukleus strukovne akademije koja će u budućnosti donositi odluke o nagradama.

Nagrade za najbolja ostvarenja bit će dodijeljene u kategorijama: najbolja dramska serija, najbolja komedija, najbolji kreator/i serije, najbolja glumica, najbolji glumac i zvijezda u usponu. Posebna ceremonija dodjele nagrada biće održana za vrijeme 27. Sarajevo Film Festivala.

Sarajevo Film Festival u CineLink Drama programu već nekoliko godina radi na razvoju i promociji visokokvalitetnih televizijskih serija. U sklopu programa Pretpremijere serije na Sarajevo Film Festivalu ekskluzivno se prikazuju premijerne epizode serija iz regiona, među kojima su prikazane i prve epizode serija “Besa”, “Senke nad Balkanom”, “Grupa”, “Novine”, “Jezero” i mnogih drugih.

“Novim nagradama za TV serije Festival odaje priznanje radu i dostignućima autora i producenata televizijskih serija te potvrđuje opredjeljenje Sarajevo Film Festivala kao mjesta otkrića, razvoja i promocije kvalitetnih audio-vizualnih sadržaja. Sarajevo Film Festival regionalne tv serije prati od same ideje kada su tek bile projekt na jednoj ili dvije stranice teksta, pa do premijernog prikazivanja. Cilj nam je pomoći ‘izvozu’ regionalnih serija na međunarodno tržište, povezati producente s agentima za međunarodni plasman kako bi se regionalni sadržaj našao i na globalnim platformama ili na programu televizijskih mreža širom svijeta. Sarajevo Film Festival će nastaviti kroz program Pretpremijere serije biti mjesto promocije novih regionalnih serija, a uspostavljanjem godišnjih nagrada postaje mjesto potvrđivanja njihove kvalitete od strane struke iz cijele regije”, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Industrijskog odjela Sarajevo Film Festivala.

27. Sarajevo Film Festival bit će održan od 13. do 20. augusta 2021.

Foto: Promo

The post Nove nagrade Sarajevo Film Festivala: Srca Sarajeva za TV serije appeared first on Kulturni kišobran.

Dobitnike pročitajte OVDE.

Foto: Stanislav Milojković

The post Dodeljene nagrade 67/68. Martovskog festivala appeared first on Kulturni kišobran.