Publika je komad dočekala s iščekivanjem, a nakon završetka usledio je dug i srdačan aplauz.

Ova verzija „Tri sestre“ nije obična „prerada“. Reditelj Botond Nađ je, kako je sam rekao, želeo da ostane veran Čehovu, ali da tekst oblikuje u ono što je nazvao „dunavskom verzijom“. 

On je u svojim pripremama boravkom pored Dunava u Novom Sadu dobio inspiraciju: voda, njen tok, promenljivost, energija. Sve to unelo je novu simboliku u tekst.

Dramski tok je donekle preuređen kako bi se likovi i odnosi bolje „uklopili“ u prostor, u glumački ansambl lokalne scene. 

Likovi su protkani savremenim izrazom i emocionalnim nijansama koje prepoznajemo i danas. „Moskva“ – večiti simbol životnih težnji i neostvarenih snova – u ovoj adaptaciji poprimila je novo značenje.

Ona više nije samo geografsko odredište, već metafora za izgubljeni ideal, za čežnju koja u našem prostoru i vremenu može podsećati na Jugoslaviju – na neko zajedništvo, vreme nade i neostvarene mogućnosti.

Ova simbolična „Moskva“ pojavljuje se u fragmentima, kroz sećanja, nostalgiju i tihe unutrašnje monologe likova. Predstava traje oko 120 minuta i nosi tu istu, produženu čežnju – onu koja ne prestaje ni kad se svetla pozornice ugase.

Predstava u trenucima obiluje simbolima, video-projekcijama i sugestivnim svetlosnim prelazima koji daju dodatnu dimenziju vremenskom sloju predstave – sećanju i sadašnjosti.

Posle uspešne premijere, koja je potvrdila da Novosadsko pozorište hrabro gradi svoj umetnički identitet, jasno je da „Tri sestre“ nisu samo još jedna Čehovaljeva adaptacija, već snažan i savremen scenski doživljaj povezan sa lokalnim mentalitetom i istorijom.

Kombinacijom vizuelne poezije, emotivne iskrenosti i promišljenih glumačkih interpretacija, ansambl je publici ponudio iskustvo koje ostaje dugo nakon izlaska iz sale.

Tišina kojom su gledaoci napuštali pozorište nije značila kraj. Naprotiv, bila je to tiha potvrda da predstava postavlja pitanja koja odzvanjaju i posle spuštanja zavese: šta dalje, i gde su naše Moskve danas?

Foto: Andrei Valeanu

Pročitajte i ovo:

The post Premijera „Tri sestre“ oduševila novosadsku publiku appeared first on Kulturni kišobran.

Satiričan, provokativan i direktan, ovaj naslov pruža upravo ono što od pozorišta očekujemo na početku sezone – oštrinu, humor i snažan doživljaj.

Predstava je premijerno igrana u maju 2023, reditelj je Bojan Đorđev.

U nastavku vam dajemo pet razloga zašto je ovo predstava koju ne treba propustiti (ako baš ne morate).

1. Satira neoliberalnog društva

Predstava je nastala po motivima istoimene drame i zbirke monologa „Hodam u koloni“ Askanija Čelestinija, u prevodu Julijane Vučo.

Reč je o pričama iz svakodnevice, navodi se u opisu komada, s tim što se koriste basnolike alegodije kako bi se prikazala kompleksna mapa neoliberalne sadašnjosti. A ta sadašnjost je opisana, između ostalog, kao konzumerska, korumpirana, samoživa i krajnje bezidejna.

2. Efekat monologa: kratko, eksplozivno i provokativno

Iako vrvi od monologa, oni su u predstavi kratki i dinamični. A, kako se navodi u samom opisu komada, objašnjenja svih bilo klasnih, rasnih ili političkih problema politički su nekoretna. Moglo bi se reći – provokativna.

„Objašnjavaju se jednostavnim ‘prirodnim zakonima’ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta“, navodi se.

3. Direktan kontakt sa publikom

Predstava uspeva da bude interaktivna, i pored monologa. Glumci se često obraćaju publici sa veoma male distance, što stvara osećaj neposrednog iskustva i snažne emotivne identifikacije.

4. Izvanredna glumačka postava

Na sceni učestvuju renomirana imena srpskog teatra kao što su Gordan Kičić, Gorica Popović, Jovana Gavrilović, Katarina Žutić, Ivan Jevtović.

Likovi:

OSOBA SA KIŠOBRANOM – GORICA POPOVIĆ / ISIDORA MINIĆ

TONI MAFIJAŠ – BRANISLAV ZEREMSKI

TONI KORUMPIRANI – ALEKSANDAR SREĆKOVIĆ

NASTAVNICA ČEKANjA U REDU – KATARINA ŽUTIĆ

UZNEMIRENI / MC – GORDAN KIČIĆ

OSOBA BEZ KIŠOBRANA – JOVANA GAVRILOVIĆ

MOMAK SA PIŠTOLjEM – DEJAN DEDIĆ

MOMAK SA EKSEROM – IVAN JEVTOVIĆ

INDIGO – IVAN MIHAILOVIĆ

JEDNA LEPA DEVOJKA SA AŠOVOM – MIONA MARKOVIĆ

5. Jasna društvena kritika s međunarodnim prizvukom

Iako italijanskog autora, drama izgleda genijalno lokalno – jasno reflektuje stanje socijalnih deformacija koje su univerzalne i čine predstavu globalno relevantnom.

***

Ako tražite predstavu koja će vas zabaviti, potresti i prinuđiti na razmišljanje – „Obraćanje naciji“ je idealan izbor.

Spoj inteligentne satire, sjajnih glumačkih interpretacija i aktuelne društvene tematike čini je nezaobilaznom za ljubitelje suvremenog pozorišta.

Predstava se igra u Ateljeu 212 u Beogradu.

Više o predstavi:

Foto: Boško Đorđević

The post Pet razloga da pogledate predstavu „Obraćanje naciji“ u Ateljeu 212 appeared first on Kulturni kišobran.

Pozorišna scena pruža brojne prilike ljubiteljima dramske umetnosti da uživaju u kvalitetnim predstavama u ovom vojvođanskom gradu, a tri pozorišta koja morate posetiti posebno se izdvajaju po značaju i kvalitetu repertoara. Svako od njih nosi specifičnu tradiciju i stil, obogaćujući pozorišnu scenu grada na jedinstven način.

Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház)

Novosadsko pozorište, poznato i kao Újvidéki Színház, jedinstvena je kulturna institucija koja predstavlja mađarsku zajednicu u Vojvodini. Osnovano 1974. godine, ovo pozorište je most između mađarske i srpske kulture, a svojim predstavama često istražuje teme identiteta, manjinskih prava i međukulturnog dijaloga. Iako primarno izvodi predstave na mađarskom jeziku, mnoge predstave su titlovane ili adaptirane i za publiku koja ne govori mađarski.

Repertoar ovog pozorišta je moderan i često eksperimentalan, kombinujući klasične dramske forme sa savremenim scenskim tehnikama. Predstave koje izvodi ansambl Novosadskog pozorišta redovno su na repertoaru značajnih pozorišnih festivala u regionu, a teatar je prepoznat i nagrađivan kako u Srbiji, tako i širom Evrope.

Predstave kao što su “1981” i “Neoplanta” su nešto što ne bi trebalo da se propusti tokom sezone. “1981” je transgeneracijska dokumentarna fikcija – temelj je u istinitim porodičnim sećanjima članova autorske ekipe, koji iznose lične priče svoje porodice i pretvaraju ih u kolektivno iskustvo publike. „Neoplanta“ inspirisana je istoimenim romanom Lásla Vegela i predstavlja scenski mozaik koji propituje mit o Novom Sadu kao „obećanoj zemlji“ multikulturalnosti.

Ono što posebno izdvaja Novosadsko pozorište jeste njegov inovativni pristup i hrabrost da se bavi kompleksnim društvenim temama. Umetnički ansambl često koristi multimedijalne elemente, fizički teatar i avangardne pristupe, čime predstave dobijaju dodatnu dubinu i umetničku vrednost.

Pozorište Promena

Pozorište Promena jedno je od najuzbudljivijih i najinovativnijih pozorišta u Novom Sadu, a ujedno predstavlja scenu gde studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu imaju priliku da predstave svoj rad. Osnovano je sa idejom da pruži prostor za eksperimentisanje i umetničko izražavanje mladih glumaca, režisera i scenografa. Promena je mesto gde publika može videti kako nastaju buduće zvezde pozorišne scene i kako se razvija novi umetnički jezik.

Ovo pozorište je prepoznatljivo po svojoj hrabrosti da ispituje granice scenske umetnosti, često kroz eksperimentalne predstave koje obuhvataju avangardne tehnike, fizički teatar, multimedijalne elemente i inovativne pristupe u režiji. Iako često radi na klasičnim dramskim tekstovima, predstave su obogaćene savremenim elementima, čime se klasična dela preispituju i prilagođavaju modernom vremenu.

Predstave koje se izdvajaju su autorski projekat „Major i Helena,” monodrama koja je premijerno izvedena u 2022. godini, dok su ranije godine bile posvećene komadima poput „Tri zime” i „Obzirna bludnica,” komediji koja je uživala popularnost kod publike.

Pozorište Promena nije samo mesto za izvođenje predstava već i kreativni centar gde se održavaju radionice, predavanja i debate o pozorištu i savremenoj umetnosti. Njegov značaj je neprocenjiv za budućnost pozorišne scene u Srbiji jer predstavlja platformu za umetničko sazrevanje mladih talenata.

Pozorište mladih

Pozorište mladih u Novom Sadu jedno je od najznačajnijih dečjih i lutkarskih pozorišta u Srbiji. Osnovano 1931. godine, ovo pozorište igra važnu ulogu u obrazovanju i kulturnom razvoju mladih generacija. Posebno je cenjeno zbog kvalitetnih predstava namenjenih deci i tinejdžerima, ali i odraslima koji vole maštovite i edukativne priče.

Repertoar Pozorišta mladih obuhvata širok spektar predstava, od klasičnih bajki do savremenih, edukativnih priča koje na kreativan način obrađuju važne životne teme kao što su prijateljstvo, hrabrost i empatija. Lutkarska scena je posebno atraktivna, jer kombinuje tradicionalne lutkarske tehnike sa savremenim elementima scenske umetnosti, stvarajući magične svetove za najmlađe gledaoce.

U Pozorištu mladih, pored mnogih gostovanja, trenutno se ističu tri predstave. Monodrama „Zločin i kazna“ prikazuje unutrašnji sukob Raskoljnikova i osvojila je nagrade na festivalima. „Sladoled“ je dirljiva priča o odnosu majke i ćerke, koja prati njihove živote od detinjstva do starosti, dok „39 stepenika“ nudi komičnu adaptaciju Hičkokovog trilera, u kojoj četvoro glumaca igra preko 30 različitih likova.

Osim lutkarskih predstava, Pozorište mladih ima i dramski repertoar za odrasle, čime se širi spektar publike. Sa posebnom pažnjom na edukativni karakter predstava, Pozorište mladih igra važnu ulogu u kulturi grada, kao mesto gde se neguje ljubav prema umetnosti od najranijeg uzrasta.

Pozorišna scena Novog Sada je trenutno pandam mnogim evropskim, zahvaljujući institucijama poput ove tri. Svako od ovih pozorišta igra ključnu ulogu u kulturnom životu grada, nudeći različite vrste predstava i pristupe, od eksperimentalnih do lutkarskih i dramskih produkcija. Njihov doprinos umetničkom izrazu i razmeni kulturnih vrednosti čini Novi Sad pravom pozorišnom prestonicom u regionu.

Naslovna fotografija: Tümay Hasret

The post Tri pozorišta u Novom Sadu koja morate posetiti appeared first on Kulturni kišobran.

Od 24. do 28. januara u SNP-u, publika će imati priliku da pogleda: „Carstvo mraka“ Narodnog pozorišta iz Beograda, „Krvave svadbe“ Srpskog narodnog pozorišta i Budva Grad teatra, „Don Žuan“ Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, „Bakhe“ Narodnog teatra iz Bitolja, kao i „Tartif“ Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta .

Direktor Drame SNP-a Milovan Filipović kaže da ovo nije ni festival ni memorijal, ovo je način da se odužimo jednom vanvremenskom talentu, koji nam je, za kratko vreme koje je proveo među nama, pokazao put.

„To je put beskompromisnog, visoko-estetizovanog teatra. Pokazao nam je da moramo uložiti u mladost, verovati joj, istrpeti je i negovati darovite i posvećene stvaraoce. Siguran sam da će vreme tek pokazati koliko je značajno Igorovo stvaralaštvo, a ovo okupljanje teatara u kojima je radio, je samo korak u tom pravcu. Pozorišta koja i dalje na repertoaru imaju Igorove predstave, moraju te predstave da čuvaju što je duže moguće, baš zbog generacija koje dolaze, da bi mladi ljudi koji vole teatar i žele da u teatru stvaraju, imali baklju koja će osvetliti njihov put stvaranja. Naša je obaveza da tragamo za talentom poput Igorovog, da pomognemo tom talentu da se pokaže i dokaže, kako bi dobili nove „Tartife“, „Svadbe“, „Carstva“, „Bakhe“, „Hinkemane“, „Don Žuane“, istakao je Filipović.

Istovremeno, beogradska publika takođe će gledati ove predstave, pa će tako 26. januara u Narodnom pozorištu u Beogradu biti izvedena predstava „Krvave svadbe“. Nakon toga, 28. januara biće odigrana predstava „Bakhe“, dok je 29. januar rezervisan za „Tartifa“. Predstavu „Don Žuan“ publika će u Beogradu gledati 30. januara.

Igor Vuk Torbica bio je jedan od najboljih reditelja mlađe generacije, te reditelj koji je ostavio dubok trag u većini srpskih i regionalnih pozorišta. Četiri njegove predstave proglašene su za najbolje godišnje produkcije u tri države, i dva puta su izabrane za najbolje u regionu. 

Foto: Predstava Tartif / Siniša Trifunović

The post „Igorovi dani“ – Omaž Igoru Vuku Torbici u dva teatra appeared first on Kulturni kišobran.

Glumica Marija Medenica rekla je da je ova predstava umetnički hrabar iskorak iz većine repertoarskih praksi srpskih pozorišta te da će predstava „Kafka machine“ povesti publiku na introspektivno putovanje.

„Asocijativni način mišljenja tokom ovog pozorišnog događaja je ono na šta predstava poziva. Za mene je ovo izlazak iz sopstvene glumačke zone komfora i traganje za sredstvima koja mi nisu do sada bila deo arsenala. Svet ove predstave je sve ono nad čime se većina naših istomišljenika gnuša, ali istovremeno sklanja pogled jer nema rešenje koje bi mogla da ponudi. Zato je pitanje kolektivne odgovornosti veoma važna okosnica našeg zajednickog promišljanja Kafke i njegovog sveta koji je na neki način „gvozdena pesnica u svilenim rukavicama”, rekla je Medenica.

Pored Marije Medenice, u predstavi igraju i Aljoša Đidić, Radoje Čupić, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Dušan Vukašinović, Igor Greksa i Marko Savić.

Scenograf je Željko Piškorić, kostimografkinja Marija Marković, a muziku za predstavu radi Irena Popović.

Repriza je zakazana za 30. decembar.

Foto: Srđan Doroški

The post „Kafka machine“ Veljka Mićunovića premijerno 27. decembra u SNP-u appeared first on Kulturni kišobran.

Tekst „Da krenemo ispočetka“, najigranijeg i najprevođenijeg francuskog autora, rado viđenog i na našim scenama Erik-Emanuela Šmita, u prevodu Nikole Bjelića, režira Andrea-Ada Lazić, kojoj je ovo treći komad koji režira po tekstovima ovog zanimljivog savremenog autora.

U ovom delu pratimo priču šezdesetogodišnjaka, uspešnog naučnika i Nobelovca koji se vraća u svoju staru kući i tamo zatiče sebe iz mladosti u danu koji je bio presudan za neke važne životne odluke.

Prošlost i sadašnjost se susreću, Aleksandar (Slavko Štimac), tj. Saša (Ljubomir Bulajić) se pita da li je dobro odabrao. U ulogama žena koje su bile bitne za ovu odluku su: Branka Petrić, Lana Karaklajić, Tamara Aleksić, Nadežda Jakovljević i Natalija Vlahović.

Ada je okupila proverenu ekipu bliskih saradnika: dramaturga Draganu Bošković, scenografa Nikolu Nikolića, kostimografa Jelenu Stokuću, kompozitora Andriju Pavlovića, Ivica Klemenc je saradnik za scenski pokret, dok je Milica Janketić radila scenski govor, a Srđan Jovanović je dizajner svetla.

Da li je čovek slobodan da sam pravi izbore, ili mu sudbina nameće put kojim će ići? Koliko nas protok vremena i iskustvo, koje nam je dato menja? Da li bismo mogli da utičemo na njegov tok i posledice naših izbora, pitanja su koja razmatra ovaj komad.

Glavni junak, Aleksandar (u kreaciji neponovljivog Slavka Štimca) dobija priliku da se vrati u svoju mladost i da proveri varljivost čovekovog uverenja. Sreće se sa svojom sudbinom, u liku sebe mlađeg 30-tak godina, svojih ljubavi, voljene Baka Lu… U otvaranju tarota sudbine, oni će se pojaviti iz prošlosti onakvi, kakvih ih se on seća. Postoji li čista istina u sećanjima, ili je ona dar isključivo sadašnjosti, onoga što smo postali, opterećeni životnim  iskustvom?

„Za ljudsku dušu je važno uvek ostati mlad”, kaže rediteljka predstave Andrea-Ada Lazić koji je komad režirala kao ozbiljnu komediju i dodaje: „u režiji obožavam da se poigravam „magijskim realizmom“, jer smatram da ono što čovek vidi okom nije jedina realnost koja nas okružuje. U drami „Da krenemo ispočetka“ me je jako privuklo pitanje koje nas, verujem, sve muči, a to je – da imamo šansu da vratimo vreme, da li bismo nešto drugačije uradili u životu, i da li bi nas to odvelo do drugačijeg ishoda, ili je struktura naše ličnosti već odredila put kojim idemo?”

Filozof, romanopisac, pripovedač, pozorišni i filmski reditelj, ali pre i iznad svega dramaturg, savremeni francuski pisac Erik-Emanuel Šmit (Éric-Emmanuel Schmitt) rođeni je Francuz, a sada živi na relaciji Brisel-Pariz. Odrastao u porodici profesora fizičkog vaspitanja i uspešnih sportista, već u detinjstvu Šmit oseća veliku ljubav prema muzici i veoma rano počinje da svira klavir. Pozorište postaje njegova životna strast i on kao dete odlučuje da se posveti pozorištu u ulozi dramskog pisca. U pozorište se zaljubio kao osmogodišnjak, kada ga je majka odvela da gleda čuvenu dramu „Sirano de Beržerak“ Edmona Rostana, sa Žanom Mareom u naslovnoj ulozi. „Pozorište je dvosmislenost, varka, deljenje, bratstvo.“, reči su autora.

Ipak, Šmit se nije odmah bavio pozorištem i pisanjem, prvo je završio studije filozofije, kratko je bio profesor filozofije u gimnaziji i na univerzitetu. Već na studijama, baveći se problemom postojanja Boga iz ugla različitih filozofa i filozofskih škola Šmit, odgajan u porodici ateista, polako počinje da se pita o suštini života i mogućnosti postojanja Boga, udaljujući se od ateizma, a približavajući se na taj način sve više agnostičkom mišljenju, po kome nije moguće pouzdano utvrditi da li Bog postoji ili ne, budući da dokazivog (sa)znanja o tome nema. Ali jedne mistične noći, doživljava prosvetljenje koje ga usmerava ka pisanju. Ta noć se dogodila prilikom posete pustinji Sahara, kada se u planinskom masivu Hogar na jugu Alžira Šmit izgubio i proveo noć sam u pustinji pod zvezdanim nebom. To iskustvo će odlučujuće uticati na život i rad mladog profesora filozofije, o čemu Šmit piše u predgovoru svoje knjige „Moja Jevanđelja“:

„Umesto da upadnem u paniku, opružen pod nebom koje mi nudi zvezde velike poput jabuka, osetio sam nešto sasvim suprotno strahu: poverenje. Tokom te vatrene noći, doživeo sam mistično iskustvo, susret sa transcendentnim Bogom koji me je umirio, koji me je uputio, i koji mi je dao takvu snagu čiji izvor nisam mogao da budem ja sam. Ujutru, kao trag, kao beleg, utisnuta u najintimnijem delu mene, nalazila se vera. Poklon. Milost. Oduševljenje. Mogao sam da umrem sa verom, ili da živim sa verom.“

Ubrzo nakon tog mističnog iskustva, Šmit piše svoj prvi književni tekst, dramu „Valonjska noć“, koja će premijerno biti izvedena i objavljena 1991. godine. Nakon velikog uspeha drugog komada, „Posetilac“, koji će mu doneti Molijerovu nagradu za najboljeg autora, kao i Molijerove nagrade za pozorišno otkriće i za najbolju predstavu u privatnom pozorištu u toj godini, Šmit napušta univerzitetsku karijeru i posvećuje se pisanju, najpre drama, a ubrzo potom i romana i priča. Šmit je veoma plodan pisac. U anketi francuskog časopisa Lire Šmitov roman-monodrama „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“ je, zajedno sa Biblijom, „Malim princem“ i „Tri musketara“, uvršten u dela koja su promenila život čitalaca-učesnika ankete. „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“ je jedino delo van engleskog govornog područja koje se našlo među 15 najčitanijih knjiga na njujork-tajmsovoj listi bestselera.

Osim svojih dela, Šmit je uradio i nekoliko adaptacija za pozorište, prevoda za operu, scenarija za filmove i serije, a režirao je i dva filma po svojim delima. Takođe, veliki deo njegovih narativnih dela pisano je u prvom licu sa namerom da se postave na scenu, pa ih često i sam izvodi. Interesantno je navesti da je Fondacija Ane Frank izabrala Šmita da uradi novu adaptaciju „Dnevnika Ane Frank“ za pozorište. Nakon što je uradio adaptaciju 2012, a pošto nijedno pozorište kom ju je ponudio nije bilo zainteresovano za izvođenje ovog dela, Šmit je 2012. kupio u Parizu pozorište Riv-Goš (Théâtre Rive-Gauche), i okupio ekipu glumaca i reditelja sa kojima od tada radi praizvođenja svojih dela, kao i dela autora sa kojima oseća književnu srodnost.

Svojim književnim stvaralaštvom, za koje je dobio veliki broj nagrada i priznanja u Francuskoj i van nje, od kojih je najznačajnija svakako Velika nagrada Francuske akademije za celokupno pozorišno delo 2001, Gonkurova nagrada za novelu 2010, izbor u Belgijsku kraljevsku akademiju francuskog jezika i književnosti 2012, kao i 2016. izbor u žiri za čuvenu Gonkurovu nagradu, Šmit se veoma brzo smestio u sam vrh francuske književnosti i postao izučavan u školama i na univerzitetima širom sveta kao jedan od retkih savremenih klasika, pridobivši istovremeno naklonost i pohvale i kritike i publike.

Šmitov međunarodni uspeh je ogroman. Osim što je najigraniji savremeni dramski pisac u Francuskoj, njegove drame najizvođenije su francuske drame u svetskim pozorištima. U njima, gotovo po pravilu, igraju najveći pozorišni i filmski glumci: Alen Delon, Bernar Žirodo, Šarlota Rampling, Žan-Pol Belmondo, Danijela Darije, Donald Saterlend, Marko Nikolić, Dragan Nikolić, Vojislav Brajović, Vesna Čipčić… Igrajući u Šmitovim komadima, mnogi su nominovani za nagradu Molijer za najboljeg glumca, a Danijela Darije je dobila nagradu Molijer za najbolju glumicu za ulogu u monodrami „Oskar i gospođa u ružičastom mantilu“, u svojoj 86. godini, dok je Omar Šarif dobio nagradu za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Veneciji 2003. i Cezara za najboljeg glumca 2004. za ulogu Ibrahima u filmskoj adaptaciji „Gospodina Ibrahima i cvetova iz Kurana“.

Njegove drame su filozofske, jer u svakoj od njih on postavlja određeni filozofski problem, a osnovni problem koji postavlja jeste pitanje „ljudske sudbine“, odn. položaja čoveka u svetu. „Pišem pozorišne komade kako bih razmišljao sa pričama i likovima. Ne pronalazim nužno rešenja, ali formulišem misteriju i produbljujem je.“ U njegovim delima vera je veoma prisutna. Za njega, „Bog je onaj minimum koji je prisutan u svakom čoveku u obliku pitanja. Potreba za odgovorom ne sme da učini da zaboravimo na postojanje pitanja. Naš odgovor je samo jedan među odgovorima, ne i istina Verovati ne znači znati. Verovati znači ukazati poverenje. Verovati znači pružiti poverenje svetu kada ga ne razumete. Verovati znači smatrati da je život veličanstven dar koji je u isti mah i dar smrti. Verovati znači misliti da univerzum nije apsurdan, već tajanstven..“ Šmit je optimista kada kaže: „Ja sam pisac nade u jednom svetu lišenom nade.“

Nije slučajno izabrano da baš delo „Da krenemo ispočetka“ bude prvo dramsko delo u Madlenianumu koje se premijerno izvodi od izbijanja pandemije korone. Gospođa Madlena Zepter je na poseban način vezana za francusku kulturu. Ona je za doprinos širenju francuske umetnosti odlukom Ministarstva kulture Francuske odlikovana Ordenom viteškog reda za umetnost i književnost. U mnoštvu njenih brojnih humanističkih i mecenarskih angažmana ističe se Evropska književna nagrada koju je gospođa Madlena Zepter ustanovila u Parizu 2003. godine. Uzevši u obzir njenu posvećenost francuskom književnom stvaralaštvu, ne čudi što je ona, u ovom osetljivom trenutku za celu planetu, odabrala upravo poslednji Šmitov komad – nežnu magičnu komediju za publiku svog teatra. To je delo koje odiše nadom i optimizmom, delo koje govori o višeslojnosti života, ukazuje na bitnost nevidljivog i nematerijalnog i podržava veru u čuda.

Foto: Vukica Mikača i Zoran Škrbić

The post Premijera drame „Da krenemo ispočetka“ 1. oktobra u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

„Drveće pleše” je plesno-pozorišna predstava koja se izvodi na otvorenom, a nastala je u režiji Dijane Milošević i Jadranke Anđelić.

Predstava se na scensko-poetski način bavi važnošću očuvanja drveća. Inspirisani istraživanjima o „životu“ drveća i njihovoj važnosti za čovečanstvo, želimo da najdirektnije, umetničkim sredstvima utičemo na građane da gledaju na drveće drugačijim očima i da shvate hitnost potrebe da se drveće u našem gradu i zemlji zaštiti od neumerene seče.

Drveće nam omogućava ne samo kiseonik, nego ima još čitav niz svojstava važnih za naše duhovno i fizičko zdravlje, a posebno je važno za očuvanje ekosistema. Kod nas, ali i u svetu se globalno krčenje šuma nastavlja alarmantnom brzinom: 7-8 miliona hektara šume se uništava svake godine, što je približno veličini Portugala. Svetski prosek zelene površine po stanovniku je od 20-40 m², a u Beogradu je 1 m².

Predstava, koja je deo šireg projekta DRVEĆE PLEŠE – AKTIVIRANJE GRAĐANA NA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, odgovara na pitanje kako efikasno i konstruktivno reagovati na jednu od najvećih kriza sa kojom se suočavamo danas, krizom opstanka zdrave životne sredine čiji su direktni simptomi klimatske promene i jedan od glavnih uzroka – uništavanje šuma i drveća.

Koristeći umetnički jezik i kreativne tehnike koji dopiru direktnije do srca i uma gledaoca nego mnogi drugi standardni načini, kao i digitalne medije koji danas imaju veliki uticaj i vidljivost, želimo da podignemo svest o važnosti drveća za očuvanje zdravlja i ekosistema u našem gradu i šire; da podelimo konkretne informacije vezane za situaciju; da osnažimo građane da reaguju i aktivno učestvuju u promenama pogrešnih uverenja vezanih za klimatske promene i održanje zdrave životne sredine kao i da ih motivišemo da preduzmu prvi korak u izgradnji kulture odgovornosti i primenljive prakse.

DAH Teatar priprema predstavu u saradnji sa Institutom za umetničku igru u Beogradu.

Foto: Promo

The post „Drveće pleše”, nova predstava DAH teatra appeared first on Kulturni kišobran.

U takmičarskom programu naći će se dve produkcije iz Srbije. Predstava „Teatru s ljubavlju“ Dečjeg pozorišta Subotica je odraz ljubavi prema pozorištu lutaka, a režirali je su istaknuti reditelji Bonjo Lungov i Konstantin Karakostov, koji su i osmislili kompletan scensko vizuelni ambijent, lutke, kostime i koreografiju. Oba autora predstavom izražavaju zahvalnost glumcima i njihovoj posvećenosti sceni i pozorištu, dok različite vrste lutaka oživljavaju kroz muziku, ples i veštu animaciju glumaca. Predstava „Bambi” Pozorišta za decu Kragujevac, reditelja Jakuba Maksimova, autorska je adaptacija lirskog romana koji je pre skoro jednog veka napisao Feliks Salten, koju prati muzika svirana uživo na nekoliko perkusija. Predstava govori o odrastanju i upoznavanju sveta malog jelena, a tokom predstave će publika s njim proživeti njegovo detinjstvo, radosti i poteškoće njegovog odrastanja.

Iz Rusije stiže predstava „Lutkarskastrastpremakraljuliru” u izvođenju Karabaska Teatra, a iz dalekog Brazila ostvarenje „Duhovi šume” teatra Cia Elder Kloster. Nemačko Pozorište Gruene Sosse izvešće predstavu „Tri puta kralj”, češki Drak Teatar „Uspavanu lepoticu”, predstavu „Aero” osmislio je teatar Odivo iz Slovačke a iz Izraela je predstava „Guli” u produkciji Galilejskog multikulturnog pozorišta.

Iz susednih zemalja dolaze četiri predstave: Vaskakas Puppet Theatre izvešće predstavu „Vuk”, Državno lutkarsko pozorište Varna iz Bugarske predstaviće se ostvarenjem „Palčica“, iz Gradskog kazališta Zorin dom Karlovac (Hrvatska) je predstava „Na tragu”, dok predstava „Peća i vuk” dolazi iz Dječijeg Pozorišta Republike Srpske u Banjaluci.

Žiri glavnog takmičarskog programa čine Sandrin Gratalup, nezavisna delatnica na kulturnom polju, bivša potpredsednica ASSITEJ-a u Francuskoj i članica odbora Scenesd’enfance-ASSITEJ Francuske, i ovogodišnji dobitnici nagrade “Mali princ”: reditelj i glumac  Jovan Caran, kao i kreatorka lutaka, kostima i scenografije Ljudmila Konstantinova Hense iz Kazahstana. Ove godine je po prvi put oformljen i Mladi žiri, koji čine deca osnovnog i srednjoškolskog uzrasta. Ovaj žiri će dodeliti Nagradu mlade publike za najbolju predstavu.

 Svi festivalski programi će se održavati u skladu sa merama borbe protiv pandemije virusa Covid-19 i uz vođenje računa o bezbednosti posetilaca i učesnika festivala.

Međunarodni festival pozorišta za decu Subotica jedan je od najznačajnijih festivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, festival kontinuirano doprinosi promociji i razvoju pozorišta u Srbiji. Za svoj izuzetan doprinos razvoju scenske umetnosti za decu i kulture uopšte, Festival je 2005. godine nagrađen „Vukovom nagradom“, najvećim kulturnim priznanjem u Republici Srbiji, dok je 2009. godine Međunarodnom festivalu pozorišta za decu Subotica dodeljena nagrada „Pro urbe“ za značajan doprinos razvitku i ugledu grada Subotice podizanjem njegovih materijalnih i duhovnih vrednosti. Festival je dobitnik i specijalne Međunarodne nagrade za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot“ za 2009. koju dodeljuje Centar za dramski odgoj iz Mostara (BiH centar IDEA (Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje).

Foto: Promo

The post Objavljen takmičarski program 28. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica appeared first on Kulturni kišobran.

Kampanja „Više od publike“  trajaće do kraja septembra i u tom periodu građani će biti u prilici da uplate donaciju kojom će pomoći realizaciju tri predstave koje nas očekuju do kraja godine u Reflektor teatru.

Prva od njih, čija nas premijera očekuje već 9. septembra je predstava „Ćao svima“ u režiji Vojkana Arsića, koja predstavlja pionirski pokušaj pozorišne izvedbe koja uključuje nove medije, mobline telefone, internet, društvene mreže i filmska izražajna sredstva koja se izvode uživo i bez montaže.

Takođe, u toku su pripreme predstave „Betmen, Robin Beograd“ Jelene Bogavac, koja govori o mladim ljudima u Beogradu devedesetih i danas, kao i performansa „Mrzim pozorište“ Minje Bogavac, u kom se govori o svim izazovima pred kojima su se našli pozorišni umetnici, u trenutku kada im je pandemija izvukla daske ispod nogu.

Reflektor teatar je nezavisna društveno angažovana pozorišna trupa koja se izdržava isključivo od prodaje karata i čije se produkcije finansiraju iz privatnih donacija, donacija organizacija i kompanija koje prepoznaju značaj ovog pozorišta i tema koje kroz svoje predstave pokreće. Period pandemije je za Reflektor bio naročito izazovan, pa su zato odlučili da svoju vezu sa publikom podignu na viši nivo, pozvavši ih da direktno učestvuju u produkciji novih predstava:

„Od početka ove godine, u Reflektor teatru, vredno smo radili na prikupljanju sredstava za produkciju svih novih predstava, ali deo novca koji nam je potreban – i dalje nedostaje. Razlog je činjenica da od početka pandemije, nismo imali prihode dovoljne da omoguće naše redovno funkcionisanje i da smo opstali isključivo spremnosti naših članova i članica, da svoj rad, vreme, znanje i trud, ulože ne očekujući nikakvu naknadu. Drugim rečima: složili smo se da radimo volonterski, verujući da smo svojoj publici potrebniji nego ikad. Sada ste vi potrebni nama! Potrebno nam je da budete tu i da budete više od publike!“, poručuje ekipa Reflektor teatra i dodaje:

„Nijedna donacija nije mala, nijedna nije prevelika. Sve što imamo smo mi, ali ni to nije malo! Zajedno svetlimo u mraku!“.

Kampanju možete podržati na više načina:

– Online donacijom na Donacije.rs; (https://donacije.rs/projekat/vi-ste-vise-od-publike/ )

– Uplatom na tekući račun Centra E8;

– Davanjem priloga u kutiju za donacije, na svim našim predstavama i programima;

– Širenjem informacije o kampanji preko svojih društvenih mreža i drugih kanala komunikacije.

Više informacija o kampanji i redovnim aktivnostima Reflektor teatra možete pronaći na sajtu Reflektor teatra, kao i na društvenim mrežama.

Foto: Reflektor teatar

The post Reflektor teatar poručuje: Vi ste više od publike! appeared first on Kulturni kišobran.

Nekoliko dana kasnije, 13. juna, istu predstavu imaće priliku da pogleda somborska publika, u okviru tradicionalnog 28. i 29. Pozorišnog maratona, koji ove godine nosi naziv „Liberté, égalité, fraternité, solidarité!“, dok će 24. jun obeležiti gostovanje predstave „Deobe“ Dobrice Ćosića, u režiji Juga Radivojevića u Kruševcu, u okviru festivala „Vidovdanske svečanosti“.

„Dženis“ na letnjoj turneji

Predstava „Ko je ubio Dženis Džoplin?“ nastavlja svoju avanturu u julu, na beogradskom 29. Belefu, na kom nastupa 2. jula. Iz prestonice putuje u Banjaluku, na Međunarodni festival pozorišta Teatar fest „Petar Kočić“ 2021. i biće izvedena 8. jula.

U drugoj polovini polovini jula, „Dženis“ igra na Ohridu, u okviru festivala „Ohridsko leto“. Dvadesetog julskog dana, na obali Ohridskog jezera publika će imati priliku da uživa u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin?“. Za kraj, ove talentovane, mlade glumce put vodi i na „Viminacijum fest“ gde će igrati 25. avgusta.

Na daskama koje život znače – od festivala do festivala

Jedna od omiljenih predstava publike, „Tartif“ (Komično u klasičnom) autorski projekat Igora Vuka Torbice, rađenog u korpodukciji sa Narodnim pozorištem Sombor, odlazi 3. jula u Sofiju na međunarodni festival WORLD THEATRE IN SOFIA.

Samo nedelju dana kasnije, 10. i 11. jula Lorkine „Krvave svadbe“, u režiji Igora Vuka Torbice, biće izvedene na festivalu „Grad teatar“ u Budvi.

„Deobe“ i „Velika depresija“ na Sterijinom pozorju!

Dve predstave Srpskog narodnog pozorišta su u takmičarskoj selekciji 66. Sterijinog pozorja. Predstava „Deobe“, u režiji Juga Radivojevića biće izvedena 19. juna, dok će „Velika depresija“ reditelja Marka Čelebića biti odigrana 21. juna. Pod sloganom „Zlu vremenu, uprkos“ ovogodišnje Sterijino pozorje biće održano od 18. do 26. juna.

Foto: Siniša Trifunović

The post Srpsko narodno pozorište ovog leta na Sterijinom pozorju i festivalima u regionu appeared first on Kulturni kišobran.