„Pobunjeno čitam: Mape jugoslovenskog nasleđa“ predstavlja produžetak prethodna dva radioničarska projekta Pobunjenih čitateljki u kojima su polaznice/i polaznici prvo učene kritičkom promišljanju o popularnoj književnosti, a zatim i temeljnijim teorijskim i kritičkim pristupima književnosti.

Prijave za učešće otvorene su do 25. marta, a prijavni formular i sve dodatne informacije mogu se pronaći na sajtu Mini Bookvica.

Ovaj projekat namenjen je mladima srednjoškolskog uzrasta, uzrasta od 14 do 18 godina, a u fokusu projekta biće teme jugoslovenskog književnog nasleđa.

Obuhvata tri segmenta tog nasleđa: dečje lektire i prevedenu književnost zemalja nesvrstanih, žensko stvaralaštvo tog perioda, kao i književnost koja temetizuje Narodnooslobodilačku borbu.

Ovoga puta pored književnosti rad će obuhvatiti i  druge umetnosti, poput filma i pozorišta koji beleže period života u Jugoslaviji.

„Jugoslovensko nasleđe nam je presudna tema projekta jer ono sa sobom nosi tradiciju antifašizma, internacionalizma, antirasizma, emancipacije žena i, generalno, solidarnosti i zajedništva. Ono ne predstavlja samo istorijsko pitanje, već i skup vrednosti za koji smatramo da se treba i danas boriti“, kaže jedna od Pobunjenih, književna kritičarka Marija Božić.

„Ono na šta posebno želimo da stavimo akcenat jeste ponovno otkrivanje ženskog stvaralaštva u okviru jugoslovenskog nasleđa. Još više od toga želimo da otvorimo prostor gde mladi, naročito devojke, svojim kritičkim radovima mogu da istupe u javnost.”

Učesnice/i će najpre imati konsultativna predavanja sa mentorkama, a potom će istraživati i kritički analizirati dela jugoslovenskog kulturnog nasleđa koja će pronaći u lokalnim gradskim, školskim i porodičnim bibliotekama i arhivama.

Istraživanje će se odvijati u aprilu, i učenice/i će u svakom trenutku imati podršku mentora. Tokom maja, po završetku istraživanja, njihovi istraživački i kritički tekstovi biće objavljeni na portalima Bookvica i Mini Bookvica, a potom će biti štampan i jedan broj Biltena „Pobunjeno čitam” čija je tema upravo jugoslovensko nasleđe.

Sve aktivnosti će se odvijati onlajn. Koliko to epidemiološka situacija bude dozvoljavala, učesnice/i će svoja istraživanja sprovoditi i u lokalnim zajednicama (poseta bibliotekama i arhivima) uz obavezno poštovanje mera prevencije od virusa.

Ovo je jedan u nizu #pobunjenočitam projekata koje su Pobunjene čitateljke uz podršku Fondacije Jelena Šantić počele da realizuju tokom 2020. godine. Tada je organizovana slična akcija u kojoj su učestvovale devojčice i dečaci od 12 do 18 godina, a radilo se na pisanju književne kritike savremene domaće i strane produkcije za decu i mlade.

„Odziv je bio neočekivano veliki i u periodu od nekoliko meseci bavile smo se mentorskim radom sa učesnicama i njihovim prvim kritičkim tekstovima“, objašnjava Irena Jovanović.

„Ovo nas je ohrabrilo da nastavimo da radimo sa mladima i naredni projekat je pored mentorskog podrazumevao i predavački i radioničarski rad iz oblasti feminističkih i drugih savremenih pristupa književnosti, a u njemu su učestvovale učesnice iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, otkrivajući i pišući o savremenim autorkama iz bivših jugoslovenskih zemalja.“

Ko su Pobunjene čitateljke?

Udruženje Pobunjene čitateljke postoji od 2014. godine i čine ga književne kritičarke i druge radnice i radnici u kulturi čiji se rad vezuje za odgovoran, društveno-angažovani pristup književnosti.

Misija ovog udruženja je ohrabrivanje mladih kritičarki da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u postjugoslovenskom književnom polju koje je često pod uticajem patrijarhalnih, seksističkih i nacionalističkih obrazaca.

Pobunjene čitateljke književnost i kulturu analiziraju iz feminističkih, kvir, antikolonijalnih, levičarskih i drugih angažovanih pristupa, a svoje tekstove objavljuju na portalima Bookvica i Mini Bookvica, dok često sarađujemo i sa drugim medijima.

Poseban akcenat stavljaju na regionalno žensko stvaralaštvo. Do sada su u različitim formama sarađivale sa više od 70 koleginica i kolega iz zemlje i regiona. Osim toga, organizuju radionice i ostale alternativne obrazovne programe u domenu kritičkog promišljanja književnosti i kulture.

Foto:

The post Ako ste srednjoškolci, ovo je konkurs za vas appeared first on Kulturni kišobran.

Svečano otvaranje će biti 26. januara u 18 časova. U okviru projekta Embodiment će biti prikazani radovi studenata osnovnih, master i doktorskih studija Instituta za umetničku igru u formi fotografija, video radova, instalacija, performansa, kao i uživo realizovanih koreografija.

Embodiment /Otelotvorenje

Godišnje multimedijalno predstavljanje radova studenata Instituta za umetničku igru, koje se dešava u Muzeju grada Beograda, nosi naziv Embodiment/Otelotvorenje.

Otelotvorenje takođe ima nekoliko sinonima: oličenje, personifikacija, simbol, ishodište, glavno obeležje, ostvarenje, poimanje , merilo. Ovaj naziv postavlja pitanja, ali i daje ideje kakvim su se to istraživanjima bavili studenti i profesori Instituta za umetničku igru u vrlo izazovnoj godini u kojoj se desio globalni potres uzrokovan virusom kovid 19.

Termin “otelotvorenje” u sebi već sadrži reč ”telo” koje je naravno i osnovno sredstvo izražavanja u umetnosti igre. Scenska igra takođe podrazumeva kontakt između telâ, dodir, razmenu energije dodirom, koja se onda prenosi publici. U protekloj godini se postavilo upravo to pitanje – kako komunicirati bez dodira, u situaciji kada je dodir zabranjen? Koja nam druga sredstva ostaju i da li je uopšte moguće živeti u svetu bez dodira i zagrljaja? Očigledan poziv da se ponovo sretnemo sa prirodom koju tako nemilosrdno uništavamo bila je još jedna važna tema kojom su se studenti  bavili u svojim radovima. Kako savladati novonastale prepreke, kako biti u kontaktu u svetu u kome je putovanje gotovo onemogućeno i kako stvarati scensku umetnost u takvim okolnostima – bila su neka od istraživanja kojima su se bavili studenti. Drugi aspekt o kome govore radovi jeste i pravo da se svet sa svojim dnevnim previranjima ne pusti u rad, već da se istraži potpuno lična priča, opsesija, ideja, koja ne mora nužno da korespondira sa sadašnjim trenutkom, već dotiče univerzalno.

Radovi su izvođeni u različitim medijima, a svakom radu je prethodio istraživački proces praćen od strane profesora. Predmeti Sinergije i transformacije (profesori Snežana Arnautović i Aleksandrar Ilić), Instalacije i performans, Uvod u pokret i sliku (profesor Nemanja Maraš), Koreografija 1 i 2 (profesorka Dijana Milošević), Savremena igra (profesor Ognjen Vučinić) na osnovnim studijama, kao i Koncepcija umetničkog dela (profesorka Snežana Arnautović) i Media Lab Drama (profesorka Dijana Milošević) na master studijama, postale su male umetničke laboratorije gde su se razvijale ideje i uobličavale u radove. Realizovan je i rad u okviru IUI Dance Company, vođen od strane profesora Ognjena Vučinića. Prikazani radovi su u formi fotografije, video rada, instalacije, performansa, kao i uživo realizovanog plesa.

Početne tačke ili inspiracije za radove su se kretale od svakodnevnih predmeta, urbanog prostora, prirode, ali i od velikih dela literature, citata čuvenih koreografa i specifičnih tema koje su trenutno zaokupljale studente i profesore. 

Tela u različitim funkcijama i situacijama  kao i (ne)mogućnost kontakta, dodira i posrednika u dodiru između dva tela je ideja koja je obrađena kroz nekoliko grupa fotografija. Figure u prostoru, mesto tela u urbanim okolnostima, prisustvo i samoća – prosijavali su kroz drugu grupu fotografija.

Svakodnevni objekti koji izdavajanjem postaju oneobičeni (tašna, novčanik, sat), tragovi predmeta koji postaju senke i sećanja (sijalice, svetla), intervencije koje pretvaraju obično i dnevno u neobično i uznemirujuće (operacija nad bananom, pomorandža koja se kotrlja između dva tela, slušalice koje prikačene na školjku daju asocijaciju slušanja okeana) nam daju mogućnost drugačijeg pogleda i pozivaju na posmatranje ispod vela svakodnevnosti i običnosti.

Svesno i nesvesno se prepliću u video radovima, instalacijama, performansima, fotografijama,  sa čežnjom za slobodom, probojem, oslobađanjem od grča. Nošenje pokrivenog  kaveza poziva na njegovo otkrivanje, otvaranje, papirni brodići šalju poziv za oslobađanjem. Čežnja se čita i u anđeoskim krilima, perima koja izrastaju iz tela ili urastaju u njega, to je čežnja za letom, za odlaskom, za usponom.

Pad i dizanje, konstantno kliženje, pa ponovo uspravljanje, Ofelijina dilema da li potonuti, pasti ili se preobraziti, krhkost i snaga isjavaju. Pa opet sputanost, vezane oči, pokrivena koža, pa onda opet oslobađanje, možda kroz prirodu, transformaciju i podsećanje na životni ciklus – devojčica, devojka, zrela žena. Lično pitanje ženskog ciklusa postaje univerzalno pitanje različitog kulturnog koda.

U inspirativnom prostoru Muzeja grada Beograda, kroz njegove hodnike, na njegovim zidovima i u njegovim prostorima promiču trenuci razmišljanja, osujećenosti, radosti, tuge, beznađa, nalaženja i lutanja, ushićenja – otelotvoreni kroz radove studenata Instituta za umetničku igru.

Foto: Promo

The post Embodiment /Otelotvorenje od 26. do 28. januara u Muzeju grada Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Reč je o participativnom dugoročnom projektu kojim se prikupljaju privatni zapisi o iskustvu života u „novoj normalnosti” koje svi delimo i od njih gradi rastuću arhivu koja bi se mogla reprodukovati u različitim sredinama. Dobrodošli su prilozi iz celog sveta, bez ograničenja kada je reč o jeziku, formi, dužini zapisa ili prebivalištu autora.

„Kroz ovaj dugoročni projekat, iznova razmišljam o jazu između onlajn i oflajn svetova kao o novoj teritoriji koja određuje, preispituje i izaziva distancu između društvenosti i solidarnosti u vremenima poput ovog. Kroz kolektivni čin, ovaj projekat podstiče fizičko zajedništvo teksta, tako što sakuplja paralelne realnosti učesnika i izlaže ih u javnom prostoru. Pothranjujemo izlive sopstva u formi zajednice, bez obzira na međusobne razdaljine”, rekla je umetnica Džesfi Dženg.

Kao doprinos izgradnji kolektivnog „skulpturalnog spomenika”, svaki poslati prilog koji stigne periodično će se dodavati živoj arhivi koja će biti otvorena za javnost u Narodnoj biblioteci Bor, gde će moći da se pogleda na bezbedan način.

„Priče između zidova“ su prvi put realizovane kao odgovor na izolaciju koju je donelo izbijanje pandemije. Predstavljen u Centru za savremenu umetnost u Kitakjušiju, kao samostalna izložba Džesfi Dženg, povremeno zatvarana zbog karantina i opet otvarana, ovaj čin usmeren ka kreiranju skulpturalnog spomenika ovom periodu u toku njegovog odvijanja zamišljen je kao most koji vodi s one strane koncepcija zatvaranja i isključivanja, istražujući kapacitete učesnika da imaginativno prevaziđu barijere.

Na poziv kustosa i osnivača programa „Šta kustosiranje može/treba da bude“ Biljane Ćirić i Larija Frožijea, direktora Umetničkog muzeja Rokband (Šangaj), „Priče između zidova“ deo su i dugoročnog istraživačkog projekta Novim putevima u budućnost i deo projekta Zavesa (CURTAIN).

U saradnji sa Novim putevima u novu budućnost, Priče između zidova se implementiraju u različitim lokalnim kontekstima i situiraju zahvaljujući radu sa lokalnim partnerskim ustanovama i pojedincima: platformom Artkom u Kazahstanu, Sarom Bušra u Etiopiji i Narodnom bibliotekom Bor u Srbiji. Poseban vid predstavljanja razvijen je u saradnji sa Muzejom Taravara u Melburnu tokom najstrožeg karantina koji je ovom gradu ikada u istoriji nametnut.

Zajedno sa Narodnom bibliotekom Bor, pozivamo vas da sa svojim zapisima učestvujete u stvaranju spomenika našem vremenu.

Da biste učestvovali u Pričama između zidova, potrebno je da:

–    Pišete kako provodite dane, o čemu razmišljate ili šta osećate, bez obzira na dužinu zapisa i na bilo kojem jeziku;

–    Ne zaboravite da unesete ime, prebivalište i datum;

–    Svoje zapise pošaljete na: priceizmedjuzidova@gmail.com ili poštom, na adresu: Narodna biblioteka Bor, Moše Pijade 19, 19210 Bor, sa naznakom „Za priče između zidova”, ili ih donesite lično u Narodnu biblioteku Bor. 

Svi pristigli zapisi će se čuvati kao fizičke kopije u jednoj arhivi, a svaki učesnik će dobiti svoju fasciklu u toj arhivi, tako da su Vaši novi prilozi dobrodošli. Ne zaboravite da svoje zapise datirate i da upišete ime i mesto. U pisma i zapise, koji će biti izloženi u Narodnoj biblioteci Bor, ne unosite lične podatke kao što su adresa, broj telefona ili imejl adresa. Navodi iz vaših zapisa možda će se anonimno objavljivati onlajn ili koristiti u promotivne svrhe. Prilozi se ne vraćaju pošiljaocima, jer ostaju kao deo umetničkog rada.

Javni poziv ne podrazumeva rok za slanje priloga, te se prilozi primaju stalno. Svi pristigli prilozi biće javno izloženi u Narodnoj biblioteci Bor od decembra 2020, kao deo dugoročna izložbe, a  Digitalna arhiva zapisa ostaće u trajnom vlasništvu biblioteke.

Džesfi Dženg, koja živi i radi na relaciji između SAD i Kine, interdisciplinarna je umetnica čiji radovi u poslednje vreme istražuju neizbežan neuspeh komunikacije kako na međuljudskom, tako i na kolektivnom nivou. Koristeći umetničke formate kao što su instalacije, nenajavljeni performansi, izvajani predmeti i umetničke knjige, Dženg konstruiše situacije koje predstavljaju javne intervencije zarad podizanja svesti o našim društvenim i kulturnim okruženjima, kako u tako i izvan konteksta savremene umetnosti. Dženg je, inače, završila Školu dizajna Roud Ajland (Rhode Island School of Design).

Foto: Promo

The post Poziv za učešće u javnom projektu „Priče između zidova“ appeared first on Kulturni kišobran.

Projekat se realizuje od septembra 2020. do kraja februara 2023. godine, u okviru programa za kulturu i medije Evropske Unije „Kreativna Evropa“.

Projekat „Oni žive“ bavi se studentskim životom od kraja Drugog svetskog rata do danas u kontekstu svakodnevnog života u studentskim domovima, kulturnih navika i slobodnog vremena studenata, međuljudskih odnosa i odnosa među polovima, kao i društvenog i političkog angažovanja studenata.

Cilj projekta

Cilj projekta je podsticanje studentske populacije da učestvuje u razumevanju i zajedničkom kreiranju savremene umetnosti, koristeći arhivske materijale i učestvujući u participativnim umetničkim aktivnostima tokom rezidencijalnih boravaka umetnika u studentskim domovima. Rezultati projekta će poslužiti kao smernice za menadžere kulturnih institucija i umetničkih galerija, kustose i umetnike, za dalje unapređivanje inovativnih pristupa razvoju mlade publike.

Maida Gruden, koordinatorka projekta istakla je da je projekat nastao je iz prethodnih iskustava koje je Dom kulture Studentski grad stekao kroz realizaciju dva projekta – „Portret Studenjaka“, participativni fotografski poduhvat o nematerijalnom kulturnom nasleđu studenata (2016) i Umetničku rezidenciju „Cimer“ organizovanu u Studentskom gradu (2014).

„Prethodna iskustva i odziv studentske populacije i bivših stanovnika Studentskog grada su nas uverila da je bitno da nastavimo proučavanje života studenata i osvetlimo ovo nedovoljno ispitano polje života velikog broja generacija. U saradnji sa sadašnjim i bivšim studentima, nameravamo da dođemo do spektra odgovora šta znači biti student kroz istoriju, ali sada kroz projekat koji se odvija na širem geografskom području i u evropskom kontekstu. Savremene umetničke prakse imaju veliki kolaborativni i participativni potencijal u otkrivanju specifičnog pogleda na istoriju i život zajednica, kao i potrebe njenih pripadnika, tako da se održivost ovog projekta odnosi na uspostavljanje mreže umetničkih rezidencija koje će biti organizovane u studentskim domovima u različitim zemljama.“

U okviru projekta planirano je nekoliko različitih aktivnosti, koje započinju internim treninzima o koncepciji i metodologiji prakse usmene istorije i digitalnom arhiviranju.

Arhiviranje

Arhiviranje će podrazumevati proces prikupljanja i digitalizacije fotografskog materijala o studentskom životu i snimanje intervjua usmene istorije u svakoj zemlji članici projekta. Urednici digitalnih arhiva će biti studenti iz domova i to po jedan urednik iz svake zemlje. Usmene istorije će biti snimljene i arhivirane u formi razgovora sa bivšim i sadašnjim stanovnicima studentskih domova.

Planirano je arhiviranje fotografija i intervjua u sve četiri zemlje članice projekta, na kolaborativnoj digitalnoj platformi Topotheque (topothek.at/en/) i zvaničnom sajtu projekta, koji će biti pokrenut krajem novembra ove godine.

Program umetničkih rezidencija biće realizovan u studentskim domovima u Podgorici, Beogradu, Rijeci i Madridu.

U rezidencijama će učestvovati po jedan umetnik iz svake zemlje partnera, nakon čega će biti organizovane izložbe i tribinski programi. Projekat „Oni žive“ će na taj način pružiti priliku mladim umetnicima bez prethodnog međunarodnog iskustva, koji su zainteresovani za različite aspekte studentskog života u svojim zemljama, da učestvuju u umetničkim rezidencijama u studentskim domovima.

U programu će učestvovati i mladi kustosi iz domena vizuelnih umetnosti, koji će zajedno sa umetnicima biti odabrani na otvorenom konkursu, a zatim će pohađati letnju školu o kontekstualnim i participativnim umetničkim praksama na Institutu za umetnost u kontekstu u Berlinu. Tokom rezidencijalih boravaka u studentskim domovima, umetnici će zajedno sa kustosima razvijati umetničke projekte direktno sa studentima kao i na osnovu foto i audio-materijala o studentskom životu od 1945. do danas, koja će biti prikupljena i pothranjena na kolaborativnoj digitalnoj platformi Topotheque i zvaničnom sajtu projekta. Nakon završetka rezidencija u studentskim domovima, biće održane izložbe sa umetničkim radovima, nastalim tokom rezidencija, u galerijskim prostorima u blizini studentskih zajednica, koje će pratiti katalog sa tekstualnim doprinosima mladih kustosa.

„Putujuća“ izložba

Mala „putujuća“ izložba biće kreirana od arhiviranog digitalizovanog foto-materijala, koji će za izložbu odabrati  petočlana grupa studenata sastavljena od po jednog studenta iz svake od zemalja članica projekta. Fokus izložbe biće usmeren na teme vezane za svakodnevni život u studentskim domovima, kulturne navike i društveno-politički angažman studenata. Ova izložba biće održana istovremeno u studentskim domovima u Beogradu, Madridu, Podgorici, Rijeci i Zagrebu.

Knjiga

Knjiga proizašla iz projekta „Oni žive“ sastojaće se iz tri dela: naučnih tekstova iz oblasti različitih disciplina na temu studentskog života prikupljenih putem otvorenog konkursa,  tekstova umetnika i kustosa o realizaciji rezidencija i priručnika o metodologiji organizacije rezidencija ove vrste u studentskim domovima.

Foto: Promo

The post Počeo međunarodni umetnički projekat „Oni žive“ – studentski životi otkriveni kroz kontekstualne umetničke prakse appeared first on Kulturni kišobran.

Zapravo, ovu, kao i mnoge druge pesme, Bitlsi su snimili ali ih nikad nisu objavili. Njih ima preko dve stotine, a Džef Rasel ih je objedinio u knjizi ’’The Beatles – Album Files and Complete Discography’’. Spisak ovih naslova pao je u ruke još ’93. godine velikom fanu Bitlsa, muzičaru, a najpre profesoru ilustracije i animacije na Fakultetu Primenjenih umetnosti – Rastku Ćiriću. Iz radoznalosti kako su te pesme zaista zvučale, a vođen sopstvenom muzičkom kreativnošću koju su godinama negovali Džon, Pol, Džordž i Ringo, došao je na ideju da ih jednostavno izmisli. Tako se na Disku 1 (objavljenom ’96. godine u produkciji Dragana Ašanina) našlo 14 pesama (kao i na originalnom albumu Bitlsa) plus 15-ta Rubber soul. Međutim, The Rubber Soul Project dobija veću, ali opet ne u potpunosti dovoljnu, medijsku pažnju tek 2015. godine kada je zahvaljujući Igoru Kordeju postalo moguće objavljivanje i drugog diska. I na njemu se nalazi 15 numera plus dve bonus pesme: Belgrade 2020 (pesma o Beogradu kao zamišljenoj evropskoj kulturnoj prestonici) i Knight of hearts (posvećena upravo Kordeju kada je od Francuske vlade dobio orden viteza reda umetnosti i književnosti).

Puno je muzičara okupljeno oko ovog poduhvata o čemu se saznaje i iz vesele, prijateljske knjižice ’’Journey/Putovanje’’ koja uz puno zanimljivih detalja govori o tome sa koliko su posvećenosti i entuzijazma svi saradnici stvarali ovih tridesetak pesama – u pogledu ideja, komponovanja, snimanja ali i sviranja na istim instrumentima na kojima su svirali Bitlsi.

Par Lenon/Makartni u beogradskoj postavi zamenjen je potpisom Ćirić/Skrobonja – Rastko Ćirić je prvenstveno zadužen za muziku, dok je Goran Skrobonja pisao tekstove pesama. Uz Ćirića (glavni vokal, kavijature) bend čine Miroslav Cvetković Cvele (bas), Nebojša Ignjatović Nebe (gitara) i Čedomir Macura (bubnjevi) dok su im gosti bili Saša Lokner, Damjan Dašić i Marko Ćalić (The Bestbeat), Pera Džo, Đorđe Petrović, Zoran Božinović, Maja Klisinski, Nenad Vještica Kan i mnogi drugi. Imajući u vidu i umetnike koji dolaze iz sveta filma, književnosti i likovnih umetnosti ne čudi kvalitet i sadržajnost ovog multimedijalnog projekta – dizajn omota diska, animirani muzički spotovi kao i film Dinka Tucakovića i novela Gorana Skrobonje koji se dobijaju uz dupli disk.

Muzika i reči su pisani po uzoru na Bitlse, ali nisu njihova kopija. Ako su The Bestbeat najuverljiviji Beatles Tribute Band (bar na ovim prostorima) onda je Rubber Soul projekat najbolji autentični Beatles Tribute. Prvi utisak kada pritisnite plej i počne All together in a wireless machine jeste pitoma melodija Ćirićevog vokala nalik na Lenonov, kao i uverljiv engleski akcenat oko kog je pomogao Timoti Džon Bajford.

U ova dva diska sadržana je suština muzike Bitlsa, onako kako ih pamtimo od početaka pa do kasnijih albuma. I want to hold your hand, na primer, pandan je pesmi Bound by love (sličnost u ritmu i u prepoznatljivom ’’je je’’ inače savršenih pratećih vokala ) kao i I lost my little girl. Tu su i rokenrol standardi koje su i sami Bitlsi na ranim albumima obrađivali (Four nights in Moscow, recimo), ali i pesme uz sitar kao očigledna asocijacija na uticaje Ravija Šankara (Indian rope trick).

Kao i u originalnoj postavi par puta bubnjar preuzima glavnu vokalnu deonicu – Čeda Macura otpevao je ’’ringovski’’ Hitchhike i When I come to town (koja bi slobodno mogla da kompletira triptih Ocotpus’s Garden i Yellow submarine).

Colliding Circles i Watching rainbows su najnežnije pesme u kojima su se senzibilitet tekstopisca i kompozitora u potpunosti poklopili. Nezaobilazni su bili i gudači (članovi orkestra ’’Dušan Skovran’’) u pesmama Too bad about sorrows, Always and only i Rubber soul. Potonja odlučno zaokružuje priču na prvom disku, a u memoriji najviše zvone reči: You dig Mother Marry, You dig Father Paul, sometimes you think that you can dig rock ’n’ roll…you’ll never own nothing but this Rubber soul.

Danas kada smo već solidno zakoračili u 21. vek mogu se lako na YouTube-u naći neke od neobjavljenih pesama Bitlsa, što su fanovi širom sveta sigurno jedva dočekali. Međutim, kako je san o nečemu često savršeniji od stvarnosti, tako i ove 32 pesme čuvaju u sebi najlepše iz njihovog doba, paradokslano možda čak i više od originalnih pesama.

Šarm Rubber Soul albuma leži u nepretencioznosti naših muzičara i stvaranju divnih pesama bez pokušaja da budu veći od samih Bitlsa. Ovaj muzički eksperiment je zapravo zabavna igra odrasle dece na najzanimljiviji način, ali i potraga za preko potrebnim vremeplovom u poslednjoj deceniji 20. veka, kada su pesme nastajale. Tako nas i danas 2019. Rubber Soul na oko sat i po vremena vraća u neko bolje i bezbrižnije vreme, bez obzira da li smo ga ikada bili njegovi svedoci ili o tome samo čitamo i slušamo. I zamišljamo.

Piše: Ivana Ljubinković

Foto: Ivana Ljubinković

Tekst je prvobitno objavljen na sajtu classicallradio.com

The post The Rubber Soul Project: San o Bitlsima appeared first on Kulturni kišobran.

U pitanju je projekat od nacionalnog značaja, koji podrazumeva predstavljanje digitalizovane baze umetničkih dela Narodnog muzeja, kao i fragmenata filmovih arhiva Jugoslovenske kinoteke i Filmskih Novosti.

Projekat je koncipiran tako da će pre filmskih projekcija na bioskopskom platnu biti predstavljeno jedno digitalno restaurirano ili digitalizovano umetničko delo praćeno pričom naratora ili u izvornom tonskom zapisu, koji ima za cilj da delo približi posmatraču i edukuje publiku o istoriji i srpskom kulturnom nasleđu i savremenom stvaralaštvu.

„Digitalnu istoriju“ će na biskopskim platnima ispratiti veliki broj restauriranih arhivskih filmova i umetničkih dela. Oživljavanjem umetničke slike kroz narativnu priču na filmskom platnu stvara se veza između ljubitelja filmske i likovne umetnosti, a dok se iz filmskih arhiva najvredniji i najočuvaniji snimci digitalno restauriraju i vraćaju bioskopskoj publici u novom edukativnom i kreativnom obliku. Likovno umeničko delo praćeno naracijom se posmatraču čulno približava, čime budi još veće interesovanje za prikazano delo.

Neočekivanim pojavljivanjem eksponata na bioskopskom platnu neposredno pre početka filmske projekcije, gledalac se neočekivano uvodi u svet umetnosti kroz jedinstven zvučni, audio i video doživljaj. Koristi se samo minut gledaočeve pažnje kako bi se ostvario snažan utisak i doživljaj umetnosti.

Cij projekta je da se arhiviraju i sačuvaju dela filmske, likovne i tekstualne umetnosti i da se posetiocima bioskopa omogući da se na inovativan način susretnu sa skoro zaboravljenim primercima umetnosti.

Ovo je ujedno i način da se školarci i srednjoškolci edukuju na temu istorije srpskog filsmkog kulturnog nasleđa i likovnih i umetničkih dela, ali je projekat namenjen i svim ljubiteljima istorije i umetnosti.

Foto: Kombank dvorana

The post Predstavljen projekat „Digitalna istorija“ appeared first on Kulturni kišobran.