Učesnici iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore imaće priliku da budu deo Zagreb Film Festivala, te će pet dana pratiti festival s fokusom na Program Mreže festivala. Uz projekcije, radionica će se sastojati od dnevnih sastanaka i rasprava o pogledanim filmovima, a nakon festivala biće objavljene i kritike učesnika. Voditelj radionice će biti filmski kritičar Nino Kovačić.

Za učestvovanje, uz svoje lične podatke, pošaljite motivaciono pismo ili kratak filmski osvrt (do jedne strane) do 28.10. na adresu https://vp.eventival.com/sarajevoff/2021 .

Učesnicima će biti pokriveni troškovi puta, boravka i dnevnog obroka.

Kontakt za dodatne informacije: industry@zagrebfilmfestival.com.

Program Mreže festivala Jadranske regije održaće se na ovogodišnjem 27. izdanju Festivala autorskog filma od 26. novembra do 3. decembra.

Selekcija Mreže festivala Jadranske regije novost je na Festivalu autorskog filma, a program donosi šest evropskih ostvarenja prikazanih i nagrađenih na poslednjim izdanjima filmskih festivala u Kanu i Belinu. U cilju promocije zajedničkog kulturnog nasleđa posebno mesto u selekciji zauzima klasik „Dan četrnaesti“ Zdravka Velimirovića, jedan od prvih jugoslovenskih filmova prikazanih u glavnoj konkurenciji Kana i trci za prestižnu nagradu „Zlatna palma“. Film o četvorici zatvorenika koji dobijaju privremeni otpust iz zatvora zbog dobrog vladanja doživeo je velik uspeh, a scenario je (pod pseudonimom) pisao Velimirovićev bliski prijatelj, kasnije proslavljeni pisac Borislav Pekić, i sam bivši zatvorenik.

Među naslovima u programu izdvajaju se dva filma iz aktuelne selekcije za Evropske filmske nagrade. Među njima je „Čuvar brata svoga“ turskog reditelja Ferita Karahana sa već osvojenom Nagradom FIPRESCI na Berlinaleu. Opisan kao spoj Olivera Tvista i Smrti gospodina Lazarescua, film prati dvanaestogodišnjeg Jusufa i njegovog najboljeg prijatelja, štićenike turskog internata za kurdske dečake koji su u osami snegom zametenih planina prepušteni dobroj volji hladne školske uprave. U utrci za nagrade EFA-e je i surova drama mađarskog reditelja Deneša Nađa „Prirodno svetlo“, dobitnik nagrade „Srebrni medved“ za najboljeg reditelja u Berlinu.

„Malo telo“, dugometražni prvenac italijanske rediteljke Laure Samani premijerno prikazan u selekciji Nedelja kritike u Kanu, mistična je bajka o žalosti, smrti i isceljenju zasnovana na starim narodnim verovanjima u Alpima. U selekciji je i belgijski film „Neprijatelj“ reditelja Stefana Štrekera inspirisan stvarnim događajem o pronađenom mrtvom telu ljubanice političara, što je dovelo do žestoke podele belgijske javnosti. „Ljudski faktor“ Ronija Trokera, ostvarenje koje otkriva krhkost istine i moć individualne perspektive, kroz priču o misterioznom napadu na kuću jedne porodice. Program donosi i film „Lekcije iz nemačkog“ Pavela G. Vesnakova, jednog od najuspješnijih mladih bugarskih reditelja, poznatog po provokativnim realističnim filmovima koji se bave propadanjem društva i međuljudskih odnosa. U svom dugometražnom prvencu Vesnakov donosi priču o pedesetogodišnjem vozaču Nikoli kojeg još samo dan deli do završetka uslovne kazne, nakon čega planira selidbu u Nemačku. Odluka o preseljenju suočava ga s teškim pitanjima o izgubljenom identitetu i prošlosti.

Foto: Promo

The post Poziv na radionicu filmske kritike na ZFF-u za filmofile 54+! appeared first on Kulturni kišobran.

Radionica će se održavati ponedeljkom od 18 do 21h tokom oktobra i novembra u Domu kulture Studentski grad i preko Zoom platforme. Rezultat radionice treba da bude izložba u decembru i promocija publikacije kolažnog tipa.

Cilj radionice je da se tehnikama kolaža prepletu mnoštva ličnih utisaka učesnika, kombinovanih sa arhivskom građom i raznim drugim materijalima koji šire polje asocijacija i da se na taj način obrazuje upečatljiv i zanimljiv sadržaj. Istovremeno, takav sadržaj treba da se doživi kao poziv na poređenje onoga što zatiče na izložbi i/ili u publikaciji sa ličnim iskustvom datog mesta i elemenata njegove istorije.

Proces radionice će se ogledati u postepenom i uzajamnom stvaranju izložbenih materijala putem mapiranja neposrednog okružja učesnika, beleženja ritmova svakodnevnih dešavanja u Studentskom gradu, kao i kombinovanja fragmenata njegove prošlosti, uz pomoć teorijskih i praktičnih uvida predavača i učesnika na panelima. Njihova posebna uloga će biti da svojim izlaganjima i učešćem doprinesu formiranju strukture i profila finalnog proizvoda radinoce, to jest izložbe i štampane publikacije.

Sadržaj radionice previđen je kroz praktičan rad tokom kojeg će se integrisati i psihogeografska iskustva pisaca i umetnika koji su pripadali Letristima i Situacionističkoj internacionali. Takođe će se ponavljati postupci umetnika istorijskih avangardi, to jest dadaista i nadrealista, u kolažiranju i stvaranju začudnih kombinacija elemenata, koji bi odgovarali estetici „slučajnog susreta mašine za šivenje i kišobrana na operacionom stolu”, koju je stvorio Andre Breton time što je jedan Lotreamonov stih preveo u metodski postupak.

Kome je radionica namenjenа?

Radionica je namenjena svakome ko živi/radi u Studentskom gradu, ili ima izgrađen specifičan odnos prema tom mestu.

Za radionicu nije potrebno nikakvo predznanje o savremenoj vizuelnoj umetnosti, pa ni posebna tehnička znanja o procesima fotografisanja i pisanja. Potrebna je samo otvorenost i radoznalost za eksperimentisanje i rad u grupi, kao i doslednost u dolaženju, radu na zadacima između susreta i  zajedničkom diskutovanju.

Broj učesnika je ograničen na 15 osoba, a svako od učesnika će se unapred obavezati da će redovno dolaziti i biti aktivan do kraja projekta.

Kako se prijaviti za učešće?

Prijava se šalje na elektronsku adresu: izlozbotvornica@gmail.com najkasnije do 24. septembra.

Prijava treba da sadrži:

    Kratko predstavljanje (ime, prezime, program studija ili zanimanje)

    Odnos prema Studentskom gradu (stanovnik, zaposleni, posetilac..)

    Motiv za učešće u radionici (minimum dve rečenice)

Konačni rezultat radionice ne bi bio puki uporedni dokument odnosa nekadašnjih i sadašnjih doživljaja Studentskog grada u iskustvu njegovih stanovnika i osoba koje u njemu rade, već specifični vizuelni rečnik koji mapira i polja kreativne imaginacije, kao i kapacitete učesnika za proizvodnju zaumnih konstrukcija u intepretaciji dokumentarnih materijala.

Vizuelni rečnik Studentskog grada je drugo izdanje radionice Izložbotvornica Radionicu vode: umetnica Šejma Fere koja će sa učesnicima radionice razvijati konkretne tehnike i pomagati formatiranje finalnih proizvoda – izložbe i kataloga, istoričar umetnosti i kustos Stevan Vuković, koji će tokom radionice držati predavanja o postupcima i primerima kolažnog pristupa arhivskom materiju i koordinatorka Tijana Savatić koja će biti zadužena za aktivnu komunikaciju sa učesnicima kao i pomoć u konceptualnom razvoju ideja i radova.

„Zabranjeni ‘Studentski grad’, koji sam snimio na trećoj godini studija, te 1965. direktno je prognozirao 1968. govoreći da mladi čovek nema šansu u socijalističkom društvu, što je tačno i danas.” – Joca Jovanović za Večernje novosti 27. aprila 2012.

Zanimljivost za kraj:

Model po kome bi struktura tog rečnika bila osmišljena može se ilustrovati primerom fiktivne “kineske encikolopedije”, koja se pojavljuje u jednoj priči Horhea Luisa Borhesa, u kojoj su životnje klasifikovane na sledeći način:

„a) one koje pripadaju caru, b) balsamovane, c) pitome, d) svinje koje sisaju, e) sirene, f) predivne, g) pse lutalice, h) one uključene u sadašnju klasifikaciju, i) pomahnitale, j) neizbrojive, k) naslikane vrlo finom četkom od kamilje dlake, l) i tako dalje, m) koje su upravo polomile pojilicu za vodu, n) koje izdaleka izgledaju kao muve.“

Foto: Promo

The post Radionica: VIZUELNI REČNIK STUDENTSKOG GRADA appeared first on Kulturni kišobran.

Ova radionica je deo Staničinog obrazovnog programa Puzzle koji se godinama organizuje kao oblik podrške mladim koreografima i plesačima, i to kao besplatni program u koji Stanica ulaže svoja znanja, iskustva, kontakte sa regionalnim i evropskim plesnim scenama. I ovaj put radionica Wima Vandekeybusa je besplatna za sve učesnike, polaznike Puzzle programa i sve druge koji se budu pridružili.

Povodom radionice koju će održati, Wim je izjavio:

„Oduvek sam bio fasciniran ‘jedinstvenošću’ svakog čoveka. Performer sa karakterom upada u oko. Tehnika, trening i talenat su samo dodatak u profesionalnom svetu scenskih umetnosti, ali karakter, svežina, humor i empatija su ono što pravi razliku. Bez obzira na to koliko sati dnevno se inverstiramo u to da postanemo performeri, ‘poreklo teatra’ kao umetnosti razumevanja ili osećanja onoga što druga osoba doživljava ne može se nikada zaobići; ona je sposobnost razumevanja fizičkog afekta i strasti.“

Wim Vandekeybus (1963) je koreograf, plesač, filmski autor i fotograf. U Briselu je osnovao je kompaniju Ultima Vez sredinom 80-tih godina prošlog veka. Njegovi umetnički počeci vezuju se za rad “What the body does not remember” (1987), koji je dobio Bessie nagradu za inovativnost u plesu. Glavni fokus u njegovim radovima je nepomirljivi konflikt između tela i uma, osećanja i intelekta, muškarca i žene, prirode i kulture, čoveka i životinje, grupe i pojedinca, iluzije i realnosti. 

Ovogodišnje izdanje Bitef festivala počeće upravo predstavom Wima Vandekybusa i kompanije Ultima Vez „Tragovi“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 15. septembra. 

Kroz saradnju sa Bitef festivalom, Stanica nastoji da ukaže na važnost saradnje i zajedničkih poduhvata nezavisne scene i javnih institucija i projekata u kulturi, jer je to najbolji način da se poboljšaju uslovi rada i predstavljanja umetnika na našoj umetničkoj, posebno plesnoj sceni, ali i da se unapredi kvalitet umetničke ponude i dostupnost umetnosti različitim grupama. Ova saradnja pokazuje da se rezultati rada jednog aktera u kulturi mogu višestruko iskoristiti za mnogo više korisnika i publike nego kada se radi izolovano. To je i način za promenu lokalne ekologije umetnosti koja treba da se kreće u pravcu društveno odgovornog rada u kulturi.

Foto: Pieter-Jan De Pue

The post Radionica belgijskog koreografa Wima Vandekeybusa u Kulturnom centru Majdan appeared first on Kulturni kišobran.

Centar za ženske studije Beograd i Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA realizuju istraživački projekat „Vratiti svoje vr(ij)eme: kampanja za ravnopravne navike u obavljanju kućnog rada među Milenijalkama i Zumerkama zasnovana na istraživanju” (Taking back the time: a research-based campaign for equitable housework habits among Millennials & Zoomers), uz podršku Balkan Trust for Democracy.

Predmet istraživanja su položaj i iskustva mladih žena u kontekstu COVID-19 pandemije u Srbiji i Bosni i Hercegovini, sa željom da se sazna na koje je sve načine pandemija COVID-19 uticala na preraspodelu, kvalitet i kvantitet neplaćenog kućnog rada koji obavljaju žene, starosti od 19 do 34 godine u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

„Pandemija COVID-19 dovela je do niza sistemskih i ličnih promena kako na zdravstvenom tako i na socio-ekonomskom planu za sve, a posebno je pred žene stavila nove zahteve u organizaciji svakodnevnog života”, navode članice istraživačkog tima Centra za ženske studije Hristina Cvetinčanin Knežević i Lara Končar. „Istraživanje u okviru projekta Vratiti svoje vr(ij)eme inspirisano je dosadašnjim proučavanjima neplaćenog kućnog rada u kojima se nedvosmisleno dolazi do podataka da su žene, bez obzira na stepen obrazovanja i (ne)zaposlenost, više opterećene u obavljanju kućnih poslova, poslovima brige i nege o deci, starima ili drugim članovima porodice, te da imaju više obaveza u organizovanju navedenih poslova. Usled manjka istraživanja neplaćenog kućnog rada u kontekstu pandemije i njenih efekata na našim prostorima, kroz razgovore sa ženama želimo da njihova iskustva i glasove učinimo vidljivijim i osvetlimo posledice strukturnih aspekata pandemije na svakodnevicu mladih žena.”

U sklopu opširnog istraživanja koje će biti sprovedeno do kraja 2021. godine, biće realizovan i niz fokus grupa sa mladim ženama koje će voditi istraživački timovi CŽS i CRVENA. Sve zainteresovane za učešće mogu da se prijave do 18. septembra popunjavanjem onlajn formulara.

Rezultati istraživanja, kao i komparativna analiza, biće javno dostupni u sklopu kampanje koja za cilj ima podizanje društvene svesti o ovom problemu.

Link za prijavni formular:https://bit.ly/VratitiSvojeVrijeme

Foto: Promo

The post Vratiti svoje vr(ij)eme: O neplaćenom, kućnom radu appeared first on Kulturni kišobran.

Tokom trajanja ove intenzivne radionice, 10 učesnika će savladati osnove snimanja dokumentarnog filma i načiniti prve korake ka tome da postanu nezavisni filmski autori. Nakon upoznavanja sa tehničkim aspektima snimanja filma, analize referentnih filmskih ostvarenja, nalaženja lokacija i pisanja scenarija, svaki učesnik će započeti snimanje sopstvenog kratkog dokumentarca na istu temu. Montaža (uz asistenciju profesionalnih montažera) će omogućiti uvid u važan odnos koji postoji između autora i montažera.

KANDIDATI

• Svi koji žele da steknu početno iskustvo u snimanju dokumentaraca i svega što to podrazumeva. Svi koji žele da obnove ili preispitaju svoj rad i pristup snimanju dokumentaraca.
• Poznavanje tehnike snimanja filma nije neophodno
• Radni jezici radionice: engleski, francuski i lokalni. Obavezno je poznavanje engleskog jezika.
• Raspon godina: od 18 do 35
• Državljani sledećih zemalja: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija
• Broj učesnika: 10
• Radionica je besplatna: sve troškove pokrivaju partneri ovog projekta

MESTO I VREME ODRŽAVANJA RADIONICE

Dom omladine Beograda, Makedonska 22, Beograd, Srbija

Od 22. 11. 2021. do 29. 1. 2022. (sa pauzom za praznike od 25. 12. 2021. do 15. 1. 2022.)

NAČIN PRIJAVLJIVANJA

Selekcija kandidata se vrši u dve faze.

Prva faza je podnošenje pisane prijave u kojoj se nalaze:

• CV
• Kratka biografija, slobodna forma, 2 strane
• Tekst dužine jedne strane sa ili bez fotografije na jednu od sledećih tema:

• Opišite nam neko mesto
• Opišite nam neki trenutak iz života
• Opišite nam svoj komšiluk
• Popunjen formular za prijavu – nalazi se ovde: Formular Atelje Varan radionica DOB

Sav materijal se šalje na mejl adresu varan@domomladine.org sa kompletnim podacima za kontakt.  Ne traži se disertacija, već tekst kojim se obraćate direktno nama. Ne želimo propratna pisma.

Sav materijal mora biti na engleskom jeziku.

Kandidatima koji prođu u drugu fazu biće zakazan termin za razgovor pre konačnog prijema. Razgovor će se obaviti ili lično u Beogradu, ili telefonom, ili putem Zoom aplikacije.

TERMINI

ROK ZA SLANJE PISANE PRIJAVE: 29. 8. 2021.

DATUMI ODRŽAVANJA RAZGOVORA U BEOGRADU ILI TELEFONOM: 9. i 10. 9. 2021.

Foto: Pixabay

The post ATELJE VARAN U BEOGRADU: Konkurs za radionicu dokumentarnog filma appeared first on Kulturni kišobran.

Prihvatiće se prijave studenata filmskih akademija, fakulteta vizuelnih umetnosti, filoloških i filozofskih fakulteta iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji bi voleli da se bave pisanjem filmske kritike. Zainteresovane molimo da između 6. i 19. jula 2021. pošalju:

• kratku biografiju
• motivaciono pismo (do 1200 karaktera sa razmacima, objasniti zašto vas zanima filmska kritika i navesti nekoliko novijih filmskih naslova o kojima biste pisali tokom radionice)
• kritiku filma po želji (do 600 riječi)

 Radionicu će voditi profesionalni filmski kritičari i autori, a učesnici će osim mentorskog rada i predavanja, moći da prate kompletan filmski program festivala. Po završenoj radionici, najuspešniji radovi polaznika radionice biće predstavljeni i na ostalim festivalima iz Mreže festivala Jadranske regije.

Prijave na sledećem linku:https://vp.eventival.com/sarajevoff/2021

Ukoliko imate dodatna pitanja, pišite na: filmfestivalhn@gmail.com

Foto: Promo

The post Poziv za studente filmskih akademija: Prijavite se na radionicu u okviru hercegnovskog festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Radionica KINO-EKO je namenjena studentima i predstavlja priliku da se mlađa populacija informiše o bitnim temama za zaštitu životne sredine, odnosno ekološkim problemima, ali i načinom života u ruralnim područjima Srbije, poput staroplaninskog kraja. Teorijski deo radionice, na kojem će polaznici biti upoznati sa različitim teorijskim pristupima u oblasti dokumentarnog i eksperimentalnog filma, biće održan u toku juna i prve polovine jula u Domu kulture „Studentski grad“, dok će praktični deo radionice biti održan na Staroj planini u drugoj polovini jula. Finalna montaža snimljenih materijala, kao i projekcija filmova polaznika radionice biće organizovana u Domu kulture „Studentski grad“ u toku jeseni tekuće godine.

Prijave će se primati isključivo elektronskim putem, a neophodno je da zainteresovani studenti pošalju svoju biografiju/CV i motivaciono pismo (do 1.000 karaktera sa razmacima) na mejl adresu kino-eko@dksg.rs, najkasnije do 20. maja. Broj polaznika je ograničen a svi kandidati biće pozvani na razgovor. Učešće na radionici KINO-EKO je besplatno, dok je prethodno iskustvo u radu na filmu (ili videu) poželjno, ali nije nužno kao uslov za prijavu.

Radionica KINO-EKO je podržana na konkursu za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u 2021. godini.

Foto: Promo

The post Otvorene prijave za radionicu ekološkog i antropološkog filma KINO-EKO appeared first on Kulturni kišobran.

Ukoliko vas zanima i dokumentarni i igrani film, ukoliko radite na filmu koji koristi metode i jednog i drugog, ukoliko vam smetaju ograničenja jedne ili druge filmske vrste – prijavite se za učešće!

Radionicu vodi Andrijana Stojković, rediteljka i vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Radionica je namenjena studentima završnih godina filmskih škola i mladim profesionalcima.
Posebno će se baviti rediteljskim postupcima i savremenim filmovima.

Prijava za radionicu treba da sadrži:

obavezni deo:
• Ime i prezime, broj telefona, e-mail adresu
• Kratku profesionalnu biografiju
• Motivaciono pismo za prijavu na ovu radionicu

Ukoliko postoji u prijavu unesite i:
• Sinopsis filma na kome radite – do 1 strane
• Rediteljsku eksplikaciju
• Vizuelni materijal (fotografije, trejler, deo materijala do 5 min)

Radni jezik radionice je srpski.

Prijavu pošaljite na adresu jovan.pantovic@martovski.rs

Ko je Andrijana Stojković?

Rođena 1976, diplomirala na Katedri za filmsku i TV režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, gde je trenutno doktorand Umetničkih doktorskih studija. Autor je 7 kratkih igranih i 8 kratkih dokumentarnih filmova; 1 dugometražnog i 2 srednjemetražna dokumentarna filma i 1 dugometražnog igranog filma. Njeni filmovi su učestvovali i bili nagrađivani na mnogobrojnim međunarodnim filmskim festivalima: IDFA, HotDocs FF, Roterdam FF, FidMarseille, Raindance FF, Sofija IFF, Havana IFF…

Jedan je od osnivača Udruženja za edukaciju u oblasti audiovizuelne kulture FILMKULTURA. Član je Udruženja filmskih umetnika Srbije, Asocijacije filmskih reditelja Srbije, Udruženja filmskih producenata Srbije i DOK Srbija.Kao vanredni profesor predaje na predmetima Dokumentarni film na osnovnim studijama i Savremeni rediteljski izraz na master studijama FDU.

Foto: Privatna arhiva

The post Radionica „Savremeni filmski izrazi“ na 67/68. Martovskom festivalu appeared first on Kulturni kišobran.

Radionica koju vodi Miloš Tomić namenjena je mladima od 15 do 30 godina starosti, sa ili bez bilo kakvog iskustva/obrazovanja u oblasti filma. 

Učešće je besplatno, broj polaznika ograničen na 10.

Učesnici radionice biće isterani napolje da, u haosu ljudi, događanja i situacija u centru grada, nanjuše i upecaju svoj kratki film iz jednog kadra i u trajanju do minuta. U tome će im pomoći uvodno predavanje sa primerima, nekoliko vežbi bistrijeg opažanja i kratki kurs kako napolju snimiti prizor koji će imati celinu mini-filma. Dokumentarni snimci biće pretvoreni u fikciju uz pomoć muzike i naratora, poigravanjem sa granicama koje dele ove dve vrste filma.

Kako se prijaviti?

Potrebno je da sledeće podatke: ime i prezime, kontakt, link za omiljenu pesmu i pesmu koju ne volite pošaljete na mejl jovan.pantovic@martovski.rs

Ko je Miloš Tomić?

Rođen 1976. u Beogradu. Studirao filmsku režiju kod Miše Radivojevića, pa multimedijalnu animaciju u Pragu, Madridu, Berlinu. Bavi se uglavnom kratakom video formom kojoj nepotrebno isteruje visoki sjaj. Vodio radionice filma i animacije u mnogim gradovima Evrope, ali ne odbija ponude ni sa sela. 

Pored filma bavio se, a ponekad se i dalje bavi, fotografijom, crtanjem, pisanjem, sviranjem, radiofonijom, pravljenjem objekata, sakupljanjem i ređanjem odbačenih predmeta, papir-kolažiranjem… Zajedno sa Vladimirom Perićem, 2013. predstavljao je Srbiju na Venecijanskom Bijenalu.

Foto: Aleksa Bartol

The post Radionica „Ceo grad je moj filmski studio“ za mlade filmadžije i početnike appeared first on Kulturni kišobran.

Animacija je zabavna i odlična za kreiranje fiktivnih svetova u kojima je sve moguće. Međutim, kako otići korak dalje i iskoristiti ovaj skoro neograničeni potencijal tehnike da bi pričali o nekim ozbiljnim temama iz realnog sveta za koje vi smatrate da su bitne? Kako pronaći ideju za film u ličnom iskustvu ili neposrednom okruženju, i kako je dalje razvijati.

U okviru radionice polaznici ubrzano prolaze kroz sve faze kreiranja jednog animiranog filma: od ideje, preko rada na storibordu do same animacije i postprodukcije, i prave (veoma kratak) zajednički film.

Radionica je namenjena mladima uzrasta od 15 do 22 godine, a prethodno iskustvo nije neophodno.

Učešće je besplatno, broj polaznika ograničen na 10.

Prijave (ime i prezime, kontakt) su obavezne i šalju se na mejl jovan.pantovic@martovski.rs

O predavačima

Ana Nedeljković,rođena 1978. u Beogradu. Diplomirala je i doktorirala na Fakultetu likovnih umetnosti. Bavi se animiranim filmom, vizuelnom umetnošću i edukacijom.

Nikola Majdak mlađi rođen 1972. u Sloveniji. Diplomirao je kameru na Fakultetu dramskih umetnosti. Već 20 godina aktivan je kao nezavisni snimatelj, animator, reditelj i predavač.

Njihov prvi zajednički film „Rabbitland“ (2013) na Berlinalu je nagrađen Kristalnim medvedom, prikazan je na preko sto festivala širom sveta, a osvojio je i brojne druge nagrade.

Drugi zajednički film „Neputovanja“ (2018) je takođe prikazan na brojnim festivalima (Berlinale, Annecy, Sundance…), kvalifikovan je za Oskara i nominovan za Annie nagradu.

Rade na novom animiranom filmu „O novcu i sreći“ i na razvoju prvog dugometražnog animiranog filma “Novi Rabbitland“.

Foto: Rabbitland studio

The post Radionica ANIMACIJA! na 67/68. Martovskom festivalu appeared first on Kulturni kišobran.