U okviru letnjeg izdanja festivala prikazano je (na otvorenom i onlajn) 111 filmova iz 48 zemalja. Na cerememoniji dodele nagrada, održanoj 6. jula, saopšteno je koji su filmovi izdvojeni.

Gran-pri je dobio bugarsko-katarski film „Sestra“, dok je najgrada za najbolji balkanski film pripala tursko-nemačko-holandsko-grčkoj koprodukciji „Tri sestre“.

U ovoj drugoj, balkanskoj selekciji „Šavovi“ dobili su pomenuto specijalno priznanje.

Jedan od najnagrađivanijih filmova

Od svoje premijere na Berlinskom filmskom festivalu, „Šavovi“ su imali veoma uspešan festivalski život postavši jedan od najnagrađivanijih srpskih filmova u XXI veku. Ovaj srpski film nastao je i uz podršku Filmskog centra Srbije, kao koprodukcija naše zemlje sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Na Berlinskom filmskom festivalu je prikazan u zvaničnom programu „Panorama“ i osvojio dve nagrade – Nagradu za najbolji evropski film u toj programskoj celini i Drugu nagradu publike.

Na FEST-u je nagrađena Snežana Bogdanović za ulogu Ane u ovom filmu, dok je film kao celina poneo i nagradu žirija FIPRESCI i nagradu Nebojša Đukelić. Film je potom nastavio zapažen i uspešan festivalski pohod po Srbiji, regionu i čitavom svetu, a bio je i deo redovnog biosdkopskog repertoara u našoj zemlji.

Na 19. Međunarodnom filmskom festvalu Las Palmas de Gran Canaria održanom na Kanarskim ostrvima, film „Šavovi“ reditelja Miroslava Terzića u produkciji Uliksa Fehmiu i Milene Trobozić Garfild (West End Productions) nagrađen je sa četiri značajne nagrade (glavna ženska uloga,
scenario, nagrada za najbolji film po oceni publike, specijalna diploma udruženja CIMA – Žene na filmu i audiovizuelnim medijima).

Na 41. Festivalu mediteranskog filma u Monpeljeu film je osvojio „Zlatnu Antigonu“ u takmičarskom programu dugometražnog igranog filma. Scenaristkinja Elma Tataragić je za ovaj film nagrađena na Festivalu evropskog filma u Lećeu („Zlatna maslina“ za najbolji scenario) i na Međunarodnom filmskom festivalu u Pekingu (kategorija „Najbolji novi scenarista“). U februaru 2020. godine film je nagrađen i na Festivalu novog balkanskog filma u Stokholmu – kao najbolji film i u kategoriji najboljeg glumačkog ostvarenja (Snežana Bogdanović i Jovana Stojiljković).

Pročitajte još i: Ko su „Šavovi“

„Šavovi“, priča sa elementima trilera i melodrame, bavi se temom novorođenih beba nestalih iz bolnica u Beogradu koje su godinama, a po svedočenjima stotina roditelja proglašavane umrlim a zapravo prodavane na usvajanje.

Scenario za film inspirisan je svedočenjem jedne od majki, krojačice iz Beograda, koja veruje da joj je dete oteto pre više od dvadeset godina.

Pročitajte još i: Od krojačice Dinke do filma „Šavovi“

Ova majka je provela godine po sudovima i opštinama pokušavajući da dokaze svoju sumnju i veruje da je posle dvadeset godina potrage i borbe uspela da pronađe svog nestalog sina, mladića od dvadeset godina koji živi sa svojom novom porodicom u okolini Beograda.

Foto: FCS promo

The post Film „Šavovi“ nagrađen u Sofiji appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj film reditelja Miroslava Terzića osvojio je nagradu publike za najbolji film. Nagrada za najboju žensku ulogu dodeljena je glumici Snežani Bogdanović za, kako se navodi u obrazloženju žirija ”izuzetnu, emotivnu, svedenu i snažnu interpretaciju lika krojačice Ane.”

Pored ove nagrade glumica je dobila i  Specijalnu diplomu udruzenja CIMA (Žene na filmu i audiovizuelnim medijima).

Scenarsitkinja Elma Tataragić dobila je nagradu za najbolji scenario na ovom španskom festival.

Ko su „Šavovi“

Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, na kom je osvojio nagradu za najbolji evropski film u ovoj selekciji i drugu nagradu publike. 

“Šavovi” nagrađeni na Berlinalu – kada pogledate ovaj film, on će dugo ostati u vama

Na 47. FEST-u film je dobio nagradu FIPRESCI “Nebojsa Đukelić” za najbolji regionalni film, dok je glavna glumica Snežana Bogdanović osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu.

Završen 47. FEST – ovo su pobednici

Piše: Ksenija Stojiljković

Foto: MCF

The post „Šavovi“ osvojili Španiju appeared first on Kulturni kišobran.

Nakon dodele nagrada, publika je imala prilike da pogleda novi film Paola Sorentina, Oni.

Ove godine filmovi su se takmičili u dva programa – Glavni takmičarski program prikazao je 14 ostvarenja, a nacionalni program pod nazivom Srpski film (Srbija i prijatelji), 13 ostvarenja.

Žiri Glavnog takmičarskog programa radio je u sastavu Goran Bogdan, Nada Šargin, Joana Uričaru, Bojan Vuletić i Sanja Vejnović. Njihova odluka je da Beogradski pobednik za najbolji film pripadne ostvarenju Divljina (Wildlife).

Raspad porodice kao akutelna i univerzalna tema predstavlja najveću  traumu u životu bilo kog deteta. Suptilnim filmskim jezikom i minimalističkim stilom, ovaj film nas uvodi u autentičan, iskren i emotivan svet mladog tinejžera, koji neplanirano sazreva pre vremena, pokušavajući da se nosi sa promenama koje njegovi roditelji preživljavaju. Izuzetna glumačka igra, vizuelna svedenost koja očarava i snažni emotivni saspens, razlozi su da nagrada Beogradski pobednik za najbolji film pripadne filmu WILDLIFE, reditelja Pola Dejnoa.

Nagrada žirija otišla je filmu Crni anđeo (El Angel) Luisa Ortege.

Sugestivnom stilizacijom, a pre svega fascinantnom glumačkom zavodljivošću oba aktera, autori ovog ostvarenja uverili su nas, svim čulima – i slikom i zvukom i srcem, da u svemu prelepom ima nečeg demonskog.

Za najbolju režiju nagrađena je Nadin Labaki za ostvarenje Kapernaum.

Sa izuzetnom veštinom za režiranje neprofesionalnih glumaca i uverljivim dokumentarističkim pristupom, rediteljka nas je uvukla u autentičnu i snažnu priču o aktuelnim temama izbeglica, trgovine ljudima, roditeljske ljubavi, te napravila izuzetno emotivno filmsko ostvarenje koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Za najbolji scenario nagrađen je Ivan Salaj, za film Osmi povjerenik.

U vremenu kada izgleda da nema nade, pojavljuje se mesto van svakog sistema koje prkosi svim zakonima i pravilima. U želji da sačuvaju tu svoju utopijsku nezavisnost  junaci ove originalne priče uspevaju da promene i sebe, ali i svet oko sebe, budeći toliko potrebnu nadu na kraju. Zbog originalne, duhovite i emotivno ispiričane priče nagrada za najbolji scenario pripala je Ivanu Salaju.

Najbolju žensku ulogu ostvarila je Grasijela Borhes u filmu Spokoj Pabla Trapera (Graciela Borges – La Quietud).

Za fantastično prikazivanje snažne žene s tajnama i strastima, zarobljenim između intriga njene porodice i oluje prošlosti, za izgradnju fascinantnog karaktera koji daje neophodno težište naizgled lakom filmu, nagradu za najbolju žensku ulogu dobija Grasijela Borhes.

Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je Matej Zemljič za film Posledice (Consequences) Darka Štantea.

Za intenzivan nastup koji pronalazi ravnotežu između nasilja i ranjivosti, što čini da osećamo neizvesnost zbog toga šta će lik sledeće uraditi, za prikaz unutrašnjeg sveta emocija sa izuzetnom suptilnošću, nagradu za najbolju mušku ulogu dobija Matej Zemljič za ulogu Andreja u filmu Posledice.

Za najbolji debi nagrađen je Zain Al Rafea iz filma Kapernaum, „za neverovatnu izvedbu koja prikazuje kompletan raspon emocija, sa izrazitom dubinom i zrelošću bez obzira na njegove godine, za glumačku prisutnost i iskrenost koja uspeva da dotakne naša srca.“

O najboljim filmovima u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji), odlučivao je petočlani žiri koji su činili Jao Vang, Lazar Bodroža, Milan Marić, Danijel Rafaelić, Albert Videršpil.

Beogradski pobednik za najbolji film u ovoj selekciji otišao je filmu Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali, reditelja Gorana Radovanovića. 

Slučaj Makavejev je odlična rekonstrukcija prekretnice novog jugoslovenskog talasa i važan trenutak filmske istorije. Ponovnim povezivanjem sadašnjosti i prošlosti možemo bolje da razumemo film i politiku Srbije i sveta, kao i vreme i sećanje. Žiri se divi i ceni hrabrost reditelja i njegovu jedinstvenu viziju rekonstrukcije od pronađenih snimaka u tako osetljivoj strukturi. Gospodine Gorane Radovanoviću, pozdravljamo vas. Gospodine Dušane Makavejevu, nedostajete nam.

Nagrada žirija dodeljena je Ivanu Markoviću, direktoru fotografije filma Bio sam kod kuće, ali.

U filmu Angele Šanelec gledalac učestvuje u slagalici koju mora rešiti. Intenzivna kamera Ivana Markovića uspeva da napravi topografiju od delova slagalice. To je topografija života protagonista, njihovog okruženja i Berlina. Žiri osim što je impresioniran radom Ivana Markovića, kroz ovu nagradu takođe želi da oda priznanje veštinama srpskih direktora fotografije. Veoma cenimo izbor Angele Šanelec za mladog srpskog direktora fotografije i nadamo se da će se ova vrsta kreativne saradnje sa srpskim umetnicima dodatno razvijati u narednim godinama.

Najbolji reditelj, po mišljenju žirija, bio je Bobo Jelčić. 

U filmu Sam samcat ugroženi protagonista nikada nije sam. Bez obzira na to, film uspeva da pokaže koliko se Marko oseća usamljeno bez svoje ćerke. U jasno definisanim poglavljima reditelj Bobo Jelčić stvara kolaž Markovog sveta. Kroz taj kolaž dobijamo uvid u mnoge slojeve hrvatskog društva. Mora se pomenuti i spektakularan rad Bobe Jelčića sa glumcima; čak i u najmanjim ulogama, reditelj sjajno vodi glumce. Žiri se unapred raduje budućem radu Bobe Jelčića.

Najbolji scenario napisao je Miha Macini za film Izbrisana.

Zbog svog briljantnog načina pridruživanja traumatskoj i apsurdnoj istorijskoj pozadini zajedno sa borbom žene koja je odbila da ostane nevidljiva, i svojim impresivnim prikazom emocija i iskustva samohrane majke koja se suočava sa nasiljem i pritiskom svoje jake volje.

Za najbolju glumicu proglašena je Snežana Bogdanović za ulogu u filmu Šavovi.

Snežana Bogdanović u ulozi Ane donosi nešto novo u glumačkoj igri, na nivou savremenog evropskog filma. U jednom krajnje svedenom, nepretencioznom, ali vrlo vidnom glumačkom postupku, Snežana nas gotovo hipnotički uvlači u ličnu dramu osobe koja je podredila svoj život borbi za istinu. Snežana je snagom svog habitusa i izraza svoju ulogu digla na nivo simbola borbe čoveka i sistema koji je globalno razumljiv i aktuelniji nego ikad.

Ko su „Šavovi“

Za najboljeg glumca proglašen je Tihomir Stanić za ulogu u filmu Delirijum Tremens.

Tihomir Stanić u ulozi Dagija nas podseća na zlatno doba jugoslovenskog filma kada su glumci imali prostor da pokažu raskošnost svog talenta konstantno balansirajući između emotivnog i ironičnog, dramskog i komičnog, uverljivosti i komentara. Snagom svog izraza, Tihomir nas vešto uvodi u omiljeni žanr svog reditelja – urnebesnu tragediju. Svojom raskošnom i nesputanom glumačkom igrom, Stanić dokazuje duboko razumevanje prema glumačkom zanosu, i bez zadrške ulazi u hrabro problematizovanje profesije, pokazujući svu bedu i sjaj iste.

“DELIRIJUM TREMENS”, priča o glumcu koji traži svoj identitet

Najbolji debi u ovoj selekciji ostvarila je Barbara Vekarić, rediteljka filma Aleksi.

Barbara Vekarić je svojim debitantskim delom sjajno spojila estetiku Dalmacije, glumačku tradiciju južnoslovenskih zemalja i savremene preokupacije mlade žene, okovane tradicijom od koje ne može, ali i ne želi pobeći. Suverenom debitantskom rediteljskom rukom obuhvatila je prostor koji je inspiriše i koji će joj u budućnosti sasvim sigurno oplemeniti buduća dela.

Žiri koji je radio u sastavu Nevena Matović, Miloš Pavlović i Jurica Pavičić, nagradu „Nebojša Đukelić“ dodelio je filmu Šavovi, „koji se bavi aktuelnom temom koja još nije našla društveno razjašnjenje, ali se njome ne bavi senzacionalistički, već u njoj traži ličnu ljudsku dramu, gradeći napetost i sumnju na način vrsnog žanrovskog filma.”

Žiri je odlučio da specijalno priznanje žirija dodeli filmu Sam samcat, „koji dramu o borbi za roditeljstvo stavlja u kontekst opresivne tradicionalne porodice i nefunkcionalne države. Reditelj je pri tom našao način da smelim filmskim jezikom prikaže junakovo stanje i još jednom je pokazao da kao reditelj izvlači maksimum od glumaca.”

Žiri za dodelu „Politikine“ nagrade „Milutin Čolić“ za najbolji film u takmičarskom programu Srpski film (Srbija i prijatelji), radio je u sastavu Goran Radaković, Dubravka Lakić, Kosta Ristić. Nagradu su dodelili filmu Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali. 

Za film koji oživljava vremena za koja smo mislili da su prošlost, ali nas stalno podsećaju na nedovršene zadatke.

Najtraženiji film ove godine bio je film Miljenica Jorgosa Lantimosa, koji je dobio priznanje Nagrada publike – Most wanted Gorki list movie award.

Pošto se prava vrednost filma ogleda u preobražaju koji doživljava u čoveku, reakcija gledalaca je oduvek bila jedini pravi i najobjektivniji kriterijum. Tako je bilo i ove godine. Draga publiko, vi ste odlučili, a Gorkom listu je pripala čast da prema vašem mišljenju uruči nagradu filmu koji je bio najtraženiji i najgledaniji na ovom FEST-u. Jer jedine prave filmove prave samo jedini pravi, izjavila je predstavnica Gorkog lista uručujući nagradu.

Žiri FEDEORA dodelio je priznanje filmu Kapernaum „za maestralnu režiju i moćan i dirljiv prikaz onih na ekstremnim marginama društva.“

Žiri FIPRESCI dodelio je priznanje filmovima Kapernaum i Šavovi.

Merlinka nagrada za najbolji Queer film otišla je filmu Divlji. 

Izvor: FEST

The post Završen 47. FEST – ovo su pobednici appeared first on Kulturni kišobran.

Ona živi sa mužem i ćerkom Ivanom u Beogradu. Svakoga dana odlazi u svoju krojačku radnju na posao.

Ali, ona ni posle 18 godina nije odustala od potrage za sinom. Baš kao i krojačica Drinka, žena koja je reditelju Miroslavu Terziću postala inspiracija za film. Uloga Ane dodeljena je Snežani Bogdanović, sa kojom se, verujem, svako saosećao dok je gledao film na velikom platnu tokom FEST-a.

Pored Snežane Bodganović koja je maestralna u ulozi Ane, u filmu glumi i velika Vesna Trivalić. 

Film je tih, jer je tako moralo biti. Balans je upravo, za mene, bila Vesna Trivalić, koja glumi sestru glavne junakinje.

Iako, u prvi mah odvraća sestru od potrage, ali joj u jednoj, naizgled suludoj ideji pomaže.

Pamtiću, čini mi se, zauvek, ovu, ali još mnogo scena iz ovog filma, koji je umetničko delo najpre jer prikazuje realnost. Nestale bebe su oko nas. To su sada ljudi koji možda nikada neće saznati ko su. To su sada nikada zastareli slučajevi za majke i očeve. To su sada misli sa kojima biološki roditelji ležu, i bude se. To je rana koja se nikada neće zaceliti.

Ne znam šta je bilo na kraju sa Anom. Ali želim da verujem da je dobro. I da je konačno mirna. Sada, kada zna. 

Piše: Miljana Miletić

The post Ko su „Šavovi“ appeared first on Kulturni kišobran.

Uoči premijere filma „Šavovi“ 1. marta u Kombank dvorani u okviru FEST-a ekipa koju čine reditelj Miroslav Terzić, glumica Snežana Bogdanović, glumac Marko Baćović, producenti Uliks Fehmiu i Milena Garfield govorili su o ovom projektu.

Reditelj Miroslav Terzić publici poznati po filmu „Ustanička ulica“ otkrio je kako je došao na ideju da baš ovaj problem bude radnje filma.

„Pronašao sam jedan novinski članak o tome pre jedno osamnaest godina, u to vreme je trebalo da postanem otac. U tom trenutku ta priča me je uznemirila, što je sasvim i prirodno. Kada je sve prošlo dobro sa mojim detetom, počeo sam malo da istražujem, došao do arhiva „Politike“. Tada sam shvatio da tamo postoji jedan registrator koji se zove krađa beba, iskopirao sam gomilu članaka“, rekao je on.

Glavni lik ovog filma je ponašao njega, sticajem, na prvi pogled, potpuno slučajnih okolnosti.

„Kada se bavite nekom temom i ona vas malo pronađe. Otišao sam da skratim pantalone kod krojačice Drinke, koja će postati i kamen temeljac čitave priče. Kada sam upoznao Drinku, sve je postalo mnogo lakše. Njena priča je zapravo priča svih roditelja. Dok sam razgovarao sa Drinkom, njen stav me je podsetio da Snežanu. Odmah nakon njega sam je pozvao i pitao  da glumi u filmu“, rekao je Terzić.

Glumica Snežana Bogdanović je ubrzo i prihvatila taj poziv.

„Prvo sam pogledala dokumentarni materijal, intervju koji je Miša uradio sa Drinkom, koji je na mene ostavio zaista veliki utisak. Mislia sam da tu snagu, koju ona ima nema šanse da nadjača glumačka interpretacija. Osetila sam da je bitno da se toj ženi da glas i da se njena priča ispriča. Ubrzo nakon toga sam i upoznala Drinku i počela da se družim sa njom“, priča Snežana.

Krojačica Drinka je Snežani dosta pomogla da izgradi svoj lik u ovom filmu.

„Naš scenario je bio u razvoju skoro dve godine. Za to vreme, ja sam iskoristila svaku posetu Beogradu da posetim i Drinku, da provedem vreme sa njom. Dva meseca pre snimanja filma smo se svakodnevno viđale, odlazila sam kod nje u mali krojački salon, posmatrala je. Naučila sam i da šijem. Pokušala sam da budem ona“, objašnjava Snežana.

Producent  Uliks Fehmiu rekao je da je ovaj film neverovatnom  brzinom otvarao sva vrata, ali da neki nisu imali sluha u početku za njih.

„Istina, na neka smo morali da pokucamo više puta, u Hrvatskoj i Bosni recimo nismo dobili novac u prvom krugu, on je stigao nešto kasnije. Podrška Filmskog Centra Srbija i Slovenačkog Filmskog Centra nije izostala“, rekao je Fehmiu.

Producentkinja Milena Garfield istakla je da je posebno ponosna što je film nagrađen na Berlinalu baš ove godine, kada su u fokusu Festivala bile žene.

„Ovo je ženska priča. To je priča o potrazi jedne majke. Mislim da su priče iz ženskog ugla bile u fokusu ovogodišnjeg Berlinala. Na neki način smo i mi ispratili taj trend, koji polako počinje da se probija u svetu filma“, rekla je ona.

Glumac Marko Baćović rekao nam je nešto više o ulozi u filmu.

„Mislim da je scenario vrlo vešto napisan i svodi se na stalna iskušenja jedne porodice, gde oni pokušavaju jedni drugima da pomognu, gde on nju pokušava da sačuva od svega. Svašta mu prolazi kroz glavu, da nije bio dovoljno borben, da nije trebalo kao otac porodice da dozvoli da se to dogodi, da ne može da smiri svoju ženu. Zato je to lep lik, on pokušava da je zaštiti a istovremeno radi jednu lošu stvar. Jer ona traži istinu, traži ono nešto što je prirođeno ljudskom dostojanstvu kao takvom“, objašnjava Baćović.

“Šavovi” nagrađeni na Berlinalu – kada pogledate ovaj film, on će dugo ostati u vama

Piše: Ksenija Stojiljković

Foto: Youtube/Printscreen/MCF

The post Od krojačice Drinke do filma „Šavovi“ appeared first on Kulturni kišobran.

Ova nagrada donosi i finansijski podsticaj, što znači bolju ulogu u bioskopskoj distribuciji širom Evrope.

Žiri je ovim povodom izdao sledeće saopštenje: „Ovaj film je dobar primer moći filma kao vida umetnosti. Sjajna režija, fotografija, montaža i vrhunske glumačke kreacije. Ovaj film je zasnovan na istinitim događajima i pokazuje da postoji mnogo nepravde u svetu, ali, ako verujete u sebe i svoje emocije, možete da sruši te zidove. Priča slama srca. Kada pogledate ovaj film, on će dugo ostati u vama. Šta biste vi uradili da se to dogodi vama? Hrabrost lika majke u ovom filmu je istinski vanserijska. Sve čestitke reditelju Miroslavu Terziću.“

Sastav žirija činili su: Juha Elomäki – Arthouse Cinema Niagara, Tampere,(Finska); Daniela Zuklic – Thalia Programm Kino, (Potsdam, Nemačka) i Marlena Gabryszewska – Kino Elektronik, (Varšava, Poljska).

Pored ove nagrade, film je na pomenutom festivalu u konkurenciji od 37 filmova iz celog sveta osvojio i drugu nagradu za najbolji igrani film u selekciji Panorama.

„Svi kritičari, i naši i strani, koji su pisali o „Šavovima“ posle svetske premijere na Berlinalu su istakli da film pored jakog umetničkog izraza i izuzetne glumačke kreacije Snežane Bogdanović i cele glumačke ekipe ima i veliki bioskopski potencijal. Ponosni smo što smo uspeli da napravimo film koji je osvojio i kritiku i publiku ovog značajnog festival“, izjavila je Milena Trobozić Garfield koja je zajedno sa Uliksom Fehmiuom jedan od producenata filma Šavovi.

„Šavovi“ će imati svoju nacionalnu premijeru 1. marta u okviru 47. FEST-a, a 14. marta će započeti njihovo emitovanje u bioskopima Srbije i Evrope.

 Film „Šavovi“ inspirisan je isitinitom pričom jedne od majki nestalih beba.

„Nakon niza godina, moja želja da snimim ovaj film je krenula da se ostvaruje kad sam upoznao Drinku Radonjić čija me skromnost i hrabrost razoružava. Hvala Drinka. Takođe sam imao sreću da radim sa sjajnom glumačkom ekipom i saradnicima. Od samog početka, još tokom rada na scenariju sa Elmom Tataragić, želeo sam da ulogu Ane igra Snežana Bogdanović. Snežana je ispred kamere postala druga osoba, ne štedeći se i ne plašeći se da se potpuno poništi i prepusti Ani i da u tom procesu ponekad gotovo povredi sebe. Potpuno predavanje. Drug, borac i veliki glumac“, rekao je reditelj filma Terzić.

Priredila: Ksenija Stojiljković

Foto: MCF/Sebastian Gabsch

The post „Šavovi“ nagrađeni na Berlinalu – kada pogledate ovaj film, on će dugo ostati u vama appeared first on Kulturni kišobran.