Kako je izgledala 17. Slobodna zona iz objektiva Kulturnog kišobrana, čitajte u nastavku teksta.

Sunčan dan okupan kišom

Hvala vam što ste došli, iako je vreme napolju takvo kakvo jeste – ovim rečima dočekali su nas na panel diskusiji u Dvorani Kulturnog centra Beograda gde je 8. novembra prikazana prva epizoda iz hrvatskog serijala „Kolaži o laži“. I tačno je – Slobodnu zonu obeležila je kiša dobrim delom (slučajno ili ne, tu je bio i Kulturni kišobran). Ali, Slobodna zona je u svojoj celini ove godine bila nešto što volim da zovem sunčan dan okupan kišom. Dao je ovim danima neku posebnu vedrinu. Čak i pored činjenice da su svi filmovi koje sam gledala na festivalu odisali nekom melanholijom i terali suze na oči (onaj o lažnim vestima izazvao je bes).

Entoni Borden – rolerkoster od života

O Entoni Bordenu pre premijere filma „Drumski trkač: Entoni Bordejn“ Morgana Nevila nisam znala baš ništa. Najiskrenija da budem, prvi put sam čula za njega tek kada smo na Kulturnom kišobranu prvi put najavili da će upravo ovaj film otvoriti Slobodnu zonu. Tako, bez ikakvih predrasuda i predznanja odgledala sam film o čoveku čija me je priča ne samo pogodila, nego i naterala da se ozbiljno zamislim o životu, njegovom smislu i svim onim našim životnim snovima i težnji za nečim idealnim, iako idealno, jasno je – ne postoji.

Elem, njegova životna priča podsetila me je dosta na slučaj Robina Vilijamsa, koji je takođe sam sebi oduzeo život, a u očima publike, koja ga je gledala kao „onog koji nas zasmejava“, ta vest bila je dočekana s nevericom i šokom. I Entonija su voleli – ipak je on ceo svoj život posvetio zabavljajući gledaoce na televiziji svojim emisijama koje je snimao putujući svetom.

Šta će nam zlato, ako dišemo otrov?

S filma o Bordenu prelazimo na dokumentarac o zlatu. Da li je zlato i bogaćenje važnije od života ljudi? Kada se vratimo malo kroz istoriju, i pozicioniramo se u Johanesburg, uvidećemo da izgleda jeste. Svojevremeno se masovno rudarilo u ovom južnoafričkom gradu i tragalo za zlatom. Čak trećina celokupnog iskopanog zlata potekla je iz rudnika Johanesburga. Danas se meštani mogu „pohvaliti“ jedino radioaktivnim otpadom koji se širi kroz vodu i prašinu. U ovoj, ne tako optimističnoj situaciji, bivša pripadica Jehovinih svedoka, Mariet Liferik, daje sve od sebe da utiče na nove vlasnike rudnika i državu da reše ovaj gorući ekološki problem, a kroz njenu borbu je u filmu „Zlato Johanesburga“ prate reditelji Silvija Volenhoven i Frederik Gerten. Priča o rudnicima i ekološkim posledicama zvuči poznato, zar ne?

Takođe, ovaj film o još jednoj ekološkoj katastrofi podsetio me je i na jedan koji sam isto tako gledala nedavno. Ostvarenje „Minamata“ zasnovano je na istinitoj priči o ispuštanju žive u vodu što je kao posledicu imalo zaražavanje ljudi i bolovanje od bolesti minamata.

Spenser, za kraj

Imala je Kristin Stjuart odlične uloge od početka svoje glumačke karijere. Ostaće mi negde urezan u misli njen film „Speak“, gde je još kao devojčica pokazala svoj glumački talenat. Trebalo je da prođe mnogo godina da ova američka glumica dobije višeminutne ovacije na filmskom festivalu u Veneciji. Ne kažem da nije do sada bila cenjena, ali iskreno verujem da joj je ovo bila jedna onih pravih uloga u pravo vreme.

Stjuart je od samog početka filma, pa sve do odjavne špice u kojoj se pojavljuje njeno ime uspela da me natera da potpuno zaboravim da je ona zapravo Kristen Stjuart, a ne žena koja se bori sa vetrenjačama tokom Božićne zabave u Sandringemu u Norfolku sa kraljevskom porodicom. Film Pabla Lorejna odiše melanholijom, vidimo jednu ranjivu Dajanu, ženu koja se izgubila u tom vrtlogu kraljevske porodice i traži neki izlaz iz svoje bezizlazne situacije. A svi mi znamo priču o Dajani.

Moram da napomenem da je vrlo verovatno nećete od ovog filma dobiti ono što ste možda očekivali od njega. I to je negova najveća čar, pored maestralne Kristen Stjuart, za koju se iskreno nadam da će se naći među nominovanim za Oskara.

***

Slobodna zona je zvanično završena 9. novembra. A trenutno, pa sve do 20. novembra na sajtu KinoKauch dostupan je deo repertoara ovogodišnjeg festivala.

***

Nagrađeni filmovi:

Glavna nagrada u Međunarodnoj selekciji pripala je filmu „Profesor Bahman i njegovi časovi“ nemačke rediteljke Marije Špet. Kako se navodi u obrazloženju žirija, reč je o filmu koji, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope, od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave. Žiri ove selekcije činili su Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić. 

Specijalno priznanje za ovu selekciju pripalo je Izraelki Vanesi Lapi za film „Šper ide u Holivud“, koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.

Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana ove godine činili su Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, a odlučili su da nagradu za najbolji angažovani film dodele turskom reditelju Selmanu Nadžaru za film „Između dve zore„, koji nudi tumačenje pravde i etike podsećajući nas da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći. 

Specijalno priznanje u ovoj selekciji pripalo je filmu „Čekaj me“ hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji „kroz svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli“, smatra žiri.

Human rights nagrada  otišla je u ruke hrvatske rediteljke Tihe Gudac, autorke filma „Žica“, koji se iz više sasvim različitih perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.

U selekciji 14+ nagrađen je film „Ja nikada ne plačem“ poljskog reditelja Pjotra Domalevskog, ostvarenje sa dubokom porukom koji donosi svima nama blisku tematiku.

Kada je reč o selekciji 8+, nagrada je pripala filmu „Ja sam Greta“ švedskog reditelja Nejtana Grosmana, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom.

Domaći film „Duga resa“, autorski projekat Grupe Škart, osvojio je nagradu publike, nakon više nego uspešne premijere u okviru ovogodišnje Slobodne zone.

Foto via Slobodna zona

The post Slobodna zona kroz objektiv Kulturnog kišobrana: 6 nezaboravnih dana appeared first on Kulturni kišobran.

Tako je italijanski reditelj Roberto Salinas, autor filma „Plesač sa Kube”, od početka panedemije prvi put napustio Italiju tek sada, da bi krajem prošle sedmice došao na Slobodnu zonu. Predstavljajući film, u razgovoru sa medijima i publikom otkrio je da se filmska ekipa još uvek nije u celosti okupila od završetka snimanja, iako je film obišao brojne festivale širom sveta.

Nagrađivani reditelj Fredrik Gerten predstavio je na Slobodnoj zoni svoj novi film „Zlato Johanesburga”, insistirajući da prisustvuje projekciji, zajedno sa gledaocima koji su u velikom broju došli na njegov film. Razlog je jednostavan – ovo je prvi put da je Gerten imao priliku da pogleda film zajedno sa publikom, iako je do sada „Zlato Johanesburga” obišlo više festivala.

„Kada imate premijeru filma usred pandemije, to za mnoge autore znači da nikada neće upoznati film sa publikom. Na neki način, to je kao da dobijete bebu, a da je ne vidite. Ne znam, čudan je osećaj, priznaje Gerten. „Premijera obično podrazumeva da svoj film predajete publici. Kada snimate ili montirate, mnogo vremena provedete sa filmom, veoma ste mu blizu i potrebno je neko vreme razdvojenosti, da ga pustite da ode, ali sa ovim filmom imam osećaj kao da je neka izgubljena beba i drago mi je da ste došli u ovolikom broju i hvala vam na tome.”

Hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina predstavio je na Slobodnoj zoni svoj rediteljski poduhvat, dirljivo ostvarenje „Čekaj me”. Markovini je ovo prvi put na Slobodnoj zoni, a predstavljanje filma u DKC-u imalo je emociju zbog još jednog razloga.

„Veliko mi je zadovoljstvo predstaviti film baš ovdje, malo manje od dva kilometra od same lokacije na kojoj je sniman”, otkrio je on, dodajući da je Slobodna zona bio njegov prvi izbor. „Festival ima odličnu reputaciju u Hrvatskoj. Kada sam razmišljao o prijavi svoga filma na beogradske festivale – i zbog teme i lokacije, bilo mi je jako stalo da film ima beogradsku premijeru baš na Slobodnoj zoni.

Markovina je ostvario i manju ulogu u filmu „Murina”, pa je tako njegovo prvo pojavljivanje na festivalu dvostruko značajnije. Njegova koleginica, mlada hrvatska glumica Gracija Filipović, zvezda pomenutog filma, prisustvovala je srpskoj premijeri „Murine”. Sa ovim filmom je prvi put otputovala u Kan, gde je uspešno održana svetska premijera koju su takođe obeležile pandemijske okolnosti. „Murina” je Graciji donela i prvo putovanje u Beograd, gde se rado odazvala pozivu da učestvuje na festivalu – i prvi put poseti srpsku prestonicu.

„Prvi put sam u Beogradu i jako mi se sviđa, baš je predivan grad”, navodi Filipović. „Veoma mi je žao što ne mogu duže ostati da obiđem neke stvari, ali mislim da ću se svakako vratiti.”

Albanski reditelj Ardit Sadiku takođe je prvi put posetio Beograd zahvaljujući ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. On je ovom prilikom predstavio film „Slobodnim stilom za Montenegro”, koji govori o Toninu Điniju, čoveku koji je krajem osamdesetih, bežeći pred režimom Envera Hodže, plivao Jadranom iz Albanije za Jugoslaviju. Zanimajući se za tragove Jugoslavije ka kojoj je plivao Tonin, Ardit je svoj prvi boravak u Beogradu iskoristio kako za upoznavanje grada, tako i za uživanje u filmovima iz celog sveta, koje je najzad mogao da gleda na velikom platnu.

Za Svetlanu Rodinu, rediteljku filma „Izgubljeno ostrvo” ovo je bio drugi dolazak u Beograd, ali, kako kaže, u pitanju je „prva prava poseta”.

„Mnogo mi se sviđa grad. Možda je to samo prvi utisak, koji ume da bude varljiv, ali Loran i ja mnogo putujemo i ne ostavlja vam svaki grad baš ovako dobar prvi utisak. Osećam se ovde tako opušteno, ljudi deluju opušteno i ljubazno, svi odlično pričaju engleski, a mladi su obrazovani, zanimljivi”, navodi ona dok njen najbliži saradnik Loran Stup, dodaje: „Dok smo šetali gradom, čuli smo ljude kako pričaju. U prvih par sekundi pomislili smo da svi pričaju ruski, a onda shvatimo da je to ipak srpski. Ali, ima sličnosti. Vi ste negde između Evrope i Rusije i to mi se mnogo dopada. Festival je sjajan, videli smo neke zaista odlične filmove.”

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere. Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

Slobodna zona na bis

Povratak bioskopske publike doneo je i prve festivalske favorite, koji će tokom 10. novembra biti još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u.

Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Foto: Saša Arsić

The post Slobodna zona na bis i emotivni susreti sa publikom appeared first on Kulturni kišobran.

Publiku je pozdravio direktor festivala Rajko Petrović, koji ih je proveo kroz sve filmske, ali i druge prateće programe po kojima je Slobodna zona poznata.

„U Slobodnoj zoni imaćete priliku da se kroz projekcije družite i upoznate na nov način Entonija Bordejna, Dajanu Spenser, profesora Bahmana i njegove učenike, najgoru osobu na svetu, kao i najlepšeg dečaka na svetu, da proverite zašto je toliko uporna i dosadna Greta Tunberg ili kako je baka Mariet Liferink iz Johanesburga prošla put od domaćice do jedne od deset najuticajnijih osoba u svetu rudarstva i zašto ratuje protiv velikih kompanija i veruje da je bog odustao od ljudskog roda i da je njena dužnost da povrati pravdu u svetu”, kazao je Petrović.

Branka Pavlović, selektorka Međunarodne selekcije i selekcije 14+, podsetila je da Slobodna zona večeras puni 17 godina, koliko u proseku imaju i najmlađi autori filmova na ovogodišnjem festivalu.

„Ako vas zanima kako izgleda budućnost dokumentarnog filma, dođite 6, 7. i 8. novembra u 13.30 u Dvoranu kulturnog centra Beograda da pogledate njihove filmove i podržite ih. Ulaz je slobodan”, pozvala je Branka prisutne da isprate programe „Naše razlike su naša snaga” i „Future Is Here”. „Za ovaj 17. rođendan vodimo vas na putovanje u prošlost, u budućnost i nazad. Upoznaćete mesta na koje ljudska noga jedva da je kročila, spustiće se u dubine ljudskog srca; biće dramatično, biće duhovito, radovaćete se, a možda ćete i plakati. Ako oslušnete pažljivo, čućete zvuke koje nikada niste čuli i upoznaćete razne heroje. To su obični ljudi koji snagom volje i srca uspevaju da prevaziđu strah i pretvore ga u nadu. Videćete da ovo nije svet bez heroja već da se heroj postaje kroz patnju, solidarnost i posvećenost istini”, poručila je Branka.

Ivan Bakrač, selektor Regionalne selekcije Horizonti Balkana,na početku je konstatovao kako smo prošle godine u ovo vreme bili sigurni i optimistični da ćemo se sada sastati pod normalnim okolnostima.

„To, nažalost, i dalje nije tako i zbog toga nismo mogli da se ne zapitamo šta će biti sa našom publikom, da li će ljudi da odustanu od bioskopa… Ali, evo, vi ste tu i vi ste dokaz da zbog vas pravimo filmove, pravimo festivale i da je jako važno da filmove gledamo zajedno i da te priče proživimo zajedno sa tim likovima”, izjavio je Bakrač. Horizonti Balkana su ove godine, napomenuo je, raznovrsna selekcija od sedam filmova koji su specifični i posebni, ali imaju i zajedničku nit, a to je da nas pozivaju da shvatimo koliko su emocije pojedinaca važne. „Zato vas pozivam da zajedno gledamo filmove, da se prisetimo tih emocija koje smo zaboravili, jer smo se fokusirali na pandemiju i razne druge probleme”.

Festival su zvanično otvorili Đorđe Radaković i Sara Nikolić iz kolektiva Solidarna kuhinja. Radaković je zahvalio na pozivu da otvore festival, prošire mrežu solidarnosti i učestvuju u zajedničkom građenju slobodne zone.

„Smatramo da je jako važno da naglasimo da ovaj poziv ni Sara ni ja nismo dobili kao pojedinci, već ga vidimo kao priliku da u ime svih solidarnih sugrađana i sugrađanki predstavimo našu priču o samoorganizovanju kao i da ukažemo na rastući problem siromaštva u društvu i nebrige države prema najugroženijima. Kada je prošle godine uveden policijski čas, uvideli smo da ljudi imaju poteškoća da prežive i da se prehrane”,  izjavio je Radaković. „Tada je nas nekoliko, među kojima je bio i jedan profesionalni kuvar, rešilo da uradi ono što može – napravili smo 30 obroka i podelili ih, nakon čega je svako od nas pozvao svoje prijatelje da se pridruže. Imali smo sreće da imamo solidarne prijatelje i zajedno smo uspeli da napravimo jezgro ove organizacije.”

On je naveo kako se obroci pripremaju u kuhinjama više od 250 aktivista i svake srede, subote i nedelje dovoze do Vukovog spomenika te da, „za razliku od narodnih kuhinja koje procenjuju ko je gladan, a ko nije” u Solidarnoj kuhinji obrok dobija svako ko dođe.

Njegova saradnica Sara Nikolić dodala je da ljudi nisu gladni i ne spavaju na ulici zbog oskudice ili zbog toga što su „lenji” i „nesposobni”, već zbog načina na koji su naši politički i ekonomski sistemi izgrađeni i negovani.

„Izgradili smo svet u kome hrana nije ljudsko pravo i osnovna potreba, već privilegija. Mi verujemo da je odgovor solidarnost, a ne milosrđe ili dobročinstvo. Kroz solidarnost prepoznajemo da smo svi deo iste političke zajednice i da moramo delovati zajedno kako bismo naša društva učinili pravednijima, a naše živote dostojanstvenijim”, poručila je Sara Nikolić. „Proglašavamo Slobodnu zonu otvorenom i pozivamo vas da uživate u filmu koji će vam sigurno otvoriti apetit. A kada se svetla ponovo upale, ne zaboravimo da preispitamo društvenu i sopstvenu odgovornost u zajedničkoj borbi za slobodu od gladi.”

Do 9. novembra, u deset bioskopskih dvorana Beograda, Novog Sada i Niša u 12 programskih celina biće prikazano još 61 celovečernje i više od 20 kratkih ostvarenja.

U festivalskom duhu, Slobodna zona i ove godine nudi znatno više od samog filmskog programa. Gosti Slobodne zone razgovaraće sa publikom nakon projekcija svojih filmova: italijanski reditelj Roberto Salinas (Plesač sa Kube), ruski rediteljski dvojac Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), albanski autor Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), švedski reditelj Fredrik Gerten (Zlato Johanesburga), hrvatska glumica Gracija Filipović (Murina), hrvatska rediteljka Tiha Gudac (Žica), Grupa Škart (Duga resa), srpska rediteljka Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru), hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina (Čekaj me)  i iranska rediteljka Firuze Hosrovani (Radiograf jedne porodice).

U okviru pratećeg programa Kompas, u Dvorani kulturnog centra Beograda i Kulturnom centru Novog sada biće organizovane panel diskusije koje će dodatno produbiti teme o kojima hrabro govore odabrani filmovi Slobodne zone.

Grupa autora govoriće o svojim filmovima u okviru programa „Naše razlike su naša snaga” i „The Future Is Here”. Kanadska autorka Lusi Voker održaće onlajn master klas „Kako ispričati priču”, nakon projekcije svog najnovijeg dokumentarca, „Dovedite svoju brigadu”.

Tematski povezane sa filmskim svetom, biće organovane i promocije tri knjige: „Viskonti: Uvid u krvi i mesu” Aleksandra Garsije Ditmana, „Radnja mešovite robe” Branka Vučićevića, „Žena s drugog kata” Jurice Pavičića, kao i onlajn radionice Digitalnog propelera, regionalna konferencija podcast meeting i mala škola bontona „Kako se gleda film”. Više detalja o programima i satnicama možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs.

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere.

Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

Deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Foto: Olivera Inđić

The post Slobodna zona: Heroj se postaje kroz patnju, solidarnost i posvećenost istini appeared first on Kulturni kišobran.

Osvrnuvši se na biografske filmove otvaranja i zatvaranja, dokumentarac o Entoniju Bordejnu, odnosno igrani film Spenser o princezi Dajani, Petrović je rekao: „Odluku smo doneli jer se radi o jednoj vrsti ekskluziviteta. Film Drumski trkač: Entoni Bordejn publika će moći da vidi samo na svečanom otvaranju i on ne ide u bioskopsku distribuciju, niti će biti u onlajn ponudi, a film kojim zatvaramo ima svetsku bioskospsku premijeru 5. novembra, dok će publika u Nišu, Novom Sadu i Beogradu moći da ga pogleda već 9. novembra.”

Odabir ovih filmova, prema njegovim rečima, odlično detektuje ono u kakvom svetu živimo a to je svet bez heroja ili sa malo heroja, svet u kojem imamo jaku potrebu za njima. Selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i selekcije 14+ Branka Pavlović osvrnula se na ovaj takmičarski program.

„Film koji je ključan za čitavu selekciju tj. za moj izbor je film Hrabrost Alekseja Palujana, beloruskog reditelja koji je završio režiju u Nemačkoj. Film govori o protestima prošlog avgusta u Belorusiji ali i o jednoj bitnijoj stvari: glavni junaci su troje pozorišnih umetnika koji su odlučili da se društveno, politički i lično angažuju. Drugi film koji je važan danas, možda i više nego ikad, iako se bavi stvarima od pre 80 godina, jeste Šper ide u Holivud izraelske rediteljke Vanese Lape, politički triler napravljen od dokumentarnog materijala. Film je nastao iz dokumentarnog materijala koji je Endrju Birkin snimio sa Albertom Šperom 1971. i 1972 .gde je Šper pokušao da opere svoju biografiju. Videćete koliko je tanka linija između istine i poluistine odnosno nečega što se danas zove fake news. Moj lični favorit je 217 minuta dugačak film Profesor Bahman i njegovi časovi Marije Špet, o tome koliko je bitno, od najranijih dana, imati osobe koje ne samo da razumeju vas već i to kako opstati i preživeti u svetu koji nije uvek fin i ljubazan prema nama. Marija Špet je beskompromisno napravila film u trajanju od tri i po sata, ali verujem da nećete trepnuti dok ga budete gledali.

O nagradama u Međunarodnom takmičarskom programu odlučivaće žiri u sastavu: Miroljub Stojanović, Nebojša Slijepšević i Jurica Pavičić.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog takmičarskog programa Horizonti Balkana, izdvojio je jednu temu koja se provlači kroz skoro sve filmove: „Ono što Slobodnu zonu čini posebnom u odnosu na druge human rights festivale je baš ta sloboda, ne samo u izboru tema i kvaliteta već i u tome da koju god temu da uzmemo i koliko god važna bila, jako važan faktor su emocije pojedinaca odnosno junaka u filmovima. Tako je i ovaj put.”

U Horizontima Balkana dominantno je pitanje šta je prvo: da li emocije pojedinca pokreću na socijalnu angažovanost, odgovornost i rešavanje problema ili obrnuto, da li problemi koji nas okružuju proizvode neke emocije kod pojedinaca, naveo je Bakrač. „Tu je i pitanje slobode koje je vrlo zastupljeno u međunarodnoj selekciji, a u regionalnom programu izdvaja se u filmovima Slobodnim stilom za Montenegro Ardita Sadikua i Žica Tihe Gudac, dok se na malo drugačiji način tretira i u filmu Između dve zore turskog autora Selmana Nadžara. Hrvatski film Murina Antoanete Alamat Kusijanović super zaokružuje priču o tome koliko su nam emocije važne, koliko često na njih zaboravljamo i koliko, šta god da gledamo uvek možemo naći nešto angažovano, važno, što je bitno za ovaj trenutak i shvatiti da su emocije ono što pokreće te teme.”

Žiri ove selekcije čine Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arneliju.

Kompas, debatni program Slobodne zone, osim u Beogradu ove godine će prvi put biti organizovan i u Novom Sadu, a o njemu je govorio urednik programa Ivan Milenković.

„Ove godine usredredili smo se na nasilje, odnosno na različite vrste nasilja. Tu je vojno nasilje, predstavljeno u filmu Prve 54 godine: Skraćeni priručnik za okupaciju, zatim nasilje nad prirodom, a samim tim i ljudima u filmu Ja sam Greta, nad nemoćnima ili makar nemoćnijima u filmu Zabavi je došao kraj, i najzad u serijalu Kolaži o laži imamo nasilje u javnom prostoru, nasilje laži”, naveo je Milenković. Nakon projekcije pomenutih ostvarenja biće organizovani razgovori o temama kojima se bave, sa ciljem da se o temama koje pokreću dodatno i temeljnije govori, kao i da im se da lokalni kontekst.

Studentkinje Tamara Milošević (FMK) i Anja Kovačević (FDU) predstavile su novinu ovogodišnjeg festivala, programsku celinu Sonar, koja će se narednih godina snažnije razvijati kao integralni deo festivala.

„Ideja Sonara je da se fokusira na dokumentarni format danas, koji je nastao pojavom društvenih mreža, kao i da se osvrne na razliku između dokumentarizma nekad i danas”, objasnila je Kovačević. U fokusu ovog programa tako će biti sadržaji koji se stvaraju i gledaju na platformama kao što su YouTube, Instagram, Facebook ili TikTok.

„Ovo je prvo izdanje Sonara i selekcija je zasnovana na pet različitih kategorija sadržaja koji možemo probaći na veb platformama. To su poezija, putovanje, storiteling, dokuveb i vlog”, dodala je Milošević. Prema njenim rečima, često mislimo da je sav taj sadržaj nedovoljno kvalitetan, a ovim programom žele da skrenu pažnju na to kako da se u moru sadržaja orjentišemo i pronađemo kvalitet.

Gosti festivala, koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Roberto Salinas (Plesač sa Kube), Firuzeh Hosrovani (Radiograf jedne prodavnice), Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), Frederik Gerten (Zlato Johanesburga), Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), Tiha Gudac (Žica), Damir Markovina (Čekaj me), Gracija Filipović (Murina), Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru) i Lusi Voker kao virtuelna gošća koja će održati master klas preko Zuma posle projekcije filma Dovedite svoju brigadu, u okviru Zelene zone. Nebojša Slijepčević biće host Kompasa dok će Sonar ugostiti autorski dvojac emisije Marka žvaka.

Ulaznice za festival već su puštene u prodaju, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. 

Foto: Promo

The post 17. Slobodna zona: Angažovane teme koje pokreću emocije appeared first on Kulturni kišobran.

Zagađeni vazduh i zatrovane vode, rizični uslovi rada i otkazi bez najave, mladi u raskoraku između želja i mogućnosti, kao i oni koji odlaze na Zapad u potrazi za snom, seksualna zlostavljanja u filmskoj industriji… Zvuči poznato?

U okviru izuzetno bogate i raznovrsne selekcije ovogodišnjeg filmskog festivala Slobodna zona biće prikazani i dokumentarci inostranih autora sa temama koje i te kako rezoniraju i sa nama i našom turbulentnom svakodnevicom.

Zlato Johanesburga

Fredrik Gerten, švedski autor veoma potresnog dokumentarca Izbačeni prikazanog na Slobodnoj zoni 2019, ovoga puta predstaviće na festivalu film Zlato Johanesburga (Jozi Gold) koji je snimio sa Silvijom Volenhoven. Njih dvoje uputili su se u Johanesburg da naprave priču o baki aktivistkinji koja se bori protiv rudarske industrije. Naime, nakon što je u rudnicima Johanesburga iskopana skoro trećina celokupnog zlata na svetu, zlata je ponestalo, rudnici se raspadaju i gradu preti ekološka katastrofa zbog nagomilanog radioaktivnog otpada koji zagađuje vazduh i truje vodu. A baka Mariet Liferink odlučna je da prisili industriju zlata da počisti svoj opasni nered.

Zlato Johanesburga biće prikazano u okviru pratećeg programa Zelena zona, uz ostvarenja Starac i roda Tomislava Jelinčića i Snežni leopard Mari Amige.

Zabavi je došao kraj

Epidemija virusa korona dovela je do ekspanzije fenomena gig ekonomije i stvorila tržište frilenserske radne snage čija je vrednost pet biliona dolara na svetskom nivou! Milioni ljudi danas rade onlajn u sistemima koje neki nazivaju i digitalnim feudalizmom, zavedeni obećanjem nezavisnosti i kontrole nad svojim radnim vremenom i primanjima, ali realnost je nešto sasvim drugo. U filmu kanadske autorke Šenon Volš Zabavi je došao kraj (The Gig Is Up) radnici Ubera, Amazona i mnogih drugih platformi sa četiri kontinenta govore o obećanom sjaju i dobijenoj bedi: rizičnim uslovima rada, plati koja se menja bez obaveštenja, otpuštanjima bez najave.

Film će biti prikazan u okviru pratećeg programa EU zona promena. U ovoj selekciji još su i Povratak u Rems Žan-Gabrijea Perioa, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju Avija Mograbija i Izgubljeno ostrvo Svetlane Rodine i Lorana Stupa.

Slučaj: Ti 

Do koje mere je prihvatljivo forsirati glumce u ime kinematografije? I u kom trenutku se pređe ta granica između glume i zlostavljanja? Na ova pitanja pokušava da odgovori šest mladih glumica koje su na audicijama seksualno zlostavljane i uznemiravane, udarane, neprikladno dodirivane i primoravane da se svuku. Među njima je i nemačka rediteljka Alison Kun, koja u filmu Slučaj: Ti (The Case You) istražuje kako su ova traumatična iskustva uticala na njihove živote danas.

Slučaj: Ti deo je pratećeg programa Ženska linija, zajedno sa ostvarenjima Radiograf jedne porodice Firuze Hosrovani, Mala mama Selin Sjame i Slušajte pažljivo Gunar Hal Jensen.

Plesać sa Kube

Talentovani petnaestogodišnji baletski igrač Aleksis primoran je da napusti rodnu Kubu i sa roditeljima ode na Floridu. Iako je primljen u tamošnju prestižnu baletsku školu, nedostaju mu prijatelji i devojka, oseća se usamljeno jer ne govori dobro engleski, a njegov kubanski stil igre ne podudara se sa američkim. Pošto mu se roditelji žrtvuju i rade prekovremeno da bi mu obezbedili školovanje, Aleksis zna da brzo mora da pronađe svoje mesto u snobovskom svetu američkog baleta, ali istovremeno pokušavajući da ostane veran svojim korenima.

Sem Plesača sa Kube Roberta Salinasa u okviru pratećeg programa 14+ biće prikazani i STOP! Zemlja Katerine Gornostai i Ja nikada ne plačem Pjotra Domalevskog.

Begunac

Dansko-francuski autor Jonas Poher Rasmusen snimio je dokumentarni animirani film Begunac (Flee) o svom bliskom prijatelju i školskom drugu, koga upoznajmo po pseudonimu Amin Navabi. Ovaj tridesetšestogodišnji uspešni akademik bori se sa bolnom tajnom koju je skrivao dvadeset godina i koja preti da uzdrma njegov i život njegovog budućeg muža. Amin sada prvi put priča o svom neverovatnom životnom putovanju od kada je kao dete izbegao iz Avganistana i pokazuje kako je samo kroz suočavanje sa prošlošću moguće isklesati svoju budućnost.

Budućnost

Prema mišljenju mnogih, najbolji reditelji koje je Italija iznedrila poslednjih godina, Pjetro Marčelo (Martin Eden), Frančesko Munci (Crne duše) i Aliče Rorvaher (Srećan kao Lazaro), krenuli su na put širom Italije tokom februara prošle godine da snime i sakupe utiske mladih ljudi iz svoje zemlje. Ispitivali su ih o budućnosti – budućnosti onih rođenih posle 2000. godine. Tinejdžeri iz svih delova zemlje i svih društvenih slojeva, pričali su o mestima na kojima bi voleli da žive rastrzani između mogućnosti koje ih okružuju, snova o onome što bi želeli da postanu, straha od neuspeha i prepreka koje se nadaju da će savladati.

Begunac i Budućnost biće prikazani u okviru pratećeg programa Zona bez granica u kojem su još Lucu Aleksa Kamilerija, Bez kajanja Šarifa Korvera, Frida Aleksandre Odić, Leto soula Kvestlava i Duga resa u produkciji Škarta.

Sve ove filmove bioskopska publika moći će da pogleda od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nakon toga, deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ulaznice za festival već su puštene u prodaju, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala.

Foto: Promo

The post 17. Slobodna zona: Filmski odgovori na svetske (i lokalne) probleme appeared first on Kulturni kišobran.

Od regionalnih ostvarenja nagrađenih na festivalu u Kanu, preko uzbudljivih, ličnih i političkih priča do balkanskih glumačkih zvezda nominovanih za Oskara, ovogodišnji takmičarski program Filmskog festivala Slobodna zona od 4. do 9. novembra donosi na desetine angažovanih dokumentarnih i igranih arthouse filmova koje će priliku da pogleda imati publika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Deo filmskog programa biće dostupan na sajtu KinoKauch od 10. do 20. novembra.

Međunarodna selekcija

U Međunarodnoj selekciji selektorke Branke Pavlović, pored Najlepšeg dečaka na svetu i Najgore osobe na svetu, svoje predstavljanje imaće i ostvaranje Alef rediteljke Ive Radivojević, koje tragom Borhesove književne magije kreira pravi film-esej. Treba svakako pomenuti i izvanredan nemački dokumentarac Profesor Bahman i njegovi časovi, koji više izgleda kao sociološka studija o savremenom obrazovanju nego dokumentarni film.

Film Balada o beloj kravi delom jeste na tragu savremene iranske kinematografije koja se osvrće na pojedinca u represivnom sistemu i na zanemarene lične potrebe usled religijskih normi, dok je sa druge strane univerzalan primer lične drame i borbe. Rediteljski dvojac Marjam Mogadam i Behtaš Senaiha uvlače gledaoce u jednu dramu punu krivice, tugovanja i borbe, jer se život glavne junakinje preokreće kada sazna da njen muž nije kriv za zločin zbog kojeg je pogubljen. Tada ona započinje tihu bitku protiv bezobzirnog sistema zarad sebe i svoje kćeri.

Dokumentarnim filmom Šper ide u Holivud predstaviće se izraelska rediteljka Vanesa Lapa. Nadimak Hitlerovom arhitekti Albertu Šperu bilo je „dobri nacista“. Kako je čovek koji je bio jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlasti i „gospodar“ koji je odlučivao o životima 12 miliona robova uspeo da dobije taj nadimak? To je tema ovog dokumentarca: Pokušaj Alberta Špera da 1971. godine opere sopstvenu prošlost holivudskom adaptacijom svojih najprodavanijih memoara iz rata Unutar Trećeg rajha.

Horizonti Balkana 

Ivan Bakrač, selektor programa Horizonti Balkana pretstaviće nam najinteresantnije agnažovane filmove iz regiona.

Pored filma Murina, koji je na Kanskom festivalu osvojo Zlatnu kameru, predstaviće se i bugarski film Žene zaista plaču u kojem glavnu ulogu igra Marija Bakalova, sada vrlo popularna glumica koja je ove godine bila nominovana za Oskara za sporednu žensku ulogu. Bugarski autorski duo filma Žene zaista plaču, Vesela Kazakova i Mina Mileva, pokušale su još jednom da ukažu na to do da živimo u društvu u kom se reč „rod“ nije odomaćila. Ovaj film je ženska potraga za empatijom i iskonskim razumevanjem, ali se čini da grupa žena prikazana u filmu to može očekivati samo u svom najužem krugu.

Slobodnim stilom za Montenegro auntentična je priča albanskog plivača Tonina Đinija koji je, bežeći iz ubilačkog režima Envera Hodže, plivao Jadranom sve do Jugoslavije. On se danas do detalja priseća bekstva iz ideološki krvavog sistema.

Beogradska poslastica u okviru ove linije biće film Mi nismo pokrenuli vatru koji potpisuje Senka Domanović. Film govori o starim poznanicima koji nakon slučajnog susreta provode vikend zajedno.

Oni koje će veoma zahtevan i odgovoran posao imati ove godine jesu članovi žirija za regionalnu selekciju Horizonti Balkana: Hana Selimović (pozorišna, filmska i televizijska glumica iz Beograda), Dušan Kasalica (crnogorski režiser, član Evropske filmske akademije) i Aliriza Arenliu (bivši direktor Dokufesta iz Prizrena, profesor na Univerzitetu u Prištini).

O najboljem filmu u Međunarodnoj selekciji odlučivaće Nebojša Slijepčević (hrvatski režiser, osvajač Srca Sarajeva na Sarajevskom filmskom festivalu, dva puta nagrađivani na ZagrebDoxu, bio u užem izbor za Evropsku filmsku nagradu sa filmom Srbenka), Miroljub Stojanović (urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije), kao i Jurica Pavičić (hrvatski romanopisac, scenarista, pisac kratkih priča i novinar).

Prateći program

Osim bogatog filmskog programa, publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja, gde će imati priliku da se bliže upoznaju i razgovaraju i sa brojnim drugim ličnostima iz sveta filma i medija.

Tako će u  ponedeljak, 8. novembra u 18 časova u knjižari Delfi SKC biti održana i promocija knjige Jurice Pavičića Žena s drugog kata koju Slobodna zona organizuje zajedno sa Izdavačkom kućom Laguna, a u kojoj će pored autora učestvovati Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac) i Tanja Vučković (moderatorka).

Takođe, u okviru pratećeg programa Slobodne zone, čuvenog Kompasa, gost će biti Nebojša Slijepčević, režiser serijala Kolaži o laži. Panel diskusija sa gostima nakon projekcije održaće se 8. novembra u 11 časova u DKC-u. Kao i svake godine, Kompas će ugostiti zanimljive sagovornike iz domaće i regionalne javne sfere, među kojima će ove godine biti Maja Sever (novinarka, Zagreb), Ana Martinoli (Beograd, Fakultet dramskih umetnosti), Marko Miletić (urednik portala Mašina, Beograd) pomenuti Jurica Pavičić i mnogi drugi.

Kompas Slobodne zone, debatni program koji uređuje Ivan Milenković prvi put ove godine imaće i svoje novosadsko izdanje u Kulturnom centru Novog Sada, uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Foto: Promo

The post Žestoka konkurencija: Pogledajte takmičarski program 17. Slobodne zone appeared first on Kulturni kišobran.