U susret 2022. godini kada će Novi Sad postati Evropska prestonica kulture, Srpsko narodno pozorište u saradnji sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ pripremaju za Doček 31. decembra predstavu „Tesla, izumetnik“, po romanu Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama“, čiju  režiju potpisuje Nebojša Bradić.

„Drama „Tesla, izumetnik”, kao i Pištalov roman kojim je inspirasna, nije biografska rekonstrukcija jednog života, već priča koja se uspostavlja kao paradigma slike savremenog sveta. U tom svetu se vodi večita borba između onih koji vide dalje i dublje, koji ispod pojavnih oblika naslućuju moćne sile koje žele da oslobode i onih drugih, čiji se uvid u snagu tih sila ograničava na potrebu da ih kontrolišu i nadziru. Tesla u drami stvarnost detektuje intuicijom, pa ga zbog toga imenujemo onako kako je to svojevremeno učinio Laza Kostić. Otuda baš ovakav naslov komada, otuda upotreba Kostićevski smele kovanice sastavljene od dve reči – izumitelj i umetnik“ istakao je Bradić.

U predstavi igraju: Marko Marković, Miroslav Fabri, Jugoslav Krajnov, Tijana Marković, Višnja Obradović, Alisa Lacko, Milan Kovačević, Sanja Krajnov, Aleksandar Gajin, Peđa Marjanović, Miodrag Petrović, Dragan Kojić, Grigorije Jakišić, Jovan Živanović, Ivana Vukčević, Aleksandra Pleskonjić, Stefan Beronja, Katarina Bradonjić, Tijana Milovanov.

Scenograf je Miodrag Tabački, kostimografkinja Staša Jamušakov, dok muziku za predstavu komponuje Aleksandra Vrebalov. Dramaturg na predstavi je Aleksandar Milosavljević.

Deo predstave, publika će imati priliku da pogleda za Doček 2022, 31. decembra na Trgu slobode, dok je zvanična premijera zakazana za 22. januar.

„Kafka machine“ premijerno u decembru

Predstavu „Kafka machine“ u adaptaciji i dramatizaciji Kate Đarmati, i režiji Veljka Mićunovića, publika će imati priliku, premijerno da pogleda u decembru.

Reditelj Veljko Mićunović ističe da je Kafka vešto uočavao probleme sa kojima se suočava običan čovek u svakodnevnom životu, te je stvorio jedan nadrealni svet koji štima po nadrealnim pravilima i to se do danas nije promenilo.

„Taj paradoks stvara ogromnu tenziju u svim njegovim delima, čak i u onim nedovršenim gde se njegovi junaci nalaze u stalnom unutrašnjem konfliktu i intenzivnoj borbi protiv neke više sile koja ih nadilazi, a koja je stalno prisutna.  Živimo u doba lakog pristajanja. Krijemo se iza lažnih identiteta. Pretvorili smo se u profile na društvenim mrežama. Iluzije su potrošene. Ideologije su zloupotrebljene. Krećemo se u svetu koji je crn, jednostavan, surov i apsurdno duhovit. Tu nema komplikovanih konflikata. Nema mučno moralno-poučnih dilema. Nema velikih filozofskih odluka. Kritika sistema (koji je ujedno i najveći antagonista u svim Kafkinim delima) postaje jasna onda kada se otkrije da baš ta mašina, ona koja nas melje, ipak ne može da funkcioniše bez nas“, rekao je Mićunović.

U predstavi igraju: Aljoša Đidić, Radoje Čupić, Draginja Voganjac, Marija Medenica, Jovana Mišković, Dušan Vukašinović, Igor Greksa, Marko Savić.

Scenograf je Željko Piškorić, kostimografkinja Marija Marković, a muziku za predstavu radi Irena Popović.

Foto: Srđan Doroški

The post SNP počeo rad na dve nove predstave appeared first on Kulturni kišobran.

Ove reči krasile su naslovnu stranu lista “Pozorište” prvog pozorišnog lista u Srbiji, koji je počeo da izlazi na današnji dan, 7. januara, pre 146 godina.

List je pokrenulo Društvo za SNP. Izlazio je jednom godišnje kao prikaz protekle sezone  pozorišta. Uređivao ih je Antonije Hadžić. Od  novembra 1909. list uređuje Jovan Grčić; prvo kao  “Pozorište”, a zatim list menja ime u “Novo Pozorište”.  Tokom ratova rad lista, kao i samog pozorišta  je zaustavljen. Početkom sezone 1968/69. list je ponovo pokrenut i od tada stalno izlazi.

Izdavala ga je štamparija pozorišta Štamparski pogon Srpskog narodnog pozorišta. Od 1872. pozorište je pokrenulo ediciju Zbornik pozorišnih dela, u kojoj su objavljivana domaća dramska dela i prevodi stranih drama koja su se nalazila na repertoaru.

Srpsko narodno pozorište je osnovano 1861. godine u Novom Sadu. Bilo je organizovano kao nacionalna ustanova, koja je imala zadatak da očuva srpski jezik u tadašnjoj Austrougarskoj. Jedan od ljudi koji je učestvovao u osnivanju pozorišta je pesnik Jovan Jovanović Zmaj.

Prvi upravnik bio je Jovan Đorđević, koji kasnije osniva Narodno pozorište u Beogradu i u njega dovodi deo ansambla iz Novog Sada.

Pozorište je sve do Drugog svetskog rata kuburilo sa finansijama, predstave su igrane u nekoliko tipiziranih dekora, koji su bili više dekoracija nego prava scenografija.  Po izbijanju rata biva privremeno izmešteno u Smederevo. U Smederevu je došlo do ekplozije i tada je preminulo sedamnaest glumaca.  Preživeli ostatak teatra uz saglasnost Ministarstva prosvete odlazi u Pančevo gde je preimenovano u Dunavsko narodno pozorište. Tu ostaje do kraja rata.

Srpsko narodno pozorište osnovalo je 1947. godine Operu, a 1950. Balet.  Zajedno sa Operom osnovana je i Srednja pozorišna škola sa smerovima za glumu i balet.

Ovog meseca u ovom pozorištu možete pogledati predstave : “Svetozar”, “Ženidba”,  ”Nebeski odred”, “Džandrljiv muž”, “Ana”, “Bilbord”, “Hepi end” i
“Antigona 1918”. Takođe, biće održani i koncert Opere SNP-a i Big Benda Novog Sada pod nazivom “Disko opera”.

Piše: Ksenija Stojiljković

The post Pozorište – prvi srpski pozorišni list appeared first on Kulturni kišobran.