EP „Deception“ sadrži dve trake „Deception“ i „I Don’t Wanna“ i predstavlja spoj nekoliko žanrova, hipnotičnog groove techna i euforičnih elemenata.

Tara Bluu potpuno sama producira svoju muziku, a izdavačka kuća Mascom, kao jedan od vodećih domaćih lejbla, je među prvima prepoznao njenu muziku kao najvećeg talenta na DJ sceni u poslednjih 10 godina.

Muzika Tare Bluu dostupna je i na Beatportu, vodećoj svetskoj platformi za elektronsku muziku i DJ distribuciju, gde njen debitantski EP već pronalazi put do publike van regionalne scene.

Iako veoma mlada, Tara Bluu iza sebe već ima jasno formiran senzibilitet i pristup muzici koji spaja energiju pokreta, ritam i emocionalnu dinamiku plesnog podijuma. Sa više od 18 godina posvećenih sportu i iskustvom u plesu, telo i pokret imaju centralnu ulogu u njenom umetničkom izrazu. Kao DJ i producentkinja, muziku doživljava kao spoj instinkta, kontrole i fizičkog osećaja ritma, zbog čega njeni setovi često deluju imerzivno, intenzivno i promišljeno. Inspiraciju pronalazi u sportu, estetici video-igara i savremenoj klupskoj kulturi, gradeći zvuk koji istovremeno nosi sofisticiranost, fluidnost i snažnu energiju.

EP „Deception“ dostupan je preko streaming servisa.

Foto: Mladen Milinović

The post Tara Bluu, nova tehno zvezda domaće DJ scene appeared first on Kulturni kišobran.

Na programu će biti “Wolf Children” (11-12. april), “Summer Wars” (9-10. maj), “All You Need Is Kill” (30-31. maj), “The Girl Who Leapt Through Time” (13-14. jun). Svi filmovi počinju u 19 časova, prikazuju se na japanskom jeziku sa engleskim titlovima u zadivljujućoj 4K rezoluciji.

Ulaznice su već sada dostupne na blagajnama i sajtu cinestarcinemas.rs

“Wolf Children”, dobitnik 6 “Tokio Anime” nagrada, prikazuje se  11. i 12. aprila 2026. U ovom restaurisanom  ostvarenju studentkinja Hana se zaljubljuje u „čoveka-vuka“ i zajedno dobiju dvoje dece koji su pola ljudi a pola vukovi: Ame i Juki. Srećan, ali skroman život mlade porodice naglo se prekida kada otac tragično pogine tokom lova. Nakon što se muči sa odgajanjem dece u užurbanom gradu, Hana hrabro odlučuje da se preseli u trošnu kuću na selu, nadajući se da će njena deca jednog dana sama izabrati svoj put ka sreći,  bilo kao „ljudi“ ili „vukovi“. Od reditelja nominovanog za nagradu Oskar, Mamorua Hosode, publika dobija priiku da ponovo otkrije “Wolf Children” na velikom platnu.

“Summer Wars”, koji ima 7  “Tokio Anime” nagrada  i nagradu za najbolji animirani film Japanske filmske akademije, očekuje publiku 9. i 10. maja 2026. restaurisan u zadivljujućoj 4K rezoluciji.  – Kendži je stidljivi honorarni moderator za OZ, virtuelni svet koji pokreće svakodnevni život, sve dok ga lepa i popularna Natsuki ne angažuje da joj glumi dečka. Dok se predstavlja kao imućni udvarač pred Natsukinom porodicom, Kendži otkriva da je odmetnuti A.I. program ukrao njegov onlajn identitet, te biva optužen za hakovanje OZ-a i izazivanje katastrofa u stvarnom svetu. Kako razaranje u OZ-u baca Natsukinu porodicu u haos, Kendži mora da ujedini svoje novostečene veze kako bi sprečio nadolazeću sajber apokalipsu. Od reditelja nominovanog za nagradu Oskar, Mamorua Hosode, stiže za sve ljubitelje anima “Summer Wars” na velikom platnu.

Film novije produkcija, iz 2025,“All You Need Is Kill” prikazuje se 30. i 31. maja 2026. U vremenskoj petlji tokom invazije vanzemaljaca, snalažljiva, ali izolovana mlada žena mora da se snalazi u ponavljanju smrti sve dok se ne sretne sa stidljivim mladićem zarobljenim u istom ciklusu. Zajedno se bore da se oslobode iz petlje. Režiju potpisuju Keničiro Akimoto i Jukinori Nakamura.

“The Girl Who Leapt Through Time” očekuje publiku  13. i 14. juna 2026. Od reditelja nominovanog za nagradu Oskar, Mamorua Hosode, dolazi ovaj restaurisan film koji je osvojio 6 “Tokio Anime” nagrada  i nagradu za najbolji animirani film Japanske filmske akademije.  Makoto je tipična tinejdžerka koja većinu dana provodi opuštajući se sa prijateljima. Jednog dana, dok žuri da se sretne sa svojom tetkom, zamalo da je udari voz, ali u poslednjem trenutku skoči unazad kroz vreme, pre nesreće. Odmah počinje da koristi svoju novootkrivenu sposobnost da ispravi svaku sitnu neprijatnost, od loših rezultata na ispitima do nespretnih ispovesti ljubavi. Međutim, suočena sa posledicama igranja sa vremenom, Makoto mora učiniti sve što može kako bi izbegla strašnu budućnost u koju se ne može vratiti.

Više informacija o ulaznicama dostupno je na sajtu cinestarcinemas.rs .

Foto: CineStar Cinemas Srbija

The post Anime vikendi za fanove u nekoliko gradova Srbije appeared first on Kulturni kišobran.

Who See je crnogorski hip-hop duo koji čine Dedduh (Dejan Dedović) i Noyz (Mario Đorđević).
Muzičari su koji već više od dve decenije uspešno grade prepoznatljiv zvuk i stav.

Njihova muzika spaja klasični hip-hop sa elementima reggaea, reggaetona i specifične primorske estetike. Tekstove su im istovremeno duhoviti, društveno svesni i beskompromisno iskreni.

Od prvih izdanja s početka 2000-ih, Who See su izrasli u jedno od ključnih imena regionalne urbane
scene. Albumi poput Sviranje kupcu, Krš i drača, Nemam ti kad, Pamidore i Kako jeste i kako je moglo
doneli su im vernu publiku i status benda koji ne pristaje na kompromise, ni u zvuku ni u poruci.

Širu regionalnu i međunarodnu pažnju Who See su privukli osvajanjem MTV Adria nagrade za
najboljeg regionalnog izvođača. Popularizovao ih je i nastup na Pesmi Evrovizije 2013. godine, gde su predstavljali Crnu Goru pesmom „Igranka“.

Dizajn: Alek

The post Hip-hop duo Who See stiže u Novi Sad appeared first on Kulturni kišobran.

Igra se u sklopu umetničko-edukativnog programa „Glasovi razlike: Žene, scena, otpor“. 

Predstava govori o ženama u logoru Crveni Krst u Nišu za vreme Drugog svetskog rata, njihovom bekstvu, njihovoj solidarnosti i hrabrosti i vrednostima koje su nosile.

Donosi snažnu, emotivnu priču o hrabrim logorašicama Nadi Tomić, Jelisaveti Aneti Andrejević i Milki Protić, koje su učestvovale u pripremama za veliko bekstvo iz logora 2. decembra 1942. godine, ali i o drugim ženama u toj sobi.

Smeštena u prostor jedne zatvorske sobe, predstava osvetljava ne samo istorijski značajan trenutak otpora nacističkoj okupaciji, već i intimne priče žena koje su, uprkos strahu, zadržale veru, snagu i solidarnost. Kroz njihove lične ispovesti i međusobne odnose, publika dobija uvid u žensku perspektivu borbe, hrabrosti i nade u najtežim uslovima. 

Omaž borbi za slobodu

Predstava je omaž ženskoj istrajnosti i borbi za slobodu. Na 80 godina postojanja AFŽ-a kroz predstavu dat je glas ženama koje su među prvima stupile u antifašističku borbu kako bi sačuvale njihovo postojanje od zaborava. 

Koncept i režiju potpisuje Dragana Jovanović. Igraju Milica Nikolić, Hristina Tonić, Milena Stefanović, Sara Plazinić Nikolić, Marija Virijević, Tatjana Nikolić i Marta Stanojević.

O DAH Teatru

DAH Teatar – Centar za istraživanje kulture i društvenih promena je nezavisno, profesionalno pozorište i umetnički kolektiv koji već 34 godine, spajajući teatar, ples i vizuelne umetnosti, stvara sa misijom da kroz posvećen timski rad kreira smelu pozorišnu umetnost koja inspiriše i podstiče ličnu i društvenu transformaciju.

O Centru za devojke

Centar za devojke iz Niša je organizacija koja je već 27 godina posvećena osnaživanju dece, devojaka i žena kroz podršku, edukaciju, umetnost i aktivizam, povezujući  ženska prava, kreativni izraz i društveni angažman, gradeći feminističku zajednicu koja se protivi nasilju, diskriminaciji i nejednakosti. Promoviše vrednosti raznorodnosti, solidarnosti i kolektivnog stvaranja, verujući da su različiti identiteti, iskustva i perspektive temelj društvene promene.

Zajedničkim projektom DAH Teatar i Centar za devojke žele da povežu publiku sa feminističkim i antifašističkim temama kroz pozorišnu formu i usmere na osnaživanje prava žena kroz kreativno izražavanje i dijalog i kreiranje prostora za međusobnu podršku i povezivanje. Kroz stvaralačke prakse projekat doprinesi unapređenju ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ulaz je besplatan.

Foto: Luka Niciforović

The post „Ženska soba“: Predstava o ženama u logoru Crveni Krst appeared first on Kulturni kišobran.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1. juna do 10. avgusta 2025. godine i obuhvatilo je devet dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf, Alo i Nova), centralne informativne emisije pet televizija sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV B92, TV Happy), kao i 20 najposećenijih portala.

Ove godine beleži se još negativnije i problematičnije izveštavanje u odnosu na 2018. godinu kada je CEPROM sproveo prvo istraživanje medijskog izveštavanja o deci, što pokazuje da se negativni trendovi intenziviraju iz godine u godinu.

Mediji nezainteresovani za decu, već za negativno

O nezainteresovanosti medija za ovu društvenu grupu najbolje svedoči podatak da svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u svojim centralnim informativnim emisijama prilog o deci emituje u proseku tek svakog petog dana (0,18 priloga po televiziji dnevno), dok dnevne novine objave prosečno 1,4 teksta po izdanju.

Neograničen prostor na portalima rezultirao je prosekom od 5,3 teksta po onlajn mediju na dnevnom nivou, ali veći broj objava u štampi i na portalima ne podrazumeva i bolju situaciju u odnosu na televiziju jer njihov sadržaj ukazuje na mnogo ozbiljnije probleme od nezainteresovanosti za decu kao temu.

Čak 71% tekstova o deci u onlajn medijima ima negativnu konotaciju, kao i 57,5% u dnevnoj štampi, što znači da su zlostavljanja dece, nesreće, nasilje i razni incidenti po pravilu teme kojima mediji daju prioritet.

Situacija je nešto bolja samo u slučaju televizija u kojima nešto manje od trećine priloga čine oni sa negativnom konotacijom, tačnije 30,2%.

Uspesi i dostignuća dece istovremeno se svode praktično na nivo statističke greške, posebno na portalima i u dnevnoj štampi, što stvara izuzetno nezdravu medijsku klimu koja ima negativan uticaj i na decu i na njihovu percepciju u javnosti.

Rekordno kršenje novinarskog kodeksa

Jedan od najproblematičnijih nalaza odnosi se na rekordno kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

Tako se u svakom petom tekstu na portalima i svakom desetom u dnevnoj štampi krše profesionalni i etički standardi prilikom izveštavanja o deci, dok se prekršaji ne beleže jedino u televizijskom izveštavanju.

Otkrivanje identiteta dece, povreda privatnosti, nepoštovanje dostojanstva i objavljivanje senzacionalističkih sadržaja najčešći su prekršaji Kodeksa novinara i novinarki Srbije prilikom izveštavanja o deci.

Senzacionalističko izveštavanje posebno je uočljivo u slučaju portala u kojima se deca najčešće koriste kao „mamac” jer se svaki incident koji uključuje decu iskoristi kao povod za priču zbog posebne osetljivosti publike prema ovoj društvenoj grupi.

Zanemaruje se najbolji interes deteta

Mediji u svom izveštavanju zanemaruju „najbolji interes deteta” kao jedan od principa Konvencije o pravima deteta, što najbolje ilustruje česta praksa njihove sekundarne viktimizacije jer načinom izveštavanja neretko nanose dodatnu štetu detetu koje je već pretrpelo određeno nasilje, zlostavljanje ili nesreću.

To se najčešće radi otkrivanjem detalja koji narušavaju dostojanstvo deteta, kao i nedozvoljenim otkrivanjem njihovog identiteta, najčešće indirektno, tj. objavljivanjem detalja koji omogućavaju prepoznavanje deteta, kao što su fotografije kuća, podaci o roditeljima, školi ili mestu stanovanja.

Dečiji glas ostaje nečujan

Istraživanje otkriva da se deca izuzetno retko pojavljuju kao sagovornici u medijima, što znači da se njihovo mišljenje ne tretira kao bitno u medijskom prostoru, čak i kada se teme odnose direktno na njih.

O njima i u njihovo ime po pravilu govore roditelji, nastavnici, predstavnici državnih institucija ili stručnjaci, dok dečiji glas ostaje nečujan. Tako se, primera radi, tek u svakom petom televizijskom prilogu čuje njihov glas, a slična situacija beleži se i u štampanim i onlajn medijima.

Zato ne čudi što izveštavanje o deci po pravilu nema ni adekvatnu analizu, ni kontekst neophodan za razumevanje teme, jer mediji retko istražuju uzroke i posledice problema o kojima izveštavaju, a još ređe moguća rešenja.

Na osnovu toga može se zaključiti da mediji ne izveštavaju o negativnim dešavanjima da bi inicirali neke pozitivne promene i poboljšali položaj dece u društvu, već se deca u takvim slučajevima zloupotrebljavaju u svrhe senzacionalizma.

The post Izveštavanje domaćih medija o deci: Negativno, neprofesionalno i bez dece appeared first on Kulturni kišobran.

Trideset reprodukcija dela velikana kao što su Dijego Velaskez, Fransisko de Goja, El Greko, Peter Paul Rubens, Hijeronimus Boš i drugi ovog leta biće predstavljene srpskoj publici kroz zanimljiv format izložbe „Prado na otvorenom“.

Galerija Matice srpske ovog leta postaje mesto susreta srpske i španske umetnosti. Dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske podsetila je prisutne da pored izložbe „Prado na otvorenom“ novosadskoj publici nedavno je predstavljena i izložba „Ateljei umetnika: Pogled iz fotografske arhive Instituta za kulturno nasleđe Španije“.

Zamenik direktora Muzeja Prado Alfonso Palasio Alvares objasnio je da je inicijativa za ovakvu izložbu proistekla iz želje da se kolekcija ovog muzeja predstavi i ljubiteljima umetnosti svih generacija koji nisu u mogućnosti da posete Madrid.

Inicijativu za dolazak izložbe „Prado na otvorenom“ u Novi Sad, Niš i Beograd preduzela je Ambasada Kraljevine Španije u nadi da će ona biti mesto susreta dve temperamentom slične kulture – španske i srpske. Ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji Nj. E. gospodin Huan Hose Sans Aparisio objasnio je da se ove godine ambasada posebno aktivirala kako bi kulturu Španije približila srpskoj publici.

Izložba „Prado na otvorenom“ biće otvorena u Novom Sadu do 31. jula, nakon čega će u avgustu posetiti Niš, a u septembru i Beograd.

The post „Prado na otvorenom“ u Novom Sadu, Nišu i Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj projekat traje 24 meseca i uključuje 36 mladih kulturnih menadžera i umetnika, sa posebnim naglaskom na one iz ugroženih grupa, u seriju od 19 inovativnih i inkluzivnih obrazovnih, umrežavajućih i kulturnih događaja u javnim zelenim površinama. 

Projekat će direktno osnažiti i obučiti 20 mladih kulturnih menadžera i 16 umetnika iz Srbije i Mađarske za kreiranje inovativnih javnih kulturnih događaja u javnim zelenim površinama kroz 4 treninga i 2 studijska putovanja, omogućavajući im da organizuju 4 inovativna festivala.

Biće organizovane i 4 umetničke rezidencije u Srbiji i Mađarskoj, za mlade umetnike koji se bave umetnošću povezanoj sa prirodom (land art, bio art, bio muzika, instalacije, gastronomija, savremeni cirkus itd.). Rezultati ovih rezidencija biće povezani sa festivalima i time će doprineti njihovom inovativnom i inkluzivnom karakteru.

Krajnji rezultat aktivnosti biće organizovanje 4 inovativna, multidisciplinarna festivala u pograničnim gradovima i mestima, koji će privući oko 50.000 ljudi. Festivali će reflektovati principe inkluzije, inovacije, održivosti i zaštite životne sredine. Završna konferencija i „Priručnik za organizaciju događaja na javnim, zelenim površinama“ predstaviće rezultate projekta i nove načine inovativne i održive kulturne saradnje.

Projekat je podeljen u dve faze: prva faza uključuje selekciju učesnika (2 promotivna događaja), edukaciju (4 treninga) i pripremu (2 studijska putovanja i 4 umetničke rezidencije), dok druga faza obuhvata implementaciju 4 festivala i jedne konferencije. Rezultat prve faze biće formiranje mreže mladih menadžera i umetnika iz Srbije i Mađarske, koji će kreirati 4 festivala.

Festivali će uključivati savremena umetnička dela, filmske projekcije, koncerte, gastronomske degustacije, radionice i porodične aktivnosti, reflektujući kulturnu razmenu između dve zemlje. Završna dvodnevna konferencija biće održana u Srbiji i predstaviće najbolje prakse i izazove u kreiranju održive turističke ponude za region.

Projekat je započet u martu ove godine organizovanjem edukativnih aktivnosti, među kojima su bili i Event Lab moduli, serija treninga u četiri grada koja su obuhvatila teme kao što su menadžment događaja, umetničko programiranje, komunikacija i marketing. 

Pored toga, u martu 2025. godine, u Novom Sadu je održan dvodnevni promo događaj, koji je spojio muziku i film, kako bi se predstavila vizija projekta. 

Sada, kao deo projekta, sa velikim zadovoljstvom najavljujemo prvu umetničku rezidenciju koja će biti realizovana u okviru festivala Malomfesztivál u Oromu. Tematski fokus ove rezidencije biće – protest, sa ciljem da umetnici istraže i dokumentuju nenasilne pokrete koji promovišu ljudska prava i zajedničke vrednosti. Rezidencija će pružiti prostor za izraze koji su snažniji od reči i koji imaju potencijal da izazovu stvarne društvene promene.

Kroz sve ove aktivnosti, Parks4All nastoji da doprinese jačanju kulturnih veza između Srbije i Mađarske, promovišući ekološki prihvatljive pristupe u organizaciji događaja i kulturnih sadržaja, čime se doprinosi i održivom razvoju kulturnog turizma u oba regiona.

Projekat Parks4All realizuje se uz podršku Interreg VI-A IPA Mađarska–Srbija programa, a partneri na projektu su: Udruženje Cinema City (Srb, Lead partner), Fondacija „Novi Sad – European Capital of Culture“ (Srb), Youth and Cultural Association „WEMSICAL SERBIA“ (Srb), DDTG Danube Development Transnational Group nonprofit limited liability company (Hu) i Catholic Youth Foundation (Hu).

Link za prijavu:

Call for Applications for Artistic Residency in Orom, Serbia

The post Otvorene prijave za konkurse za umetničke rezidencije  appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo najviše priznanje dodeljuje se projektima koji kroz aktivno učešće građana donose inovativne, društveno angažovane i naučno relevantne odgovore na najsloženije izazove savremenog društva.

Nagrada će biti svečano uručena u septembru 2025. godine na Festivalu Ars elektronike u Lincu, jednom od najvažnijih svetskih događaja na raskrsnici umetnosti, nauke, tehnologije i društva.

O projektu HEROINE

„HEROINE“ ima za cilj osnaživanje Romkinja kroz inovativnu upotrebu participativne metodologije mapiranja zajednice, koja im omogućava da budu ne samo ispitanice, već i aktivne istraživačice i koautorke procesa. Umesto da budu predmet tumačenja, žene iz romske zajednice kroz ovaj pristup same osvetljavaju svoje životne puteve, vrednosti i doprinose društvu. Projekat obuhvata izradu publikacije i mobilne izložbe, koja će prikazati snagu i dostignuća Romkinja.

Nasleđe, vidljivost, zajedničko znanje

Metodologija koju primenjuje „HEROINE“ prevazilazi tradicionalne granice društvenih istraživanja, uvodeći model u kome lokalno znanje, iskustvo i perspektiva marginalizovanih grupa postaju ključna naučna vrednost. Mapiranje zajednice omogućava vizuelizaciju resursa, izazova i nematerijalnog kulturnog nasleđa – sa posebnim osvrtom na nasleđe ženskog aktivizma i prakse solidarnosti.

Ovakav pristup doprinosi razvoju socijalne kohezije i naučne kulture, a žene iz romske zajednice postavlja u sam centar procesa emancipacije i javnog prepoznavanja. Projekat se zalaže za nove puteve razumevanja savremenih vizija nematerijalnog kulturnog nasleđa i naglašava značaj njegovog mesta u životu zajednica, održavajući prakse živim. Ulaskom u polje savremene relevantnosti nasleđa, rezultati projekta donose snažan doprinos međunarodnoj debati o tome šta se danas može smatrati nasleđem i kako se ono prepoznaje i vrednuje u različitim lokalnim kontekstima.

Foto: ISO DUO

The post „HEROINE“ dobile glavnu evropsku nagradu za građanska naučna istraživanja appeared first on Kulturni kišobran.

Direktor festivala i jedan od selektora, Rajko Petrović, istakao je na početku da je reč o jednom od najboljih izdanja poslednjih godina. Naročito je skrenuo pažnju na jedan kuriozitet.

– Pre desetak godina, kada smo pokrenuli selekciju Ženska linija, ideja je bila da podržimo autorke i filmove koji govore o položaju žena kod nas, u regionu i svetu, a ove godine u sedamdeset odsto filmova iz programa glavni junaci su žene, od petogodišnjih devojčica do žena u svojim osamdesetim godinama – istakao je Petrović.

Selektorka Branka Pavlović ocenila je da su filmovi iz ovogodišnje selekcije, s jedne strane „svedočanstvo apsurda i surovosti sadašnjeg vremena i načina na koji živimo širom sveta, a sa druge, nude mogućnost nekog boljeg i drugačijeg sveta ako se usudimo da, najpre sami za sebe i jedni prema drugima, budemo bolji. Slobodna zona se već 19 godina zalaže za ljudske i umetničke vrednosti koje afirmišu toleranciju, solidarnost i slobodu. Filmsko platno je i vama i nama svih ovih godina neka vrsta prozora u taj bolji, mogući svet”.

Ona je simbolično otvorila festival pesmom „Dar” Foruk Farukzad, koja je inspirisala film „Ka srećnim ulicama” a koju je sa persijskog prevela Smirna Kulenović, nekadašnja polaznica Slobodne zone junior, danas uspešna vizuelna umetnica i aktivistkinja.

„Govorim iz dubokog kraja noći / O kraju tame govorim / Govorim o kraju duboke noći /

O prijatelju, ako mi naiđeš u posjetu / Ponesi mi lampu / Isjeci mi prozor / Usmjeri mi pogled ka ushićenom obilju sretnika”.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, naveo je da su regionalni filmovi ove godine raznovrsniji no ikad. On je predstavio četiri stručna žirija, pozvavši publiku da, kao peti žiri, oceni sve filmove koje bude gledala.

O nagradama iz Međunarodne selekcije odlučivaće Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić, članovi regionalnog žirija su Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić, filmove iz selekcije Prva dva koraka ocenjivaće Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma, a omladinski žiri čine učenici Četrnaeste gimnazije: Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić.

Prvi put ove godine biće dodeljena i Nagrada „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju.

Pre projekcije filma „Zlo ne postoji” emitovana je poruka reditelja Rjusukea Hamagučija gledaocima u Srbiji.

On je naveo da je film inspirisan prirodom i muzikom Eiko Išibaši.

– Od samog početka njena muzika vodi priču kroz ceo film, kroz bujnu prirodu. Stvaranje filma je bilo dirljivo. Nadam se da će publika u Srbiji moći da vidi baš tu lepotu koju sam i ja video i harmoniju koju sam osetio između muzike Išibašijeve i scena iz prirode koje se nižu kroz film – poručio je Hamaguči.

Do kraja festivala 5. novembra, biće prikazana još 63 filma u 14 bioskopskih dvorana Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Karte su u prodaji onlajn i na biletarnicama bioskopa; spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.

Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.

Više o kompletnom programu 19. Slobodne zone možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

Foto: Tanja Drobnjak

The post Otvorena 19. Slobodna zona – Hajde da budemo bolji! appeared first on Kulturni kišobran.

Festival će otvoriti glumac Mladen Sovilj u četvrtak, 30. juna u 20:30 na Open Airu Borići, kada počinje i takmičarski program festivala.

Tradicija festivala jeste da ga otvara jedan mladi glumac koji je obeležio proteklu godinu po mišljenju festivalskog tima.

Takmičarski program

U takmičarskom programu festivala je 25 kratkih igranih filmova iz 16 zemalja, od čega pet domaćih, koji čine uzbudljiv i raznovrstan takmičarski program. U četiri dana publika će imati priliku da vidi filmove iz: Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Francuske, Kine, Kanade, Egipta, Belgije, Čilea, Rusije, Libana, Portugala, Poljske i Italije, a festivalski tim je posebno ponosan što je među njima 13 rediteljki i 10 filmova iz regiona.

Glavni žiri činiće Marta Bjelica, glumica iz Srbije, Dušan Kasalica, reditelj iz Crne Gore, i Lana Matić, producentkinja i selektorka Zagreb Film Festivala iz Hrvatske.

Muzički program

Muzički program devetog Bašta Festa, koji se održava od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti, predstaviće najoriginalnija imena domaće klupske scene, a na zatvaranju će nastupiti sve popularniji beogradski bend KOIKOI, čiji je član i glumac Marko Grabež. Muzički program se održava u parku „Borići“, počinje odmah nakon projekcija filmova, oko ponoći, svake noći u toku trajanja festivala.

Bašta Fest, u saradnji sa partnerima iz regionalnih zemalja, Drim Short Film Festival (Struga, Severna Makedonija) i Seanema Film Festival (Ulcinj, Crna Gora), osnovao je i BALKAN SHORT FILM NETWORK, Balkansku mrežu kratkog filma za edukaciju mladih filmskih autora, kao i promociju kratkog filma u regionu. Prvi i trenutno najveći projekat mreže je regionalno proširenje edukativnog programa Bašta Pitch, u okviru kojeg će se okupiti mladi filmski autori iz Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore. 

Foto: Bašta promo

The post Talentovani Mladen Sovilj otvara 9. Bašta Fest appeared first on Kulturni kišobran.