U koreografiji Kalina Hančua i pod dirigentskom palicom Aleksandra Kojića, ova duhovita priča o ljubavi, mladosti i pobedi srca nad nametnutim pravilima i dalje osvaja publiku svojom vedrinom, virtuoznom igrom i nezaboravnim likovima.

U naslovnim ulogama 5. i 6. juna debituju mladi igrači Srpskog narodnog pozorišta Žaklin Robu kao Liza i Džibrail Sančez kao Kolen. Lik mame Simone, jedan od najupečatljivijih u ovoj predstavi, tumači Samjuel Bišop, koji je sa ovom ulogom već osvojio domaću publiku, ali i nagrade.

Samo nedelju dana kasnije, 12. juna, u okviru 53. izdanja festivala INFANT, biće izveden triptih „Negde izvan planeta“, autorski projekat koreografkinje Anabel Lopez Očoe. Kroz tri koreografske celine, ova autorka istražuje granice mašte, identiteta i ljudskih emocija. Nova predstava novosadskog baletskom ansambla, takođe je i deo selekcije Viminacijum festa, gde će se izvesti već 15. juna.

Od baletske klasike koja decenijama osvaja publiku, do savremenih postavki važnih koreografa, završnica sezone Baleta Srpskog narodnog pozorišta još jednom potvrđuje repertoarsku raznovrsnost, ali i spremnost igrača da odgovore različitim umetničkim poetikama.

Naslovna fotografija: @leonardobinellophotography

The post Veliko finale uspešne sezone Baleta Srpskog narodnog pozorišta appeared first on Kulturni kišobran.

„Ova tri komada otkrivaju jednu dimenziju onoga što smatram svojim koreografskim rečnikom. Oni su poput fragmenata jednog šireg unutrašnjeg dijaloga koji godinama vodim sa sobom – o ljudskosti, lepoti, povezanosti i o onome što ostaje kada sve drugo nestane. Igrači novosadskog Baleta su mladi, inspirativni, i imaju neverovatnu radnu disciplinu i energiju. Bilo je zadovoljstvo raditi sa njima”, otkriva Anabel Lopez Očoa.

Prvobitno kreiran za Vašington balet, komad „Varljiva lepota“ crpi inspiraciju iz nadrealnog sveta Salvadora Dalija, a posebno se vezuje za poznatu sliku „Žena sa glavom od cveća“ iz 1937. godine. To je komad koji preispituje lepotu kao nešto krhko i prolazno, a deo te lepote su i neobični kostimi koje je kreirao američki kostimograf Mark Zapoun.

Duet „Kiša“ nosi tihu silu preobražaja koja spira tragove ratnog rušenja i nasilja. U intimnosti koja nastaje između dvoje ljudi na sceni leži mogućnost neke naredne ljubavi, a sa njom i krhka, ali duboka nada u novi početak. Ovaj komad je bio završni deo celovečernjeg komada „Crne kiše“ koji je Anabel Lopez Očoa uradila za Balet Ženeve 2005. godine.

„Linea recta“ je snažno i upečatljivo delo koje istražuje paradoks strastvenog flamenka: upadljivo odsustvo fizičkog partnerstva. I dok se ritmovi nižu, a pokret bukvalno eksplodira na sceni, publika se prepušta energiji i bojama koje se pamte. Ovaj komad je prvobitno nastao za njujorški Balet Hispaniko i oni ga i danas, sa ogromnim uspehom, izvode.

Nakon premijernog izvođenja, predstava „Negde izvan planeta“ će već u junu otpočeti svoj festivalski život u okviru programa novosadskog Infanta, a zatim i festivala u Viminacijumu.

Foto: @leonardobinellophotography

The post Triptih „Negde izvan planeta“ u Srpskom narodnom pozorištu appeared first on Kulturni kišobran.

Program čine najpoznatiji delovi klasičnog repertoara, ali i komadi savremenih koreografa u izvođenju prvaka i solista Baleta Srpskog narodnog pozorišta.

Posebni gosti ove večeri biće zvezde Baleta Mađarske državne opere iz Budimpešte – Marija Jakovljeva i Luis Skrivener.

Od osnivanja do danas

Crveni krst je u Srbiji osnovan 6. februara 1876. godine i predstavlja jednu od najstarijih i najuglednijih humanitarnih organizacija.

Tokom svoje istorije, bio je uz građane u najtežim trenucima – u vreme ratova, prirodnih nepogoda, epidemija i društvenih kriza, ali i u svakodnevnoj brizi za najugroženije.

Obeležavanje jubilieja Crvenog krsta u Vojvodini, uz svečani baletski koncert, prilika je da se oda priznanje svima koji su svojim znanjem i vremenom utkali deo sebe u rad ove organizacije, ali i da se potvrdi trajna opredeljenost jednoj misiji.

Prihod od ulaznica je namenjen Crvenom krstu i onima kojima je pomoć najpotrebnija, sa idejom da baletski gala koncert postane dobra tradicija.

Foto via Mađarska državna opera

The post Baletski gala koncert za Crveni krst Vojvodine appeared first on Kulturni kišobran.

Od 24. do 28. januara u SNP-u, publika će imati priliku da pogleda: „Carstvo mraka“ Narodnog pozorišta iz Beograda, „Krvave svadbe“ Srpskog narodnog pozorišta i Budva Grad teatra, „Don Žuan“ Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, „Bakhe“ Narodnog teatra iz Bitolja, kao i „Tartif“ Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta .

Direktor Drame SNP-a Milovan Filipović kaže da ovo nije ni festival ni memorijal, ovo je način da se odužimo jednom vanvremenskom talentu, koji nam je, za kratko vreme koje je proveo među nama, pokazao put.

„To je put beskompromisnog, visoko-estetizovanog teatra. Pokazao nam je da moramo uložiti u mladost, verovati joj, istrpeti je i negovati darovite i posvećene stvaraoce. Siguran sam da će vreme tek pokazati koliko je značajno Igorovo stvaralaštvo, a ovo okupljanje teatara u kojima je radio, je samo korak u tom pravcu. Pozorišta koja i dalje na repertoaru imaju Igorove predstave, moraju te predstave da čuvaju što je duže moguće, baš zbog generacija koje dolaze, da bi mladi ljudi koji vole teatar i žele da u teatru stvaraju, imali baklju koja će osvetliti njihov put stvaranja. Naša je obaveza da tragamo za talentom poput Igorovog, da pomognemo tom talentu da se pokaže i dokaže, kako bi dobili nove „Tartife“, „Svadbe“, „Carstva“, „Bakhe“, „Hinkemane“, „Don Žuane“, istakao je Filipović.

Istovremeno, beogradska publika takođe će gledati ove predstave, pa će tako 26. januara u Narodnom pozorištu u Beogradu biti izvedena predstava „Krvave svadbe“. Nakon toga, 28. januara biće odigrana predstava „Bakhe“, dok je 29. januar rezervisan za „Tartifa“. Predstavu „Don Žuan“ publika će u Beogradu gledati 30. januara.

Igor Vuk Torbica bio je jedan od najboljih reditelja mlađe generacije, te reditelj koji je ostavio dubok trag u većini srpskih i regionalnih pozorišta. Četiri njegove predstave proglašene su za najbolje godišnje produkcije u tri države, i dva puta su izabrane za najbolje u regionu. 

Foto: Predstava Tartif / Siniša Trifunović

The post „Igorovi dani“ – Omaž Igoru Vuku Torbici u dva teatra appeared first on Kulturni kišobran.

Glumica Marija Medenica rekla je da je ova predstava umetnički hrabar iskorak iz većine repertoarskih praksi srpskih pozorišta te da će predstava „Kafka machine“ povesti publiku na introspektivno putovanje.

„Asocijativni način mišljenja tokom ovog pozorišnog događaja je ono na šta predstava poziva. Za mene je ovo izlazak iz sopstvene glumačke zone komfora i traganje za sredstvima koja mi nisu do sada bila deo arsenala. Svet ove predstave je sve ono nad čime se većina naših istomišljenika gnuša, ali istovremeno sklanja pogled jer nema rešenje koje bi mogla da ponudi. Zato je pitanje kolektivne odgovornosti veoma važna okosnica našeg zajednickog promišljanja Kafke i njegovog sveta koji je na neki način „gvozdena pesnica u svilenim rukavicama”, rekla je Medenica.

Pored Marije Medenice, u predstavi igraju i Aljoša Đidić, Radoje Čupić, Draginja Voganjac, Jovana Mišković, Dušan Vukašinović, Igor Greksa i Marko Savić.

Scenograf je Željko Piškorić, kostimografkinja Marija Marković, a muziku za predstavu radi Irena Popović.

Repriza je zakazana za 30. decembar.

Foto: Srđan Doroški

The post „Kafka machine“ Veljka Mićunovića premijerno 27. decembra u SNP-u appeared first on Kulturni kišobran.

Rediteljka Jovana Tomić, zajedno sa dramaturgom Dimitrijem Kokanovim, kao i članovima ansambla, postaviće na repertoar SNP-a novu predstavu „Midlseks“ Džefrija Judžinidisa, koja priča priču o interseks osobi koja je odgajana kao devojčica, da bi u tinejdžerskom periodu uočila različitost svog tela u odnosu na vršnjake i nadalje nastavila da živi kao muškarac. Premijera je zakazana za 1. novembar.

Slojevit, duhovit i oštar, roman „Midlseks“ koji je nagrađen Pulicerovom nagradom, kroz porodičnu priču grčkih emigranata, govori o gorućoj potrebi svakog od nas, a to su lični izbor i sloboda. Kako kaže glumica Bojana Milanović, koja tumači ulogu Kaliope, ansambl otvara temu o kojoj se ne priča skoro uopšte i koja je izuzetno velika i važna.

„Počevši rad na predstavi „Midlseks“ shvatili smo da je ova tema kompleksna i nepravedno zanemarena. Ovo nije tako retka pojava i ne treba zatvarati oči, praviti se da ne postoji ovaj prirodni fenomen, važno je u ime ovih ljudi progovoriti, razumeti ih i ponuditi drugim ljudima mogucnost da ih upoznaju kroz pricu Džefrija Judžinidisa i kroz nase viđenje ovog dela“, istakla je Bojana.

Glumac Branislav Jerković ističe da je dragoceno što je otvorena tema o kojoj se toliko malo zna.

„Otvorili smo temu koja nas plaši i inspiriše. Dragoceno je što ovde imamo autorsku grupu mladih, kreativnih, inteligentnih ljudi na čelu sa Jovanom Tomić koja se zauzela da kaže kako je to biti „drugačiji“ i šta je „normalnost“ u sredini i svetu u kome živimo. Hvala joj za ovaj proces“, rekao je Jerković.

Roman Midlseksje do sada stekao kultni status, pored toga što je nagrađen Pulicerom, u aprilu 2020. se pojavila vest da je u toku snimanje serije po romanu za HBO. Judžinidisov prethodni roman „Samoubistvo nevinosti“ takođe je ekranizovan – po njemu je snimljen kultni film „Virgin suicides“ u režiji Sofije Kopole.

Pored Bojane Milanović i Branislava Jerkovića, u predstavi igraju: Zoltan Molnar, Draginja Voganjac, Sonja Isailović, Aleksandar Sarapa, Tijana Marković, Aljoša Đidić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović i Mia Simonović.

Scenografiju predstave radi Jasmina Holbus, dok je za kostim zadužena Maja Mirković. Za predstavu „Midlseks“ muziku komponuje Luka Mejdžor, dok će za scenski pokret biti zadužen Igor Koruga.

Predstava se radi u koprodukciji sa Omladinskom prestonicom Evrope Novi Sad (OPENS).

Fotograf: Srđan Doroški

The post Midlseks: Tema koja nas plaši i inspiriše; Premijerno u SNP-u 1. novembra appeared first on Kulturni kišobran.

Iskoračivši na neposredan način u materijal aktuelne istorije – kako navodi teatrolog Svetislav Jovanov – Hubač se dramom „Berlinski zid“ upušta u novi sloj istraživanja ljudske sposobnosti za nasilje i praštanje, ali i na novi način artikuliše motiv porodice.

„Porodica je žrtva ovde, ona je pokretač radnje i patnje, ali i žrtva patnje. Zapravo, odnosi u porodici utiču na urušavanje likova”, ističe Hubač i dodaje: „Mi pričamo priču o podelama unutar porodica koje urušavaju pojedinačne sudbine bez obzira na istoriju. Rat na Kosovu i Metohiji je bio katalizator tog tragičnog procesa, ali on bi se dogodio i bez ovog rata. Govorimo o složenim odnosima koji dovode do kraha pojedinaca, porodica, sa istorijom i bez nje”.

Kako kaže u prvobitnoj varijanti, „Berlinski zid“ je bio komad o identitetu. U sadašnjoj verziji drame, podnaslov „Kad se mi mrtvi zaigramo živih“, upućuje na našu spremnost da podredimo sopstveni život ideologijama u koje verujemo – do istrebljenja.

„Nakon ove predstave, možemo da ispričamo još stotinu priča koje imaju isti ishod. Mi našu pričamo u formi svedenog glumačkog realizma sa jasnom stilizacijom koja obeležava trenutke smrti. Ustvari, pokušavamo da napravimo jednu vrstu otklona od realizma i tako apostrofiramo tragičan proces stradanja”, ističe reditelj.

U predstavi svaki član glumačke ekipe igra dva lika, pa tako Milan Kovačević tumači uloge Skendera, odnosno Velimira. Peđa Marjanović igra Faruka i Raška, Dušan Vukašinović – Petrita i Vasilija, Marija Medenica glumi Ditu i Mariju, a Marko Savić – Envera i Dimitrija. Nina Rukavina tumači lik Ane.

Dramaturg je Aleksandar Milosavljević, dok je asistentkinja dramaturga Divna Stojanov. Muziku je komponovala Irena Popović Dragović, scenograf je Željko Piškorić, a kostimografkinja  Marina Sremac.

Repriza predstave će biti 25. oktobra.

Foto: Vladimir Veličković

The post „Berlinski zid – Kad se mi mrtvi zaigramo živih“ Željka Hubača premijerno 21. oktobra u SNP-u appeared first on Kulturni kišobran.

Roman „Midlseks“ je priča o hermafroditu, osobi koja je odgajana kao devojčica, da bi u tinejdžerskom periodu uočila različitost svog tela u odnosu na vršnjake i nadalje nastavila da živi kao muškarac. Džefri Judžinidis priča priču o tri generacije grčkih emigranata u Americi koji čine porodicu u kojoj je rođeno dete hermafrodit.

Prema rečima rediteljke Jovane Tomić, roman otvara pitanje identiteta, odnosno šta sve utiče na formiranje ličnosti – društvene okolnosti, politički, etnički, kulturološki obrasci koji su nam rođenjem dati ili nametnutni. Pravac dramatizacije romana, odnosno tema buduće predstave problematizovaće telo kao tabu temu, samim tim i sve pojmove vezane za telo, koji su takođe tabu čak i u današnjem vremenu.

„Svedoci smo turbulentnog političkog i društvenog globalnog trenutka, gde se brojne borbe, stavovi, pobede, ratovi i revolucije prelamaju na tretmanu tela i pola. Polje borbe za individualnost i slobodnu volju je sve suženije, pa su ratovi i revolucije sve krvavije. Ovaj roman slojevito, duhovito a opet oštro, kroz prizmu porodične priče, govori o gorućoj potrebi i pravu svakog od nas koje se sve više ograničava, a to je pravo na lični izbor i pravo na slobodnu volju“, objašnjava Jovana Tomić.

U predstavi igraju: Bojana Milanović, Branislav Jerković, Zoltan Molnar, Draginja Voganjac, Sonja Isailović, Aleksandar Sarapa, Tijana Marković, Aljoša Đidić, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović i Mia Simonović.

Dramatizaciju romana radi Dimitrije Kokanov, scenografiju Jasmina Holbus, dok je za kostim zadužena Maja Mirković. Za predstavu „Midlseks“ muziku će komponovati Luka Mejdžor, dok će za scenski pokret biti zadužen Igor Koruga.

Predstava se radi u koprodukciji sa Omladinskom prestonicom Evrope, a premijera je planirana za kraj oktobra.

Fotograf: Srđan Doroški

The post Počele probe na predstavi „Midlseks“ rediteljke Jovane Tomić appeared first on Kulturni kišobran.

Ana Đorđević, rediteljka i autorka dramatizacije ovog romana, ističe da čovek moderne svakodnevice gubi vezu s prirodom i prirodnim, logičnim i povezanim po prirodi, gubi vezu sa celovitošću i doživljajem sebe i sveta.

„Čovekov jedini izlaz iz stanja prestravljenosti prazninom je upravo ono čega se najviše boji – neuspeh. Najznačajniji i najbolniji apsurdni rituali proste svakodnevice nalaze se u ljubavnom životu i karijeri. Uspeh, ostvarenost u njima, ljubavnom životu i karijeri, ne otklanja njihovu apsurdnost – ona je naglašava. Što je čovek uspešniji, to mu je teže, jer se spoljni znakovi uspeha ne podudaraju s njegovim osećanjem života. To izaziva neurozu – anksioznost“, kaže Ana Đorđević.

Glumac Marko Marković koji tumači glavnu ulogu – Jozefa Bloha, kaže da je upravo angst (strah) originalno i najtačnije objašnjenje Handkeovog romana.

„Zatvoren, hermetički utučen, ne pušta čitaoca na miru. Poslednjih dvadeset strana čitao sam naglas – eto najlepšeg opisa straha. O strahu pričamo, igramo, mi pokušavamo da izađemo iz njega, ali što kaže veliki pesnik: pustite me, kumim vas bogom, ne mogu više da gledam nebo palo u prašinu i radujem se običnosti i životu“, rekao je Marković.

Osim Markovića, u predstavi igraju Milovan Filipović, Bojana Milanović, Sanja Ristić Krajnov, Nikolina Spasić, Bojana Tušup, Marko Savković, Tanja Pjevac, Višnja Obradović, Peđa Marjanović, Mia Simonović i Mina Pavlica.Nastanak predstave podržao je Austrijski kulturni forum Beograd.

Fotograf: Srđan Doroški

The post Predstava „Golmanov strah od penala“ u SNP-u appeared first on Kulturni kišobran.

Aida će biti izvedena u skladu sa originalnom idejom kompozitora – pod vedrim nebom, među zidinama Petrovaradinske tvrđave, sa više od 350 učesnika na sceni- muzičara u orkestru, članova hora, domaćih i međunarodnih solista, baletskih igrača i velikog broja statista za poznatu scenu marša vojnika.

“Biće to opersko iskustvo nalik onome u Verdijevo vreme, kada su se kalanderi podešavali spram velikih premijera. Najstariji nacionalni teatar, u tako teškim okolnostima, otvara još jednu sezonu. Već je to izazov”, objašnjava direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta, Aleksandar Stankov.

U godini kada ceo svet obeležava 120 godina od smrdi Verdija, Opera Srpskog narodnog pozorišta na temeljima tri velika jubileja – 160 godina pozorišta, 120 godina od smrti velikog kompozitora i 150 godina od praizvedbe Aide izvešće 15. septembra to epsko opersko delo onako kako je kompozitor zamislio: pod vedrim nebom, među zidinama Petrovardinske tvrđave!

“Prošlo je više od godinu dana kako svakodnevno slušamo o brojevima. Brojimo zdrave, bolesne, one koji nisu uspeli, prijatelje koji ostaju bez posla i dane odbrojavamo do nekog kraja. U tom brojanju stalo je mnogo stvari, umetnici su stali, kultura i umetnost miruju. Opera Srpskog narodnog pozorišta od samog početka preuzima ulogu vatrogasca, a tokom naših napora da stvorimo i ostanemo u kontaktu sa publikom u vanrednim okolnostima, i sami smo naučili nekoliko važnih lekcija. Saznali smo da održivost znači inovaciju i stalno prilagođavanje sadašnjem trenutku. Mi smo umetnici. Kroz umetnost pokušavamo da pomognemo ljudima. Našoj publici. Novosađanima. Da preživimo ono što je bilo najvažnije za opstanak naše vrste u svakoj civilizaciji – ljudski duh”, kaže direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta Aleksandar Stankov.

Poslednjih godina, na Zapadu, zasićenom modernom produkcijom, težnja je vraćanju klasičnijem pristupu operi. Ovaj nastup Aide biće kombinacija klasičnog i modernog izraza. Sa velikim orkestrom i horom, kao i gostujućim dirigentom i solistima iz kuće Arena di Verona, za oko 3.000 gledalaca planiran je spektakularni nastup Aide u drugoj nedelji septembra.

“Aida je priča o strasti koja ključa pod nebom Egipta. To je priča o sukobu dva carstva, o sukobu dve religije, o sukobu dva mentaliteta, ali pre svega o sukobu dve zaljubljene žene. Obe su princeze, ali istovremeno i dve robinje – robinje ljubavi i strasti. Centralna tačka sukoba je mladi harizmatični vojskovođa, vešt strateg, pobednik na bojnom polju, majstor u umetnosti ratovanja, ali nevešt u dvorskim spletkama. U pitanju su veliki ulozi – kako da mali pion postane laufer, a onda od laufer kralj. U igri ljubavi i rata, njegovi stpenici su dve princeze iz dva zaraćena carstva.”, objašnjava reditelj predstave Aleksandar Nikolić.

Opera sa najvećom masovnom scenom počinje najnežnijom melodijom violina u pijanisimu, a slično se i završava. Verdi sa nekoliko tonova daje atmosferu, a izborom instrumenata produbljuje situaciju. Radnja Aide je jasna, pregledna, duboko ljudska, razumljiva svakom osećajnom čoveku. Nije u pitanju samo sukob između ljubavi i dužnosti, na šta se često svode tumačenja ove opere, radi se u duboko ljudskoj sadržini, o humanističkoj ideji, o pravu ljudi na ovozemaljsku sreću, osuđuju se porobljivački ratovi, ugnjetavanje i nasilje. Teme od izuzetnog značaja za ove prostore.

“Upravo takav spektakl od nas zahteva određeni, svetski nivo. Ne samo u umetničkom, izvođačkom i muzičkom smislu, na čemu svakako intezivno radimo poslednjih godina. Ne, ovom operom postavljamo visoke zahteve od sebe iż ugla publikę”, zaključuje Stankov.

Predstava će, iako na otvorenom, biti izvedena u skladu sa svim kovid preporukama Kriznog štaba, a karte će se uskoro naći u prodaji na blagajni pozorišta i online servisima.

Foto:

The post Opera Aida otvara 161. sezonu najstarijeg teatra u Srbiji appeared first on Kulturni kišobran.