Sada izgleda, i nije ceo svet protiv tebe. 

Ljudi su možda nekad loši,

Ali su češće stvarno dobri,

I svetlost je uvek tu,

Za onoga ko otvori oči. 

Ne umem da napišem srećnu pesmu,

Ali ovo je barem pesma koja nije tužna,

I podsetnik za nas koji lako upadnemo u mrak,

Da otvorimo oči. 

Foto: Pixabay

The post Pesma koja nije tužna appeared first on Kulturni kišobran.

Zato vam ja, sada već tradicionalno, pravim listu filmova koje vredi odgledati za vreme praznika, ali i u bilo koje drugo vreme. Ako ste propustili prvu listu, možete je naći ovde. 

1. Međuzvezdani (2014)

Film Međuzvezdani (Intersellar) nas vodi na još jedno putovanje kroz svemir, ali i mnogo više od toga. U moru „astronomskih“ filmova, koji su sada izuzetno popularni, reditelj Kristofer Nolan je dobio raznoraznih kritika na račun ovog projekta. Ljudi su prosto navikli da su svi njegovi filmovi remek-dela, a da li to ovaj film jeste – procenite sami. Ja svakako neću sakriti svoje oduševljenje ovom nezaboravnom pričom o, između ostalog, očinskoj ljubavi. 

2. Zelena knjiga (2018)

Oskarom nagrađena drama Zelena knjiga (Green Book) nam donosi dirljivu priču o prijateljstvu između dva naizgled potpuno različita čoveka. Majstori svog zanata – glumci Vigo Mortensen i Maheršala Ali, svojim neprikosnovenim talentom ulivaju život u ovaj film. Uverite se i sami zašto je baš ovaj film proglašen najboljim filmom za 2018. godinu.

,,Svet je pun usamljenih ljudi koji se plaše da naprave prvi korak.“

3. Društvo mrtvih pesnika (1989)

Ovaj film bih, bez šale, uvela u škole. Pustite decu da budu slobodna, da sanjaju i da žive svoje živote punim plućima. Nastavnici – gledajte ovaj film. Obrazovanje nije zatočeništvo. Obrazovanje nije ubijanje kreativnosti i stvaranje vojske koja ne ume da razmišlja. 

,,Bez obzira na to šta vam iko kaže, reči i ideje mogu promeniti svet.’’

4. Pokretni dvorac (2004)

Odlučila sam da u svim ovim prazničnim listama ubacim po jedan Mijazakijev (Hajao Mijazaki) film. Njegova dela, kao što je između ostalih i Pokretni dvorac, su mi doslovno promenila život. U Mijazakijevim filmovima su uvek likovi ti koji odišu detinjom dobrotom i slobodom koju sva, i velika i mala deca zaslužuju. Nadam se da će roditelji koji čitaju ovaj tekst pustiti svojoj deci ovaj divan, divan animirani film.

5. Doručak kod Tifanija (1961)

Ova lista ne bi bila kompletna da nema bar jednog filma za moje drage sanjare. Ne samo da je ovaj film dobio status vanvremenskog klasika, već je to postala i pesma Moon River u izvođenju čuvene glumice Odri Hepbern, koju je takođe ovaj film vinuo među zvezde. Scena u kojoj ona stoji ispred Tifanija (prodavnica nakita) u crnoj haljini sa biserima oko vrata postala je jedna od najkultnijih scena u istoriji kinematografije.

Foto: Youtube/Printscreen

The post Pet filmova koje vredi odgledati za vreme praznika, 2. deo appeared first on Kulturni kišobran.

Neće ti biti jasno kako neko može toliko da bude srećan jer je popio milkšejk od jagode
A sutradan beskrajno tužan
I uplašen za ceo svet

Pričaću ti o Malom Princu
I Petru Panu
I o svima nama izgubljenima
Svima nama koji pokušavamo da pronađemo dom
Ali ga nemamo

I pokušaćeš da razumeš
Mislićeš
Kako si samo slobodna
I čudna
I kako je to sve lepo i neobično
Ali baš suprotno
Toliko sam zarobljena
I obična
I umem da budem toliko ružna
Pa se toliko uplašim
Da na kraju uplašim i tebe

Ali razumem te
Jer znam da je sve to toliko teško
Kada je neko ovako izgubljen
Ne želiš mene da upoznaš
Jer ćeš pokušati da me nađeš
Ali verovatno me niko nikada neće pronaći

Piše: Sanja Bajić

Foto: Sanja Bajić

The post Ne želiš mene da upoznaš appeared first on Kulturni kišobran.

Pustiću asleep
Da bar znam da nisam sama
I da postoji nada za neki drugi svet
Bolji svet

Pustiću asleep
Pokušaću da zaspim
I ako mi dozvoli ova praznina možda i uspem
A ako ne uspem – obgrliću je
Ipak mi je ona dala poseban svet
Zato ne pokušavaj da me probudiš

Piše: Sanja Bajić

Foto: Pixabay

The post Pustiću asleep appeared first on Kulturni kišobran.

Zašto me pitaš kako sam
Kad ne možeš da čuješ da se brinem
Brinem se zbog budućnosti
Brinem se da ću biti samo „još jedna cigla u zidu“
Brinem se za ceo svet

Zašto me pitaš kako sam
Kad ne možeš da čuješ da sam ljuta
Ljuta sam jer ponovo nisam dala sve od sebe
Ljuta sam jer sam ponovo dozvolila da me iskorišćavaju
Ljuta sam jer sam ponovila istu grešku po stoti put

Zašto me pitaš kako sam
Kad ne možeš da čuješ da mi je žao
Žao mi je što sam tada bila loš prijatelj
Žao mi je što sam zafrkavala tog klinca u osnovnoj
Žao mi je što sam bila sebična i što sam ti slomila srce

I zato kada me pitaš kako sam
Samo ću reći
Hvala,
Dobro sam

Piše: Sanja Bajić

Foto: Sanja Bajić

The post Zašto me pitaš kako sam? appeared first on Kulturni kišobran.

1. Hari Poter (2001 – 2011)

Nije što sam u generaciji koja je odrasla uz Harija, ali nema tog praznika a da ne odlgedam svih 8 delova ovog filma. Ništa ne potkrepljuje prazničnu atmosferu kao Hogvorts, Vizlijevi džemperi, dobra stara borba sa Voldemortom i naravno čuvena melodija iz filma – Hedwig’s theme.

2. Forest Gamp (1994)

Upozoravam vas da je ovo toliko dobar film da ćete biti pod utiskom ostatak života, ili barem kod mene oduševljenje još uvek nije prestalo. Gledate na sopstvenu odgovornost.

Moguća (ne)željena dejstva: drugačiji pogled na svet, promena ličnosti, vikanje „Trči, Forest, trči!“ ljudima na maratonu.

Ja nisam pametan čovek. Ali znam šta je ljubav.

– Forrest Gump (1994)

Život je kao kutija bombonjere. Nikada ne znaš šta ćeš dobiti.

– Forrest Gump (1994)

3. Začarani grad (2001)

Kao mala sam verovala u uskršnjeg zeku, te sam od istog (čitaj od tate) jedne godine dobila kolekciju filmova Hajao Mijazakija. Malo je reći da je to jedan od najboljih poklona koje sam u životu dobila. Preporučujem vam sve Mijazakijeve filmove, ali Začarani grad vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim.

4. 500 dana leta (2009)

Potrudila sam se da se na ovoj listi nađe za svakog ponešto, te je zato među predlozima i jedna romantična komedija. Film prati Toma (Džozef Gordon –Levit) koji se priseća svoje veze sa Samer (Zoi Dešanel) – ali ne hronološki, već kroz nih srećnih ili tužnih trenutaka. Ako ste među nama koji smo bili zaljubljeni u ideju o  osobi a ne u samu osobu, ovo je film za vas. Ali ovo nije ljubavna priča, već priča o ljubavi.

5. Čudesna sudbina Amelije Pulen (2001)

I za kraj, film za one koji vole da maštaju. Očekuju vas Pariz, Odri Tatu (Audrey Tautou) u glavnom ulozi, dominantne crvena i zelena boja, fantastična muzika koju je komponovao Jan Tirsen (Yann Tiersen)… Na vama je samo da uživate!

Vremena su teška za sanjare. Vremena su teška za sanjare.

– Amélie (2001)

Foto: Pixabay

The post Pet filmova koje vredi odgledati za vreme praznika appeared first on Kulturni kišobran.

Tako je i priča indijskog matematičara Srinivase Ramanudžana pretočena u film Čovek koji je video beskonačnost (The man who knew infinity).

Nažalost, iako je sve tu – blistavi matematički um, neverovatna biografija, scenario vredan jednog genija koji potpisuje Met Braun i glumačka postava koja se samo poželeti može, film je nepravedno prošao nezapaženo, kao i Ramanudžan svojevremeno.

Ramanudžan je rođen krajem 1887. godine u Indiji. Sklonost ka matematici je pokazivao od malena. Bio je to rođeni talenat. Sa samo 12 godina je počeo da se ozbiljno bavi naukom. Kasnije, kada je pokušao da studira, pao je sve ispite osim, naravno – matematike. Nije imao nikakav vid formalnog obrazovanja, ali mu je njegova opsesija matematikom bila dovoljna. Sam je došao do mnogobrojnih otkrića, naročito u teoriji brojeva. Neki kažu da je razlog za to baš njegovo „neobrazovanje“, ali bio je to mač sa dve oštrice.

Ramanudžanovo prokletstvo je to što su većina njegovih otkrića zapravo već bila otkrivena. Neki su mislili da on samo „kopira“ radove drugih matematičara, ali svako ko je došao u kontakt s njim se ubrzo uverio da je u pitanju pravi genije. Impresivno je to što je on do tih otkrića došao sam, ali ona se ne mogu smatrati njegovim originalnim radom.

Još jedan veliki problem je taj što je živeo skromno, a papir je tada bio skup. Zato svoja otkrića nikada nije detaljno opisivao. Ponekad bi čak i napisao samo gotovu formulu bez objašnjenja. Zbog ovoga je njegove radove bilo izuzetno teško čitati i razumeti.

Godine 1913. Ramanudžan stupa u kontakt sa čuvenim engleskim matematičarom Godfri Harold Hardijem. Naime, Ramanudžan je poslao pismo Univerzitetu u Kembridžu, gde je Hardi predavao na fakultetu Triniti. U pismu je bilo pregršt teorema, formula, dokaza, nekih čak i pogrešnih tvrdnji, ali i više nego dovoljno materijala da zaintrigira Hardija, koji je tada već bio veliko ime u svetu matematike. Zato on omogućava Ramanudžanu putovanje do čuvenog univerziteta.

Hardi: „Vozio sam se taksijem sa brojem 1729, sasvim dosadan broj.“

Ramanudžan: „Ne, veoma je zanimljiv. To je najmanji broj koji se može izraziti kao zbir dva kubna broja na dva različita načina.“ (1729 = 1³ + 12³ = 9³ + 10³ )

Gore navedenu anegdotu je tada Hardi rado prepričavao kao pokazitelja Ramanudžanovih izvanrednih matematičkih sposobnosti, a verujem da će se prepričavati još dugo. Broj 1729 je ostao upamćen kao Hardi – Ramanudžanov broj.

Ramanudžanova saradnja sa Hardijem mu je omogućila da se koliko-toliko „probije“ u surovom svetu nauke. Iako po dolasku na Kembridž nije bio odmah prihvaćen od strane drugih naučnika i predavača, nekoliko godina kasnije postao je prva osoba koja je postala član Kraljevskog društva nakon što je prvi put predložena.

Krajem Prvog svetskog rata tridesetogodišnji Ramanudžan se ozbiljno razboljeva. Boravio je u raznoraznim bolnicama u Engleskoj, ali situacija je već počela da izgleda bezizlazno. Dijagnostifikovana mu je tuberkuloza, a dodatni problem je bio njegov veganski režim ishrane, koga se čvrsto pridržavao zbog religijskih verovanja. Otputovao je za Indiju 1919. godine, u nadi da će mu odlazak kući pomoći u oporavku. Nažalost, preminuo je naredne godine.

Ovi motivi Ramanudžanove izuzetne biografije su glavne prekretnice i u pomenutom filmu. Opčiniće vas ova nezaboravna priča, a kada se film završi želećete da znate više. I biće vam žao što niste znali ko je bio Srinivasa Ramanudžan. Zato su biografski filmovi izvanredan način promovisanja naučnika i same nauke uopšte.

Nije preterivanje ako se kaže da je Ramanudžan jedan od najvećih matematičkih genija u skorijoj istoriji. Indija je njemu u čast proglasila 22. decembar (Ramanudžanov rođendan) Nacionalnim danom matematike. Njegov lik je poslužio i kao inspiraciju za lik Vila Hantinga u čuvenom filmu Dobri Vil Hanting.

Ramanudžan je zasluženo postao inspiracija generacijama naučnika. Ostaće upamćen kao neshvaćeni genije koji je za sobom ostavio priču vrednu divljenja. I broj 1729. Zato sledeći put kada pomislite kako je nešto dosadno i obično – razmislite dva puta.

Piše: Sanja Bajić

Foto: Wikimedia Commons/Pratishkhedekar

The post Čovek koji je video beskonačnost – nezaboravna priča o matematičkom geniju appeared first on Kulturni kišobran.

Fredi Merkjuri i njegov način života su i dan danas ostali nerazrešena enigma, iako je Fredi tragično preminuo pre 27 godina. Ovo su samo neki od razloga zašto su članovi grupe Queen legende. Nije ni čudo što je Rami Malek, kada su mu ponudili ulogu Fredija Merkjurija u biografskom filmu o ovoj grupi rekao da se oseća kao da su mu uperili pištolj u glavu.

Malo mi je falilo da ne odem u bioskop da odgledam Boemsku rapsodiju, iako obožavam grupu Queen i Fredija. Nisam želela da se razočaram. Ipak, odlučila sam da odem na projekciju bez očekivanja. Bio je to jedan od najboljih osećaja  – kada odete u bioskop bez ikakvih očekivanja, a izađete oduševljeni filmom. I jedva čekate da ga svima preporučite.“Oni jesu legende”, pomislila sam.

You’re a legend, Fred.

-We are all legends!

(Ti si legenda, Fred.
– Svi smo mi legende!)

Kako je Malek postao Fredi

Prvo što mi je palo na pamet kada sam čula da se snima film je –  neko će morati da glumi Fredija. Ko je dorastao tom zadatku? To je pitanje od milion dolara. Ali, mislim da ni sam Fredi ne bi odabrao boljeg. I Rami Malek je bio iznenađen kada su mu producenti ponudili ulogu. Uočili su ga u seriji Mr. Robot gde glumi lika koji je uvek u istoj odeći, nema nikakve veze sa muzikom i scenskim performansom – sušta suprotnost Frediju, modnoj ikoni i čoveku kojeg mnogi smatraju za najboljeg muzičara i izvođača svih vremena.

Roger, there’s only room in this band for one hysterical queen.

Rodžere, u ovom bendu ima mesta samo za jednu histeričnu kraljicu.

Malek je ipak odlučio da se uhvati u koštac sa ovim zadatkom. Uzimao je časove pevanja i sviranja klavira. Satima je gledao nastupe kako bi naučio i Fredijeve scenske pokrete. Znao je da je ovo ozbiljna uloga. Čak je, kako bi fizički što više ličio na Fredija, dobio nove zube.

Naime, Fredi je imao 4 zuba viška. Verovao je da u tome leži tajna njegovog vanserijskog talenta. Malek je dobio lažne zube nekoliko meseci pre početka snimanja kako bi se navikao na njih. Nosio ih je na pauzama snimanja serije Mr. Robot.  Zube je na kraju pozlatio i sačuvao za uspomenu.

Bez sumnje je Maleku ovo ostvarenje odskočna daska u karijeri. Njegova gluma svakako je jedan od glavnih razloga što je film postigao ogroman uspeh. Ne ustručavam se da kažem – mene je kupio i mislim da zaslužuje svako priznanje.

Iako je lik Fredija u prvom planu, ostatak glumačke postave je efektno dočarao druge članove grupe. U ulozi legendarnog bubnjara, Rodžera Tejlora, našao se Ben Hardi, dok je lik čuvenog basiste, Džona Dikona, izneo glumac Džozef Macelo. Ipak, jedna od najupečatljivijih karakteristika filma  je neverovatna sličnost u fizičkom izgledu između dobro poznatog gitariste Brajana Meja i glumca koji ga tumači, Gvilima Lija.

Rodžer Tejlor i Brajan Mej su radili na filmu, tako da je svaki delić filma morao da dobije njihov blagoslov. Džon Dikon, iako je rekao da podržava projekat, nije želeo da učestvuje. On nije deo projekata grupe od Fredijeve smrti. Za njega je to bio kraj ere.

A da li je priča tačna?

Film, svakako, obiluje hitovima grupe Queen. U nekim trenucima ćete se osećati kao da ste na koncertu. Razumljivo, nisu se baš svi hitovi našli u filmu, ima ih bezbroj. A i film bi onda trajao najmanje 6 sati. Mada, i sama pesma Boemska rapsodija traje 6 minuta, što je u vreme kada je nastala bilo nesvakidašnje. Baš kao i Fredi.

Kritičari i gledaoci nisu mogli da ne uoče da su neke činjenice u filmu izmenjene. Upravo je to bila jedna od glavnih primedbi na film. Zbog toga je američki časopis Rolling Stone objavio listu svih nepoklapanja sa “pravom pričom” grupe Queen. Na primer, jedna od njih je (spoiler alert) ta da se grupa nikada nije potpuno raspala, kao što je veoma dramatično predstavljeno u filmu. Celu listu možete pogledati ovde.

Nezadovoljstvo zbog “izvrtanja” nekih činjenica je potpuno razumljivo. Međutim, meni ovo nije pokvarilo celokupan utisak. Kao što je i sama ekipa koja je radila na filmu više puta naglasila, ovo nije dokumentarac. Zbog toga smatram da je višak slobode opravdan.

Boemska rapsodija je film za koji se tražila karta više. Nakon samo nekoliko meseci prikazivanja ostvario je rekordnu gledanost. Svakako da je snimanje ovog filma bio izuzetno težak zadatak. Veliki je zalogaj snimiti film o jednoj od najpoznatijih muzičkih grupa na svetu. Treba zadovoljiti na milione obožavalaca, što je, maltene, u domenu naučne fantastike. Zato vam ja preporučujem da odgledate film i procenite sami – da li je film preneo suštinu, ili je zalogaj ipak bio preveliki?

Jedno je sigurno, film je potvrdio mišljenja mnogih – oni će zauvek ostati legende.

Piše: Sanja Bajić

The post Boemska rapsodija – kako nastaju legende appeared first on Kulturni kišobran.