Beogradskoj publici u glavnom programu predstaviće se predstave iz Argentine, Libana, Slovenije, Crne Gore, Srbije, Portugalije i Italije.

27 miliona dinara za Bitef

Na konferenciji za medije održanoj 23. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu Jelena Medaković, v. d. sekretara Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, rekla je da Bitef, kao manifestacija od posebnog značaja za Grad Beograd, predstavlja referentnu tačku domaće kulturne scene, ali i važan međunarodni festival.

„Sekretarijat za kulturu je ove godine, kroz rebalans budžeta, izdvojio dodatna sredstva za festival, tako da Bitef sada raspolaže ukupnim budžetom od 27 miliona dinara, što znači da je u odnosu na prvobitno opredeljena sredstva dobio dodatnih sedam miliona dinara“, istakla je Medaković.

O konceptu

Koncept i slogan 59. Bitefa predstavio je predsednik Odbora Bitefa i selektor festivala Spasoje Ž. Milovanović. Istakao je da je naslov ovogodišnjeg festivala „Usudi se da saznaš“ nastao kao posledica procesa selekcije, a ne kao polazna tačka za izbor predstava. Ono što ih povezuje nije tema kojom se bave niti estetika, već pogled na svet koji iz njih proizlazi:

„To je otvorena sumnja da postoji konačna istina, da postoji nešto što svi znamo pre nego što smo ga zaista istražili i promislili. Svaka predstava pokušava da progovori ne samo o događaju kojim se bavi, već i o načinu na koji je taj događaj kasnije interpretiran u savremenosti.“

„Predmet Medeja“

Kao primer, Milovanović je naveo predstavu „Predmet Medeja“ Crnogorskog narodnog pozorišta u režiji Dijega de Bree, koja će 14. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu otvoriti 59. Bitef. Kako je objasnio, u ovoj predstavi Medeja i Euripidov tekst postaju predmet tumačenja i stavljaju u fokus pitanje načina na koji interpretiramo određene događaje.

„Otuda i naslov „Usudi se da saznaš“. Ne – „usudi se da znaš“, što je uobičajeni prevod i standardna interpretacija, već – „usudi se da saznaš“ – usudi se da kreneš u proces saznavanja, da se pokreneš, a ne da prihvataš gotove sudove i opredeljuješ se za jednu ili drugu stranu bez dovoljno promišljanja i bez napora da dođeš do sopstvenog zaključka“, istakao je.

Zaključujući svoje obraćanje, Milovanović je istakao da ovogodišnja selekcija predstavlja presek jednog trenutka u savremenom svetskom teatru i jedan mogući odgovor na pitanje kako pozorište danas izgleda.

„Da li je taj odgovor konačan? Svakako nije. Neka druga selekcija verovatno bi ponudila drugačiji pogled i drugačiji povod za razmišljanje“, rekao je Milovanović, poželevši publici dobrodošlicu na 59. Bitef.

Pokrovitelj 59. Bitefa je Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Podršku ovogodišnjem izdanju pružila je i kompanija Coca-Cola HBC Srbija, dugogodišnji partner festivala.

Foto: Duško Miljanić

The post „Predmet Medeja“ otvara 59. Bitef u septembru appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava je dobila nagradu publike, s prosečnom ocenom 4,77. Reditelju i scenaristi Dušanu Kovačeviću pripala je Sterijina nagrada za tekst savremene drame.

“Tekst Profesionalac je integralni s kraja osamdesetih godina, dopisane su dve scene kao omaž mojim prijateljima. Odnosi među likovima su ostali u suštini isti jer su ljudski odnosi neprolazni, a politički sistemi se menjaju. Predstava je potpuno drugačija od praizvedbe i danas se igra na kartu više…”

Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje pripala je Nenadu Jezdiću za ulogu Luke Labana u predstavi.

Na okruglom stolu kritike, Jezdić je o ulozi Luke Labana između ostalog rekao: 

“Glumački instinkti su me vodili tokom građenja lika Luke Labana uz indikacije Dušana Kovačevića od tri tona policajac, profesionalac i emotivac. Ključ i veličina ovog komada je u replici “Ljudi rečima skrivaju svoje misli” koju kaže Teja Kraj, odnosno pisac Dušan Kovačević. Tako i svaki od nas nije u mogućnosti da skrije svoj pravi karakter, ono što stvarno jesmo buja iz nas i nađe put. I zato mi je katarzično finale Duškove drame koja po ko zna koji put podseti da ono stvarno emotivno u nama jesmo mi. Mislim da svaka podela, svaki opozit misaoni, idejni, ideološki duboko počivaju na emocionalnoj neusklađenosti i emocionalnom nerazumevanju i meni je ovaj komad jedna precizna emocionalna vivisekcija dvojice profesionalaca (čitaj ideologa). Vode različite ideologije, vode različite živote ali ih pisac dovodi u fatalan emotivni susret posle kojeg više ništa nije isto. Imam utisak da na kraju kodmada Luka Laban posini Teju Kraja. A i Teja Kraj Luku prihvati kao istinsku očinsku figure.”

Profesionalac je premijerno izveden 21. februara ove godine, na sceni Danilo Bata Stojković. Do danas je odigran više od 30 puta. Scenograf predstave je Vladislava Munić Kanington, kostimograf Dragica Laušević, a kompozitor Vladimir Marković.

Sterijino pozorje se ove godine održalo po 71. put u Novom Sadu od 26. maja do 3. juna.

Foto: Jakov Simović

The post Tri nagrade za Profesionalca na Sterijinom pozorju appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava će biti izvedena 28. aprila i 26. maja, u večernjem terminu od 19.30 časova.

„Brundibar“ prati Anicu i Jovicu, dvoje dece koja pokušavaju da zarade novac za mleko bolesnoj majci, ali ih na gradskom trgu potiskuje ulični verglaš Brundibar , ne zato što je u pravu, već zato što je glasniji i bezobzirniji, dok odrasli na nepravdu ćute.

Preokret nastaje tek u trenutku kada se deca udruže i zajedničkim glasom pokažu da nisu sami. Zato je „Brundibar“ priča o hrabrosti i solidarnosti, ali i o savesti zajednice, o tome kako nepravda opstaje kada se ćuti, a kako se red i pravda grade tek kada ljudi preuzmu odgovornost jedni za druge. Razumljiva je i deci i odraslima, jer govori o svetu kakav svi prepoznajemo.

Jasna režija, upečatljivi kostimi, sigurna gluma i muzičko izvođenje čine ovu predstavu zaokruženim večernjim opernim događajem, koji se obraća različitim generacijama publike. Upravo zato opera se igra u redovnom večernjem terminu, ali je istovremeno primerena i za organizovane dolaske škola, kao prilika da učenici operu dožive u realnom kulturnom i institucionalnom okruženju, zajedno sa odraslom publikom. Trajanje predstave, jednog školskog časa, omogućava koncentrisano i snažno umetničko iskustvo bez pojednostavljivanja sadržaja.

Opera „Brundibar“ realizovana je u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i organizacije Music Art Project, u okviru programa „Muzika nade“, koji već deset godina kroz kolektivno muziciranje razvija rad sa decom i mladima širom Srbije. Više informacija o programu dostupno je na www.muzikanade.rs.

Deca u ovoj produkciji, uz baritona Vladimira Andrića, nastupaju kao nosioci glavnih uloga u punom i ozbiljnom operskom okviru.

Uvrštavanjem „Brundibara“ u repertoar, Madlenianum potvrđuje savremen i otvoren pristup operi kao umetnosti koja povezuje generacije, prepoznaje kvalitetne i dugoročne obrazovne procese i pretvara ih u scensko iskustvo koje publika dolazi da vidi.

Foto: Ivana Todorović 

The post „Brundibar“ u Madlenianumu: opera o hrabrosti, savesti i zajedničkom glasu appeared first on Kulturni kišobran.

Snažne reakcije publike izazvala je kako tema ove predstave, koja se bavi jednim od najvećih javnozdravstvenih izazova savremenog sveta – demencijom, tako i činjenica da je u pitanju teatar zajednice, te da su na sceni žene koje sa publikom dele doživljaj života sa demencijom, kroz prizore vlastitih sećanja i tuđih ispovesti, kroz halucinacije i paranoje, kao i kroz rituale brige i suočavanja sa smrću. Izvođenje počinje u 19 časova, a ulaz je slobodan. Predstava se izvodi na srpskom jeziku, uz obezbeđene titlove na mađarskom jeziku.

Istražujući različite oblike i nivoe ejdžizma, autorski tim predstave prepoznao je demenciju kao središnju temu, bolest koja duboko oblikuje živote starijih ljudi i njihovih bližnjih, ali sve češće dotiče i generacije srednje dobi. Nastala kroz višemesečni pozorišni proces sa zajednicom iz Futoga i Novog Sada, u produkciji Kulturnog centra „Mladost“ Futog, predstava prikazuje iscrpljujuće okolnosti u kojima se, gotovo bez predaha, nalaze osobe sa demencijom i njihovi (neformalni) negovatelji. Publika nije samo posmatrač – „Ne zaboravi me“ poziva na aktivno učešće, podsećajući da zaborav nije samo individualno iskustvo bolesti, već i pitanje društvene odgovornosti.

U Srbiji sa demencijom živi oko 160.000 ljudi, na svetskom nivou je u pitanju više od 55 miliona ljudi, a procene su da će se taj broj, do 2050. godine utrostručiti, dosežući 139 miliona obolelih.

Autorski i umetnički tim predstave čine: Lazar Jovanov, Branka Bajić, Dragan Živančević, Lazar Novkov, Ivan Pravdić, Sonja Leštar, Maja Grgić, Dušan Mamula. Stručni saradnici: Nataša Todorović, Milutin Vračević, Sandra Babić. Izvođačice i učesnice u projektu su: Milka Dmitrašinović, Slavica Broćeta, Ljubica Jankov, Biserka Savićević, Lenka Angelina Dinjaški, Natalija Marinković, Stanka Parać Damjanović, Ljiljana Mamula, Tatjana Vukosavljević, Nataša Ivanišević, Slobodanka Gavrilović, Angelina Bencun, Kristina Dorić. 

Predstava „Ne zaboravi me“ deo je projekta Caravan of Solidarity: Intergenerational Journey for Older People Rights, koji ima za cilj da promoviše prekograničnu saradnju između Srbije i Mađarske, kroz primenjenu pozorišnu umetnost, kako bi se osvetlio problem diskriminacije starijih lica i socio-ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju starije osobe. Projekat je sufinansiran sredstvima Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska–Srbija (2021–2027), u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA), uz podršku AP Vojvodine i Grada Novog Sada. Vodeći partner: Pinceszínház Közhasznú Nonprofit Művészeti Kft. Iz Segedina, a partner iz Srbije je Ustanova za kulturu i obrazovanje, Kulturni centar „Mladost“ Futog.

Foto: Nata Korenovskaia

The post „Ne zaboravi me“ u Subotici – snažna predstava o bolesti koja menja živote appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava „Mala Frida“, po tekstu Jelene Kovačić, u režiji Đurđe Tešić, donosi priču o detinjstvu jedne od najznačajnijih umetnica 20. veka, Fride Kalo. Kroz toplu i maštovitu scensku igru, predstava govori o prihvatanju različitosti, snazi mašte, prijateljstvu i hrabrosti da se bude svoj.

Namenjena deci i porodičnoj publici, „Mala Frida“ kroz vizuelno bogatu scenografiju, muziku i pokret gradi svet u kome se prepliću stvarnost i fantazija, prateći devojčicu koja uči da prihvati sebe i otkrije sopstvenu snagu.

The post Premijera predstave „Mala Frida“ o Fridi Kalo appeared first on Kulturni kišobran.

Ulaznice po ceni od 500 dinara dostupne su svakog dana, osim nedelje, u periodu od 11 do 21 čas u Parobrodu (Kapetan Mišina 6a), dok je broj mesta ograničen na svega 30 gledalaca.

Predstava „Nasleđe“ bavi se mitom o ženskoj bespomoćnosti i razotkriva mehanizme patrijarhata utisnute u društvene i lične narative.

Kroz temu marginalizacije žena u procesu nasleđivanja – posebno odricanja od nasledstva pod uticajem tradicije i porodice – predstava otvara pitanje generacijskog ćutanja, ali i otpora žena nametnutim društvenim ulogama. Unutrašnji sukob žene prikazan je kroz dve glumice na sceni, koje simbolizuju rastrzanost između pristajanja i borbe.

Više informacija o predstavi dostupno je na zvaničnom sajtu DAH Teatra.

The post Predstava „Nasleđe“ DAH Teatra na festivalu u Parobrodu appeared first on Kulturni kišobran.

Predstava se realizuje u okviru programa edukativnih pozorišnih predstava za mlade, koji zajednički organizuju Dom omladine Beograda i Studio Centar, sa ciljem da kroz savremeni pozorišni izraz otvori važne teme koje se tiču odrastanja, identiteta i izazova sa kojima se mladi danas suočavaju.

Više o predstavi:

The post „Je l’ imaš gram?“ 7. aprila ponovo u Domu omladine Beograda appeared first on Kulturni kišobran.

Ovaj komad predstavlja prvi, hronološki deo trilogije NEW HUMAN i vodi publiku u blisku budućnost, gde se na duhovit, ali i provokativan način propituju prednosti i izazovi koje donosi razvoj napredne veštačke inteligencije.

Kroz ironiju, cinizam i niz neočekivanih situacija, ARTMORIA nastoji da publiku izmesti iz zone komfora i potrošačkog vrtloga, podstičući kritičko promišljanje o sopstvenoj ulozi u društvu budućnosti.

U predstavi igraju Nada Macanković (Nada), Petar Benčina (Ljubavnik), Katarina Gojković (Galeristkinja) i Andrej Nježić (Laborant), dok se u ulozi Umetničke policije smenjuju Rade Janjić i Petar Petrović. Ulogu Posmatrača tumači Nevena Mihailović.

Partner projekta je Luštica Bay, a produkciju potpisuje Dot in Circle doo. Karte su dostupne putem Tickets.rs platforme.

The post ARTMORIA – tragikomedija o budućnosti i veštačkoj inteligenciji appeared first on Kulturni kišobran.

Reč je o višežanrovskoj predstavi koja u sat i dvadeset minuta spaja komediju, iluziju i elemente svakodnevice, vodeći publiku kroz nepredvidiv niz situacija na granici realnog i apsurdnog. Uloge tumače Dragana Dabović, Stevan Piale, Matea Milosavljević i Nikola Ranđelović, koji se tokom predstave transformišu u više likova.

Radnja prati ženu koja ne spava, ne izlazi iz kuće i ne ispušta žuti balon iz ruku. Njen komšija, glumac, pokušava da joj pomogne tako što za nju izvodi predstavu, otvarajući svoj „glumački kofer“ iz kog izlaze različiti likovi i situacije. Tako nastaje paralelna stvarnost – pozorište za jednu gledateljku, ali sa snažnim odjekom savremenog društva.

Kako ističe rediteljka Monika Romić, Balon je predstava koja publiku vodi kroz smeh i suze, kroz brze smene žanrova i emocija, ostavljajući prostor za lična tumačenja i pitanja – pre svega, šta zapravo simbolizuje žuti balon i da li ga je moguće pustiti.

The post Premijera predstave „Balon“ 2. aprila u Teatru Vuk appeared first on Kulturni kišobran.

U predstavi igraju i potpisuju je kao autori Danijela Tanasković i Aleksandar Gajin. Danijela je samostalna umetnica iz Beograda, dok je Aleksandar član drame Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.

Reč je o autobiografskoj komediji koja kroz mušku i žensku perspektivu osvetljava različite vizure života. Žanrovski, predstava kombinuje stand up i igranu formu, jedan od najpopularnijih pozorišnih izraza danas.

Ona je Beograđanka, on Novosađanin. Oboje iza sebe imaju brakove, decu i uspomene, ali i traume. Predstava prati njihov odnos od prvog susreta, obeleženog ranama iz prošlosti, mentalitetskim razlikama, navikama i godinama.

Trajanje predstave je 75 minuta, a ulaznice su u prodaji putem sajta www.gigstix.rs.

Predstava otvara pitanje – da li je ljubav, posle razvoda, moguća?

The post Predstava „Novi Sad – Beograd” 27. marta u Parobrodu appeared first on Kulturni kišobran.