Zato vam priskačemo u pomoć sa nekoliko predloga, uz koje vreme prođe toliko brzo, da se čovek prosto zapita kada je pre svanulo.

1. Babylon Berlin (Berlin Vavilon) (2017- )

Ljubitelji neonoara će se prosto zaljubiti u ovo ostvarenje. Ovo je jedna raskošna i ambiciozna serija koja se po mnogo čemu razlikuje od serija sličnog žanra. U sebi nosi dozu intrigantnosti i misterioznosti koja pažnju drži od prve od poslednje epizode.

2. Castle (Kasl) (2009-2016)

Komično kriminalstička serija sa odličnom radnjom. Iz epizode u epizodu se bavi neobičnim slučajevima ubistava, što je odlično, jer se poneka epizoda može i preskočiti. Međutim kroz sve sezone serije se provlači malo dublja priča zbog čega zaslužuje da se pogleda cela.

3. Casa de Papel (Kuća od papira) (2017- )

Serija koja je ceo svet prikovala za ekrane. Priča je na prvi pogled jednostavna, dok se ne zagrebe ispod površine. A onda je komplikovana za predviđanje daljeg razvoja radnje, jer ništa nije onako kako izgleda. Žanr je potpuno okrenut iz surovog u emotivan donosi promenu perspektive i zbog toga što je narator ženski lik.

4. True Detective (Pravi detektiv) (2014- )

Antologijski serijal koji iz sezone u sezonu donosi novu priču i nove likove ali zbog toga ona ni na trenutak ne gubi na zanimljivosti i gledljivosti.

5. Peaky Blinders (Birmingenska banda) (2013- )

Pročitajte još i: Odlaže se snimanje planetarno popularne serije

Sve epizode ove serije su čist kvalitet na koji se teško nailazi u današnjoj hiperprodukciji svakavog saržaja. Serija ima pet sezona po šest epizoda i kada se sve pogledaju ostaje nada da će izaći i šesta sezona što pre.

6. Mad Man (Momci sa Medisona) (2007-2015)

Spada u 10 najgledanijih serija na svetu. Iako se na zasniva na samoj radnji serija je puna atmosfere zbog čega će te jedva čekati da pogledate sledeću epizodu. Likovi su karakteristični i svaki na svoj način zanimljiv..mada svi ćemo želeti da budemo kao glavni lik.

7. House MD (Dr Haus) (2004-2012)

Fantastični Hju Lori nam donosi Gregori Hausa, oštrog, sarkastičnog lika koga ćete obožavati. Ova serija nije samo još jedna u nizu koja se bavi medicinom. Ne, ovo je jedno sasvim novo i do sada ne viđeno predstavljanje Šerloka Holmsa baš kroz neobičan lik Dr. Hausa.

I još plus dve serije koje ne smete propustiti:

*Suits (Dva lica pravde) (2011-2019)

Predstavlja TV seriju sa najviše sezona i epizoda, ali nemojte zbog toga da odustajete od gledanja. Vizuelno je jedna od najboljih serija ikada, uz to je izuzetno britka i laka za gledanje.

Pročitajte još i: Deset serija koje su obeležile 2010-te (prema odabiru naših čitalaca)

*Chernobyl (Černobil) (2019)

Emotivna, surova, moralna, iskvarena… 

Pročitajte još i: Černobilj – bezbedno i poželjno za gledanje bez zaštitne opreme, posebno bez ružičastih naočara

Foto: Youtube/Printscreen

The post Sedam + dve serije uz koje vreme leti appeared first on Kulturni kišobran.

Serija „Igra prestola“ prošle godine je, treću godinu za redom, proglašena najboljom dramskom serijom osvojivši nagradu Emi u toj kategoriji.

Kit Harington nominovan je za najbolju glavnu mušku ulogu (Džon Snou) u dramskoj seriji, a Emilija Klark (Deneris) za najbolju glavnu žensku ulogu u istoj kategoriji.

Ovogodišnja 71. dodela nagrada biće održana u septembru u Los Anđelesu. Nagrade Emi se dodeljuju za najbolja televizijska ostvarenja i smatraju se ekvivalentom prestižnog Oskara.  

Alfi Alen (Teon Grejdžoj) i Piter Dinklidž (Tirion Lanister) nominovani su za najbolje sporedne muške uloge. Koleginice iz serije – Gvendolin Kristi (Brijen), Lena Hedi (Sersei), Mejsi Vilijams (Arja Stark) i Sofi Tarner (Sansa Stark) dominirale su u kategoriji najbolje ženske sporedne uloge u dramskoj seriji.

Karis van Hoten, koja u „Igri prestola“ tumači lik čarobnice Melisandre, nominovana je za najbolju žensku gostujuću ulogu.

Serija je ponela i nominacije za najbolju režiju, scenario i najbolju dramsku seriju.

Izvor: N1

The post „Igra prestola“ dobila čak 32 nominacije za Emi nagradu appeared first on Kulturni kišobran.

Serija počinje dve godine nakon katastrofe, samoubistvom Valerija Legasova, ruskog naučnika koji je rukovodio na brzinu sastavljenom komisijom. Od prvog kadra ove serije postoji kontinuitet savršenosti kroz koji će vam odmah biti jasno kako je u tako kratkom roku postala popularna do mere da ugrožava popularnost i gledanost najgledanije serije ikada. Eksplozija nuklearnog reaktora u Černobilju nije ni fikcija ni epska fantastika, a gotovo da ima odlike oba žanra. Ono što je čini remek delom je istina, ali i scenografija koju su HBO producenti ispratili do najsitnijih detalja. Sitničavim poznavaocima svakodnevnog života u Ukrajini (i zoni uticaja SSSR-a) jedino može da smeta jezik, ali to bio bio zlonamerni komentar.

Gotovo sve što treba da znate o politici i uređenju SSSR-a i odnosu sa satelitskim državama, vidi se kroz ovu mini seriju, i to bez holivudizacije i nepotrebnog preterivanja. Možda bi bilo i teško preterati i to je za obradu ove teme veći izazov nego što se čini na prvi pogled.

Stroga partijska hijerarhija i strah usporavali su protok informacija. Već sklerotični sistem, za vreme mandata Gorbačova, jedan je od glavnih uzroka ne samo neadekvatnih reakcija, već i same katastrofe. Odluka o evakuaciji stanovništva doneta je paušalno, bez konsultacije i struke i angažovane komisije, a prve žrtve černobiljske katastrofe bili su mladi ljudi bez potrebnog iskustva i znanja, postavljeni na odgovorne pozicije visokog rizika, a nesreći je prethodio veći broj manjih incidenata. Vidimo i večitu spremnost ovakvih sistema da probleme rešava nemilosrdnim žrtvovanjem sopstvenih ljudi. To je kontinuitet primetan od uspostavljanja sistema, pa do njegovog kraha. Pozivanje vatrogasaca da gase vatru – uz informaciju da je zapaljen krov reaktora, ili neobaveštavanje građana Pripjata i radnika nuklearke o razmerama katastrofe, uprkos već postojećim sumnjama i neoborivim dokazima, pokazuju nam svu sistemsku surovost na koju su bili osuđeni ti ljudi.

Informacije su pokušavale da se prikriju čak i kada je bilo jasno o kakvom je incidentu reč. Tek nakon što su se u Švedskom Forsmarku oglasili alarmi, Moskva je priznala manji incident, dok je TASS izveštavao o nuklearnom incidentu u  USA. Manji deo ovog ponašanja objavšnjiv je inercijom hladoratovske paradigme, veću odgovornost treba pripisati inerciji nepogrešivosti sistema odlučivanja. Ukoliko je u vrhu rečeno da situacija nije alarmantna, ili da se drži pod kontrolom, koliko god zapravo bila alarmantna situacija na terenu, stvarnost će biti ignorisana a ljudi žrtvovani.

Mini serija o Černobilju nam dolazi kao otrežnjenje posle serije o zmajevima i kraljevima iz izmišljenog doba. Ona je više od kinematografskog remek dela. Ona je podsećanje na nešto što svet često ume da zaboravi dok se zabavlja utopijskim fantazijama. Birokratija je radioaktivna i smrtonosna.

Piše: Milena Marić

The post Černobilj – bezbedno i poželjno za gledanje bez zaštitne opreme, posebno bez ružičastih naočara appeared first on Kulturni kišobran.