Kroz zagonetno i malo istraženo razdoblje nacionalne istorije, kroz vreme koje prethodi slavi Nemanjića, stručni, naučni, a popularni vodič biće nam poznati arheolog Marko Aleksić, koji u svetskoj arheologiji slovi za vrsnog poznavaoca srpskog srednjeg veka i viteštva uopšte. Sada je otišao još dublje u prošlost.

Zahvaljujući novim arheološkim istraživanjima Marko Aleksić upoznaće nas sa prvim, po imenu poznatim srpskim knezom Dervanom i zemlji Bojki, nastanku titule župana, drevnim slovenskim naseljima sa ostacima paganskih hramova.

Izuzetno važna iskopavanja otkrivaju vladarsku palatu na tlu Srbije iz 8. veka, koja predstavlja najraniju poznatu takvu građevinu u slovenskom svetu, ili više crkava znatno starijih od Raške episkopije, što pokazuje da su Srbi prihvatili hrišćanstvo ranije nego što se to do sada verovalo i da su se tu nalazili prvi poznati hrišćanski hramovi među Slovenima. Videćemo istorijske karte i ilustracije značajnih arheoloških nalaza, građevina, utvrđenja i naselja najstarije srpske države.

Jezikom istorijske i arheološke nauke Marko Aleksić, autor knjige “Srpske zemlje pre Nemanjića”, koja je već postala bestseler i istorijski klasik otkriće nam uzbudljivu priču o srpskom najranijem nacionalnom putovanju.

Naime, u periodu od 7. do 10. veka, na ruševinama antičkog sveta izrastaju temelji Evrope kakvu danas poznajemo, prelamaju se ključni događaji za njenu istoriju, a na našim prostorima rađa se jedan nov svet. Slovenska plemena se šire i kreću ka jugoistoku Evrope, a među njima se vrlo rano izdvaja ime Srba. Naši preci otpočeli su epsko putovanje od reke Labe na istoku današnje Nemačke koje se posle više od 1500 kilometara završilo u okolini Soluna, da bi se zatim trajno naselili na Balkanu.

Na ovo uzbudljivo i tajanstveno istorijsko putovanje možete se ukrcati poslednjeg petka u oktobru 29.10 u 19h u „Galeriji 73“, svojevrsnom hramu kulture na Banovom brdu, koji je ove godine dobitnica najprestižnije nacionalne nagrade za doprinos kulturi za čitavu Srbiju – „Zlatni beočug“.

Gost tribine, Marko Aleksić, arheolog, pisac I istraživač magistrirao je upravo na srednjovekovnoj arheologiji. U Narodnom muzeju u Beogradu stekao je zvanje kustosa. Kao član ekipe ili vođa iskopavanja učestvovao je u arheološkim istraživanjima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj i drugim zemljama. Objavio je brojne naučne radove u zemlji i inostranstvu o temama iz srednjovekovne arheologije i istorije, kao i stručnu knjigu Medieval Swords from Southeastern Europe (Srednjovekovni mačevi u Jugoistočnoj Evropi) koja je dobila više pozitivnih prikaza u vodećim svetskim stručnim časopisima i citirana nekoliko stotina puta. Održao je predavanja u institucijama kulture širom Srbije, na univerzitetima, međunarodnim naučnim skupovima i drugim mestima. Sarađivao je sa dečjim kulturnim centrom u Beogradu, na RTS-u kao stručni konsultant i autor priloga sa temama iz nauke i kulture, pisao dramske tekstove za program Radio Beograda, objavljivao naučno-popularne članke sa temama iz srednjeg veka u Politikinom Zabavniku i drugim listovima. Poslednjih nekoliko godina je predavač u Istraživačkoj stanici Petnica (programi Arheologija i Petnica International). Kao stručni konsultant ili predavač sarađuje sa muzejima, fakultetima, vojnim, bezbednosnim i kulturnim organiacijama i viteškim družinama. Bio je prvak Savezne Republike Jugoslavije u mačevanju, disciplina sablja (1993).

Domaćica i moderatorka tribine je Smiljana Popov, novinarka i autorka naučno-popularnog tv serijala „Beograd za početnike“, prve TV emisije u Srbiji koja je „ušla“ u prosvetni sistem. Naime, po preporuci Sekretarijata za obrazovanje od 2016. godine emisija se gleda u beogradskim osnovnim i srednjim školama kao pomoćno nastavno sredstvo, jer na komunikativan, zabavan a naučno relevantan način populariše nacionalnu kulturnu i istorijsku baštinu, kao deo mnogo šire, evopske kulturne baštine.

Tribina se održava 29.10. u 19h u Galeriji 73. Ulaz je slobodan uz obavezne epidemiološke mere, razume se.

The post Beograd za početnike: Srpske zemlje pre Nemanjića appeared first on Kulturni kišobran.

Kancelarija kultne TV emisije „Beograd za početnike” posle duge pauze zbog korona virusa, ponovo počinje da se uživo druži sa publikom i da od nauke pravi večeri dobrog provoda.  

Mnogo smo puta čuli da su žene u srednjem veku nosile pojas nevinosti. Da li je to mit ili istina? Da li je Marija Antoaneta, saznavši da njeni podanici gladuju, zaista izgovorila one famozne reči: „Ako nemaju hleba, nek jedu kolače”?

Ko je stvarno spalio Rim, kog je porekla čuveni Marko Polo, da li je Kolumbo prvi video kopno Amerike, kog je porekla bio car Justinijan, ko je bio poslednji Nemanjić, da li je Šekspir prvi udahnuo književni život Romeu i Juliji, šta je uništilo stare civilizacije Maja, Inka i Asteka, ima li preživelih potomaka carske porodice Romanov, da li su Če Gevari odsečene ruke i glava, kako je skončao Napoleon…

Mnogo smo puta čuli da se na dvoru Nemanjića jelo zlatnim viljuškama… Ali da li je to mit ili ili istina? Gde su glave kneza Lazara i Karađorđa? Da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal? Da li je Vuk Branković izdajnik? Zašto car Dušan nije postao svetac? Jesu li mošti Svetog Save spaljene? Da li je Draža Mihailović bio prvi gerilac u Evropi u Drugom svetskom ratu? Ko je stvarno ubio Murata na Kosovu? Da li je Tito posetio Jasenovac? Da li je car Dušan ubio svog oca? Da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna? Da li je Gavrilo Princip napisao čuvene stihove o „bečkim sjenama“? Da li je major Gavrilović izgovorio čuveni borbeni poklič? Zašto na Titovom grobu nema petokrake?

Ovo je tek vrh ledenog brega najvećih mitova i zabluda srpske i svetske povesti, koji će u živoj, a finoj raspravi, naučno, a popularno, uz obilje anegdota i istorijskih pikanterija, demistifikovati znameniti istoričar Dejan Ristić.

Domaćica i moderatorka je Smiljana Popov, autorka i urednica emisije „Beograd za početnike”,

Foto: Promo

The post Beograd za početnike: O mitovima i zabludama srpske i svetske istorije uživo sa publikom appeared first on Kulturni kišobran.

Ne treba zaboraviti da je Martovski festival prešao dug put od svog nastanka do danas. Prisetimo se samo osnivanja Festivala jugoslovenskog filma davne 1953. godine u Puli na kome su prikazivani igrani i dokumentarni filmovi. Samo nekoliko godina kasnije, 1959. godine, u Beogradu je pokrenut Jugoslovenski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma.

Javnosti je malo poznato da je Martovski festival neka od svojih najznačajnijih istorijskih izdanja imao upravo u nekadašnjoj dvorani Doma sindikata.

Usponi, padovi i najposećenije godine

Istorija piše da je bio festival „uspona i padova“ zbog nedostatka sredstava. Ipak, neka od tada najposećenijih izdanja festivala su održana u Domu sindikata, od kojih su oštrim „arhivskim okom“ u nemim snimcima i slikama, zabeležena ona iz 1973. i 1980. godine.

Izdanje Jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog festivala 20. po redu održano je od 2. do 7. marta 1973. godine u Beogradu, dok je 27. po redu festival održan od 17. do 22. marta 1980. Tada je već naslovne logoe festivala počeo da krasi i naziv Filmski festival Beograd.

Neki od filmova iz bivše Jugoslavije koji su tada bili prikazani su dokumentarci Favorit, Kadinjača, Dar, Udružene naravi, ali animirani filmovi Basna, Predstava, Prozor, Parabola, Njegovo velilčanstvo i drugi.

Uprkos bombardovanju…

Istovremeno, jedno od najznačajnijoh izdanja festivala je i ono iz 1999. godine. Uprkos bombardovanju Beograda festival nije otkazan. Iako je provobitni trebalo da nastavi tradiciju prikazivanja u Domu sindikata,  filmske projekcije su zbog „ratne situacije“ premeštene na nešto sigurniju, odnosno manju salu u  Doma omladine.

 Foto: DDS arhiva, promo

The post Dvorana Doma sindikata i prvi „umetnički koraci“ Martovskog festivala appeared first on Kulturni kišobran.

Ovo važno kulturno mesto u srcu Beograda, koje sledeće godine slavi 75 godina postojnja menjalo se zajedno sa Beogradom, nikada ne gubeći na autentičnosti, okupljajući uvek zanimljive ljude, intelektualce, umetnike, boeme…

Od sada, na adresi Francuska 7, pored bašte Kluba književnika, koja je postala centralni deo ovog restorana, legendarni Klub se budi i nastavlja svoj život.

Klub će imati nešto drugačiji koncept u odnosu na baštu, sa posebnim jelovnikom i programom. Radno vreme biće tri dana nedeljno, od četvrtka do subote od 17 do 23h.

Branko Kisić, šef kuhinje, koga smo upoznali ove godine, hrabro je preuzeo posao i uneo promene, koje su brzo bile prepoznate i prihvaćene.

Nastavljamo da podržavamo slobodoumnost, hrabre ideje, umetnost i građanski duh. Na starom mestu uz nostalgičnu hranu i kvalitetnu muziku nastaviće se mnoge debate o životu…

Foto: Luka Cako

The post Kultni beogradski restoran „Klub književnika“ otvorio je vrata svog legendarnog Kluba appeared first on Kulturni kišobran.

Bogati program sajma će pored ponude degustacije preko 100 vrsta viskija, koje će se naći na jednom mestu, kao i do sada, moći da upoznaju istoriju i kulturu ovog vrsnog napitka. 

Pored dobro poznatih viskija iz Škotske, Irske i SAD-a, kao i popularnih brendova viskija koji su dostupni na domaćem tržištu, beogradska publika biće u prilici da degustira i neke egzotičnije varijante, kao što su, tajlandski, japanski ili kubanski viski. Ovo je prilika da se isprobaju različiti ukusi viskija iz celog sveta za dva dana.

Dnevni program Whisky Fair-a obuhvata predavanja i radionice na kojima će eminentni poznavaoci viski kulture, sve zainteresovane bliže upoznati sa istorijom, razlikama među vrstama viskija i objasniti kako da iskoriste maksimum iz svake čaše viskija.

Viski je piće koje se pije sa stilom, pa je ceo događaj koncipiran oko ideje da se posetioci upoznaju s kulturom ispijanja viskija i poreklom svake flaše – odnosno, zemljom iz koje dolazi.

Ovo je ujedno i šlagvort za večernji program koji obuhvata degustaciju viskija koji dolaze iz celog sveta, te uživanje u njihovoj različitosti.

Sajam viskija je ove godine smešten u urbanoj zoni donjeg Dorćola, te svi koji požele da budu deo ove priče mogu da pronađu svoj kutak zabave. 

Duga tradicija, poreklo i duh ovog napitka, organizatora je inspirisala da posetiocima ponudi izuzetno bogat program, tokom dva dana trajanja. U uvek prikladnoj scenografiji, posetioci će uživati i u brojnim pratećim programima, a kroz zabavu će naučiti nešto i o popularnoj viski kulturi. 

Zanimljivosti o viskiju:

Procenjuje se da je viski star preko 2500 godina, a preteča viskija – piće koje se tada nazivalo „arak“ potiče iz drevne Indije.

Viski u obliku koji danas znamo vezuje se za putovanja Svetog Patrika u Škotsku i smatra se da je on, osim o hrišćanstvu, pripovedao o načinima i svrsi destilacije.

Iako prvi značajniji i pisani tragovi o poreklu i nastanku „vatrene vode“ potiču iz Škotske, i to iz 1494. godine, debata o tome ko je izmislio viski i danas je aktuelna.

Irci ne prihvataju ovaj istorijski podatak, već smatraju da su upravo oni tvorci čuvenog pića. Kako najbolji viskiji i danas potiču iz Škotske i Irske, čini se da će ova borba za prisvajanje porekla trajati još neko vreme.

Foto via Preventer

The post Četvrti Whisky Fair u Beogradu – upoznajte se sa kulturom i istorijom ovog napitka appeared first on Kulturni kišobran.