Katarinu smo gledali u seriji “Moja generacija Z”, a pojaviće se i u drugoj sezoni serije “Državni službenik”. Čitaoci Kulturnog kišobrana već su imali priliku da je upoznaju. Lazaru je, pak, predstava “Mari(j)a je svuda” prvi profesionalni projekat i on tim povodom prvi put govori za naš portal.

“Mari(j)a je svuda” je specifična pozorišna predstava u kojoj ne postoje glavni likovi. Predstava govori o migracijama, ratovima i o problemima s asimilacijom, uklapanjem u društvo kroz glas troje mladih ljudi, koji istovremeno predstavljaju i Mariju Milisavljević.

„Rušenje četvrtog zida“

Nakon ovacija koje je doživela predstava u Svilari, Lazar priznaje da se plašio da publici neće biti lako da procesuira pregršt informacija u predstavi. Pokazalo se, međutim, suprotno.

Kada je dobio poziv da učestvuje u projektu, zainteresovalo ga je to što nije znao ko je spisateljica. “Kad sam video tekstove, podsetili su me na Saru Kejn, čiji su me tekstovi uvek inspirisali. Pomislio sam – upravo ovo Beogradu fali. Ovo fali našim alternativnim scenama kojih i nema. Ili ih ima jako malo. Motivisala me ta prilika da radim na nečemu što je pomereno od onog uobičajenog”, iskren je Lazar.

Kako kaže, rad na predstavi je bio i težak i lep, ali ga je proširio i intelektualno i glumački.

“Privlače me komadi koji su pomalo avangardni, eksperimentalni, alternativni. Projekat dosta odstupa od klasičnog pozorišta. Igramo na brehtijanski način koji na Akedemiji nemamo prilike da mnogo proučavamo. On podrazumeva rušenje četvrtog zida, odnosno direktno obraćanje publici”, priča nam Lazar.

“Mi uskačemo i iskačemo iz likova, već u sledećem trenutku smo naratori, a zatim postajemo Katarina, Lazar i Nikola”, dodaje Katarina.

„Kolektivni krik“

Predstavu čine fragmenti Marijinih komada “Buka” i “Ambis”, ali i song koji su pisali i izveli sami glumci. Za potrebe predstave su čak snimili i pesmu i spot, kaže Katarina.

“Sami smo pisali nekoliko monologa koje smo ubacili u predstavu, kao i tekst pesme. Svi ti tekstovi se odnose na svakog stanovnika naše zemlje, ali i na svakog stanovnika sveta koji se muči u ovom današnjem dobu otuđenosti zbog društvenih mreža, zbog sveopšte netolerancije, i svih odnosa koji su poljuljani među nama, zbog porodice koja je uzdrmana kao osnovna jedinica društva. To su muke svih nas. To je jedan kolektivni krik. On se ne odnosi samo na naše društvo, već na svako društvo; u kome govorimo o globalnim problemima, obraćajući se čitavoj našoj civilizaciji koja je zaboravila neke elementarne stvari, za početak, da čovek čoveku treba da bude prijatelj, a ne vuk”, objašnjava Katarina.

Naš glas

Predstava je, zapravo, kažu, nastajala tokom proba. “To je bio jedan ludi istraživački proces, kreirali smo zajedno predstavu od početka do kraja. Oduševljena sam što sam imala priliku da kroz svoju ljubav prema pisanju učestvujem u jednom takvom projektu i na više načina, učestvujem u kreiranju predstave. Mnogo sam radila na sebi tokom projekta. Dejan i Stefan su nam dopustili da iskažemo svoje poglede na probleme u društvu kao mladi ljudi”, ističe Katarina.

Lazar veruje da je za glumca bitno da može da učestvuje u kreiranju dela i da se izrazi. “Kao i Kaća, imam tu sklonost ka pisanju, i zaista mi je bilo značajno što sam mogao to da iskažem, da dam svoje ideje i da one budu uvažene i postavljene na scenu”, kaže Lazar.

Dok Katarina iza sebe već ima uspešne projekte, Lazar tek polako ulazi u svet profesionalne glume. Iako još uvek studira, kaže da se njegov pogled na branšu mnogo proširio tokom školovanja.

“Shvatio sam koliko je to zanimanje bogato. Da se ono ne svodi samo na igranje u nekom institucionalnom ili nacionalnom pozorištu, na filmu. Već da postoji i performans, nešto eksperimentalno. I da postoje mnogi drugi mediji putem kojih možeš da se izraziš”, kaže Lazar.

“Kada sam upisivao Akademiju, nisam bio svestan šta će se meni kao ličnosti desiti. Nema ničeg lepšeg od toga kada ti shvatiš da pomeraš svoje granice i da si mnogo hrabriji i mnogo sposobniji za neke stvari nego što si bio pre”, zaključuje Lazar i nada se da će tokom svoje karijere imati prilike da se oproba i u režiji i dramaturgiji.

Predstava je „prodisala“ u Novom Sadu

Katarina nam prenosi svoj utisak nakon premijere:

,,Premijera je protekla fenomenalno, bolje nego što smo mogli i da zamislimo! Veoma sam zahvalna Novosađanima na gostoprimstvu. Osećali smo se kao da smo kod kuće. Bili smo jako uzbuđeni pred prvo igranje, u najpozitivnijem mogućem smislu. Dali smo sve od sebe da predstava počne da diše baš onako kako su Dejan i Stefan zamislili.

Jedne kišne večeri je i prodisala, i stvaralaštvo Marije Milisavljević je stiglo u Srbiju! Najpre u Novi Sad. A sa njim su stigle i veoma važne poruke koje smo pažljivo birali, i utemeljili u našoj predstavi, jedva čekajući da ih prenesemo našem, srpskom, društvu. Trudili smo se da, kroz spoj naših uzavrelih energija, izazovemo u publici i smeh i suze, i damo im ozbiljan materijal za razmišljanje koji će ih navesti na introspekciju.

Svaka predstava je živa stvar, i glumci na sceni osećaju energiju publike, i obrnuto. Sudeći po njihovim reakcijama, tokom, i nakon predstave, otišli su svojim kućama snažno uzdrmani, i zauvek promenjeni našom razmenom energije. Nadam se da ćemo se ovako snažno povezati i sa svakom narednom publikom! Vidimo se…Svuda!”

Intervjuisala: Miljana Miletić

Foto: Miljana Miletić/Kulturni kišobran

The post Intervju: Katarina Živković i Lazar Tešić, glumci u predstavi Mari(j)a je svuda appeared first on Kulturni kišobran.

Provozali smo se pored reke, a kako je to izgledalo pogledajte u videu ispod:

Ooter Scooter je prvo i jedino mesto u Beogradu gde možete da iznajmite električni trotinet, kao i da ga servisirate.

Nastao kada je grupa lokalaca odlučila da donese nešto novo u Srbiju, kako bi turistima pokazali Beograd iz malo drugačijeg ugla.

Pre dve godine imali smo priliku u Los Anđelesu po prvi put da probamo električne trotinete i od prvog momenta smo znali da ćemo taj trend dovesti u Srbiju i pokrenuti revoluciju u modernom prevozu.

Ooter Scooter u ponudi ima 3 ture za turiste. To su Ada Lake tour, Adrenalin City i Zemun tour. 

Za sada je najpopularnija Ada tour koju predstavljamo kao Beogradsko more i svi stranci se oduševe kakvu Beograd ima prirodnu oazu na samo 15 minuta od centra grada. Svaka tura uključuje profesionalnog vodiča, flašicu vode i jedno piće u kafiću gde pravimo pauzu. Takođe, u planu nam je da proširimo kapacitet flote i da ubacimo par novih tura koje za sada moramo da držimo u tajnosti

 

Kako kažu, utisci ljudi su fantastični, a većina njih ubrzo i kupi električni trotinet kada ga isproba kod njih.

Ako do sada niste isprobali električne trotinete, ekipa iz Ooter Scooter-a vam poručuje:

Iskočite iz svakodnevne rutine. Isprobajte jedan od ovih uređaja koji predstavljaju revoluciju transporta u svetu.

 

Električne trotinete možete iznajmiti za 8 evra po satu, a ako želite da se vozite ceo dan, morate da izdvojite 25 evra.

Piše: Miljana Miletić

Foto: Miljana Miletić

The post Isprobali smo Ooter Scooter električne trotinete sa glumicom Katarinom Živković! appeared first on Kulturni kišobran.

“Igram mladu devojku iz imućne porodice koja zbog tog svog statusa ponekad deluje pomalo razmaženo, otresito, i bezobrazno. Ali, zapravo, nju krasi jedno veliko srce, harizma, odlučnost, i spremnost da pomogne prijateljima u nevolji. Ona je jedan od onih likova koji nas uče da ništa nije onako kako izgleda. Uči nas da ljudima uvek treba da damo šansu i da ne sudimo na prvu loptu”, kaže Katarina za Kulturni kišobran.

Uloga je za nju bila izazovna, jer, prema njenim rečima, njih dve se veoma različito ponašaju.

“Veliki je izazov za svakog glumca da propusti kroz sebe najrazličitije likove i živote koje nikada ne bi živeo u svojoj realnosti. U tome je i težina, ali i lepota našeg posla”, kaže Katarina i dodaje: ”Ona je mene podsetila da treba da budem mnogo empatičnija i da razumem takve devojke koje sam možda osuđivala ranije u školi – zbog njihovog površnog i drskog ponašanja. Međutim, iz epizode u epizodu sam otkrivala nove nijanse svog lika, i prijatno me je iznenadila njena transformacija.”

Odskočna daska

Katarina seriju vidi kao odskočnu dasku. Ne samo za sebe, već i za sve mlade kolege sa kojima igra u seriji.

“Veoma sam zahvalna što sam već tokom studija dobila priliku da radim u struci.  Ipak, to je mač sa dve oštrice – ne mogu da se posvetim studijama onoliko koliko bih želela. S druge strane, smatram da je važno da što pre počnete da radite, jer, iako je škola temelj, glumci na setu i u pozorištu uče  životnu školu, i stiču veliko iskustvo, a to je jednako važno”, govori nam Katarina uz osmeh.

Iako je već neko vreme dete RTS-a, jer je imala prilike da igra u filmu „Posmatrači“ – o trgovini ljudima i kampanji „Bezbedan internet za decu“, Katarini je ovo ipak prvi ozbiljniji televizijski projekat. Poziv na audiciju joj je, kao i svim studentima Fakulteta savremenih umetnosti, stigao od studentske službe fakulteta.

“Po završetku audicije sam se osećala odlično, ali nisam imala velika očekivanja, jer subjektivni osećaj nije uvek znak da ćete da prođete. Nema pravila, pa se trudim da se ne opterećujem, šta bude – biće. Međutim, ubrzo sam saznala da smo kolega s klase, Nenad Petrović, i ja dobili uloge. On igra Bokija”, priseća se audicije.

I tako je Katarina postala Adrijana, dete koje živi u doba interneta, kada je sve brzo i dostupno na “klik”.

“U nekim segmentima su mlade generacije naprednije; žive brže, pa i brže misle. Samo jedan klik ih deli od bilo koje informacije na planeti. Ne moraju da jure duž biblioteka da bi spremali ispite, mnoge knjige i korisni sadržaji su im dostupni u elektronskom formatu, ali su zato izgubili spontanost koju su živele generacije naših roditelja, otuđeniji su, jer im virtuelni svet stvara iluziju bliskosti sa velikim brojem ljudi, te zaboravljaju da se fokusiraju na stvaran svet oko njih, ali su zato mnogo otvorenijeg uma i lakše prihvataju različitosti”, priča nam Katarina, i priznaje da bi volela da se vrati u ta neka, kako ona kaže “spontanija” vremena.

Ipak, vešto je uskočila u “Generaciju Z”, koja je poznata i pod sinonimima: Postmilenijalci, Pluralsi, iGeneracija, i Net generacija. Ovi mladi ljudi rođeni su u periodu od 1995. godine do 2005. godine, i broje 2,7 milijarde ukupne svetske populacije, što ih čini najbrojnijim delom ukupnog stanovništva. A nas je zanimalo kako su likovi u seriji postali “zmajevi”?

“Generacija koju mi igramo je 2000. godište, a ta godina je – po kineskoj astrologiji, godina zmaja. Takođe, interesantno je da se njihov omiljeni kafić zove “Zmajevo gnezdo”. Možemo reći da su ti klinci, po svojim karakterima, zaista zmajevi. Svako je interesantan na svoj način, i bavi se drugačijim aktivnostima. Ima mnogo glavnih likova, i svakome je podjednako posvećena pažnja”, kaže Katarina.

Ovi “zmajevi” su takođe i šaljivi, pa ni snimanje koje je trajalo nekoliko meseci nije moglo da protekne bez anegdota koje će se pamtiti.

“Momci su bili jako duhoviti. Kada smo, jednom prilikom, snimali scenu u bolnici, kolege Predrag Vasić i Nikola Stanković su se našalile sa celom ekipom. Počeli smo da snimamo scenu,  a oni su improvizovali skejt i projurili niz kadar na nekim točkićima koje su našli u hodniku, a mi smo, naravno, umrli od smeha”, prisetila se jedne od situacija koje će joj ostati u pamćenju.

“Mislim da ova serija definitivno ima X faktor”

Iako serija govori o takozvanim “novim” generacijama, Katarina veruje da će kraj malih ekrana uživati  i oni stariji. Pored mladih glumaca, među glumačkom ekipom su se našla i neka dobro poznata imena. To su Slobodan Beštić, Milica Zarić, Vanja Milačić, Vladan Dujović, Katarina Žutić, Darko Tomović, Ivana Šćepanović, Miloš Vlalukin, Ana Mandić, i drugi, koji igraju roditelje ove nove generacije, kao i njihove profesore.

“Baš sam nedavno razgovarala sa tatom o ovim temama i rekla sam mu: “Tata, ja bih sve dala da sam imala tvoju mladost, i da sam odrastala u to vreme”, a on mi je odgovorio: “Ja bih sve dao da sam imao tvoju mladost. Nisi ni svesna svih prednosti koje vi imate upravo zbog interneta. Ma koliko ti se činilo da je sve brzo, i da ti život prebrzo prolazi, to nije tako, mnogo toga vam je olakšano”, objašnjava ona.

Na setu je nastala jedna mala porodica, a ono što ovu generaciju razlikuje od nekih drugih, po njenom mišljenju, jeste to što su spremni da improvizuju i reaguju u pravom trenutku.

“Mislim da ova serija definitivno ima X faktor. S vremenom smo bili sve uigraniji, i imali smo sve bolju hemiju; zbog toga verujem da će ova ekipa ostati prepoznatljiva, i da će se ta energija koja se osetila na setu preneti i na gledaoce”, ističe Katarina.

Uloga Adrijane za Katarinu je, svakako, bila izazov, ali, kako sama kaže, veruje da je pravi izazovi tek čekaju.

“Veoma bih volela da mi naredna uloga bude dramska, i da se kroz nju potpuno ogolim, i isplačem. Volim kada mi likovi istrgnu tlo pod nogama, kao što je to učinila Antigona, koju sam spremala za poslednji ispit iz glume. Recimo, bilo bi mi drago da igram nekog od pripadnika manjinskih društvenih grupa: neku nacionalnu manjinu, ili pak nekoga iz LGBT populacije, to bi bio pravi izazov, a ja obožavam izazove!”, kaže Katarina,  sa širokim osmehom.

Serija “Moja generacija Z” ima 44 epizode, a sa “zmajevima” ćemo, počevši od 4. marta, imati prilike da se družimo svako veče u 22 časova, od ponedeljka do četvrtka, na kanalu RTS1, i na RTS Planeti, a pretpremijera će biti već 1. marta, od 20 časova, na RTS Planeti. Jedva čekamo!

***

Glumačku postavu igrane serije Moja Generacija Z čine:

Jovana Milovanović – Bojana
Nikola Stanković – Mihajlo
Nemanja Rafailović – Vasa
Katarina Živković – Adrijana
Jana Milosavljević – Kaća
Predrag Vasić – Koska
Kristijan Marković – Borko
Matea Milosavljević – Matea
Milan Zarić – Milan
Isidora Građanin – Deana
Kristina Jevtović – Ivana
Nikola Malbaša – Darko
Stefan Vukić – Stefan
Sava Stojanović – Srđan
Vanja Jovanović – Marija
Nenad Petrović – Bojan
Ivana Adžić – Mina
Nebojša Rako – Grof
Katarina Žutić – Vida
Milica Zarić – Ljilja
Vanja Milačić – Danica
Aleksandar Đurica – Stanko

Darko Tomović – Milutin
Danijela Ugrenović – profesorka
Ivana Šćepanović – Sanja
Nenad Ćirić – Direktor
Vladan Dujović – Joca fašista
Slobodan Beštić – Zoran, razredni
Ana Mandić – Ana, profesorka
Miloš Vlalukin – Ranko, profesor
Danica Radulović – Goca
Petar Strugar –specijalni gost, teča

Reditelji: Miloš Petričić; Milan Konjević, Branko Vučić, Kosta Ristić

Intervjuisala: Miljana Miletić

Foto: ORIGINAL FILM/Nebojša Babić

The post Intervju sa Katarinom Živković: Moja generacija Z, jesu li ti klinci zaista zmajevi? appeared first on Kulturni kišobran.