U ovom slučaju, predstavićemo šest knjiga, koje je Areté uvrstio u gorepomenutu ediciju. A pre nego što to uradimo, posvetićemo nekoliko redova statistici o mentalnom zdravlju.

Mentalno zdravlje kao globalni problem

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2025, više od milijardu ljudi na svetu ima probleme sa mentalnim zdravljem – a najviše se ljudi bore sa anksioznošću i depresijom. Iz ove organizacije ukazali su da su neophodna veća ulaganja u politike i programe mentalnog zdravlja na globalnom nivou.

Taj broj raste – Lancet je nedavno objavio studiju s podatkom da sa mentalnim problemima živi skoro 1,2 milijarde ljudi, te da su najviše pogođene žene i osobe starosti od 15 do 39 godina.

A sad – knjige

Bilo da je kroz poeziju, prozu ili strip, ovih šest knjiga uspeva u glavnom cilju – da prenese važnost mentalnog dravlja na papir bez obzira na formu.

Čista zver – Uršulja Kovaljik

Zbirka priča “Čista zver” Uršulje Kovaljik reflektuje unutrašnje konflikte različitih žena, proizašle iz savremenog stresa, međuljudskih odnosa, društvenih stereotipa i starenja u velikom gradu.

Devastacija prirode, odsustvo bliskosti, nasilje i neosetljivost prema socijalno isključenim osobama izazivaju u junakinjama priča paranoju, anksioznost, usamljenost, ali i pobunu i bes. One se nose sa drskošću investitora, menopauzom, sindromom sagorevanja ili idealizovanom predstavom o majčinstvu na svoj jedinstven način.

Zbirka je prepoznata kao značajan doprinos savremenoj slovačkoj književnosti. Uršulja uspešno kombinuje ekspresivan jezik sa dubokim i savremenim društvenim temama, stvarajući delo koje je istovremeno angažovano i umetnički snažno.

O autorki

Uršulja Kovaljik je rođena 1969. godine u Košicama. Vanredno je diplomirala socijalni rad na Trnavskom univerzitetu. Napisala je knjige pripovedaka Neverné ženy neznášajú vajíčka, Travesty šou i romane Žena zo sekáča i Krasojazdkyňa. Knjige su joj prevedene na češki, mađarski, arapski, slovenački, francuski, engleski i srpski jezik. Uršulja živi u Bratislavi. Vodi Pozorište bez doma, u kom igraju beskićnici i osobe sa invaliditetom.

Pena – Ingrid Šaber i Karol Morel

Pena je grafička novela koji se bavi složenim emocijama ljubavi, gubitka i ličnog isceljenja kroz umetnost i pisanje.

Ingrid Šaber, nadahnuta sopstvenim iskustvima, gradi intimnu i potresnu priču o dve žene koje su se dugo nadale roditeljstvu. Nakon godina čekanja, nade i očaja, dolazi trenutak kada se čini da će njihova želja biti uslišena. Međutim, trudnoća se zakomplikuje i tragedija neizbežno pogađa njihove živote. One će morati da počnu iznova i da se bore protiv bola. Ljubav, beg u svet njihovog izgubljenog deteta i dnevnički zapisi pomoći će im da izrone na površinu, daleko od pene očaja.

Uznemirujuća tema je obrađena sa neophodnom osetljivošću, a Morelini snoliki crteži dobro se uklapaju u dirljiv ton narativa. Upotreba boja je posebno efikasna, jer funkcioniše kao vizuelni prikaz glavnih tema knjige.

Ovaj jednostavan, ali moćan kreativni izbor savršeno prikazuje isceliteljsku moć umetnosti i književnosti.

O autorki

Ingrid Šaber (1978) je francuska autorka i scenaristkinja. Piše priče još od detinjstva, a igra rečima kako bi objasnila život mladim čitaocima postala je njena strast. Njena prva knjiga objavljena je 2010. godine, a od tada je napisala skoro stotinu knjiga. Tokom poslednjih nekoliko godina sve više se okreće stripovima. Sa delom „Pena“ (Arhaja) zajedno sa Karol Morel osvojila je nagradu “Harvi” za najbolju evropsku knjigu.

Crna vrana – Janja Vidmar

Sve osobe i događaji u ovoj knjizi su izmišljeni. Istina je mnogo bolnija i mnogo manje poetična.

„Crna vrana” je snažna kritika nasilja i ugnjetavanja u savremenom društvu i podsećanje na važnost empatije, saosećanja i solidarnosti.

“Crna vrana” Janje Vidmar govori o stvarnom životu sa svim njegovim mračnim stranama. Ovaj roman nudi duboko dirljiv prikaz iskustva mladih ljudi u haosu savremenih geopolitičkih sukoba. Kroz međusobno povezane narative, Vidmar predstavlja priče o pojedincima iz različitih sredina, od kojih svaki pokušava da pronađe izlaz iz nasilja i očaja. Uprkos njihovom različitom poreklu, ovi likovi su povezani zajedničkom niti patnje i otpornosti.

Proza Janje Vidmar je je lirska i nepokolebljiva, istovremeno mučna i duboko dirljiva. Kroz živopisne i evokativne slike, autorka poziva čitaoca da uroni u intenzitet doživljaja likova.

O autorki

Janja Vidmar jedna je od najpriznatijih i najčitanijih slovenačkih književnica i dobitnica brojnih nagrada za književnost za mlade.

Janjina dela za mlade spadaju u šest proznih književnih žanrova: piše socijalno-psihološke romane, socijalno-psihološke priče, avanturističke realističke priče, krimiće za decu i fantastične priče. Sama raznovrsnost književnih žanrova i vrsta svedoči o njenom izuzetnom poznavanju dece i tinejdžera, njihovog načina razmišljanja, izražavanja i življenja.

Ti amo – Hane Eštavik

Roman „Ti Amo“ donosi novi, dubok lični pristup, budući da je zasnovan na iskustvu autorke i gubitku njenog supruga zbog raka. Suočavajući se sa gubitkom, ona uključuje čitaoce u iskustvo koje mnogi proživljavaju u samoći. Napisana i smeštena u prve mesece 2020. godine, knjiga svojim temama gubitka i patnje posebno odgovara vremenu globalne tuge.

Suočavajući se sa gubitkom koji je čeka, naratorka uključuje čitaoce u svoj bogat unutrašnji svet koji je predstavljen kao kolaž lepih uspomena i bolne sadašnjosti. Ono neizbežno se još nije desilo, ali sve vreme visi u vazduhu kao opomena i podsetnik da se svaki trenutak mora ispuniti životom.

„Volim te” u ovoj knjizi nije samo izgovorena fraza. To je poziv na život, mantra koja nas za njega vezuje, zastava koja ne sme da padne, kojom uporno mašemo da bismo pokazali da nas još ima.

O autorki

Hane Eštavik (rođena 28. novembra 1969) je norveška književnica. Objavila je šesnaest romana, a njena dela su prevedena na osamnaest jezika. Najpoznatija je po romanu „Kjærlighet“ (Ljubav), čiji je engleski prevod osvojio nagradu „Pen Translation Prize“ i bio je u užem izboru u kategoriji prevoda na Nacionalnim književnim nagradama SAD. Takođe je osvojila nagradu „Dobloug“, nagradu „Brage“, nagradu „Amalie Skram“ i nagradu „Gyldendal“.

Red ćutljivica – Katerina Kalitko

U zbirci Red ćutljivica Katerina Kalitko ispisuje poeziju izuzetne snage u kojoj se intimna drama ženskog iskustva prepliće sa kolektivnim sećanjem, istorijskom traumom i nasleđem tišine. Ovo su pesme o ženama koje vole, gube, pamte i opstaju, o glasovima koji su vekovima potiskivani, ali nikada potpuno utišani.

Kroz gust, simbolički jezik i upečatljive slike, pesnikinja oblikuje svet u kojem se bol prenosi kroz generacije. U središtu ove zbirke nalazi se žena kao nosilac sećanja i otpora, ona koja govori čak i onda kada je svet primorava na ćutanje.

Red ćutljivica je snažno pesničko svedočanstvo o ranjivosti i postojanosti, o ljubavi i nasilju, o onome što ostaje. Glas Katerine Kalitko istovremeno je nežan i surov, intiman i univerzalan, pretvara tišinu u prostor otpora i poeziju u mesto prepoznavanja.

O autorki

Katerina Kalitko (Vinica, 1982) jedna je od najznačajnijih savremenih ukrajinskih pesnikinja, proznih spisateljica i prevoditeljki. Diplomirala je na Nacionalnom univerzitetu Kijevsko-mohiljanske akademije, a njen književni rad obuhvata poeziju, kratku prozu i prevode savremene književnosti sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnica je brojnih književnih stipendija i priznanja, među kojima se izdvaja Nacionalna nagrada ,,Taras Ševčenko”, najviše književno priznanje u Ukrajini. Njena dela prevedena su na više od deset jezika. Osnivačica je festivala kratke priče Intermezzo, jedinog festivala u Ukrajini posvećenog isključivo ovom književnom žanru.

Knjigu je sa ukrajinskog prevela Ala Tatarenko.

Destrukcija – Stanislav Biler

Roman „Destrukcija” prati sudbinu čoveka koji se, u pokušaju bega od složenosti sveta, seli iz grada na selo. Međutim, naš junak ubrzo shvata da je svet koji ga okružuje sve samo ne jednostavan. Umesto života, pronalazi smrt, umesto čiste prirode, opustelu šumu, mrtvo polje i presahle bunare. Dok junak posmatra ekološku katastrofu, gotovo svi oko njega skreću pogled i prave se da se ništa ne dešava. Od konačnog kolapsa u besmisao, učitelja spasavaju malobrojne srodne duše, ljudi koji, poput njega, ne odustaju od borbe. Ovaj egzistencijalni i ekološki roman donosi nadu da život može imati smisla čak i usred ruševina i da smrt nije naš najveći problem na Zemlji.

O autoru

Stanislav Biler (1982) piše za brojne češke novine i časopise. Suosnivač je političkog pokreta „Žít Brno” i Instituta za regionalne demokratske vrednosti. Napisao je knjige „Najbolji kandidat” (2017) i „111 mesta u Brnu koja morate videti” (2020). Njegovo najpoznatije delo je roman „Destrukcija” (2021) za koji je osvojio nagradu „Magnezija Litera”. Roman je uspešno postavljen na scenu 2023. godine

Roman Destrukcija sa češkog je prevela Tihana Hamović.

Korisni telefoni

Ako je vama, ili nekom koga poznajete potrebna pomoć, ovo su kontakti koji vam mogu biti korisni.

0800 309 309 – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva i pružanje psihosocijalne podrške. Poziv je besplatan i dostupan 24/7

Posebni telefoni Instituta za mentalno zdravlje:

063 729 8260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina)

063 175 1150 ( za osobe starije od 18 godina)

0800 300 303 – Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva Srce

Na platformi Sve je OK najvedeni su brojevi telefona ostalih lekarskih ustanova i SOS centara.

Foto: Kulturni kišobran

The post Šest knjiga o mentalnom zdravlju u savremenoj evropskoj književnost appeared first on Kulturni kišobran.

Glavni junak romana „Čitajući Homera, poslednji put“ jeste ostareli profesor koji se, razočaran u život, ljubav i politiku, povlači iz grada, rešen da iza sebe ostavi svet u kome je imao toliko uloga i koji ga je toliko puta izneverio. Dok boravi u osami stare kuće u šumi, duboko u unutrašnjosti i daleko od vreve političkog i kulturnog života, Savićev junak čita Homera i srpske epske pesme, tražeći u njima uporište kakvo nije pronašao u sopstvenom svetu, ali i mogućnost razumevanja vlastitog vremena.

Ipak, sticaj okolnosti, profesorovo i dalje živo sećanje na nekadašnje studentske pobune, a možda najviše nova studentska buna, navode ga da se uključi u svoju poslednju političku bitku.

„Nastao na tradicijama kritičke književnosti i smelog pretapanja prepoznatljive stvarnosti i imaginacije, dokumentarnosti i književne igre, novi Savićev roman protiče između književnosti i stvarnog iskustva, između Homera i modernog sveta, između srpskog epa i decenijskih političkih raspri, između sna i pobune, između rezignacije i borbe, između potrebe za slobodom i života u diktaturi, postavljajući pred čitaoca odlučna pitanja pristajanja i pobune, kritičkog mišljenja i nevoljnog povlačenja. Još jedno pitanje stoji pred čitaocima romana „Čitajući Homera, poslednji put“: da li sporedni Homerovi junaci liče na naše savremenike?“, rekao je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, povodom novog romana Milisava Savića.

„Ne može se živeti bez priče“, kaže na jednom mestu pripovedač romana „Čitajući Homera, poslednji put“. Roman počinje zaključkom do kog je glavni junak došao četrdeset dana nakon odlaska iz grada za koji je mislio da je konačan:

„Četrdesetog dana od bekstva iz zaraženog grada došao sam do zaključka: treba ga likvidirati.“

Iznad svega toga, kao gorka suma životnog i društvenog iskustva, stoje reči glavnog junaka romana:

„Rodio sam se, odrastao i ostario u diktaturi.“

The post Novi roman Milisava Savića „Čitajući Homera, poslednji put“ appeared first on Kulturni kišobran.

U proteklih dvadeset godina Tešinov roman je doživeo više izdanja, od toga četiri izdanja u inostranstvu. Cenjen među čitaocima i u kritici, roman Kuvarove kletve i druge gadosti doživeo je veliki broj promocija u zemlji i inostranstvu, a po ovom romanu nastao je i jedan strip. Tešin je 2004. godine za nacrt romana dobio nagradnu stipendiju Fonda „Borislav Pekić“.

Prvo izdanje romana Kuvarove kletve i druge gadosti objavljen je 2006. godine u izdanju Stubova kulture, a šest godina kasnije kod istog izdavača objavljeno je i elektronsko izdanje romana.

Po odlomcima iz Kuvarovih kletvi i drugih gadosti mađarski umetnik Geza Ric nacrtao je strip koji je objavljen u subotičkom časopisu Simpozion 2009. godine, dok je izložba ovog stripa upriličena 2014. na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, koji organizuje izdavačka kuća Arhipelag, a koja je upravo te godine objavila i novo izdanje ove snažne i uzbudljive Tešinove romaneskne priče o zločinu i strasti, ljubavi i kazni u svakodnevici i istoriji naših dana. Urednik oba srpska izdanja je Gojko Božović.

Izdavačka kuća Ikona iz Skoplja objavila je u dva izdanja, 2012. i 2018. godine, na makedonskom jeziku roman Kuvarove kletve i druge gadosti, pod naslovom Kletvite na gotvačot i drugi gadosti. Roman je na makedonski jezik prevela Jasmina Aleksova. U Sloveniji je ovaj Tešinov roman objavljen 2009. godine u ediciji Aleph, u prevodu Sonje Polanc, pod naslovom Kuharjeva prekletstva in druga grozodejstva.

Promocije Tešinovog romana su tokom godina održane širom Srbije, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Austriji.

O Tešinovom romanu hrvatski pisac i prevodilac Neven Ušumović je rekao: „U knjizi Kuvarove kletve i druge gadosti Tešin nam servira zamršeno klupko grotesknih priča čiji krajevi počinju ili završavaju u Mokrinu, banatskom selu u blizini Kikinde. Glavni junak romana ratni je izvještač i fotograf Pavle; upravo na njegov način, distancirano, a opet fotografski opsceno i hladno, iz poglavlja u poglavlje ulazimo u krležijanski obračun s obiteljskom, lokalnom i nacionalnom tradicijom koja se prokazuje kao nesretno nasljedovanje perverzija, trauma i zločina. Ovim romanom Tešin hrabro zadire u aktualnost i u svoju fikciju uvlači traumatične i tabuizirane teme srpske javnosti, što ga svrstava u red najintrigantnijih srpskih pisaca danas.“

U razgovoru za Feral Tribune s novinarkom i spisateljicom Tatjanom Gromačom, Tešin je precizirao da su Kuvarove kletve i druge gadosti „pokušaj opisivanja morbidnosti banatske ravnice kroz porodičnu sagu i cikličnost istorije“ i da je „potmula atmosfera romana protkana zapletima između strasnih i perverznih likova koji se bore sa sopstvenim i tuđim ravnodušnostima prema zločinima ili sami čine nezamislive zločine“.

U tekstu objavljenom u Danasu književni kritičar i pisac Mića Vujičić konstatovao je da „treba imati hrabrosti, pa se uhvatiti ukoštac s tek minulom stvarnošću, što je Tešin odabrao za svoj glavni zadatak. Sve izmisliti, ali i tako izmišljeno locirati u svoje rodno mesto. Onda pripovedati bez cenzure! Utkati u priču i sve zločine činjene od početka Drugog svetskog rata na ovamo, ispitati svoju, a ne tuđu krivicu. Takvim izborom teme Tešin je učinio ono što do sada gotovo niko nije. Dirnuo je u tabue, otvorio otvorene rane i zbog toga će se oko Kuvarovih kletvi i drugih gadosti dići velika prašina (ovog puta bez pustinje), s polemikama koje su, razume se, već počele.“

Upravo u duhu Vujičićevih reči književni kritičar Ivan Bevc je 2007. godine, u prikazu za YellowCab napisao: „Da je sreće, agilnijeg izdavača i pismenijeg naroda, roman Kuvarove kletve i druge gadosti do sada bi imao desetak izdanja, a autor bi bio zvezda srpske književnosti; umesto na desničarskim sajtovima, gde ga opskurne kreature koje su se prepoznale u galeriji jezivih junaka njegovog dela čereče optužujući ga da je izdajnik, plaćenik, da mrzi Srbiju i sl., knjigom bi se bavili ozbiljni analitičari u TV emisijama. Suštinski, ovakva knjiga imala bi u pristojnoj kulturi tretman kakav, na primer, novi Uelbekov roman ima u Francuskoj. Podelio bi publiku i kri¬tiku, ali mu niko ne bi sporio značaj.“
U izdanju Arhipelaga objavljena su četiri romana Srđana V. Tešina, među kojima su i Moje i Mokrinske hronike, tri knjige priča, od kojih je najnovija Žan Grenije, navodni vukodlak, kao i knjigu priča za decu Luka kaže. Za knjigu priča Crna Anđelija Tešin je dobio Andrićevu nagradu za najbolju knjigu priča na srpskom jeziku.

Foto: Stanislav Milojković

The post Dvadeset godina od prvog izdanja romana Srđana V. Tešina „Kuvarove kletve i druge gadosti“ appeared first on Kulturni kišobran.

Teme možda jesu bile dečije, ali su me uvodile u razne svetove prepune mašte, pomogle mi pri izražavanju jer sam bila izuzetno stidljivo dete i uticale na moj razvoj. I danas biram takve knjige, jer sam naučila da je čitanje jedan od najvažnijih alata za lični razvoj i samospoznaju (to vam kaže neko ko nije ljubitelj popularne psihologije), ideje, obogaćivanje rečnika i razvijanja kritičkog razmišljanja.

O Svetskom danu knjiga

Ti momenti među policama u biblioteci znali su da potraju, neretko su me baka i deka i požurivali, ali bez knjiga nisam smela da izađem iz biblioteke.

Volim da verujem da je današnji dan, Svetski dan knjige, posvećen ljudima poput mene. Ovaj praznik pisane reči obeležava se od 1995. godine, a 23. april se povezuje sa smrću Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa. Predstavlja omaž knjigama i njihovoj ulozi u društvu, stoga se širom sveta organizuju književne večeri, radionice i tradicionalno poklanjanje knjiga. Moja lista čitanja za proleće počinje upravo rođendanskim poklonom koji je sačekao sunčane dane za čitanje.

Mini prolećni vodič za čitanje

Ples lala – Ibon Martin

Autor ove knjige se pre romana bavio putopisima, tako da ćete uživati u opisima baskijskog grada Gernike. Zamršeni triler o tri različita ubistva kojima je zajedničko što se pored tela nalazi jedna crvena lala uvodi vas u svet prepun misterije, napetosti i zamršenosti, a Ana Sestero, zadužena za istraživanje ovih neobičnih ubistava će usput morati da se suoči i sa sopstvenom prošlošću.

Neizvesno je sve što cveta – Ivana Gojković

Ono što je izvesno – zimi obavezno moraju da se odgledaju svi filmovi o Hariju Poteru, a na proleće mora da se čita poezija. Zbirka ‘Neizvesno je sve što cveta’ je knjiga kojoj se uvek vraćam jer Ivana piše o ženskoj snazi i ranjivosti na izuzetno intiman način, istovremeno postižući da vas njene reči probodu, a zatim zagrle i ušuškaju. Pesme su ispunjene temama o kojima mora da se priča, a u ovoj zbirci je to postignuto sa takvom lakoćom, dok vam pesme istovremeno izazivaju bes i inspiraciju.

Baštovan i smrt – Georgi Gospodinov

Za ovu knjigu sam saznala na Instagramu i za manje od pola sata kasnije sam se našla u knjižari. Pročitala sam je iste noći i neću lagati – knjiga me je bukvalno sažvakala i ispljunula. Opisuju je kao ‘jednu od najlepših ikada objavljenih knjiga o smrti voljene osobe’. Georgi nam sa lakoćom i karakterističnim humorom govori o jednoj od najtežih tema – smrti. Opisuje poslednje godine svog oca, a duboka tuga pomešana sa vedrinom svakodnevnice, uz autobiografski ton, pomalo sliči poeziji.

The post Svetski dan knjige: mini prolećni vodič za čitanje appeared first on Kulturni kišobran.

Ambasada Španije i Institut Servantes u Beogradu i ove godine organizuju Servantesovu nedelju u susret Svetskom danu knjige i autorskih prava. Ovaj praznik proslavlja se širom sveta 23. aprila, još od 1995. godine kada je ovaj praznik pisane reči ustanovljen na Generalnoj konferenciji Uneska u Parizu. Ipak, ova tradicija vuče znatno duže korene u Španiji gde se ovaj datum, kada su preminuli velikani svetske književnosti Migel de Servantes i Vilijam Šekspir, obeležava još od 1923. godine.

Sada već tradicionalno, javno čitanje „Don Kihota” biće održano upravo u četvrtak, 23. aprila od 18 časova u Evropskoj kući. Učesnici će čitati odlomke iz romana na 18 različitih jezika, među kojima su španski i srpski, ali i engleski, grčki, korejski, ladino, poljski, nemački, portugalski, kečua…

Festival Belgrade Photo Month takođe se pridružuje ovoj proslavi organizujući 24. aprila u 10.30 časova u Svečanoj sali Instituta Servantes razgovor o procesu izrade foto-knjiga. Pod nazivom „Prostori od papira: promišljanje i oblikovanje fotoknjige” na ovom druženju učestvovaće Leo Hil, osnivač i direktor španskih izdavačkih kuća MUGA i LUR. Prisutni će biti u prilici da istraže format foto-knjige kao kulturnog, umetničkog, poetskog i političkog medija. Takođe će se razgovarati i o značaju foto-knjige kao alatke koja promoviše savremenu fotografiju, o stvaranju vizuelnih narativa u ovim izdanjima i o potrebi čitanja slika kao vidu kreativne hrane i izvoru inspiracije.

Deo ovogodišnjeg programa Servantesove nedelje proći će i u znaku otvaranja izložbe „Tumačiti Goju: Bihalji-Merinova vizija umetnosti” u galeriji Instituta Servantes, koju ambasada i institut organizuju u saradnji sa Muzejom naivne i marginalne umetnosti. Izložba će svečano biti otvorena 28. aprila u 19 časova, a prethodiće joj konferencija povodom objavljivanja srpskog prevoda knjige „Oto Bihalji-Merin: Goja“, na kojoj će učestvovati profesorka dr Saša Brajović i profesorka dr Jelena Kostić Tomović.

Ove godine, Servantesova nedelja održaće se prvi put i u Kragujevcu i Novom Sadu, u saradnji sa Katedrom za hispanistiku Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, FILUM, i Odsekom za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, FFUNS.

Pomenute katedre u saradnji sa Institutom Servantes, Ambasadom Španije i Udruženjem profesora španskog jezika (APES), organizovale su i treći Konkurs za najbolju mikropriču na španskom jeziku. Svoje priče na konkurs su prijavili studenti španskog jezika iz cele zemlje, a proglašenje pobednika biće održano na zatvaranju Servantesove nedelje, 29. aprila u Kulturnom centru grad, sa početkom u 19 časova.

Program Servantesove nedelje u sva tri grada čine i brojne radionice, izložbe, filmski susreti, čitalački klubovi i druženja za sve koji uče španski i druge jezike. Detaljan program svih dešavanja može se pronaći na zvaničnom sajtu Ambasade Španije.

The post Servantesova nedelja u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu appeared first on Kulturni kišobran.

Smeštena u surove predele severne Albanije, ova upečatljiva priča istražuje drevni fenomen zakletih devica/virdžina prateći sudbinu junakinje Bekije, koja preuzima muški identitet. Kroz lavirint krvne osvete, potisnutih emocija prema prijateljici Dani i potresne prepiske sa bratom, autorka stvara napetu, mitsku atmosferu u kojoj se duboko preispituju okovi tradicije, sloboda i granice roda. Ovo izuzetno delo, u odličnom prevodu Jasmine Jovanović, objavljeno je kao deo projekta Evropsko književno platno: portreti našeg doba, realizovanog u okviru programa Kreativna Evropa.

Razgovor sa bugarskom književnicom Rene Karabaš, održaće se u subotu, 18. aprila u 15.30 časova, na festivalu Knjiga na (s)ceni u Češkom domu (Beograd).

Festival će trajati od 17-19. aprila, a čitaoci će imati prilike da se susretnu sa brojnim autorima iz Evrope, kao i sa domaćim piscima. Roman Rene Karabaš Ostajnica biće predstavljen kroz razgovor i razmenu iskustava Rene i Enesa Halilovića, našeg poznatog književnika. Razgovor će moderirati Tamara Krstić.

The post Gostovanje bugarske autorke Rene Karabaš u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

To su knjige „Letimičan sneg“, objavljena na slovačkom jeziku 2024. godine, i „Iščezla strast“, jedna od poslednjih piščevih knjiga, objavljena na slovačkom 2018.

Obe knjige objavljene su u prevodu Mihala Harpanja u novoj ediciji svetske književnosti.

O piscu

Pavel Vilikovski (1941–2020) najznačajniji je slovački pisac druge polovine XX i prvih decenija XXI veka. Ovaj majstor ironije i sumnje pripada generaciji pisca koja se pojavila šezdesetih godina 20. veka i iz temelja promenila lice slovačke književnosti.

Nagrađivana i prevođena na skoro sve evropske jezike, proza Pavela Vilikovskog odlikuje se dirljivom ironijom, tipičnom srednjoevropskom melanholijom, briljantnim stilom i jasnim i retko preciznim jezikom.

Vilikovski je prepoznat kao jedan od najistaknutijih autora postkomunističke Srednje Evrope. Dela Pavela Vilikovskog prevedena su na gotovo sve evropske jezike.

„Letimičan sneg“

U ovom inovativno oblikovanom kratkom romanu „Letimičan sneg“ Vilikovski predstavlja, u liku svog junaka Čimboraske, digresivnog, ekscentričnog pripovedača koji podseća na brbljive junake Bohumila Hrabala.

Lagani ton na početku romana prikriva dubinu pripovedanja. Humor, filozofsko istraživanje, digresije o ljubavi i jeziku, pragmatični kontrapunkt koji nudi Štefan i metaforička lavina otvaraju kompleks bolnih i teških emocija. Rezultat je višeslojna priča koja pokreće mnoga pitanja – nijedno od njih nema lake odgovore.

– Ne zovem se Štefan Kovač. Moje ime je Čimboraska. Ja sam samozvanac – tako se na jednom mestu u romanu „Letimičan sneg“ predstavlja glavni junak.

Kritičarka Sabin Odreri naglasila je identitet kao osnovnu temu, a evropsku odiseju kao okvir potrage za dubljim razumevanjem sveta u kratkom romanu Iščezla strast:

– Poput neke moderne filozofske priče koja često podseća na Milana Kunderu, Pavel Vilikovski nas vodi na putovanje kroz Evropu 21. veka, u potrazi za svojim identitetom.

„Iščezle strasti“

Kritičarka Fiona Grejam izdvaja prefinjenost humora za kojim poseže pisac „Iščezle strasti“:

– Proza Vilikovskog je graciozna; ton je češće blago humorističan nego elegičan. Ovo je neobično i originalno delo koje se opire lakoj kategorizaciji.

Donald Rejfild sažima obilje pohvala puščevom umeću:

– Roman Pavela Vilikovskog Iščezla strast je čudo na zrnu pirinča: opsežna i razuđena naracija odigrava se u prilično jezgrovitoj knjizi.

The post Kratki romani slovenačkog pisca Pavela Vilikovskog appeared first on Kulturni kišobran.

Na promociji će govoriti Zoran Stajčić, novinar i urednik portala Ravno do dna, Jovana Coka Stanković, rokenrol promoterka i autor knjige Lazar Divjak, a moderator će biti Ivan Lončarević.

Muzički gosti promocije biće Danilo Nikodinovski i Aleksandra Gegović („Consecration duo“), koji će održati mini koncert.

Deset godina posle „Roll Intro Tape“, romana o odrastanju skrivenom u 22 priče o koncertima, Lazar Divjakje skupio novi set priča o tome šta ga muči a šta više ne, i kakve veze muzika ima s tim. „Deep Cuts“ nije ni vesela ni tužna knjiga, Lazar koji je prošle godine napunio 45 godina u njoj preispituje sebe i svoje reakcije na život u Srbiji iz poslednjih desetak godina i zaključci mu variraju. Ali se više od ičeg nada da je kroz ovu knjigu uspešno obrazložio zašto ne treba odustajati.

Recenzenti knjige su Bill Gould (Faith No More), Rambo Amadeus, Danilo Nikodinovski (Consecration) i Ivan Lončarević (Pop depresija). Rambo je o knjizi napisao sledeće: „Muzika je miljenica svih muza. Svakom savremenom mislećem čovjeku postala je neodvojivi dio svakodnevice, ona oplemenjuje naše živote i daje im dodatni smisao. Način na koji Lazar piše o muzici jasno stavlja do znanja koliko je duboko saživljen s njom i koliko je temeljno i studiozno prati i proučava, koliko mu je važna i koliko mu je blagotvorno njeno dejstvo.“

Ulaz na promociju je slobodan, a knjiga će moći da se kupi po promotivnoj ceni.

The post Promocija knjige „Deep Cuts“ Lazara Divjaka na Spratu 25. februara appeared first on Kulturni kišobran.

Reč je o romanu „Leon Moren, sveštenik“ francuske književnice Beatris Bek.

U okupiranoj Francuskoj, usred građanskog rata i borbe za preživljavanje, udovica Barni ulazi u ispovedaonicu ali ne s namerom da se ispovedi. Iznenađena lucidnošću mladog sveštenika Leona Morena, koji se ne boji da govori o Bogu kao o izazovu a ne utehi, Barni ulazi u odnos koji ne ume tačno da odredi. Veza Barni i Leona Morena je duhovna, intelektualna, emocionalna. Možda i erotska?

Leon Moren, sveštenik jeste roman o veri, sumnji, telesnosti, ideologiji i neizrecivoj čežnji, pisan stilom koji je istovremeno strog i duhovit, promišljen i potresan. Objavljen 1952. godine, danas se čita kao iskren prikaz ženske slobode u odnosu na veru, seksualnost i potragu za smislom.

Beatris Bek (1914–2008) bila je francuska književnica belgijsko-irskog porekla. Studirala je književnost u Grenoblu i radila kao novinarka, učiteljica i sekreterica. Presudan trenutak za njeno književno sazrevanje bio je susret sa Andreom Židom, koji ju je ohrabrio da piše o svom životu, bez ulepšavanja i kompromisa.

Stvaralački put je započela ciklusom koji čini šest romana o Barni, junakinji koja je njena književna dvojnica. Prvi romani doneli su joj skromno priznanje, ali je 1952. godine stekla slavu i osvojila prestižnu Gonkurovu nagradu za roman Leon Moren, sveštenik. Ova priča o neobičnoj duhovnoj i emotivnoj vezi između sveštenika i udovice kasnije je ekranizovana u filmu Žan-Pjera Melvila u kojem glavne uloge tumače filmske zvezde Žan Pol Belmondo i Emanuel Riva.

Njeno stvaralaštvo obuhvata romane, priče i memoare, a teme koje su obeležile njen opus su smrt, siromaštvo, unutrašnja izgnanstva, erotika i duhovnost. Pored ispovednog tona, njen stil odlikuju asocijativnost, simboli i psihološka nijansiranost.

The post „Leon Moren, sveštenik“ francuske književnice Beatris Bek appeared first on Kulturni kišobran.

Važno obeležje Sajma knjiga je bogat prateći program. Kroz brojne promocije, prezentacije, predavanja, okrugle stolove i tribune, stručnoj i širokoj publici učesnici predstavljaju niz tema važnih za književnost, izdavaštvo i kulturu.

Sajam knjiga održava se u halama 1, 1A, 2A i 4 Beogradskog sajma, a kapije će biti otvorene za posetioce prva dva dana i poslednjeg dana održavanja, 29. oktobra, od 10 do 21 čas, dok će ostalim danima raditi od 10 do 20 časova.

Pojedinačne ulaznice koštaće 350 dinara, a grupne (za organizovane posete za više od 20 osoba) iznosiće 250 dinara.

U ponedeljak i utorak, 23. i 24. oktobra porodicama će biti omogućeno da posete Sajam knjiga uz poseban popust. Ovim danima moći će da se kupi porodična ulaznica za Sajam knjiga po ceni od 1.000 dinara.

Od 2005. godine na Sajmu se organizuje Školski dan kada izdavači, učesnici Sajma knjiga, predstavljaju svoje programe namenjene đacima, profesorima, bibliotekarima i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, Školski dan biće u četvrtak, 26. oktobra. Tokom školskog dna, kao i svih ostalih dana trajanja Sajma knjiga, cena kolektivne ulaznice je 250 dinara.

The post Počeo Sajam knjiga u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.