Poziv izdavačke kuće Areté da predstavimo neku od knjiga iz edicije Reči koje leče nismo mogli da odbijemo. Jer, teme koje ove knjige obrađuju shvatamo vrlo ozbiljno, i drago nam je što možemo biti platforma na kojoj će i mentalno zdravlje i bavljenje traumom dobiti svoj prostor. Posebno kada se ovako važna tema spoji sa književnošću.

U ovom slučaju, predstavićemo šest knjiga, koje je Areté uvrstio u gorepomenutu ediciju. A pre nego što to uradimo, posvetićemo nekoliko redova statistici o mentalnom zdravlju.

Mentalno zdravlje kao globalni problem

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2025, više od milijardu ljudi na svetu ima probleme sa mentalnim zdravljem – a najviše se ljudi bore sa anksioznošću i depresijom. Iz ove organizacije ukazali su da su neophodna veća ulaganja u politike i programe mentalnog zdravlja na globalnom nivou.

Taj broj raste – Lancet je nedavno objavio studiju s podatkom da sa mentalnim problemima živi skoro 1,2 milijarde ljudi, te da su najviše pogođene žene i osobe starosti od 15 do 39 godina.

A sad – knjige

Bilo da je kroz poeziju, prozu ili strip, ovih šest knjiga uspeva u glavnom cilju – da prenese važnost mentalnog dravlja na papir bez obzira na formu.

Čista zver – Uršulja Kovaljik

Zbirka priča “Čista zver” Uršulje Kovaljik reflektuje unutrašnje konflikte različitih žena, proizašle iz savremenog stresa, međuljudskih odnosa, društvenih stereotipa i starenja u velikom gradu.

Devastacija prirode, odsustvo bliskosti, nasilje i neosetljivost prema socijalno isključenim osobama izazivaju u junakinjama priča paranoju, anksioznost, usamljenost, ali i pobunu i bes. One se nose sa drskošću investitora, menopauzom, sindromom sagorevanja ili idealizovanom predstavom o majčinstvu na svoj jedinstven način.

Zbirka je prepoznata kao značajan doprinos savremenoj slovačkoj književnosti. Uršulja uspešno kombinuje ekspresivan jezik sa dubokim i savremenim društvenim temama, stvarajući delo koje je istovremeno angažovano i umetnički snažno.

O autorki

Uršulja Kovaljik je rođena 1969. godine u Košicama. Vanredno je diplomirala socijalni rad na Trnavskom univerzitetu. Napisala je knjige pripovedaka Neverné ženy neznášajú vajíčka, Travesty šou i romane Žena zo sekáča i Krasojazdkyňa. Knjige su joj prevedene na češki, mađarski, arapski, slovenački, francuski, engleski i srpski jezik. Uršulja živi u Bratislavi. Vodi Pozorište bez doma, u kom igraju beskićnici i osobe sa invaliditetom.

Pena – Ingrid Šaber i Karol Morel

Pena je grafička novela koji se bavi složenim emocijama ljubavi, gubitka i ličnog isceljenja kroz umetnost i pisanje.

Ingrid Šaber, nadahnuta sopstvenim iskustvima, gradi intimnu i potresnu priču o dve žene koje su se dugo nadale roditeljstvu. Nakon godina čekanja, nade i očaja, dolazi trenutak kada se čini da će njihova želja biti uslišena. Međutim, trudnoća se zakomplikuje i tragedija neizbežno pogađa njihove živote. One će morati da počnu iznova i da se bore protiv bola. Ljubav, beg u svet njihovog izgubljenog deteta i dnevnički zapisi pomoći će im da izrone na površinu, daleko od pene očaja.

Uznemirujuća tema je obrađena sa neophodnom osetljivošću, a Morelini snoliki crteži dobro se uklapaju u dirljiv ton narativa. Upotreba boja je posebno efikasna, jer funkcioniše kao vizuelni prikaz glavnih tema knjige.

Ovaj jednostavan, ali moćan kreativni izbor savršeno prikazuje isceliteljsku moć umetnosti i književnosti.

O autorki

Ingrid Šaber (1978) je francuska autorka i scenaristkinja. Piše priče još od detinjstva, a igra rečima kako bi objasnila život mladim čitaocima postala je njena strast. Njena prva knjiga objavljena je 2010. godine, a od tada je napisala skoro stotinu knjiga. Tokom poslednjih nekoliko godina sve više se okreće stripovima. Sa delom „Pena“ (Arhaja) zajedno sa Karol Morel osvojila je nagradu “Harvi” za najbolju evropsku knjigu.

Crna vrana – Janja Vidmar

Sve osobe i događaji u ovoj knjizi su izmišljeni. Istina je mnogo bolnija i mnogo manje poetična.

„Crna vrana” je snažna kritika nasilja i ugnjetavanja u savremenom društvu i podsećanje na važnost empatije, saosećanja i solidarnosti.

“Crna vrana” Janje Vidmar govori o stvarnom životu sa svim njegovim mračnim stranama. Ovaj roman nudi duboko dirljiv prikaz iskustva mladih ljudi u haosu savremenih geopolitičkih sukoba. Kroz međusobno povezane narative, Vidmar predstavlja priče o pojedincima iz različitih sredina, od kojih svaki pokušava da pronađe izlaz iz nasilja i očaja. Uprkos njihovom različitom poreklu, ovi likovi su povezani zajedničkom niti patnje i otpornosti.

Proza Janje Vidmar je je lirska i nepokolebljiva, istovremeno mučna i duboko dirljiva. Kroz živopisne i evokativne slike, autorka poziva čitaoca da uroni u intenzitet doživljaja likova.

O autorki

Janja Vidmar jedna je od najpriznatijih i najčitanijih slovenačkih književnica i dobitnica brojnih nagrada za književnost za mlade.

Janjina dela za mlade spadaju u šest proznih književnih žanrova: piše socijalno-psihološke romane, socijalno-psihološke priče, avanturističke realističke priče, krimiće za decu i fantastične priče. Sama raznovrsnost književnih žanrova i vrsta svedoči o njenom izuzetnom poznavanju dece i tinejdžera, njihovog načina razmišljanja, izražavanja i življenja.

Ti amo – Hane Eštavik

Roman „Ti Amo“ donosi novi, dubok lični pristup, budući da je zasnovan na iskustvu autorke i gubitku njenog supruga zbog raka. Suočavajući se sa gubitkom, ona uključuje čitaoce u iskustvo koje mnogi proživljavaju u samoći. Napisana i smeštena u prve mesece 2020. godine, knjiga svojim temama gubitka i patnje posebno odgovara vremenu globalne tuge.

Suočavajući se sa gubitkom koji je čeka, naratorka uključuje čitaoce u svoj bogat unutrašnji svet koji je predstavljen kao kolaž lepih uspomena i bolne sadašnjosti. Ono neizbežno se još nije desilo, ali sve vreme visi u vazduhu kao opomena i podsetnik da se svaki trenutak mora ispuniti životom.

„Volim te” u ovoj knjizi nije samo izgovorena fraza. To je poziv na život, mantra koja nas za njega vezuje, zastava koja ne sme da padne, kojom uporno mašemo da bismo pokazali da nas još ima.

O autorki

Hane Eštavik (rođena 28. novembra 1969) je norveška književnica. Objavila je šesnaest romana, a njena dela su prevedena na osamnaest jezika. Najpoznatija je po romanu „Kjærlighet“ (Ljubav), čiji je engleski prevod osvojio nagradu „Pen Translation Prize“ i bio je u užem izboru u kategoriji prevoda na Nacionalnim književnim nagradama SAD. Takođe je osvojila nagradu „Dobloug“, nagradu „Brage“, nagradu „Amalie Skram“ i nagradu „Gyldendal“.

Red ćutljivica – Katerina Kalitko

U zbirci Red ćutljivica Katerina Kalitko ispisuje poeziju izuzetne snage u kojoj se intimna drama ženskog iskustva prepliće sa kolektivnim sećanjem, istorijskom traumom i nasleđem tišine. Ovo su pesme o ženama koje vole, gube, pamte i opstaju, o glasovima koji su vekovima potiskivani, ali nikada potpuno utišani.

Kroz gust, simbolički jezik i upečatljive slike, pesnikinja oblikuje svet u kojem se bol prenosi kroz generacije. U središtu ove zbirke nalazi se žena kao nosilac sećanja i otpora, ona koja govori čak i onda kada je svet primorava na ćutanje.

Red ćutljivica je snažno pesničko svedočanstvo o ranjivosti i postojanosti, o ljubavi i nasilju, o onome što ostaje. Glas Katerine Kalitko istovremeno je nežan i surov, intiman i univerzalan, pretvara tišinu u prostor otpora i poeziju u mesto prepoznavanja.

O autorki

Katerina Kalitko (Vinica, 1982) jedna je od najznačajnijih savremenih ukrajinskih pesnikinja, proznih spisateljica i prevoditeljki. Diplomirala je na Nacionalnom univerzitetu Kijevsko-mohiljanske akademije, a njen književni rad obuhvata poeziju, kratku prozu i prevode savremene književnosti sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnica je brojnih književnih stipendija i priznanja, među kojima se izdvaja Nacionalna nagrada ,,Taras Ševčenko”, najviše književno priznanje u Ukrajini. Njena dela prevedena su na više od deset jezika. Osnivačica je festivala kratke priče Intermezzo, jedinog festivala u Ukrajini posvećenog isključivo ovom književnom žanru.

Knjigu je sa ukrajinskog prevela Ala Tatarenko.

Destrukcija – Stanislav Biler

Roman „Destrukcija” prati sudbinu čoveka koji se, u pokušaju bega od složenosti sveta, seli iz grada na selo. Međutim, naš junak ubrzo shvata da je svet koji ga okružuje sve samo ne jednostavan. Umesto života, pronalazi smrt, umesto čiste prirode, opustelu šumu, mrtvo polje i presahle bunare. Dok junak posmatra ekološku katastrofu, gotovo svi oko njega skreću pogled i prave se da se ništa ne dešava. Od konačnog kolapsa u besmisao, učitelja spasavaju malobrojne srodne duše, ljudi koji, poput njega, ne odustaju od borbe. Ovaj egzistencijalni i ekološki roman donosi nadu da život može imati smisla čak i usred ruševina i da smrt nije naš najveći problem na Zemlji.

O autoru

Stanislav Biler (1982) piše za brojne češke novine i časopise. Suosnivač je političkog pokreta „Žít Brno” i Instituta za regionalne demokratske vrednosti. Napisao je knjige „Najbolji kandidat” (2017) i „111 mesta u Brnu koja morate videti” (2020). Njegovo najpoznatije delo je roman „Destrukcija” (2021) za koji je osvojio nagradu „Magnezija Litera”. Roman je uspešno postavljen na scenu 2023. godine

Roman Destrukcija sa češkog je prevela Tihana Hamović.

Korisni telefoni

Ako je vama, ili nekom koga poznajete potrebna pomoć, ovo su kontakti koji vam mogu biti korisni.

0800 309 309 – Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva i pružanje psihosocijalne podrške. Poziv je besplatan i dostupan 24/7

Posebni telefoni Instituta za mentalno zdravlje:

063 729 8260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina)

063 175 1150 ( za osobe starije od 18 godina)

0800 300 303 – Centar za emotivnu podršku i prevenciju samoubistva Srce

Na platformi Sve je OK najvedeni su brojevi telefona ostalih lekarskih ustanova i SOS centara.

Foto: Kulturni kišobran