Predstava će biti izvedena 28. aprila i 26. maja, u večernjem terminu od 19.30 časova.

„Brundibar“ prati Anicu i Jovicu, dvoje dece koja pokušavaju da zarade novac za mleko bolesnoj majci, ali ih na gradskom trgu potiskuje ulični verglaš Brundibar , ne zato što je u pravu, već zato što je glasniji i bezobzirniji, dok odrasli na nepravdu ćute.

Preokret nastaje tek u trenutku kada se deca udruže i zajedničkim glasom pokažu da nisu sami. Zato je „Brundibar“ priča o hrabrosti i solidarnosti, ali i o savesti zajednice, o tome kako nepravda opstaje kada se ćuti, a kako se red i pravda grade tek kada ljudi preuzmu odgovornost jedni za druge. Razumljiva je i deci i odraslima, jer govori o svetu kakav svi prepoznajemo.

Jasna režija, upečatljivi kostimi, sigurna gluma i muzičko izvođenje čine ovu predstavu zaokruženim večernjim opernim događajem, koji se obraća različitim generacijama publike. Upravo zato opera se igra u redovnom večernjem terminu, ali je istovremeno primerena i za organizovane dolaske škola, kao prilika da učenici operu dožive u realnom kulturnom i institucionalnom okruženju, zajedno sa odraslom publikom. Trajanje predstave, jednog školskog časa, omogućava koncentrisano i snažno umetničko iskustvo bez pojednostavljivanja sadržaja.

Opera „Brundibar“ realizovana je u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i organizacije Music Art Project, u okviru programa „Muzika nade“, koji već deset godina kroz kolektivno muziciranje razvija rad sa decom i mladima širom Srbije. Više informacija o programu dostupno je na www.muzikanade.rs.

Deca u ovoj produkciji, uz baritona Vladimira Andrića, nastupaju kao nosioci glavnih uloga u punom i ozbiljnom operskom okviru.

Uvrštavanjem „Brundibara“ u repertoar, Madlenianum potvrđuje savremen i otvoren pristup operi kao umetnosti koja povezuje generacije, prepoznaje kvalitetne i dugoročne obrazovne procese i pretvara ih u scensko iskustvo koje publika dolazi da vidi.

Foto: Ivana Todorović 

The post „Brundibar“ u Madlenianumu: opera o hrabrosti, savesti i zajedničkom glasu appeared first on Kulturni kišobran.

U režiji Nebojše Bradića, na sceni oživljava savremena priča o generaciji koja se preispituje i luta između slobode i bliskosti. U ulozi Roberta nastupa Slaven Došlo, vodeći publiku kroz duhovite i dirljive situacije koje čine mozaik modernih odnosa.

Reč je o poslednjem izvođenju ovog mjuzikla.

„Robert je lik koji se ne bori sa svetom, već sa sobom. U toj tišini između odluka i strahova, mnogi će prepoznati sopstvene dileme. Ova predstava nas ne uči šta da izaberemo, već nas podseća koliko je važno da budemo iskreni prema sebi – čak i kada je to najteže”, ističe Slaven Došlo.

Predstava otvara pitanje koje ostaje i nakon spuštanja zavese – da li je lakše biti sam ili je hrabrije voleti?

The post Čuveni mjuzikl „COMPANY” u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Premijera je održana 28. marta 2006. godine, a tokom dve decenije predstava je ostala snažan deo repertoara i emotivna tačka susreta publike sa pozorištem.

Inspirisana životom legendarne meksičke slikarke Frida Kahlo, predstava je nastala po tekstu Sanje Domazet, u režiji Ivane Vujić. Umesto klasične biografske priče, autorski tim stvorio je intimnu i poetsku pozorišnu sliku o poslednjim danima umetnice čiji su život obeležili bol, strast, ljubav i neugasiva potreba za stvaranjem.

Na sceni se susreću dve Fride, starija i mlađa  kao simboli vremena, sećanja i unutrašnjeg dijaloga. U predstavi su tokom godina igrali istaknuti umetnici među kojima su Dobrila Stojnić, Vanja Milačić, Slobodan Beštić, Vanja Ejdus, Zoran Ćosić i Bogdan Bogdanović, stvarajući kroz godine snažan scenski portret jedne od najintrigantnijih umetnica 20. veka.

Posebnu vizuelnu snagu predstavi dao je scenograf Kosta Bunuševac, čija scenografija simbolično stavlja u središte Fridin krevet – mesto njene bolesti, ali i mesto gde nastaje umetnost. Upravo u tom prostoru između bola i stvaranja razvija se drama o ženi koja je ličnu patnju pretvorila u univerzalni umetnički izraz.

Tokom dve decenije izvođenja, „Frida Kalo“ je postala više od predstave – postala je pozorišni znak Madlenianuma. Publika joj se stalno vraća, a nove generacije gledalaca otkrivaju priču o umetnici koja je sopstveni život pretvorila u umetničko delo.

Dvadeset godina od premijere, ova predstava i dalje podseća na ono što pozorište čini večnim – snagu emocije, susret umetnosti i života i priču koja ne prestaje da inspiriše. U vremenu brzih promena i kratkog trajanja, „Frida Kalo“ ostaje dokaz da istinska umetnost može da traje decenijama.

Foto: Zoran Škrbić

The post Dve decenije „Fride Kalo“ u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

U koreografiji Aleksandra Ilića, biče izvedeni 27. februara sa početkom u 19:30 časova.

Već nakon premijernog izvođenja u aprilu ove godine, nove interpretacije velikih kompozitora Rodiona Ščedrina i Morisa Ravela osvojile su srca publike i poklonika umetničke igre, a stručna udruženja nagradila ih brojnim priznanjima. 

U baletu „Karmen Svite“ svoju premijerno će nastupiti dvoje igrača, u ulozi Karmen – Ana Teslić, dok će Toreadora odigrati Lev Semenov, solista baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ana Teslić je učenica Baletske škole Lujo Davičo (klasa Jelena Ćirica), koja se tokom prošlog leta usavršavala na prestižnoj Akademiji Vaganova u Sankt Peterburgu, Rusija. Paralelno sa školovanjem, Ana je članica Kompanije balet mladih, koju pri Institutu za umetničku igru vodi Milica Bezmarević.

Publika je Anu već imala prilike da pogleda na sceni Madlenianuma u ulogama Usuda u baletu „Karmen Svita“ i u naslovnoj ulozi Vile Šećera u baletu „Krcko Oraščić“. Kritika prati njen uspeh, a na poslednjim takmičenjima osvojila je vrhunske nagrade i pohvale, što joj omogućava da nastavi razvoj i usavršavanje u okviru Instituta za umetničku igru kao i u drugim svetskim centrima.

Balerina i balet majstor Milica Bezmarević, koja sa Teslić priprema ulogu Karmen, ističe da umetnica poseduje posebne veštine i harizmu kojom oživljava ovu zahtevnu ulogu, koja je namenjena zrelim balerinama, prevazilazeći sve tehničke izazove i sigurno će očarati publiku Madlenianuma.

Baletski umetnik Lev Semenov, školovao se na Akademiji ruskog baleta „Vaganova”, a nakon toga na Moskovskoj državnoj akademiji koreografije, nako čega je angažaovan u Kremljovskom baletskom teatru. Od 2023 dobija angažaman u baletu Narodnom pozorištu u Beogradu.
U predstavi igraju, Aleksandr Polupanov kao Don Hoze, Nikola Bjanko kao Zuniga, dok će ulogu Usuda igrati Feodora Grujić.

„Bolero“ – savremena izvedba i nagrada

U drugom delu iste večeri biće izvedena savremena predstava „Bolero“, u kojoj glavnu ulogu tumači Ognjen Vučinić. Nakon izvođenja, Vučiniću će biti uručena nagrada Udruženja baletskih umetnika Srbije „Smiljana Mandukić“ za sezone 2023/24 i 2024/25, upravo za izuzetno ostvarenje uloge u baletu „Bolero“.

Iz obrazloženja žirija Nagrade Smiljana Mandukić: „Raskošnom i hipnotičkom igrom, Ognjen je uz podršku ansambla igrača iskoristio sve segmente pulsirajućeg ritma Morisa Ravela, gradirajući svojom igrom sav potencijal zrelog igrača na sceni. Zajednička toplina pokreta i besprekorna kontrola dinamike doneli su publici intenzivan kolektivni doživljaj koji slavi duh savremene igre. Kroz izvanrednu kontrolu tenzije, repetitivne strukture i snage ansambla, spajanjem Ravelove neumitne gradacije i modernog scenskog izraza, „Bolero“ postaje moćan kolektivni trenutak koji oplemenjuje i uzdiže savremenu plesnu scenu, predvođen izuzetnim Ognjenom Vučinićem, čija igra zaustavlja dah.“

Pored Vučinića, predstavu „Bolero“ izvode Katarina Bućić, Jovana Grujić, Katarina Ilijašević, Natalija Trifunović i ansambl Instituta za umetničku igru.

Koreograf Aleksandar Ilić, uz učešće vrhunskih igrača, publici donosi nova tumačenja „Karmen Svita“ u neoklasičnom stilu, po originalu koreografije Alberta Alonsa, dok je „Bolero“ realizovano u savremenom tehničkom izvođenju.

Ideja za postavku ova dva dela na sceni Madleniuma potekla je od umetničkog direktora Nikole Mijailovića, u čast obeležavanja 150 godina od smrti Žorža Bizea i 150 godina od rođenja Morisa Ravela.

„Karmen Svita“ adaptira čuvenu Bizeovu operu „Karmen“, predstavljajući strastvenu priču o Karmen, simbolu slobode i sudbine, dok „Bolero“ postaje hipnotički plesni spektakl, u kome postepeno pojačavanje ritma i energije muzike Ravela prelazi u dinamičnu koreografiju pune dramske tenzije.
Libreto za „Karmen Svitu“ (prema Prosperu Merimeu i Albertu Alonsu) potpisuje Žorž Draušnik, kostime je dizajnirala Staša Jamušakov, muzičku obradu uradio je Georg Draušnik, svetlosni dizajn Vladimir Krunić, a asistent koreografa je Milica Bezmarević.

Foto: Ira Jakovljeva

The post Na sceni Madlenianum ponovo se vraćaju „Karmen Svita“ i „Bolero“ appeared first on Kulturni kišobran.

Kroz pevanje, glumu i razigranu muziku, deca će zajedno sa Snežanom i sedam neodoljivih patuljaka zakoračiti u čudesni svet opere, gde se emocije, prijateljstvo i mašta izražavaju pesmom.

Predstava je prilagođena deci, interaktivna i vesela, idealna kao prvi susret sa operom i traje 45 minuta.

Foto: Bojan Kvrgić

The post Opera za decu „Snežana i sedam patuljaka“ u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

U ponedeljak, 26. januara, u 19.30 časova, na Velikoj sceni Madlenianuma, publika će imati priliku da prisustvuje premijernom izvođenju opere „Giulio Cesare in Egitto“ Georga Fridriha Hendla, u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i Nove beogradske opere.

Ova premijera nije samo početak nove kalendarske godine, već i snažna umetnička poruka: Madlenianum ostaje mesto gde se velika dela svetske muzičke baštine predstavljaju sa punom umetničkom posvećenošću, hrabrošću i jasnom umetničkom vizijom.

Izvedena prvi put u Londonu 1724. godine, Hendelova opera o susretu Julija Cezara i Kleopatre i danas osvaja publiku snažnom dramom, raskošnom muzikom i izuzetno složenim psihološkim portretima likova, koji zahtevaju vrhunsku vokalnu i scensku interpretaciju.

Radnja smeštena u Egipat, u središte političkih intriga, borbi za vlast i strasti koje menjaju tok istorije, pruža okvir za jednu od najuzbudljivijih ljubavnih priča operskog repertoara. Hendelova muzika precizno oslikava unutrašnje lomove svojih junaka – od Cezarove hladne moći i Kleopatrine zavodljive inteligencije, do tragične sudbine Kornelije i Sestove mladalačke zakletve na osvetu.

Premijera u Madlenianumu ima i poseban istorijski značaj: „Giulio Cesare in Egitto“ biće prvi put u Srbiji izveden kao inscenirana opera na istorijskim instrumentima, uz orkestar New Trinity Baroque iz Velike Britanije, pod dirigentskim vođstvom Predraga Goste. 

Opera okuplja međunarodnu podelu sastavljenu od umetnika iz Italije, Španije, Belgije, Austrije, Nemačke, Velike Britanije, Hrvatske, SAD-a, Izraela i Rusije, uz istaknute domaće izvođače. Ova produkcija rezultat je dugogodišnje saradnje Madlenianuma i Nove beogradske opere, započete 2014. godine, tokom koje su domaćoj publici predstavljena ključna dela barokne opere, uključujući nagrađivane produkcije Monteverdijevih i Hendelovih ostvarenja.

Obeležavanje Dana Madlenianuma ovom operom simbolično spaja tradiciju i savremeni trenutak – slavlje kuće koja je već decenijama posvećena vrhunskim umetničkim dometima i početak nove godine u znaku velike muzike, snažne drame i međunarodne umetničke saradnje.

Premijera „Julija Cezara u Egiptu“ najavljuje sezonu u kojoj Madlenianum nastavlja da postavlja visoke umetničke standarde i potvrđuje svoje mesto kao jedna od ključnih opernih scena u regionu. 

Foto: New Trinity Baroque

The post Dan Madlenianuma uz Hendelovog „Julija Cezara u Egiptu“ appeared first on Kulturni kišobran.

Tog dana pozorište će se sa zahvalnošću setiti svih umetnika koji su doprineli da taj prostor postane jedno od omiljenih mesta beogradske teatarske čarolije.

Baletskom predstavom „Liederabend“ na muziku Gustava Malera, čiji su autori legendarni koreografi Duška Sifnios i Vladimir Logunov prvi put je u Operi i teatru Madlenianum postavljena jedna premijera u prostoru Male scene pozorišta. Bilo je to 6. decembra 2002. godine.

Nedugo posle toga otpočelo se sa renoviranjem zgrade Madlenianuma. Tada je deo repertoara postala i opera Karla Orfa „Mudrica“ kojom je dirigovao Gorjan Korunoski, a inscenirao je Nono Dragović.

U proleće 2005. godine zgrada Madlenianuma je potpuno renovirana i dobila je izgled kakav ima i danas. Prva dramska premijera na Maloj sceni bila je „Ledeni svitac“ 15. juna 2005. Predstava je nastala prema romanu Vladana Radomana u dramatizaciji Jovana Ćirilova i režiji Tanje Mandić Rigonat.

Do danas je 25 različitih naslova igrano na Maloj sceni Madlenianuma. Poslednja u nizu bila je premijera dela „Knjaz“ po tekstu i u režiji Miodraga Ilića.

The post Predstava „Frida“ povodom Dana Male scene u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Upravo nam u Beograd početkom oktobra stiže PARISKI ŽIVOT – nova muzička poslastica, opereta Žaka Ofenbaha, koju priprema već dokazana autorska ekipa kada je muzički žanr u pitanju: Robert Bošković, radi režiju i adaptaciju, Vesna Šouc je dirigent, koreograf je Milica Cerović, scenografiju potpisuje Vesna Režić, a kostimografiju Duška Nešić. Dramaturgiju, prevod i adaptaciju potpisuje Igor Weidlich, dok su mu u prepevu stihova pomogle Vesna Šouc i Barbara Kajin. Dizajner svetla je Srđan Jovanović, dizajner zvuka Dušan Arsikin, autor lutaka je Dražen Matijašević, dok su ostali saradnici i asistenti: Isidora Goncić i Anja Orelj (režija), Nina Kuzmić (scenografija), Anđela Bajagić (kostimi), Jovana Ikonić (scenski pokret).

Priča se vrti oko dva pariska bonivana koji se bore za naklonost svetski poznate glumice, u sve će se umešati vereni, ali nestašni švedski baron koji je u Francusku došao da okusi čari koje skriva Pariz, a u ovoj ljubavnoj zavrzlami nezaobilazan je bogat i strastveni Brazilac. Ko je na kraju pobednik ljubavnog pohoda imaće prilike da vidi publika Opere i teatra Madlenianum već 1. oktobra, kada je zakazana premijera, tj. 8. oktobra kada je prva repriza.

Ljubitelji mjuzikla, operete, dobrog i iskrenog humora i raskošne scenografije i kostimografije imaće priliku da uživaju u opereti PARISKI ŽIVOT kompozitora Žaka Ofenbaha (Jacques Offenbach), koja je premijeru i svetski uspeh doživela 1866. u Parizu. Libreto su tada napisali Henri Meilhac i Ludovic Halévy. Zbog zahtevne savremene publike reditelj je sa dramaturgom operetu sveo na tri čina i trajanje od dva sata i 10 minuta, pri tome je ubacio i nadaleko čuveni Kan kan Ž. Ofenbaha iz njegove opere Orfej u podzemlju, po kome su mnogi francuski klubovi postali poznati.

Dašak Pariza u ovom raspevanom i razigranom muzičkom komadu doneće veliki ansambl predstave koju predvode: Vasa Stajkić, Dimitrije Cincar-Kostić, Arsenije Tubić, Đorđe Viktor Vlajić, Branislava Podrumac, Jana Pogrmilović, Anja Orelj, Miloš Đorđević, Srđan Timarov, Vladimir Andrić, Ana Cvetković, Dragana Popović, Ivana Medić, Đorđe Stojković i Žarko Stepanov. U ovoj ljubavnoj vrtešci zdušno im pomažu: Vesna Đurković, Mina Gligorić, Nevena Đoković, Ana Bartoli, Vanja Milačić, Sara Bojić, Petar Đurđević, Milan Milosavljević, Đorđe Kreća, Nemanja Bajić, Milena Moravčević i Marija Pantin. Muzičke pripreme pored Vesne Šouc, kao korepetitori prate Dragana Anđelić Bunjac i Barbara Kajin. Orkestar Opere i teatra Madlenianum predvodi koncert majstor Vesna Janssens. Brojni horski i plesni ansambl ovog složenog muzičkog komada je, kao i solisti, morao da prođe nekoliko krugova audicija da bi se izborili za učešće u ovom projektu.

Probe su već uveliko u toku, deo scenografije i kostima su u pripremi. Reditelj Roberto Bošković je rekao da je najzahtevnije u pripremi ove operete pored kreativnog dela, pripreme scenografije, kostima i režijske ideje, bilo napraviti stvarno dobar glumački ansambl.

„Mene su učili, kao glumca i reditelja, da ako imaš dobru podelu to je dobrih 30 posto predstave. Madlenianum je jedno od retkih pozorišta koje na takav način angažuje glumce, a za ovaj projekat se prijavilo skoro 300 glumaca, pevača I igrača iz Beograda i drugih mesta Srbije i regiona.”

Sa svima njima Bošković radi na novoj priči i dinamici, sa britkim humorom koji izlazi u muzičke numere, od kojih je gotovo svaka iskoreografisana.

Opereta se peva na srpskom, a titl je na engleskom jeziku.

Foto:  Zoran Škrbić

The post U prodaji karte za novi muzički spektakl Madlenianuma – Pariski život appeared first on Kulturni kišobran.

Nakon uspešnih gostovanja na festivalima u Kaleidoskop u Novom Sadu, Purgatorije u Tivtu, Balet Fest Sarajevu i Jesenjim muzičkim svečanostima u Skopju, ova uzbudljiva plesna predstava za koju je muziku uradila kompozitorka Ana Krstajić vraća se pred beogradsku publiku.

Koreograf i reditelj Ilić Nikolić, poznati autorski dvojac, rekli su da je predstava nastala kao svojevrstan odgovor na period izolacije i zatvaranja svih nas u ograničene prostore iz kojih se nije moglo pobeći. Tako i protoganisti naše predstave, kao slučajni prolaznici ostaju taoci jednog hotela u kome nema izlaza.

Predstavu izvodi internacionalna ekipa igrača Mojca Majcen iz Slovenije, Ognjen Vučinić iz Hrvatske, Branko Mitrović iz Bosne i Hercegovine i Jakša Filipovac iz Srbije. Pored njih u predstavi učestvujuje članice Plesnog teatra Gospođe Nada Kecman, Mira Ivančević, Marina Maraš, Milica Bezmarević, Biljana Knežević i Vesna Stipišić.

Kostim za predstavu potpisuje Aleksandra Karović, scenografiju Žorž Draušnik a dizajn svetla Vladimir Krunić.

Penzioneri i studenti imaju popust na karte!

Karte za predstavu možete rezervisati i kupiti:

Madlenianum, Glavna 32

tel. 011/316 27 97

blagajna@madlenianum.rs

Muzej  Zepter, Knez Mihailova 42

tel. 011/21 80 400; 011/33 00 111

biletarnica@madlenianum.rs

Premijera plesne predstave Grand Hotel izvedena je 1. aprila 2021. godine uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Ministarstva kulture Slovenije,

Iz kritike:

Ova nesvakidašnja predstava provernog srpskog umetničkog dvojca koreografa Aleksandra Ilića i reditelja Aleksandra Nikolića ne prati ilustrativno istoimeni film, već se bavi vremena i preispitivanjem likova zatvorenih u prostoru jednog hotela, koji na simboličan način predstavlja sam život.

Muziku za predstav je uradila Ana Krstajić (Srbija), scenografiju Žorž Draušnik (Hrvatska), a kostim Aleksandar Karović (Srbija).

U Grand Hotelu vreme je zaustavljeno u začudnom preplitanju osoba i gostiju hotela, koje sjajno igraju plesači iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Takođe, na sceni se sve vreme nalazi i grupa žena (Plesni teatar Gospođe) koje predstavljaju kako samo vreme tako i podsvesne metafizičke akcije i reakcije samih aktera. U ovom hotelu likovi su predstavljeni pomalo pomereno i neobično u odnosu i na samu dramaturgiju I karakterizaciju i odnosa na sam način kretanja. Njihovi odnosi stavljeni su u neku vrstu zavodljivog samostalnog i kolektivnog delovanja, u kom njihovi međusobni uticaji proizvode predstojeće akcije. Zavodljiva sobarica koga igra gost Ognjen Vučinić (Hrvatska), pomereni recepcioner u ulozi Branka Mitrovića (Bosna i Hercegovina), i gosti hotela, majka i sin  koga igraju Mojca Majcen (Slovenija) i Jakša Filipovac (Srbije), oduševili su publiku svojima vispremin i duboko posvećenim izvedbama. Specifičan način kretanja ovih likova može se opisati kao mešavina savremenog pokreta i plesnog teatra u kome se pokreti pomereni do fizičkih mogućnosti tela. Koreografija Aleksandra Ilića u ovom slučaju proizlazi iz radnji dramske struktura likova, i čini ovaj komad drugačijim i zanimljivijim u odnosu na klasične savremene plesne produkcije.

Vrhunska tehnika leži u maštovito osmišljenim načinima kretanja, tela svakog izvođača posebno, i u sitnim detaljima koje dovodi svaki lik do visokog nivoa. Njihova kolektivna igra uobličuje ukupno izmeštenu sliku i atmosferu Grand Hotela, u kome je vreme i sudija i prijatelj, i podrška i dželat.

Sveukupan osećaj zatvorenosti, izmeštenosti od normalnogi začudnog mikrokosmosa u kojem se sve teže diše, podseća i na situaciju u koju smo svi zajedno našli proteklih godinudana, i daje na aktuelnosti predstave. U samoj završnici reditelj Aleksandar Nikolić daje nadu da postoji izlaz i da postojineki drugi život. Izabrani stil igre kako dramske, tako i koreografske, podseća na čuvenu trupu Peeping Tom čije su kreacijeovom vrstom mističnog i pomerenog stvaralaštva postigle veliki uspeh u svetu.

Milica Cerović, koreografkinja i kritičarka, 2.4.2021. Radio Beograd 2

Foto: Belkisa Beka Abdulovic

The post Novo izvođenje predstave Grand Hotel u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Svi koji su kupili karte on-line novac će im biti vraćen automatski. Ostali mogu podići novac na blagajna u Pozorištu u Zemunu i u Muzeju Zepter od 29. januara do 7. februara.

Na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum 30. januara gostuje Narodno pozorište iz Niša sa savremenom dramom Ivana M. Lalića Heroj nacije.

Heroj nacije se bavi degradacijom porodice, odnosno njenim otvaranjem za najširu javnost, sve do dezorijentacije pojedinca. Tekst sa jedne strane pokušava ako ne da pronikne, onda da ukaže na posledice eksperimentisanja s krhkošću ljudske psihe, željom za brzopoteznom slavom i privilegijama te i takve slave, nastalih po pravilu iz metastaziranja haosa i nasilja u društvu. S druge strane, iako se bavi propitivanjem želje medija da budu ravnopravni sa realnošću, da je zamene, pa čak i da budu realniji od realnosti, daje i naznake mogućnosti pozorišta u stvaranju jedne nove realnosti koja uvlači i ogoljava publiku u znatiželji za ukidanjem granice javnog i privatnog.

“Vremenom, Heroj nacije, pozorišni komad koji je pisan početkom ovog veka, postaje sve aktuelniji. U ,,niškom slučaju” stvari su dovedene do ekstrema. Dramska matrica komada koji se sve vreme poigrava tankom linijom između života i smrti, realnosti i one verzije života koja nam se servira u medijima, kao da je uključila i iznenadnu smrt sjajnog niškog glumca Safe, koji je, pripremajući naslovnu ulogu Budimira Životića, preminuo tokom proba komada za izvođenje na sceni Narodnog pozorišta Niš”, ističe pisac komada. Zato je ova predstava posvećena glumcu Dragoslavu Saviću Safi.

Predstavu je režirao Spasoje Ž. Milovanović, scenografkinja i kostimografkinja je Milica Bajić Đurov, a kompozitorka Katarina Šandor.

Glume: Dragan Boža Marjanović, Snežana Petrović, Uroš Milivojević, Jovana Golubović i Dragiša Veljković.

Foto:

The post OTKAZANO Heroj nacije niškog Narodnog pozorišta u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.