Vladan Matijević kaže da u novom romanu piše o dezorijentisanim mladim ljudima, prepuštenim stihiji, koji se nalaze u svetu bez proklamovanih vrednosti, gde ništa nije vredno divljenja, ali ni dovoljno užasno.

„Prikazani svet u romanu je posmatran kroz uveličavajuće staklo i takav je izobličen, strašan i smešan, ali nikako lažan. Iako je radnja romana po svemu sudeći smeštena u devedesete godine prošlog veka, junaci imaju slične egzistencijalne probleme kao i današnji mladi ljudi“, rekao je Matijević.

Muzički kritičar, novinar i publicista Petar Peca Popović je ocenio roman „Van kontrole“ kao pank roman, ističući da „nasledje panka nije samo muzičko, već se zapravo može naći u zapanjujućem mnoštvu kulturnih medija, uključujući i literaturu“.

„Upravo je takav i ovaj roman kratkih poglavlja u kome se radnja odvija brzo, lančano i unazad. Nigde se ne pominje majka Srbija, ni poreklo priče u devedesetim, ali se neprestano oseća. To je iznutra tetovirano u svima nama. Politički nekorektno, agresivno, brzo i glasno, čudesne punoće i slojevite jednostavnosti, u suštini je pravo pank-štivo. Jer svet postavljen naglavačke to i zaslužuje“, naveo je Popović.

Profesor srpskog jezika Sofija Pajović uočila je da niz fantastičnih motiva čijim se ulančavanjem izgrađuje ova priča u nazadovanju ne svedoče samo o Matijevićevoj bogatoj fantaziji već i o njenoj kontrolisanoj i promišljenoj upotrebi pri raz/uobličavanju stvarnosti kojom se kreću junaci koji nose germanska imena.

„Da se radi o brižljivoj konstrukciji ‘raskonstruisanog’ sveta u haosu, sugeriše se od samog početka. Nekoliko puta je u tekstu jasno istaknuto: NIŠTA NIJE SLUČAJNO“, navela je Pajović.

Prema njenoj oceni Matijević je romanom Van kontrole postavio temelje autentične poetike koju ćemo, uprkos njenoj imanentnoj protejskoj prirodi, uvek prepoznati, a kojom će on braniti autonomiju književnosti, kao polja izražavanja mišljenja i provociranja razmišljanja o svetu.

Roman „Van kontrole“ nastao je od istoimenog kratkog romana iz 1995. godine, Matijevićevog prvog proznog dela, koje je objavljivano kod različitih izdavača u Srbiji i Francuskoj.

Ovaj, prerađen i dopisan, prakticno novi roman, sačuvao je originalnost, surovost i duhovitost prethodne verzije, a napisan je, po tvrdnji pisca, stilski dosta zrelije. Prema mišljenju književnog kritičara Vesne Trijić „priča je i dalje potpuno aktuelna; ona izvire iz kulturno-istorijskih prilika karakterističnih za devedesete (iz embarga, ratova i uzaludnih redova), ali je kao prljavi talas duboko zašla u 21. vek“.

The post Novi roman Vladana Matijevića, dobitnika Ninove nagrade appeared first on Kulturni kišobran.

U četvrtak, 24. oktobra 2019. od 18 do 20 časova, na štandu Derete, autor će potpisivati roman i družiti se sa čitaocima.

Miša Mihajlo Kravcev, pisac i slikar, autor je veoma zapaženog romana „Proleće jednog lava“, takođe u izdanju Derete, koji je čak poređen sa romanom „Mali princ“, Antoana de Sent Egziperija, a koji je Miša napisao u jednom dahu sa 19 godina.

„Velmer, raznosač ideja, ili prostije rečeno – Anđeo slučajnosti“, takođe je napisan u njegovoj ranoj mladosti, 1983-će, godinu dana posle „Proleća jednog lava“ i prvi put će na nagovor izdavača biti predstavljen široj javnosti pod tim nazivom.

Sam roman je pitka i topla, ali duboka i suštinska bajka o tome kako nastaju i odakle dolaze ideje i o značaju svih tih naizgled malih trenutaka, koji zapravo određuju dalje tokove života ili čitave sudbine, na način, da se ova knjiga inspiracije jednostavno čita u dahu.

Iako je ovaj roman nastao u slično vreme i u sličnom raspoloženju kao i „Proleće jednog lava“, ipak nije napisan za samo nešto više od 24 časa, kao što je to bio slučaj sa Lavom, ali je takođe pisan u velikom naletu inspiracije i sa jednako naglašenom emocijom.

Knjigu je uredio Aleksandar Šurbatović.

Zvanična promocija ovog dela, na kojoj će novinari i svi zainteresovani moći da postavljaju pitanja i saznaju više od samog autora, biće održana 9. decembra 2019. u 19 časova u prostoru bivšeg Eurosalona, ul. Kralja Milana 2, ugao sa Andrićevim vencem, gde će u to vreme trajati izložba slika Miše Mihajla Kravceva, povodom njegove slikarske monografije, takođe u izdanju Derete.

Miša Mihajlo Kravcev o romanu:

“U pitanju je vrsta romana možda na granici sa bajkom, ali realnom bajkom o realnom životu koju svi mi preživljavamo i koja pripada svima nama. Iako su svi naši životi i sve što nam se dešava, bajka, onda je i ovo jedna uobičajena bajka, a ako su naši životi realni i postoje, onda je ovo roman o realnim životima i događajima.

Ovo je roman o životu, vremenu, svim onim naizgled nebitnim i sićušnim slučajnostima, koje toliko neumoljivo određuju dalje tokove svega.

Radnja romana kroz poglavlja – sekvence, prati čitave živote glavnih likova, a ustvari govori o samim idejama, ko su i šta su one i odakle i kako nam dolaze.

Svaku od tih sekvenci, ili poglavlja, pisao sam namerno, svaku u različitom književnom stilu, ne bih li i na taj način bolje dočarao radnju i atmosferu i bolje dao sam ritam romana, tako da mislim da će u „Velmeru, raznosaču ideja“ moći da uživaju i oni rafiniraniji poštovaoci baroknog stila, kao i oni drugi, željni brže akcije i radnje.

Ideja za ovaj roman nastala je u istom periodu kao „Proleće jednog lava“, godinu dana kasnije i Velmer je pisan sa jednakom inspiracijom, Tada mi se veoma dopalo da na taj način dodirnem i predstavim sve ono neuhvatljivo i neopisivo, sva ona suštinska pitanja u nama, kao i sve ono što spada u logos  vremena i postojanja, što je za nas smrtne ljude, ponekad toliko nedokučivo.

Za razliku od prvog romana, koji je štampan, izvorno, kako je i napisan, te 1982-te, „Velmer, raznosač ideja“ je blago dorađen i dopunjen 2016-te.

Zbog svega ovoga sam siguran da će se Velmer, raznosač ideja, mnogima dopasti i da će ga čitati sa uživanjem, isto kao što su i Proleće jednog lava ” – ističe autor.

Foto: Miljana Miletić/Kulturni kišobran

The post Novi roman Miše Mihajla Kravceva na 64. Sajmu knjiga u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.