Predstava će biti izvedena 28. aprila i 26. maja, u večernjem terminu od 19.30 časova.

„Brundibar“ prati Anicu i Jovicu, dvoje dece koja pokušavaju da zarade novac za mleko bolesnoj majci, ali ih na gradskom trgu potiskuje ulični verglaš Brundibar , ne zato što je u pravu, već zato što je glasniji i bezobzirniji, dok odrasli na nepravdu ćute.

Preokret nastaje tek u trenutku kada se deca udruže i zajedničkim glasom pokažu da nisu sami. Zato je „Brundibar“ priča o hrabrosti i solidarnosti, ali i o savesti zajednice, o tome kako nepravda opstaje kada se ćuti, a kako se red i pravda grade tek kada ljudi preuzmu odgovornost jedni za druge. Razumljiva je i deci i odraslima, jer govori o svetu kakav svi prepoznajemo.

Jasna režija, upečatljivi kostimi, sigurna gluma i muzičko izvođenje čine ovu predstavu zaokruženim večernjim opernim događajem, koji se obraća različitim generacijama publike. Upravo zato opera se igra u redovnom večernjem terminu, ali je istovremeno primerena i za organizovane dolaske škola, kao prilika da učenici operu dožive u realnom kulturnom i institucionalnom okruženju, zajedno sa odraslom publikom. Trajanje predstave, jednog školskog časa, omogućava koncentrisano i snažno umetničko iskustvo bez pojednostavljivanja sadržaja.

Opera „Brundibar“ realizovana je u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i organizacije Music Art Project, u okviru programa „Muzika nade“, koji već deset godina kroz kolektivno muziciranje razvija rad sa decom i mladima širom Srbije. Više informacija o programu dostupno je na www.muzikanade.rs.

Deca u ovoj produkciji, uz baritona Vladimira Andrića, nastupaju kao nosioci glavnih uloga u punom i ozbiljnom operskom okviru.

Uvrštavanjem „Brundibara“ u repertoar, Madlenianum potvrđuje savremen i otvoren pristup operi kao umetnosti koja povezuje generacije, prepoznaje kvalitetne i dugoročne obrazovne procese i pretvara ih u scensko iskustvo koje publika dolazi da vidi.

Foto: Ivana Todorović 

The post „Brundibar“ u Madlenianumu: opera o hrabrosti, savesti i zajedničkom glasu appeared first on Kulturni kišobran.

U ponedeljak, 26. januara, u 19.30 časova, na Velikoj sceni Madlenianuma, publika će imati priliku da prisustvuje premijernom izvođenju opere „Giulio Cesare in Egitto“ Georga Fridriha Hendla, u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i Nove beogradske opere.

Ova premijera nije samo početak nove kalendarske godine, već i snažna umetnička poruka: Madlenianum ostaje mesto gde se velika dela svetske muzičke baštine predstavljaju sa punom umetničkom posvećenošću, hrabrošću i jasnom umetničkom vizijom.

Izvedena prvi put u Londonu 1724. godine, Hendelova opera o susretu Julija Cezara i Kleopatre i danas osvaja publiku snažnom dramom, raskošnom muzikom i izuzetno složenim psihološkim portretima likova, koji zahtevaju vrhunsku vokalnu i scensku interpretaciju.

Radnja smeštena u Egipat, u središte političkih intriga, borbi za vlast i strasti koje menjaju tok istorije, pruža okvir za jednu od najuzbudljivijih ljubavnih priča operskog repertoara. Hendelova muzika precizno oslikava unutrašnje lomove svojih junaka – od Cezarove hladne moći i Kleopatrine zavodljive inteligencije, do tragične sudbine Kornelije i Sestove mladalačke zakletve na osvetu.

Premijera u Madlenianumu ima i poseban istorijski značaj: „Giulio Cesare in Egitto“ biće prvi put u Srbiji izveden kao inscenirana opera na istorijskim instrumentima, uz orkestar New Trinity Baroque iz Velike Britanije, pod dirigentskim vođstvom Predraga Goste. 

Opera okuplja međunarodnu podelu sastavljenu od umetnika iz Italije, Španije, Belgije, Austrije, Nemačke, Velike Britanije, Hrvatske, SAD-a, Izraela i Rusije, uz istaknute domaće izvođače. Ova produkcija rezultat je dugogodišnje saradnje Madlenianuma i Nove beogradske opere, započete 2014. godine, tokom koje su domaćoj publici predstavljena ključna dela barokne opere, uključujući nagrađivane produkcije Monteverdijevih i Hendelovih ostvarenja.

Obeležavanje Dana Madlenianuma ovom operom simbolično spaja tradiciju i savremeni trenutak – slavlje kuće koja je već decenijama posvećena vrhunskim umetničkim dometima i početak nove godine u znaku velike muzike, snažne drame i međunarodne umetničke saradnje.

Premijera „Julija Cezara u Egiptu“ najavljuje sezonu u kojoj Madlenianum nastavlja da postavlja visoke umetničke standarde i potvrđuje svoje mesto kao jedna od ključnih opernih scena u regionu. 

Foto: New Trinity Baroque

The post Dan Madlenianuma uz Hendelovog „Julija Cezara u Egiptu“ appeared first on Kulturni kišobran.

Zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Rumuniji i pooštravanja mera njihove Vlade, kao i zbog izvesnog broja članova ansambla koji su bolesni, nažalost gostovanje Rumunske nacionalne opere iz Temišvara sa operom “Toska”, koja je trebalo da se odigra 12. januara u 19.30 časova na Velikoj sceni Madlenianuma se OTKAZUJE.

Povraćaj novca za karte kupljene na blagajnama biće od 12. do 21. januara 2022. godine. Svi koji su kupili karte online – novac će im biti vraćen automatski preko banke.

Operu Toska, gostovanje ansambla Rumunske nacionalne opere Temišvara, koja prvi put gostuje na sceni Madlenianuma, a igra i naš proslavljeni bariton Željko Lučić kao Skarpija, diriguje Dejan Savić, koja je trebalo da bude izvedena 28. decembra, publika će je gledati u novoj godini – 12. januar 2022. godine u 19.30 časova.

Do ovog pomeranja je došlo zbog propisanih epidemioloških mera Rumunije. Svi koji su kupili karte za ovaj spektakl moći će da ih vrate od danas do 30. decembra na našim blagajnama u Pozorištu i Muzeju Zepter. Onima koji su karte kupili online novac će biti vraćen automatski.

Rumunska nacionalna opera Temišvar prvi put gostuje na sceni Madlenianuma i to uz nastup solista, koju predvodi Lăcrimioara Cristescu, zatim Alin Stoica, Marius Goșa, Gelu Dobrea, Vasile Bădescu, Mircea Dan Petcu, Mihai Prelipcian, Cristina Vlaicu, uz brojni hor i orkestar, kojim diriguje Dejan Savić, a režiju potpisuje Ognian Draganoff. Svakako je najveće zadovoljstvo i kuriozitet da ćemo našeg proslavljenog baritona Željka Lučića imati prilike da gledamo u jednoj operskoj produkciji i to samo par dana pošto je istu predstavu odigrao sa ovim ansamblom u Temišvaru.

Toska je opera u tri čina. Radnja Toske uključuje dve vrste zapleta: politički i ljubavni. Dešava se u Rimu, u napeto i krizno vreme žestoke netrpeljivosti i borbe između Napoleonovih pristalica i zvaničnog režima koji je ove zatvarao i kažnjavao. Režim je u operi otelovljen u surovom i beskrupuloznom šefu tajne policije, baronu Skarpiji, koji je uz to i kao čovek osion i pohotan. Inicijator političkog zapleta u delu je bonapartista Čezare Anđeloti, koji je zbog svog opredeljenja zarobljen. Ljubavna drama se dešava između ljubomorne pevačice Florije Toske i slikara Kavaradosija koga hapse zbog Anđelotija, i koji na kraju biva pogubljen, iako se njegova draga žrtvovala za njega podajući se podmuklom Skarpiji.

Toska ostaje glavno delo operskog repertoara, iako trpi mnoge kritike zbog brutalnosti u radnji. Kavaradosiju je poverena prva arija u uvodnom činu, Recondita armonia, u kojoj upoređuje tamnokosu lepoticu Tosku sa svetlokosom nepoznatom ženom koju je video u crkvi, a obe lepote je kombinovao na svojoj slici. Druga velika Kavaradosijeva arija dolazi u trećem činu, dok se priprema za pogubljenje. U E lucevan le stelle (I zvezde su sijale), i na njoj se „kale” svetski tenori. Uloga Toske je dramski veoma snažna. Njena najpoznatija arija je čuvenaVissi d’arte (Živela sam za umetnost), u kojoj očajava zbog neprijatnosti u kojoj se našla zbog Skarpija, a svakako je najčuvenija interpretacija ove arije ona koju izvodi Marija Kalas.

Pučini (Giacomo Puccini) je najreprezentativniji operski kompozitor epohe kasnog romantizma. Njegova dela se možda najviše podudaraju sa uvreženim konceptom opere kao sentimentalnim žanrom sa patetičnim ljubavnim dijalozima i obaveznim scenama smrti na kraju. Sa muzičke strane njegove opere su dela nenadmašne orkestracije i melodijskih linija koje veoma rečito prate razvoj radnje, karaktera i emocija. Jedan od Pučinijevih uspeha leži u srećno izabranim libretima. Radnja se dešava u uzbudljivoj atmosferi koja deluje na emocije slušaoca/gledaoca i uvlači ga u priču do te mere da se zaboravlja na neubedljivost događaja i postupaka i jednostrano crtanje karaktera. Čovek sa sigurnim pozorišnim instinktom, Pučini je osećao scenu, tražio uzbudljive dramske sukobe i negovao kult velikih gestova i očajnih krikova koji rezultiraju iz jakih strasti.

Pučini je ovako formulisao tajnu svakog pozorišnog uspeha: „Postoje tri zakona kada je u pitanju pozorište: buditi interesovanje, iznenađivati i dirnuti“.Pučinijev stil je neposredni nastavak verizma, ali kroz svoje partiture i mozaično muzičko tkivo, Pučini sigurnom rukom majstora podvlači dramu, gradi iznenadne kontraste, velike gradacije, često teatralne i neubedljive, zatim temperamentni izlivi, široka raspevanost melodijskih linija u smislu italijanske tradicije – to su glavne osobine Pučinijevog operskog stila.

Foto: Madlenianum

The post /OTKAZANO/ Opera Toska 12. januara u Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Predstavu diriguje Ana Zorana Brajović, režiju potpisuje gost iz Italije Alberto Triola, igraju: Vladimir Andrić (Don Đovani), Dragoljub Bajić (Leporelo), Aleksandra Stamenković (Dona Elvira), Sofija Pižurica (Cerlina), Gavrilo Rabrenović (Mazeto), Stevan Karanac (Don Otavio), Mihailo Šljivić (Komendatore) i prvi put na našoj sceni debituje Biljana Jovanović kao Dona Ana.

Sopran Biljana Jovanović rođena je 1993. godine u Čačku. Osnovne akademske i master studije završava u klasi prof. Katarine Jovanović na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Za vreme studija, nastupa na mnogim koncertima u Zadužbini „Ilije M. Kolarca“, SKC-u, Beogradskoj filharmoniji i Sava centru. U januaru 2015. godine je kao uspešnog studenta nagradjuju CLU Guarnerius i FMU. Aprila 2016. je ispred Ambasade Republike Češke i izdavačke kuće „Clio“ izvodila pesme koje je sakupio Jovan Frajt. Završnim solističkim koncertom pod pokroviteljstvom FMU i SKC-a zvanično diplomira na Osnovnim akademskim studijama 2017. godine.

U oktobru 2017. godine ispred Instituta za umetničku igru, na poziv reditelja Aleksandra Nikolića, učestvuje kao solista u predstavi Metamorfoze II i ŽanPol Mara – stradanje i ubistvo. Novembra 2017. godine, postaje član operskog studija Narodnog pozorišta u Beogradu, pod mentorstvom Prvakinje beogradske Opere dr. Sofije Pižurice, a ubrzo nakon toga u martu 2018. dobija ulogu soliste u baletu Kraljca Margo gde saradjuje sa maestrom Vesnom Šouc. U međuvremenu, postaje dobitnik Prve nagrade na Međunarodnom takmičenju pevača „Lazar Jovanović“ u organizaciji Kulturnog elementa.

Master studije završava ulogom Dona Ane iz opere Don Đovani. Decembra 2018. godine, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta debituje u opereti Slepi miš J. Štrausa II, uulozi Rozalinde, kao i u manjim ulogama tekućeg repertoara (Suor Angelica, Rigoletto..).

U junu 2019. godine, nakon 60 godina od poslednjeg izvođenja, u premijernoj podeli Konjovićeve opere Koštana, pod dirigentskom palicom Ane Zorane Brajović i režiji Juga Radivojevića, na Velikoj sceni Narodnog pozorišta debitovala je u ulozi Stane, i dobila kritiku da je kao mladi solista važan oslonac ove opere. (Zorica Kojić, Danas).
Usavršavala se na raznim majstorskim kursevima i radionicama. Trenutno je član MOTO-a (Muzičko opersko teatarske organizacije), u kojoj juna 2021. godine, u premijernom izvođenju prve srpske opere Na uranku, Stanislava Biničkog, debituje u ulozi Stanke.

Radnja ove opere u dva čina puna je dvosmislenosti – ne samo tekstualnih, nego i muzičkih. Ona se odvija oko Don Đovanijevog odnosa sa tri žene – Dona Anom, Dona Elvirom i Cerlinom. Uz pomoć sluge Leporela, on ide iz jednog u drugo osvajanje. Međutim, kada pokuša da napastvuje Dona Anu, verenicu Don Otavija, sve kreće po zlu i razvratnik u dvoboju ubija njenog oca, Komendatorea. U međuvremenu, u grad stiže misteriozna Dona Elvira, nekadašnja Don Đovanijeva žrtva, koja želi da mu se osveti. U potrazi za novim izazovima, zavodnik uvek pokušava da šarmira i lepu seljančicu Cerlinu koja treba da se uda za Mazeta. Ana, Otavio, Mazeto, Elvira i Cerlina  odluče da se udruže kako bi kaznili prestupnika, ali on svaki put, uz Leporelovu pomoć, uspeva da im pobegne. Svojim lukavstvima neko vreme uspevao je da izbegne osvetu svih onih kojima je naneo štetu, ali na kraju ipak plaća za svoje grehe.

Vreme trajanja predstave: 2 sata i 50 minuta sa jednom pauzom.

Foto: Željko Jovanovići (na fotografiji Biljana Jovanović)

The post Don Đovani posle godinu i po ponovo na Madlenianumu appeared first on Kulturni kišobran.

Program: Koncert orkestra Narodnog pozorišta sa gostujućim dirigentom iz Italije, Jacopom Sipariem Di Pescasseroliem.

Prvi deo koncerta: Odlomci iz baleta “Labudovo jezero”, Petra Iliča Čajkovskog.

U okviru ovog dela koncerta, prvaci baleta Narodnog pozorišta, Bojana Žegarac i Jovan Veselinović će izvesti segment iz istoimenog baleta, u koreografiji Konstantina Kostjukova koji je na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu, a manekeni će u formi performansa prikazati najatraktivnije kostime koje je za ovaj balet kreirao Renato Balestra.

Drugi deo koncerta: Omiljene arije Renata Balestre

Nastupaju: Giulia Bolcato – sopran (Italija)

Carolina Lopez Moreno – sopran (Nemačka)

Jadranka Jovanović – mecosopran

Jasmina Trumbetaš – sopran

Sanja Kerkez – sopran (Srbija)

Treći deo: Modni performans sa kostimima koje je Renato Balestra kreirao za operu „Pepeljuga“

Ono što povezuje prvi i treći deo koncerta su spektakularni kostimi Renata Balestre koje je radio za Narodno pozorište u Beogradu.

Foto: Promo

The post /ODLOŽENO/ Opera, balet i moda – Beograd s ljubavlju Renatu Balestri appeared first on Kulturni kišobran.

Trupa teatra „Opere Sankt Peterburga” je vrlo mlada. Čine je diplomci sanktpeterburškog konzervatorijuma koji nosi ime N. A. Rimskog-Korsakova, ali i mladi talenti koje Jurij Aleksandrov ume da pronađe širom Rusije. Sada već tradicionalno „Opera Sankt Peterburga“ krajem sezone gostuje u našem gradu, čak i u vreme loše epidemiološke situacije nisu odustajali od svoje posete Beogradu, visoko ceneći mišljenje naše publike.

Ovog puta nam izvode operu R. Štrausa Elektra 26. juna u 20 časova u Narodnom pozorištu u Beogradu, dok u Madlenianumu prikazuju retko izvođenu operu A. Dargomižskog Esmeralda 28. juna u 19 časova. Solisti će, u pratnji simfonijskog orkestra “Opere Sankt Peterburga”, beogradskoj publici predstaviti i koncertni program Remek-dela svetske klasike u Madlenianumu 27. juna u 19 časova. Na programu su arije i dueti iz najpoznatijih opera ruskih i inostranih kompozitora: P. Čajkovskog, Ž. Bizea, V. A. Mocarta, R. Ščedrina, L. Deliba, A. Alabjeva, Đ. Verdija i drugih.

Najboljim majstorima Državnog kamernog muzičkog teatra „Opere Sankt Peterburga” – solistima izrazite individualnosti, sa istančanim osećajem za stil i scenski šarm, svojstvena je zadivljujuća organika izvođenja i prefinjeno psihološko poimanje dela. Unutrašnji, duhovno bogat, filozofski i poetski svet dopušta smelu interpretaciju klasičnih i savremenih muzičkih tekstova.

Pozorište Aleksandrova nazivaju rediteljskim. Aleksandrov o tome kaže: „Moje pozorište je glumačko”. Raspolažući malobrojnim glumačkim podacima, reditelj radi sa solistima temperamentno i strasno, pomažući im da otkriju svoje glumačke mogućnosti. Stalni saradnici Jurija Aleksandrova učestvuju i u ovim programima, za dirigentskim pultom Maksim Valjkov, scenografiju i kostim je radio Vjačeslav Okunjev, majstor svetla je Azat Julbarisov, a video kreacija je Georgija Saveljeva, koreografiju za Esmeraldu je radio Vasil Panajotov.

„Već niz godina dolazimo na gostovanja u Srbiju kod svojih prijatelja, kolega i publike. Srpski gledaoci nas uvek dočekuju srdačno, sa velikim zadovoljstvom i interesovanjem. Prošle godine, kada je u čitavom svetu bila krajnje neizvesna situacija, gostovali smo u Srbiji u okviru obeležavanja 75-godišnjice pobede nad fašizmom. Uz poštovanje svih predviđenih epidemioloških mera, u salu je došla publika koja je bila oduševljena našim umetnicima i predstavama i zajedno sa nama iskazala zahvalnost i uvažavanje svim ljudima zahvaljujući kojima je pobeđena pošast fašizma” navodi direktor teatra Evgenij Maligin.

Opera Elektra je bila početak saradnje Riharda Štrausa sa dramaturgom Hugom fon Hofmanstalom – obojicu ih je privukao siže Sofoklove tragedije. U osnovi poznatog mita je priča o Elektrinoj osveti očevim ubicama – majci Klitemnestri i njenom ljubavniku Egistu. Međutim, kod Sofokla dominira uzvišeni patos, svojstven antičkoj tragediji, dok je Štrausa i Hofmanstala, predstavnike početka dvadesetog veka, zainteresovalo nešto drugo – prikaz tamnih strana ljudske psihe. Umesto uobičajene predstave savršene i uzvišene Helade – prikazana je veoma uznemirujuća priča o bolu i mržnji. Stara Grčka je u ovoj operi neočekivano predstavljena kao strasna, impulsivna i demonska. Kompozitor je svu pažnju usmerio na veoma zahtevne solo partije, do krajnjih granica razotkrivajući  konflikt glavnih junaka. Zahvaljujući Štrausovom smelom i novatorskom muzičkom jeziku, opera Elektra je postala privlačna i živa muzička drama, tipičan primer ekspresionizma.

„Može se reći da je devetnaesti vek u književnosti počeo Gogoljevim Šinjelom, a od Riharda Štrausa počinje dvadeseti vek u muzici, iz muzike ovoga kompozitora izrasla je simfonijska i filmska muzika. Njegova ekspresija i emocionalnost vode u ekstazu i ostavljaju veoma jak utisak. Ovo je veliko delo. Kada razmišljam o novoj postavci,uvek biram ono što mi se učini aktuelnim… Siguran sam da je došlo vreme upravo za ovakvu muziku. Tema ubistva roditelja rukom sopstvene dece, tema koja razdire dušu – zar toga nema oko nas? Svako od nas će se odmah setiti nekoliko zvučnih naslova u novinama. Naša predstava je dramatična – to nam diktira sam život.

U priči se pojavljuju dve sestre. Jedna je Elektra koja živi samo radi osvete, a druga je devojka Hrizotemida koja je puna svetlih želja za ljubavlju. One su dve sasvim različite osobe. Međutim, Elektrina priča je toliko strašna da se mora odraziti na sve ostale učesnike. Krv i vlast opijaju i teško je odvojiti se od njih, samo mahnuti rukom i otići. Ko god se nađe u takvoj mračnoj atmosferi više ne može da sačuva sebe. Ovom postavkom želim da pokažem da nasilje rađa nasilje, krv rađa novu krv i u tom smislu je donekle drugačija od ostalih postavki…”, – objašnjava reditelj predstave Jurij Aleksandrov.

Budući autor znamenite Rusalke Aleksandar Dargomižskina početku svoje umetničke karijere sanjao je o velikoj romantičnoj operi. Posebno su ga privlačili siže i dela Viktora Igoa. Kolosalni uspeh Zvonara Bogorodičine crkve u Parizu podstakao je mnogobrojne inscenacije, slike i ilustracije. Likovi iz romana prešli su na opersku i baletsku scenu, drugačije osmišljeni i predstavljeni. Međutim, nisu sve režije i postavke bile podjednako uspešne. Dargomižski je u Esmeraldi pokazao da je darovit dramaturg. Snažno muzičko-scensko delo obiluje upečatljivim prikazima likova i dramatičnim scenskim izvođenjem. Talentovani mladi kompozitor stvorio je izuzetno delo u kome je do naših dana sačuvana slikovita atmosfera radnje i kolorit života srednjovekovnog Pariza.

„U našoj predstavi u potpunosti čuvamo istorizam dela Dargomižskog. Postavku nismo lišili snažne i surove poezije srednjovekovnog sveta, ali su problemi glavnih junaka dobro poznati i razumljivi i ljudima dvadeset prvog veka, budući da su večiti. To su svetla ljubav koja je sjedinila dvoje ljudi iz različitih društvenih slojeva (mladog oficira Feba i mladu Ciganku Esmeraldu) i pogubna strast koja iznutra žeže i uništava, strast koja Frola pretvara u demona… Tokom vekova se mnogo toga promenilo, ali i sada se, kao i tada, neobična osećanja i strasti pojavljuju u nemilosrdnom društvu koje osuđuje svaku iskrenost, što uvek dovodi do tragedije. Finale predstave, po mom mišljenju, upravo je onakvo kakvim ga čini sam život. Nestaje prekrasna katedrala, a zajedno sa njom gori sve ostalo: divni ljudi, njihove nade, ljubavi, strasti i patnje“, kaže Jurij Aleksandrov.

Muzički kritičar Aleksandar Matusevič o predstavi je rekao: „Slikoviti i raskošni kostimi sa tamnim gotskim dekoracijama u pozadini deluju efektno i u potpunosti se uklapaju sa izražajnom muzičkom lepotom partiture. Aleksandrov je majstorskom rukom stvorio fantastičnu istorijsku predstavu, jasno dajući na znanje da privlačno i interesantno može biti i tradicionalno čitanje, ukoliko je predstavljeno talentovano i živo, a veza sa savremenošću se sama po sebi podrazumeva – grandiozni požar u katedrali u finalu, u kome ginu i zločinci i pravednici, deluje kao repriza televizijskih vesti iz aprila o najvećoj kulturnoj katastrofi našeg vremena.“

Povodom ove dve predstave Jurij Aleksandrov, umetnički direktor Opere i reditelj predstava kaže: „Esmeralda i Elektra su naše dve najnovije premijere koje su nam veoma značajne i drage. Čini mi se da će Esmeralda biti bliža srpskoj publici jer je tako i u Rusiji. Delo velikog ruskog kompozitora A. Dargomižskog je bilo neopravdano zaboravljeno. Mi smo ga obnovili i prikazali publici sa velikim uspehom. Elektra se često igra u Evropi, ali u Rusiji ne. To je naša najnovija predstava, premijera je bila ove godine. Nadam se da će srpska publika, sa kojom smo u veoma prijateljskim odnosima, biti zadovoljna našim dolaskom jer će „Opera Sankt Peterburga” izvesti svoje najnovije predstave koje još nije videla cela Rusija.“

Foto: Marat Shakhmametyev

The post Gostovanje Opere Sankt Peterburga u Beogradu appeared first on Kulturni kišobran.

Režiju potpisuje Aleksandar Nikolić dok je za koreografiju zadužen Aleksandar Ilić. Scenografiju za predstavi je uradila Dunja Kostić a kostim potpisuje Katarina Grčić.

U podeli su Dragana del Monako, Jadranka, Jovanović, Aleksandra Angelov, Ljubica Vraneš (Orfej), Snežana Savičić Sekulić, Nevena Bridžen (Euridika), Sofija Pižurica,Ivanka Raković Krstonošić (Amor), Hor i Balet Narodnog pozorišta.

„Režija Glukove opere Orfej i Euridika u svetlu Eleusinskih misterija sadrži u sebi četiri ključna pojma koji precizno definišu ovu opersku predstavu koja će biti postavljena u Narodnom pozorištu u Beogradu. To su inovativni operski kompozitor, revolucionar na polju sinteze muzike i drame, jedan od najvećih reformatora opere u istoriji ove scenske vrste Kristof Vilibald Gluk, zatim Orfej i Euridika – centralni mit iz kruga Orfičkih mitova, koji govori o arhetipu umetnika, o vrhunskoj moći produhovljene artističke individue koja može da promeni čak i neumoljive zakone života i smrti kojima svi moramo da podlegnemo, potom Eleusinske misterije – antički mistični kult preklasične Grčke koji je posvećen razumevanju i prihvatanju prirodnog i neizbežnog ciklusa života i smrti i, kao četvrto i poslednje, misterija – ono što se ne može spoznati do kraja, tajna, zagonetka. Svaki od ova četiri pojma nosi sopstvenu vrednost i široko je polje za istraživanje samo po sebi, međutim tek njihove međuzavisne veze praktično otelotvorene u režiji predstave otvaraju vrata ka suštinski inovativnoj scenskoj postavci”, navodi reditelj Nikolić.

Saradnja autorskog dvojca reditelja Nikolića i koreografa Ilića započinje 2015. godine na operi Melanholični snovi grofa Save Vladisavića Svetislava Božića. Od tada su sarađivali zajedno gotovo na svim pojektima, od kojih su opere Rigoleto, Faust, Služavka Gospodarica i plesni projekti Sablazan u dolini Svetog Florijana, Zvezdica Spavalica, Grand Hotel. Saradnja na preko pet različitih produkcija opere Don Đovani W.A. Mocarta (Sarajevo, Beograd, Boston…) donela im je zajednički veliki uspeh nagradu u Ujedinjenim Nacijama i saradnju sa američkim i kineskim umetnicima.

Predstavom će nakon reprize koja je zakazana za 27. jun dirigovati Zorica Mitev Vojinović.

Fotografija: Belkisa Beka Abdulovic

The post „Orfej i Euridika” 23. juna u Narodnom pozorištu appeared first on Kulturni kišobran.

Posle najavljivane, pa odložene turneje u maju mesecu ove godine, organizatori su našli novi termin da se ovaj vrhunski operski ugođaj dogodi u sred pandemije, jer za umetnost ne postoje prepreke.

Osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra, nacionalni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, poznat po svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima je odabrao dva naslova za ovu turneju: Nasilje nad Lukrecijom Bendžamina Britna koja će se izvesti 13. i 14. novembra u Narodnom pozorištu u Beogradu i Otmica iz saraja Volfganga Amadeusa Mocarta koja se igra 15. i 16. novembra u Operi i teatru Madlenianum.

Kako se ovo gostovanje u Srbiji dešava u izuzetno složenim okolnostima, Opera Sankt Peterburga, kao i domaćini u Srbiji su učinili sve da do turneje dođe. Prvi čovek Opere iz Petrograda je istakao da ceni poštovanje i ljubav koje osećaju svaki put u kontaktu sa srpskom publikom.

“Više puta sam napominjao da su ljudi u Srbiji veoma duševni i obrazovani. Zato ovdašnja publika uvek dobro razume sve naše namere. Čini mi se da srpska publika podseća na lenjingradsku. Ne na peterburšku, već na inteligentnu lenjingradsku publiku i to je još jedan razlog što uvek dolazimo u Srbiju sa ogromnim zadovoljstvom.”

Foto: Madlenianum

The post „Opera Sankt Peterburga“ ponovo na turneji u Srbiji appeared first on Kulturni kišobran.

Ona je čuveni dramski soprana a mnogi je nazivaju „kraljicom opere“. Guljegina će sa najlepšim arijama nastupiti 3. novembra u 19.30 časova u Operi i teatru Madlenianum, u pratnji Orkestra Madlenianuma i pod dirigentskom palicom maestra Dejana Savića. 

Karte za ovaj koncert su puštene u prodaju po ceni od 2.000 i 2.400 RSD. Zbog epidemiološke situacije broj karata u prodaji je ograničen.

Foto: Petra Stadler

The post Gala koncert Marija Guljegine u okviru 52. Bemusa appeared first on Kulturni kišobran.

Nastupiće orkestar, hor i balet Srpskog narodnog pozorišta u režiji Aleksandra Nikolića i koreografiji Aleksandra Ilića pod dirigentskim vođstvom maestra Luisa Gorelika.

Predstavu će prenositi Treći program RTS-a.

Foto: Vladimir Veličković

The post Opera „Rigoleto“ 7. septembra u Novom Sadu appeared first on Kulturni kišobran.